Хипохондрија

[Млађони]

з мог искуства увек могу да проценим када је бол сигурно стваран а када можда илив ероватно умишљам... 

 

 

симптоми које осећају анксиозни јесу ствари па и болови.. само што долазе због грчења мишића од адреналина... а не од болести.... има разних симптома вртоглавице, стомачне тегобе (горушица) итд.. све су то ствари симптоми..

 

Eво ти листа симптома...http://www.anxietycentre.com/anxiety-symptoms.shtml

 

То углавном они који нису анксиозни превише не разумеју.... јер они не осећају исти ниво анксиозности као анксиозни, па не искусе симптоме које носи тај ниво кортизола и адреналина често.. симптоми су дакле - стварни али су безопасни, и симптом су превише адреналина и кортизола... а не неких болести..,

 

пишем као неко ко је имао великих проблема са анксиозношћу... 

[zuti car]

Jedini lek je psihoterapija . Naravno , to je dugotrajan proces i zahteva dosta napora kao i iskusnog i strucnog teraputa .Sam se covek tesko moze izboriti sa hipohondrijom koja je posledica pogresnih uverenja . Dakle , dobar psiholog i najmanje godinu dana terapije i hipohondrija kao rukom odnesena

[LISA]

Hipohondrija, muka velika ali ne i nesavladiva.

 

Jedan od simptoma jeste besomucno traganje za informacijama o bolesima.

Simptomi imaju svoju homeostaticku funkciju, najcesce redukuju napetost, anksioznost i nije bas mudro pokusati ih na silu eliminisati. Iskocice zec na drugu stranu.

Psihoterapija i medikamenti za redukovanje anksioznosti (po potrebi).

Pokusajte da razmisljate i u pravcu sekundarne dobiti od simptoma - koje stvarne potrebe zadovoljavam...

U svakom slucaju pripomozite se strucnjakom. Lakse je udvoje!

[Драгана.]

Хвала свима на савјетима.

[Чунга Лунга]

Parafraziracu mog sugradjanina iz njegovog romana ''Jedan od onih zivota''.

 

To ti je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama. Cini ti se da ce vecno cvileti pored tvog stola, ali ako se uporno pravis da je ne primecujes, ona ce sigurno otici. Medjutim, ako joj poklonis bar malo paznje, nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu. I kasnije ce se uvek vracati tvom stolu, jer nikad ne zaboravlja lica galantnih musterija.

 

Kontas vec sta treba da radis...

[Grizzly Adams]

А замисли да си, не дај Боже, заиста болесна и то на смрт. Имаш још неко кратко време да живиш. Да ли би га провела тражећи симптоме по интернету или се трудила да искористиш сваки преостали тренутак да живиш, радујеш се људима, местима и стварима које волиш? Како би најбоље провела још тај један дан који имаш?

 

Е, па имам једну вест - сви смо ми болесни на смрт, само не знамо још колико имамо. И како је најбоље провести овај данашњи дан? Тако што се бринемо или тако што се радујемо животу?

 

[drvce]

Отворила сам ову тему, јер ме занима да ли је неко имао ''искуства'' са хипохондријом. Наиме, ја сам страшан хипохондар, и то ми, могу рећи, отежева нормално функционисање, једноставно, не могу да се ријешим тога. Мислим да сам досад научила о свакој могућој болести симптоме. Како се ријешити тога?

Ako je hipohondrija bolest (npr. psihicki poremecaj ili nesto slicno), budi mirna - objektivno si bolesna, nisi umislila, tako da nemas brige, nisi hipohondar.

[Juanito]

A šta je hiperhodrija? Saznaš da ti je ostalo još šest meseci i zabole te?

[drvce]

A šta je hiperhodrija? Saznaš da ti je ostalo još šest meseci i zabole te?

[kordun]

Па да кажем, поимирила сам се са чињеницом да ћу остати доживотни хипохондар. Чак и ако то некада сузбијем ( на неки најмањи огући ниво), чим ме нешто заболи, готово! Хипохондар у мени одмах скаче, и мислим јао, сигурно је рак или тумор, и онда као у зачараном кругу сатее и сате проводим на нету читајући шта би т могло да буде, и у сваком је*еном симптому се пронађем.. Знаш, код мене је то врло озбиљно, не може глава да ме заболи, а да не помислим, јао тумор или мождани.. Заиста је исцрпљујуће.

nemoj po netu da citas simptome jer ces samo da se jos vise uspanicis, takodjer nemoj ni da ides na neke nezdrave preglede tipa skener, ili rendgen... ti si mlada osoba, nikakav tumor pa ni zlocudni nema sanse protiv tvog organizma, od tog oboljevaju ljudi u zrelijim godinama koji zive nezdravii i pod velikim stresom, tacnije prvo si uniste imunitet pa onda obole od toga, zato ne panici, jer strah umije da osakati ljude, potrudi se da se ne plasis toga, ja nisam kod doktora isao jos od kad sam bio na onom siostematskom pregledu kad sam upisivao fakultet prije 150 godina.... ako sam od onih 1 promil ljudi koji ce da umru mladi nek crknem odma, ne pada mi na pamet da brigam brigu o tome, nije moja glava toliko skupa, a nekad me ponesto zaboli, sto nikada nije, pa se pitam koji je to djavo, recimo jednom sam spavao nocu , otvoren prozor bio i prohladno i nahladio sam vilicu i danima me bolila vilica, onako tupo, odvratno, neko bi pomislio evo dobio sam rak vilice , a to su sve gluposti, nemoj tako da razmisljaj i ne budi panicar, nekako izbaci to iz svoje licnosti, makar trazi pomoc kod nekog psihijatra ako ne mozes sama 

[Grizzly Adams]

Вратисте ми нека давна сећања...

 

Имао сам можда  5-6 година, још нисам кренуо у школу, родитељи ме оставили код баке и деке. И ставили ме они тако увече на спавање, а ја кренем да се нешто мислим о њима, како сам ја дете, моји родитељи одрасли, они стари, па укапирам да ту постоји нека правилност. Скочим из кревета и кренем да плачем "бако умрећу!" А баба онако буновна се диже из кревета, није јој јасно шта се дешава... И онда јој објасним "ја ћу да одрастем, остарим и умрем". Некако ме је смирила и успавала... Бака одавно "оре небеске њиве", последње њене речи које памтим док је лежала у болести су "сине, умрећу...". Тишина. Неке неспретне речи.

 

Ја ево још по мало мрдам, а у међувремену сам чуо за неког Назарећанина за кога кажу да је устао из мртвих па више о томе не бринем. Да ли ће да ме дрмне аутобус или нека бољка, that's above my pay grade. Али свакако нећу дозволити да ми поквари овај диван дан.

[Juanito]

Zvone, hipohondrija je istinski poremećaj koji zahteva psihoterapiju, a možda i lekove u težim slučajevima. Govoriti hipohondru da razmišlja o nečemu drugom, o višem smislu života nema nikakvog smisla u generalnom slučaju i liči na ono "našla se vila u čem nije bila." Ako tebi stvarno neka racionalna misao pomaže da trenutni strah od neke bolesti nestane, onda i nisi hipohondar i tvoji saveti nijednom hipohondru neće pomoći. Jedina osoba na forumu koja možda može da nam da koristan savet je DankaM. Jaaaviii see, Daaaankaaa!

[ДрЗуба]

Немојмо да размишљамо много о стварима које не појмимо, на нама је да вршимо обичаје које смо учили и разумемо а све остало, ако останемо у Вери, уз божју помоћ биће. 

[Grizzly Adams]

Па не знам бро, пишем само шта ми падне на памет.

 

Сећам се да сам као клинац имао исто тако разне страхове, али сам некако превазишао. Имам утисак да ми је у томе помогло тако неко размишљање и "созерцавање" живота, шта ми је битно, шта желим, шта осећам...

[Чунга Лунга]

Zvone, hipohondrija je istinski poremećaj koji zahteva psihoterapiju, a možda i lekove u težim slučajevima. Govoriti hipohondru da razmišlja o nečemu drugom, o višem smislu života nema nikakvog smisla u generalnom slučaju i liči na ono "našla se vila u čem nije bila." Ako tebi stvarno neka racionalna misao pomaže da trenutni strah od neke bolesti nestane, onda i nisi hipohondar i tvoji saveti nijednom hipohondru neće pomoći. Jedina osoba na forumu koja možda može da nam da koristan savet je DankaM. Jaaaviii see, Daaaankaaa!

 

Pa pazi, ako se radi o pravoj psihopatologiji sa svim ispoljenim simptomima i znacima, za koje je Milosavljevic (ja mislim) dao link, onda to bez sumnje resava jedino i samo lekar psihoterapijom i farmakoterapijom.

Ali ako se radi o nekom blagom nivou straha od bolesti i umisljanja iste, koji svi posedujemo, bez neke manifestne simptomatologije, koji ne narusava normalno svakodnevno funkcionisanje coveka, onda su delotvorni svi ovi saveti koji su ovde napisani.