Математика квантне механике

[Juanito]

Видели сте у претходној епизоди...

 

Беше сасвим обично мајско вече. Гризли је управо завршио складиштење последње туре златних куглица, а Милосављевић је чистио отворе и сређивао да све буде спремно за сутрашњи радни дан. Одједном, ничим изазван и потпуно неочекиван и ненајављен уз тресак громова и севање муња ниоткуда се појави RYLAH, The Troll Wizard of Kragujoz.

 

 

Погледа лево. Погледа десно. Погледа право. Уздигну књигу своју и гласом титанске јачине, али очински благо и праведно узвикну:

 

”Оооо, роде неверни и искварени! Блага земаљска себи сабирасте, монополе, ризико и клуедо прависте а ћесару ћесарево не давасте!!!! Силом јаких институција осуђујем вас да будете мањи од маковог зрна! 7 пута мањи од маковог зрна! 7 пута 77 пута мањи од маковог зрна! 7⁷ пута мањи од маковог зрна! И још мањи од тога!!! Ни Око Вучићево неће бити у стању да вас види!!!! Буахахахахахахах! Буахахахахахахахахахахаха! Буааууауауаахахахахахахахахахаххахаааа!!!!”

 

 

(Овде иде релативно спори fade out ефекат док се наши јунаци полаку смањују и нестају у микроскопском бескрају... Ракић хтеде да изусти: ”Што мене, јуначе?!”. Али и он нестаде, а вапај његов прогуташе бездани.)

 

Густи плавичасти дим се полагано повлачио. Мисловаљевић се изненада пробуди са раздирућом главобољом, сличном оној од прошлог лета када је заглавио на тулуму са плавокосом Аном и њеном другарицом Машом, само овог пута несразмерно јачом. Није се ничег сећао. То му беше чудно, јер у прошлости углавном памћење није попуштало чак ни пред најјачим налетима опојних текућина. Успевши некако да отвори једно око сагледа размере лома кога је, како је мислио, синоћна журка оставила за собом. Тада осети на себи тежину  и схвати да преко њега лежи друга особа. Познати швалерски осмејак отегну му се од увета до увета: ”То, Млађо, мајсторе!”, помисли. Рука му нежно прође кроз дуге косе синоћног улова кад осети нешто што му следи крв у жилама: ”Брада?! У, јбт, Млађо, лудаче, па зар си толико попио да си с Кончитом завршио?!” Тргну се и свом снагом (тј. оном снагом која му је остала) збаци непознато му тело са себе. Погледа у лице збаченога и тада му се крв још више следи него малочас:

 

- Газда?!?!

- Јаоооо, глава…

- Газда, извините молим вас, мислио сам да сте Ви… да сам ја… да смо Ви и ја синоћ…

- Ма шта си мислио, несрећо несрећна! Плаћен си да радиш, а не да мислиш! Шта је бре ово? Какав је ово крш? Јесам ли ти лепо рекао да почистиш све да сија?!

- Али газда, ја…

- Шта газда, ништа газда! Метлу у шаке, а процењена штета ће ти бити одбијена од плате следећег месеца и добићеш два додатна неплаћена сата по дану до краја следеће недеље. Имаш сат и по да ово све доведеш у функционално стање, па настављамо.

 

Гризли се окрену и оде мрмљајући себи у браду (да, ону исту браду од малопре): ”Данас не можеш човек поштеног и вредног радника да нађе ни електронским микроскопом…”

 

Милосављевић зграби метлу и замаше њом по закрченом поду гледајући испод ока у одлазећег Гризлија. 

 

- ”Учи сине да се после не мучиш!”, говорише ми. Тјах… Ма да ли је могуће да смо нас двојица синоћ… Ма нееее, нема шансе!

 

Камера се полако подиже и крену да зумира једну малу тачку на хорзонту. Тачка постајаше све јаснија да би се на крају потпуно изоштрила и указа се Ракић који и даље безбрижно кружаше у свом малом хеликоптеру и циркаше гинис.

[Milan Nikolic]

Шта ће бити поента? Квантни мултиверзум? Превише пажње за тако нешто.

[Juanito]

Шта ће бити поента? Квантни мултиверзум? Превише пажње за тако нешто.

 

Нема поенте. Полагано путовање на коме нас наши јунаци својим авантурама уводе у основну математику неопходну за разумевање квантне механике. Како који математички појам дође, покушаћу на једноставан начин да га објасним, претпостављајући да нико ништа о томе не зна (иако вероватно многи који прате тему знају мање или више). Буквално најосновније (готово банализовано), само да се схвати шта је тај математички појам, шта он значи и зашто се баш то користи да се нешто у квантној механици опише. Без дугачких извођења или некаквих доказивања, за то постоје књиге и интернет. До сада смо поменули вероватноћу и функцију вероватноће. Можда већ у следећем посту, а ако не у следећем, онда сигурно у првом после следећег, причаћемо о комплексним бројевима. Не знам да ли ће путовање икада отићи у смеру мултиверзума. Не планирам ништа много унапред, пишем како ми шта падне напамет. Али није ми главни циљ да одем у ту езотерију. Ем о томе не знам Бог зна шта, ем ми је главни циљ да покажем оне најосновније идеје (темеље) квантне механике и да је демистификујем. Да покажем да то није никаква опскурна окултна вештина, већ прилично једноставна ствар. А касније ћу да покажем како неколико једноставних принципа које Ракић, Милосављевић и Гризли откривају, могу применити на неке конкретне ствари, да се објасни свет око нас, свет кога видимо.

[Milan Nikolic]

@@Juan,

 

Можда ти може помоћи онај Фајнманов принцип,,жврљања стрелицама''. Имам ту књигу - QED - preveo Milan Ćirković.

 

Nisam uspeo sve da razumem, moraću da čitam ponovo. Samo znam da je Fajnman na jedan mogu reći zabavan način napravio matematiku za računanje verovatnoće.

[Juanito]

А сцене се одигравају толико споро да изгледа као да их је Радош Бајић режирао.

[Juanito]

Можда ти може помоћи онај Фајнманов принцип,,жврљања стрелицама''. Имам ту књигу - QED - preveo Milan Ćirković.

 

Nisam uspeo sve da razumem, moraću da čitam ponovo. Samo znam da je Fajnman na jedan mogu reći zabavan način napravio matematiku za računanje verovatnoće.

 

Ако је неко читао Фајнманове лекције из физике (по мени убедљиво најбољи увод у физику икада написан), може да примети да се поприлично ”држим књиге”, што би рекли наставници у школи. Али QED је нешто друго, не спада баш у основе. Опет ти оде предалеко.

[drvce]

I tako...

[GeniusAtWork]

 

 

 

[drvce]

 

Видели сте у претходној епизоди...

 

 

Густи плавичасти дим се полагано повлачио. Мисловаљевић се изненада пробуди са раздирућом главобољом, сличном оној од прошлог лета када је заглавио на тулуму са плавокосом Аном и њеном другарицом Машом, само овог пута несразмерно јачом. Није се ничег сећао. То му беше чудно, јер у прошлости углавном памћење није попуштало чак ни пред најјачим налетима опојних текућина. Успевши некако да отвори једно око сагледа размере лома кога је, како је мислио, синоћна журка оставила за собом. Тада осети на себи тежину  и схвати да преко њега лежи друга особа. Познати швалерски осмејак отегну му се од увета до увета: ”То, Млађо, мајсторе!”, помисли. Рука му нежно прође кроз дуге косе синоћног улова кад осети нешто што му следи крв у жилама: ”Брада?! У, јбт, Млађо, лудаче, па зар си толико попио да си с Кончитом завршио?!” Тргну се и свом снагом (тј. оном снагом која му је остала) збаци непознато му тело са себе. Погледа у лице збаченога и тада му се крв још више следи него малочас:

 

- Газда?!?!

- Јаоооо, глава…

- Газда, извините молим вас, мислио сам да сте Ви… да сам ја… да смо Ви и ја синоћ…

- Ма шта си мислио, несрећо несрећна! Плаћен си да радиш, а не да мислиш! Шта је бре ово? Какав је ово крш? Јесам ли ти лепо рекао да почистиш све да сија?!

- Али газда, ја…

- Шта газда, ништа газда! Метлу у шаке, а процењена штета ће ти бити одбијена од плате следећег месеца и добићеш два додатна неплаћена сата по дану до краја следеће недеље. Имаш сат и по да ово све доведеш у функционално стање, па настављамо.

 

Гризли се окрену и оде мрмљајући себи у браду (да, ону исту браду од малопре): ”Данас не можеш човек поштеног и вредног радника да нађе ни електронским микроскопом…”

 

Милосављевић зграби метлу и замаше њом по закрченом поду гледајући испод ока у одлазећег Гризлија. 

 

- ”Учи сине да се после не мучиш!”, говорише ми. Тјах… Ма да ли је могуће да смо нас двојица синоћ… Ма нееее, нема шансе!

 

Камера се полако подиже и крену да зумира једну малу тачку на хорзонту. Тачка постајаше све јаснија да би се на крају потпуно изоштрила и указа се Ракић који и даље безбрижно кружаше у свом малом хеликоптеру и циркаше гинис.