Prvi svetski rat i Srbija, nasa otadzbina

[Božena]

 

[Božena]

http://www.politika.rs/thumbs//old/uploads/rubrike/306560/i/1///757z468_gerhard-gezeman.gif

Немац који је делио српску судбину - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

<p>Чудна је била ојађена поворка која је у зиму 1915. године почела да се слива из Србије ка обалама Јадранског мора истачканог немачким подморницама и торпиљерима...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 ТВ филм своје производње снимљен према истоименој причи Драгише Васића, у режији Слободана Радовића. 

Дела Драгише Васића (1885 - 1945), иако имају значајно место у нашој књижевности, нису представљена на телевизији нити су позната широј публици.

Притисак спољашњих, трагичних околности и геополитичког положаја земље у којој је живео и радио, коју је волео и за коју се борио у два Балканска рата и у Првом светском рату као резервни официр, али и притисак менталитета њених људи, начинио је од врсног интелектуалца, изузетног адвоката, хуманисте и грађанина света - писца ''под морањем'' и то писца опоре прозе пуне питања, сумњи, немира и нервозе.
Иако му припада, проза Драгише Васића веома се разликује од нама познатог српског реализма (роман ''Црвене магле'', четири књиге приповедака, ‚‚Деветсто трећа'', ‚‚Карактер и менталитет једног покољења'', ‚‚Два месеца у југословенском Сибиру'', ‚‚Утисци из Русије'', и др).

Радња ТВ филма ''Реконвалесценти'', базирана на личном искуству писца, одвија се почетком 1917. године, током Првог светског рата, у српској војној болници на Солунском фронту, где су се рањеним и болесним српским војницима и официрима спојили Балкански и Први светски рат и где они, у атмосфери напетости и неизвесности, гинући у спорадичним борбама док нестрпљиво чекају генерално наређење свим савезничким снагама о заједничком пробијању фронта, отварају и лична и општа питања - о отаџбини, о њеној дужности према нама, о нашој дужности према њој, о породици, о смислу појединца и његовим могућностима на Балкану, о туђим интересима, о истинама и заблудама - питања која постављамо и данас.

 

[Božena]

http://www.politika.rs/thumbs//old/uploads/rubrike/302218/i/1///757z468_srpski-vojnici-na-polozaju.jpg

Љубав према слободи малих јача је од насиља великих - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

<p>Сведочанства о Церској битки, као и о збивањима у околини бојишта дали су и странци – новинари, чланови хуманитарних мисија, истраживачи, али и војници који су се...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/08/19/6790655_cerska-bitka-tjpg

Церска битка, пример како се у рату победа односи тактиком, а не бројем војника

WWW.RTS.RS

---

У Текеришу код Лознице одржана је централна свечаност обележавања 106. годишњице Церске битке, једне од најзначајнијих и највећих победа српске војске у Првом...

 

[Božena]

Александар: Јунаци, у бој за слободу!

После аустроугарске објаве рата Србији, врховни командант принц Александар Карађорђевић издао је, 4. августа 1914. године, заповест којом је позвао војску "у бој за слободу и независност српскога народа".

Јунаци!

Највећи и заклети непријатељ наше државе и нашега народа изненада је без икаквог разлога насрнуо бесомучно на нашу част и на наш живот. Аустрија, тај незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушаја да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну отаџбину. Њој као да је било мало што смо ми морали годинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Босне и Херцеговине, из Баната и Бачке, из Хрватске, Славоније, Срема и са нашега мора, кршне Далмације. Сада је затражила највише, тражи нашу главу, нашу независност, живот и част Србије.
 

Јунаци!

После сјајних успеха нашега оружја 1912. и 1913. године и др-жавних тековина, које нам је признала цела Европа закљученим миром у Букурешту, Ја сам најискреније желео, да се Србија и Моји драги ратници у миру одморе и окрепе од силних ратних напора, уживајући у тековинама својих победа. И зато је Србија била готова, да се на миран начин објасни и споразуме с Аустро-Угарском о свим спорним питањима. Али се, нажалост, одмах увидело, да Аустрија не иде на то, да с нама преговара.

Чак и да смо испунили све њене захтеве, она је била решила, да нас нападне, да нас понизи и да нас убије. Зато су ти срамни захтеви Аустрије морали добити достојан одговор. Ја сам их с презрењем одбио, уверен да ћете сви ви ту срамоту, која је имала пасти на нас, бацити у лице ономе, који је покушао, да њоме умрља сјај и славу вашега оружја. Стога сам вас и позвао у ово ратно доба, да под вашим победоносним заставама, иако још уморни од скорашњих по-беда, станете опет на браник отаџбине.

Саопштење које вам сада чиним, јесте објава рата Аустрији. На оружје, моји дични соколови!

Јунаци!

Ви ћете имати да се борите са једним непријатељем, који никад није имао ни ратне среће нити војничких победа! У овоме светом рату Ја ћу вам бити врховни командант. Ми смо се прошле две године великим делом упознали у бојној ватри. И ја сам се на Куманову, Битољу и на Брегалници са поносом дивио вашој свесној храбрости и вашем беспримерном самопрегоревању. Зато сам и уверен, да ћете и овога пута, на бранику отаџбине и у великом делу ослобођења српског робља умети само да увећате славу и лепи глас српског оружја и вашега јунаштва.

Јунаци!

Поред братске Црне Горе и свих осталих Срба, који ће се против Аустрије борити где се ко буде затекао и чиме буде могао, ви ћете у овој великој борби као своје ратне другове имати са севера нашу моћну и силну браћу Русе, чији је узвишени цар Никола II, на први, глас о аустријском нападу на Србију, одлучно и витешки са целом оружаном Русијом стао на одбрану Српства и Словенства. С друге стране, уз Русе су стали раме уз раме њихови храбри савезници а наши осведочени пријатељи Французи, који су већ отпочели огорчену борбу с аустријским савезником, Немачком.

Јунаци!

На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и нејаких. Стога, с вером у Бога, у његову правду и милост, пођимо напред уверени у победу и украсимо наше заставе новим ловорикама, јер је на тим заставама Провиђење исписало данас јасније него икад наш ратни поклич:

У бој за слободу и независност српскога народа!
Живела Србија!
Живела Моја дична војска.

Крагујевац, 22. јула 1914.

Врховни командант војске
Престолонаследник Александар

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2014/09/27/3225168_avala-t.jpg

Феномен незнаног јунака, сто година после

WWW.RTS.RS

---

Са почетком Великог рата, разговори о безименим јунацима постају тема у свим европским метрополама с обе стране зараћених линија. За разлику од осталих споменика...

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.politika.rs/thumbs//old/uploads/rubrike/295066/i/1///757z468_arcibald-rajs.gif

Сећање на искреног пријатеља - Политика Online

WWW.POLITIKA.RS

---

„Нестао је један од великих пријатеља нашег народа и више него пријатељ, један од наших, један од вредних сарадника на великом делу нашег ослобођења. Од упада аустро-угарских...

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2011/08/08/1743202_1.jpg

Код два бела голуба

WWW.RTS.RS

---

Вечерашњу емисију посвећујемо сећању на др Арчибалда Рајса. Неочекивано 8. августа 1929. године Београдом се пронела вест о напрсној смрти др Рајса.