Jump to content

Никад игла, увек кондом, немој пити и возити


Препоручена порука

Ја баш за тебе, знајући те овако виртуелно :) , не бих рекао да немаш животне радости и сл.

 

Елем, да ли ова реченица имплицира да црквени живот гуши радост :) или сам ја погрешно протумачио? Пошто сам то слушао раније од неких црквених људи, а неки су и мени говорили да сам постао тежак смор од кад сам кренуо у цркву :)))  

 

 

Kakav li si bio pre, ti si meni, ovako virtuelno, urnebesno zabavan!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 54
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Kakav li si bio pre, ti si meni, ovako virtuelno, urnebesno zabavan!

Da ne ode tema u pogresnom pravcu. Samo da kazem da je jedna od prvih stvari koje sam uradio kad sam krenuo u crkvu je da sam bacio kasete sa metal muzikom. To je ono sto Drasko kaze da sami sebe gusimo. Kasnije sam se pokajao :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јест велики проблем, посебно код неофита, мада многи остају на том стадијуму целог живота. Само што мислим да вера није разлог таквог понашања (после стадијума неофитства), него је вера, што Гордана рече, више заклон којим покривамо неке своје урођене мане или слабости.

 

Срећем се са доста монаха и монахиња, и, скоро као правило, види се једна ствар: они који су увек озбиљни и намрштени су обично или искушеници/це или млади монаси/монахиње. Ови старији, које и народ доста воли и посећује, обично су ведри и насмејани и говоре о својој, не о туђој, грешној природи, а друге само понекад опомену успут, када мисле да је нешто баш важно, и то редовно нађу начина да то саопште онако, у ходу, да то и не изгледа као неки укор или савет, већ више као причица. Једино кад их човек види тужне јесте кад се поведе нека прича о будућем животу и кад они почну да размишљају дубље о својим гресима.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одлична тема за размишљање и преиспитивање самог себе.

Оне које сам покушавала и убеђивала да крену ка путем спасење,само сам више разгневила и дошла до закључка да кад би то тако било могао би Бог све силом нас натерати,као што каже старац Пајсије у једној беседи:"Када би Бог хтео све би се спасили,само би окренуо апаратић и један јак потрес сви би се крстили и левом и десном руком".

Али Господ не воли силу,а ми имамо слободну вољу да чинимо и да одлучимо дали ћемо бирати добро или зло.

 

Ево из мог личног искуства моја добра пријатељица коју волим као сестру рођену,била је у вези са наркоманом,што сам била убеђена да и она конзумира неку врсту наркотика а од алкохола сам већ знала да конзумира,често је била раздражљива и депресивна ,што је потражила и помоћ лекара..Нисам вршила никакав притисак на њу али сам показивала велику љубав(јер сам и осећала) и нисам је осуђивала ни једном тренутку, јер сам знала да може поћи по злу ако кренем са критикама.У једној причи са мојим духовником питала сам како да јој помогнем? И рекао ми духовник да само стрпљењем и љубављу могу јој помоћи и наравно не оправдавати њено лоше понашање,јер када пријатељ свом пријатељу не каже истину (иако је горка она је лековита,)онда је и он сумњивог морала.

 

Почела сам често да је зовем код нас и тако била у прилици да јој поклоним иконицу, духовну литературу, пустим духовну музику,почели смо полако заједно ићи у Св.Петку на Калемегдану,молила Господа да јој помогне и била уз њу све време.

Да не дужим она је свој живот тотално променила,прекинула је дугу везу,престала да конзумира наркотике и алкохол,посветила се Богу и сада редовно се исповеда,причешћује,пости све постове и напокон је пронашла сродну душу са којом заједно живе у Христу,верила се и ускоро биће и венчање у Цркви.

Слава Богу! :)

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da ne ode tema u pogresnom pravcu. Samo da kazem da je jedna od prvih stvari koje sam uradio kad sam krenuo u crkvu je da sam bacio kasete sa metal muzikom. To je ono sto Drasko kaze da sami sebe gusimo. Kasnije sam se pokajao

 

Неофит 2014: ”А шта су то касете?!”

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Patrijarh Pavle
Ja sam prestao biti tolerantan po svaku cenu, granica mora biti postavljena, patriujarh je rekao da se intelekt i dobrota moraju uporedo razvijati, dobrota bez intelekta prelazi u glupost..
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kasnije sam se pokajao :)

 

Али те је бог погледао јутјубом и мп3ем :Р 

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја, рецимо, не бих неког могао да саветујем да у свом промискуитетном животу користи кондом, или не. Или да у свом наркоманском животу убризгава хероин из сопствене игле, а не заједничке.

Zašto?

Ako te neko ne sluša da ode u zemlju živih da se leči ne možeš ga naterati ali ne vidim razlog zašto ga ne bi onda savetovao da koristi samo svoju iglu?

Danas sutra sa heroina može da se skine ali sidu da izleči ili hepatitis ne može...

Ja imam pznanika koji je bio narkodiler, sada je hvala Bogu izašao iz toga ali jedini razlog zašto sam s njim bio u dobrim odnosima je to što nije prodavao heroin i nije nikome dozvoljavao da diluje heroin na njegovoj teritoriji. To je manje zlo, zbog trave, kokaina i spida se ne dašeavaju problemi koliki su sa heroinom

Link to comment
Подели на овим сајтовима

а неки су и мени говорили да сам постао тежак смор од кад сам кренуо у цркву   

 

иста прича :)))  

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni samo jedna osoba priča da sam težak smor od kako sam u crkvi. Moguće da jedino ona nije znala koliki mogu smor da budem inače, ali stičem utisak da to nema veze sa crkvom nego sa odnosom dvoje ljudi (kako shvataju zabavu i kako shvataju život). U pitanju je jedna moja prijateljica... Ja se stvarno trudim da ne namećem svoje stavove, mada jednom kad se sukobite - posle nema baš lakog primirja.

 

Najteže mi je da je gledam s ljubavlju onda kada u njoj prepoznam staru grešnu sebe koje sam se odrekla. Toliko snažno doživim njenu patnju isto toliko snažno kao i odbijanje Pomoći. Shvatam da je do mog doživljaja nje, i moje potrebe da prihvati moje rešenje, ali opet... Teško mi je sa njom... Verovatno zato što ni ja nisam tako prigrlila (u potpunosti) Pomoć

Пошто је изговорите, реч вама влада. Док је неизговорена, ви владате њоме.

Арапска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

иста прича :)

Ja imam prijatelje ateiste i "tradicionalane" hrišćane PRAVOSLAVCE

elem, i jednim i drugim pucam kontru, prvima hrišćanski život izražavam kao najpraktičniju moguću filosofiju, a drugima pokaušavam predočiti koliko je njihova ljubav zapravo mržnja ili u najmanju ruku samoljublje, koliko formula ponašanja religioznog čovjeka nema nikakve veze sa životom itd. 

Sve to, opet, posebno naglašeno činim kad ga mahnem ali to je druga tema.

Njima ( mojim prijateljima) moj fakultet je objašnjenje svega što sam rekao, ali moj je gušt kad vidim da sam ih zamišlnjene poslao kući, i kada intuitivno znam da bdijemo skupa. ( sutradan je pivce prava milina  :) ).

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni samo jedna osoba priča da sam težak smor od kako sam u crkvi. Moguće da jedino ona nije znala koliki mogu smor da budem inače, ali stičem utisak da to nema veze sa crkvom nego sa odnosom dvoje ljudi (kako shvataju zabavu i kako shvataju život). U pitanju je jedna moja prijateljica... Ja se stvarno trudim da ne namećem svoje stavove, mada jednom kad se sukobite - posle nema baš lakog primirja.

 

Najteže mi je da je gledam s ljubavlju onda kada u njoj prepoznam staru grešnu sebe koje sam se odrekla. Toliko snažno doživim njenu patnju isto toliko snažno kao i odbijanje Pomoći. Shvatam da je do mog doživljaja nje, i moje potrebe da prihvati moje rešenje, ali opet... Teško mi je sa njom... Verovatno zato što ni ja nisam tako prigrlila (u potpunosti) Pomoć

Ja te razumem u potpunosti.Mislim da trpljenjem takvih sazrevamo duhovno....i moli se za  nju kako i za sebe.Imala sam slicnu situaciju.Mislila da nikako ne mogu da uticem ,a jos manje da promenim,ali sam nastavila druzenje.Medjutim ,nakon podosta vremena se ispostavilo da me je ipak slusala i usvajala moj novi nacin razmisljanja,pristip i resavanju problema.Tako da sam joj ,gresna ja,bila kao uzor.Nek da Bog da nam obema bude na spasenje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja imam prijatelje ateiste i "tradicionalane" hrišćane PRAVOSLAVCE

elem, i jednim i drugim pucam kontru, prvima hrišćanski život izražavam kao najpraktičniju moguću filosofiju, a drugima pokaušavam predočiti koliko je njihova ljubav zapravo mržnja ili u najmanju ruku samoljublje, koliko formula ponašanja religioznog čovjeka nema nikakve veze sa životom itd. 

Sve to, opet, posebno naglašeno činim kad ga mahnem ali to je druga tema.

Njima ( mojim prijateljima) moj fakultet je objašnjenje svega što sam rekao, ali moj je gušt kad vidim da sam ih zamišlnjene poslao kući, i kada intuitivno znam da bdijemo skupa. ( sutradan je pivce prava milina  :) ).

 

то је права ствар, само што је моје искуство да нема баш пуно људи са којима могу да причам о томе, а да ме не доживе као неког мисионара (или просто увиђам да их смара оно што доживљавају као философирање), тако да у принципу о толико "озбиљним" стварима причам само са блиским пријатељима, а са другарима и познаницима углавном избегавам... 

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

то је права ствар, само што је моје искуство да нема баш пуно људи са којима могу да причам о томе, а да ме не доживе као неког мисионара (или просто увиђам да их смара оно што доживљавају као философирање), тако да у принципу о толико "озбиљним" стварима причам само са блиским пријатељима, а са другарима и познаницима углавном избегавам... 

Хришћанство се више проповеда кроз обичан разговор и сопственим примером живљења,него  кроз озбиљне приче.Кроз добру шалу може вееома озбиљна порука да се остави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хришћанство се више проповеда кроз обичан разговор и сопственим примером живљења,него  кроз озбиљне приче.Кроз добру шалу може вееома озбиљна порука да се остави.

 

мислим да је сопствени пример најбитији део. онај тренутак када неко сазна, стицајем околности да ти нешто радиш или не радиш, па се зачуди, па те пита зашто, а ти му објасниш, то је отприлике то. ако га заинтересује питаће те опет некад, за нешто, ако не, неће и то је чини ми се мање-више све што можемо урадити...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...