Jump to content

Prvi svetski rat i Srbija, nasa otadzbina


Препоручена порука

  • Одговори 354
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

WWW.POLITIKA.RS

Доктора Едварда Рајана су на београдским улицама грађани поздрављали узвицима „Вива Рајан”. Било је то признање за храброст овом америчком лекару у које су могли да се...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 
 

Српски санитет у Великом рату: Др Едвард Рајан - спасилац Београда

Др Едвард Рајан, шеф мисије америчког Црвеног крста, 1914. искрцава се у Солуну, стиже у Ниш где се одлучује о месту где би мисија могла бити упућена.

 

Упозорава се на чињеницу да је у Београду крајње опасно јер Аустроугари већ шесту недељу непрекидно бомбардују. Ипак, реч опасно није требало изговарати пред др Рајаном. Тражио је управо Београд.

И ту почиње легендарна прича о неустрашивом хирургу који је бринуо не само о рањеницима него и о целикупном становништву. Др Едвард Рајан ће бити и драгоцени сведок стања српског санитете почетком Првог светског рата. Оштро ће протестовати против аустроугарске крађе српских рањеника као заробљеника. Током рата ће имати прилику да оперише и аустроугарске рањенике и да пореди њихов начин медицинског збрињавања са српским. Др Рајан ће бити у Београду и када стигне страшна епидемија тифуса од кога ће и сам оболети и преживети.

Др Рајан је добио пуковнички чин српске војске и многа друга одликовања. Али прича о др Рајану је повод да се направи пресек стања српског санитета почетком Првог светског рата, да се оживи драматичан проток ратних времена, помоћ страних хуманитарних мисија и осветле надчовечански напори лекара и медицинских сестара да ублаже страхоте рата.

rts.rs

3174723_veliki-rat-t.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Алекса Шантић
Кајмакчалан

Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве —
Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!

Link to comment
Подели на овим сајтовима


Kako je osvojen 'neosvojivi' Kajmakčalan i zauvek otvorena srpska 'kapija slobode' 

Tragom jedne istorijske priče

Kako je osvojen 'neosvojivi' Kajmakčalan i zauvek otvorena srpska 'kapija slobode'

Osamnaest dugih dana srpski vojnici su pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali. Povedeni ovim, mesto je i dobilo ime – Borisov grad – neosvojivo mesto.
Tako su bar Bugari verovali ...
Za Srbe, bitka je bila početak povratka kući. Posle duge i do tada u istoriji nezapamćene golgote po Albaniji koja je Srbiju stajala nebrojano života, Kajmakčalan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer će se tako, simbolično, izgubiti i svaka šansa za povratak u domovinu.
Tako i ostade srpski naziv za ovo mesto – Kapija slobode – mesto na kome su prvi put zakoračili u svoju zemlju.
I zbog toga je Kajmakčalan morao biti osvojen. 30. septembra 1916. posle osamnaest dana velike borbe i uz ogromne gubitke, to se konačno i desilo. Vrh Sveti Ilija na visini od 2.524 metara konačno je osvojen.

Ovo je bila prva pobeda srpske vojske od napuštanja domovine. Srpska vojska je načinila prvi korak ka oporavku i velikom povratku. Saveznici su dobili dokaz da na Srbiju još uvek mogu da računaju. Neprijatelji su shvatili da Solnski front nije tek sporedno ratište i da će se upravo na njemu odlučivati sudbina Prvog svetskog rata. Svet je video da se Srbi vraćaju kući!
Kako bi pobeda zauvek ostala upamćena srpska vrhovna komanda je odlučila da vrh Kajmakčalana – osmatračnicu srpskih trupa ponese sa sobom u domovinu.
Na volovskim kolima, lošim putevima i po svakakvom vremenu osmatračnica je na kraju ipak stigla u Beograd. Isto se desilo i sa srpskom vojskom koja je pobedonosno umarširala u prestonicu 1918. godine.
„Veliki rat” je dobijen. Kajmakčalanska osmatračnica je rekonstruisana i i danas se nalazi u Beogradu, u Pionirskom parku preko puta Narodne skupštine.
Nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu srpskog naroda.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

VIDOVDAN.ORG

У данашњем Пионирском парку, преко пута Народне скупштине у Београду, деценијама стоји усамљени и наизглед урушени споменик. Само упућенији знају да ово

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.ISTORIJSKIZABAVNIK.RS

Prema oceni istoričara i vojnih stručnjaka, bitka na Mačkovom kamenu bila je najžešća i najkrvavija bitka koja je uopšte vođena u Prvom svetskom ratu. Oni koji su je preživeli pričali su da je...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...