Хипохондрија

[Grizzly Adams]

Ма јасно, све то може да буде и озбиљна болест. Нисам стручњак...

 

Говорим о неким мањим проблемима које имамо више-мање сви, а у школи се не уче ствари које заиста могу да помогну. Јер и емотивним стањем може да се управља, није то потпуно изван наше контроле. Чини ми се да постоји чак тенденција да се све то сврста у ствари које су изван наше контроле, па онда "не можемо ништа". А можемо доста.

[Иван ♪♫]

Јер и емотивним стањем може да се управља, није то потпуно изван наше контроле.

 

 

Moze, naravno. Problem kod hronicne anksioznosti je taj sto joj ne razumes uzrok, pa tako je i tesko odluciti na koju stranu da se usmeris. Koliko shvatam, to je jedan siri problem uopste kvaliteta zivota, stecenog zivotnog stava i mentalne i duhovne higijene. Opet, nisam ni ja strucnjak

[Kaludjerovic Sreten]

samo rad i rad.sto vise aktivnosti i setnje pa kad se izmoris nece te misli muciti

[Juanito]

samo rad i rad.sto vise aktivnosti i setnje pa kad se izmoris nece te misli muciti

 

[BorisR]

Ми можемо да имамо контролу и над својим умом. То се исто вежба и учи, као што се уче телесне вештине - ходање, вожња бицикле, пливање итд. Треба само на томе радити свакодневно и упорно. Можда су неки од тих "поремећаја" једноставно последица "духовне недисциплине", као што су и многи телесни проблеми последица "телесне недисциплине".  

 

 

Upravo tako. Nego, vecina sa ovom vrstom problema reaguje po odredjenom sablonu koja samo jos vise uvelicava i hrani njihovo iracionalno uverenje. Nema magicne tabletice niti ce neko drugi resiti problem.  

[BorisR]

Па да кажем, поимирила сам се са чињеницом да ћу остати доживотни хипохондар.

 

 

Ovakvim stavom neces nista promeniti niti ces izaci iz zacaranog kruga. Menjaj razmisljanje, menjaj navike, pa ces promeniti i sebe. 

[Grizzly Adams]

Добро нам дошао Борисе!

[Arsenija]

И што је најгоре, та хипохондричност ме одвукла у анксиозност. Била сам и код психолога и психијатра , и помогне то дан, два, али се све врати на исто.

Anksioznost je veoma zastupljena danas medju mladima.Mnogi obilaze razne lekare,steže ih u grlu,guše se,gube vid,ne vide jasno,padaju u nesvest,najčešće se dešava da im se postavi neka dijagnoza i da se zaista "leče",a simptomi ne prolaze......  Mogu da izgube sve društvene kontakte,da se povuku u sebe,pa čak i da razviju brojne strahove...

Ja ne bolujem od hipohondrije ali imam nizak prag osetljivosti na bol,mene sve može da zaboli,ali ne žalim se.

[BorisR]

Добро нам дошао Борисе!

 

Hvala, bolje vas nasao! 

[Mилена КШ]

veliko   Dragani za pokretanje teme  men875847'0789

 

(elem,pomogli ste mi da shvatim da sam u pravu u vezi s mojim ocem da je tezak hipohondar,i da ga je to dovelo do ozbiljne bolesti.)

 

 puno Gago

[Mилена КШ]

Anksioznost je veoma zastupljena danas medju mladima.Mnogi obilaze razne lekare,steže ih u grlu,guše se,gube vid,ne vide jasno,padaju u nesvest,najčešće se dešava da im se postavi neka dijagnoza i da se zaista "leče",a simptomi ne prolaze......  Mogu da izgube sve društvene kontakte,da se povuku u sebe,pa čak i da razviju brojne strahove...

Ja ne bolujem od hipohondrije ali imam nizak prag osetljivosti na bol,mene sve može da zaboli,ali ne žalim se.

ili da im neko mlogo pametan postavi dijagnozu pa izgubis i volju i zelju za vracanjem u kolosek... 8086.gif

[Arsenija]

ili da im neko mlogo pametan postavi dijagnozu pa izgubis i volju i zelju za vracanjem u kolosek... 8086.gif

Ne razumem te najbolje.

Ovo sunce,ove vrućine,haos,buka,iz hladnog u toplo,iz toplog u hladno,boli me glava,umorna sam,brinem,muči me mir u svetu,čekam vaskrsenje mrtvih... a sama ne želim još da umrem i osećam se tako mlado,kao da sam juče sa Vladom vozila bajs po kraju.Brojim dane,nije ono što mislim,ne sećam se koliko sam vode popila,malo...sigurno premalo za ovo doba godine...počinjem da hipohondrujem...

 

Htela sam  samo da napomenem da je anksioznost praćena brojnim simptomima koji se mogu pomešati sa telesnim bolestima.Ti ljudi brinu za svoje zdravlje,npr.misle da imaju rak štitne žlezde,nešto ih guši...a to je zapravo napetost,preterana briga. U velikim gužvama,u redovima ,u čekaonicama,u prevozu,pa i u crkvama osećaju nelagodnost,vid im se muti,srce počinje da lupa i neretko padaju u nesvest.Oni brinu,jer zaista ne mogu da funkcionišu kao ranije.Mnogi  se obrate lekaru i mogu godinama da se leče od svega po malo,a na kraju će zaista i da se razbole od svih lekova koje piju,a da nikome nije na pamet pao anksiozni poremećaj,koji se teško i dugo leči,a ponekad,na žalost i ne izleči.

No,sve se može uz Božju pomoć. Treba pomoći čoveku da poveruje u bilo šta,u izlećenje,pa će biti na putu da se promeni.

Kad bi svi bili onakvi kakvi treba da budemo niko ne bi imao nikakve psihičke tegobe.

 

Neki hipohondri koje ja znam se mnogo prenemažu,na takve slučajeve ne treba obraćati mnogo pažnje,običaj je da oni koji najviše ćute zapravo najviše pate.

[Данче*]

Osobe koje se suočavaju sa problemom hipohondrije strahuju da će se razboleti od teških bolesti ili su uverene da su se već ozbiljno razbolele. Termin hipohondrija teško se prihvata od strane klijenata koji dolaze na terapiju i oni to tumače kao izraz nerazumevanja lekara, terapeuta, prijatelja, uz najčešće komentare: Ja nisam hipohondar, imam stvarne simptome, ne umišljam ih... A tu se upravo krije i početak, ali i razrešenje problema jer hipohondari stvarno opažaju neke telesne simptome, ali ih pogrešno tumače.

Dnevne oscilacije pritiska, pulsa, stezanje u grudima, trnjenje, peckanje i ostale manifestacije oni nedvosmisleno tumače kao znak opasne bolesti (što je zajedničko i za napad panike). Za razliku od osoba koje imaju panični poremećaj izbegavanja odlaska kod lekara, hipohondari konstantno proveravaju svoje zdravstveno stanje.

NASTANAK HIPOHONDRIJE

Mehanizam nastanka i održavanja hipohondrije je sledeći: telesne senzacije, na primer čvorić na koži, kod njih izaziva pomisao da imaju rak i zato preduzimaju sve medicinske analize. Kada nalazi pokažu da je sve u redu, sumnjaju da su rezultati netačni, ili da lekar ne zna da ih protumači. Potom sledi odlazak kod novog lekara, novi pregledi... I kada je sve medicinski sve u redu, a oni i dalje imaju iste simptome, nastaje pravi začarani krug: povratak na sam početak, na prvu grešku od koje sve počinje... Sumnja u lekare i tačnost dijagnoze dovodi do još većeg usmeravanja pažnje na sopstveno telo. I tako nastane ozbiljan poremećaj ili začaran krug (promena na telu, na primer modrice – pogrešno tumačenje – imam leukemiju – medicinska ispitivanja – nalazi ne potvrđuju leukemiju – pogrešno tumačenje nalaza, informacija od lekara, traganje po forumima na internetu, traženje razuveravanja od prijatelja). Preokupiranost zdravljem i simptomima dobija i svoju nadogradnju u ponašanju, do nivoa prisilnih radnji – konstantno merenje pritiska, pulsa, temperature, šećera u krvi, prepipavanje, ogledanje, zagledanje... Sve ove radnje imaju svrhu da nahrane iracionalno uverenje koje glasi - moram da budem 100 odsto siguran kako mi se ništa neće desiti i zato je neophodno da stalno pazim i registrujem sve signale iz tela.
Tipične telesne senzacije i pogrešna tumačenja:

Bol, napetost u glavi – imam tumor na mozgu
Čvorići pod kožom – imam rak
Trnjenje i peckanje ruku i nogu – imam multiplu sklerozu
Osećaj vrtoglavice i slabosti – imam HIV
Uvećana žlezda ispod pazuha – rak

Podgrupa koja reaguje i napadom panike

Ubrzan rad srca – infarkt, umirem!
Nedostatak vazduha – gušim se, umirem!
Visok pritisak, trnjenje – šlog!
Pogrešna interpretacija telesnih senzacija je zajednička i za hipohondriju i za panični poremećaj, ali kod hipohondrije strah je vezan za ozbiljnu bolest sa odloženim fatalnim ishodom.

 

LEČENJE

Kombinacija psihoterapije (kognitivno-bihevioralne) i medikamenata po potrebi daje dobre rezultate. Na psihoterapiji se radi na prepoznavanju i menjanju pogrešnih načina razmišljanja koja su u osnovi hipohondrije:  moram stalno da pratim svoje telo,

svaka telesna promena znak je neke bolesti, neophodno je da budem siguran kako se neću razboleti i zato moram stalno da se kontrolišem... Među hipohondrima možemo razlikovati dve grupe, oni koji se plaše da imaju neku bolest (dolaze na psihoterapiju zbog straha od bolesti) i oni koji su uvereni da su bolesni. Njihova reakcija je sledeća: Ne znam zašto su me poslali kod vas kada je moj problem medicinski, ali lekari to ne shvataju ozbiljno. Ovakvi pacijenti uglavnom nisu motivisani za psihoterapiju.

Ksenija Petrović, psiholog

 

[Mилена КШ]

Ne razumem te najbolje.

Ovo sunce,ove vrućine,haos,buka,iz hladnog u toplo,iz toplog u hladno,boli me glava,umorna sam,brinem,muči me mir u svetu,čekam vaskrsenje mrtvih... a sama ne želim još da umrem i osećam se tako mlado,kao da sam juče sa Vladom vozila bajs po kraju.Brojim dane,nije ono što mislim,ne sećam se koliko sam vode popila,malo...sigurno premalo za ovo doba godine...počinjem da hipohondrujem...

 

Htela sam  samo da napomenem da je anksioznost praćena brojnim simptomima koji se mogu pomešati sa telesnim bolestima.Ti ljudi brinu za svoje zdravlje,npr.misle da imaju rak štitne žlezde,nešto ih guši...a to je zapravo napetost,preterana briga. U velikim gužvama,u redovima ,u čekaonicama,u prevozu,pa i u crkvama osećaju nelagodnost,vid im se muti,srce počinje da lupa i neretko padaju u nesvest.Oni brinu,jer zaista ne mogu da funkcionišu kao ranije.Mnogi  se obrate lekaru i mogu godinama da se leče od svega po malo,a na kraju će zaista i da se razbole od svih lekova koje piju,a da nikome nije na pamet pao anksiozni poremećaj,koji se teško i dugo leči,a ponekad,na žalost i ne izleči.

No,sve se može uz Božju pomoć. Treba pomoći čoveku da poveruje u bilo šta,u izlećenje,pa će biti na putu da se promeni.

Kad bi svi bili onakvi kakvi treba da budemo niko ne bi imao nikakve psihičke tegobe.

 

Neki hipohondri koje ja znam se mnogo prenemažu,na takve slučajeve ne treba obraćati mnogo pažnje,običaj je da oni koji najviše ćute zapravo najviše pate.

 

mislim na neke odredjene ljude koji idu kod nekih "pametnih i skolovanih lekara"  (citaj "baba") jer imaju neki problem pa propadnu za kratko vreme.nadam se da sam bila jasnija malo(mogu i na pp bolje da objasnim ako treba)  8086.gif kod mene u porodici je taj problem.

[Данче*]