Prvi svetski rat i Srbija, nasa otadzbina

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

 

Јест - то сам ја, Драгутин Матић
(сторија о фотографији - симболу концетрације човека у опасном времену)
"Сад се о њему све зна: то је најпознатији ратни извиђач у историји Српске војске. Око Соколово. Право име Драгутин Матић. Ратна фотографија је обилазила земљину куглу. Служила је као симбол оданости војника ратном задатку ради одбране Отаџбине, као симбол концетрације човека у опасном времену - рату, као симбол будности, преданости, озбиљности у обављању ратног задатка...Кружила, кружила. Улазила у ратне албуме, красила позивнице за прославу ратних догађаја, била незаменљив пратилац публикација о теским данима, великим борбама, сјајним победама српске војске, о томе да је "српски опанак спасао цивилизацију"...
А он, тај ратник - Око Соколово - није знао да је снимак успео, да је фотограф - репортер преживео, да је његов ратни лик овековечен. И тек после педесет година од фотографисања - ратник види себе. Изненади се, занеми, заћути, филмском брзином кроз мисли пролете ратни дани, другови, гладовања, рањавања...
- Јест´ - то сам ја. Заиста ме сликао...
И присећа се да се око њега, кад је пошао на задатак мотао неки новинар, "шта ли´", како га је сликао и отишао. Да, било је пре педесет година.
Драгутин Матић - Око Соколово - рођен је 10. јануара 1888. године у селу Калетинцу испод литица Суве Планине. Најмлађе је, шесто дете, сиромашних пољопривредника. Године 1910. одлази у војску, у тада најелитнији род - коњицу, јер је из породице која је гајила коње. Као коњаник јахао је тик уз принца Ђорђа Карађорђевића. Кад је завршио то војевање, 1912. године, почиње рат са Турцима за ослобођење јужних делова Отаџбине. Завршисмо са Турцима "лоше - црно" , прође Кумановска, прође Битољска битка. Чекамо, вели, цивилно одело. Али - опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат - Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горничевска...
Ратник се враћа тек 1919. године своме слободном дому. Син је имао годину дана када је тата кренуо у војску, сада је у 11. години. Не познају се. Али - дуг је одужен према Отаџбини.
Ратнику Драгутину Матићу подигнут је величанствени споменик на тргу испред општине Гаџин Хан. Освештао га је владика нишки Иринеј, било је војних почасти и других свечаности, откривен је 1998. године у оквиру прославе осамдесетогодишњице ослобођења Србије".
___________________________________
*Сторија је преузета из књиге "Мој отац Око Соколово", новинара Благоја Матића, сина Драгутинова. Књига је издата 1998. године у част 80 година пробоја Солунског фронта. Издавач је предузеће "Батин´" из Београда.

[Božena]

OBNOVA RODNE KUĆE NIJE NI NA VIDIKU: Propada kuća legendarnog solunskog ratnika i izviđača Dragutina Matića

WWW.NOVOSTI.RS

---

OD prvog teksta u "Novostima" o stanju kuće legendarnog solunskog ratnika i izviđača Dragutina Matića iz Keletinca kod Gadžinog Hana, poznatog kao Oko sokolovo, prošle su tačno...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://hronograf.net/wp-content/uploads/2018/02/major-jovan-naumovic-e1545912419154.jpg

КАКО СЕ ЛЕТИ У СЛОБОДУ: НАЈНЕВЕРОВАТНИЈА БИТКА СРБА 1914. (о којој се не учи у школи) · Hronograf.net

HRONOGRAF.NET

---

Смедеревска битка: Уследила је битка на обали, малобројнијих са боље опремљеним. Клинаца и стараца са професионалцима. Деце и деда са окупатором. Бомбама и...