Samohrani roditelji

[Crnokosa]

Evo jednog kutka za nas, da se smejemo, kukamo...

Kako vaspitavate decu, ko vam pomaze? Kako izlazite na kraj?

[Trifke]

Evo jednog kutka za nas, da se smejemo, kukamo...

Kako vaspitavate decu, ko vam pomaze? Kako izlazite na kraj?

 

Ja nisam bio samohrani roditelj ali znam kako je to tesko sestro moja. Neka ti Bog bude u pomoc, to ti od srca zelim.   :good2:

[Данче*]

Нажалост јесам самохран родитељ и када се понекад замислим ко ми помаже и како се сама сналазим уплашим се,мада знам у дубини душе Господ је с`нама,моји су родитељи у другу државу,Дуњин отац у унутрашњости и тако Бог шаље људе увек да ми се нађу у прави час..

[Crnokosa]

Tesko je... ali uz Boziju pomoc sve se stize i moze.

Ja zivim sa sinom u zgradi do mojih i oni su mi najveca podrska. A nemam osecaj da ima oca jer ga niti vidja niti mu kupuje nesto.

Cesto me uhvati neka panika, kako cu da ga vaspitavam sama, kako cu da mu objasnim situaciju kad poraste jos malo... ali uzdam se u Gospoda. To mi je jedina uteha sto znam da je uz nas.

[Mironosica]

@@Crnokosa,

 

čuj

ne kažem da je dobro , a i da je lako

ima nekih i prednosti ako si i na papiru samohrani roditelj

nije baš sve tako crno  

[emilija]

Evo samohrane roditeljke vec deset godina.

 

Nikakve pomoci ni od koga nisam imala, bolesni roditelji su isto potpali pod moje roditeljstvo s tri sina. Sad cu da preskocim lament da vam kazem

 

sta mi je bilo najteze i sta bih promenila da mogu da se vratim deset godina unazad:

 

samo moje maloverje i nepotrebni strahovi unapred. 

[emilija]

Bez Gospoda sve ide tesko, pa i da su deca okruzena s oba roditelja, familijom, svitom, telohraniteljima, debelim kontom u banci..)

 

Mnogo sam jada videla od ljudi koji su me ubedjivali da treba da "zivim svoj zivot". 

 

Sta je to "moj zivot" ako ne ljubav i odgovornost i zrtva za one koji su mi najveci dar? Nista me to nikad nije sprecavalo da se bavim i stvarima koje volim i da budem ispunjena.

 

Danas me ti isti gledaju kao osmo svetsko chudo. A chuda nema, ima samo vere koja je rasla svakim danom.

 

Dechaci su na pragu zaposlenja, jos malo. Dobri ljudi postashe.

[emilija]

Sta je vazno za majke (jer uglavnom su one samohrane)?

 

Poverenje, naci meru izmedju autoriteta i drugarstva. Da dete zna da mu niko nije bolji prijatelj od majke.

 

Zainteresovati se za njihova interesovanja, na kraju, to nije tesko. Vratili su me u sopstvene rane godine.

 

Privuci svo njihovo drustvo u kucu. Znam da je to nekad smarajuce, ali najmirnija sam kad su svi tu...i dan danas je centar okupljanja bas kod nas.

 

Nauciti slushati dete, za razliku od toga sto stalno govorimo:)

 

Pitati ga za misljenje o svim problemima njegovih vrshnjaka...biti uvek blag ali odlucan...sve to podrazumeva ljubav.

 

Nauciti da zaista uzivate s njima i u njima i nikad ne potencirati eko svoje mucenistvo i pacenistvo, time se dete zbuni i optereti.

 

Nikad ne govoriti protiv drugih, ako je bivsi/bivsa zao, dete ce samo da zakljuci kad dodje vreme.

 

Upozoriti ga diskretno na razlike medju ljudima, poklanjanje poverenja i slicno....

[emilija]

Roditelj treba da "radi na sebi" paralelno, da bi znao da odgovori na sva pitanja decja, treba prvo sam da bude siguran u odgovore.

 

Ono najnajvaznije, kad dete krene u ludilo puberteta, kad vas prevazidje i krenu neke ideje s kojima mislite da necete izaci na kraj- bitno je da uvek budete tu, kad ono samo pozeli da se poveri.

 

Imala sam puno problema, naizmenicno, ne spavas nocima, on cuti, nece da kaze sta mu je i koji je problem, pa cekas danima da ti pridje sam.

 

Desavalo se nekoliko meseci da strahujem a dovoljno bude nekih desetak minuta ili sat razgovora da iz njega provali problem...ako nisi tu bas tih 5 minuta jednom pa drugi pa treci put, gubish u nepovrat priliku da ti se dete otvori...i sve teze je posle uspostaviti stari kontakt. A ono srlja u neku glupost.....

[Amina]

Znajte da nikada niste potpuno same, znajte da je Gospod uvek sa vama u duhu drage moje. Znam da je jako teško podizati dete bez drugog roditelja, posebno u našoj zemlji. Ali treba uvek misliti pozitivno, misliti na budućnost vašu i vaše dece. Eto, dosta često samo taj jedan dečiji osmeh može u trenutku da vam popravi loš dan ili loše raspoloženje. A mislim da je najveća nagrada za jednog roditelja, pogotovu samohranog, da jednoga dana vidi kako njegovo dete postaje čovek u punom smislu te reči, jer je danas najteže biti upravo to, čovek. A takva deca koja izrastu u prave ljude znaće da cene vaš trud i vašu žrtvu dok ste ga/je odgajali. I umeće da vam vrate, sada vi čuvate njih dok su maleni a oni će kasnije da čuvaju vas u starosti.

 

 

Da nemam svoje školske obaveze ja bih obitavala od jedne do druge da vam budem na ispomoć jer mnogo volim decu.  Tako da žene, devojke, majke.. samo hrabro i odvažno kroz život sa vašim mališanima, ništa vas ne može sputati.

[Crnokosa]

Jos je na papiru s nama, mora tako jos malko...

Hvala vam sto ste podelile ove price s nama.

Uzasno je sto postajemo ovakvi ljudi. Sve cesce cujem kako se rasturaju brakovi.

I ja cu biti najsrecnija da ovo moje malo cudo postane dobar covek pre svega.

Nervira me sto sad moram da odgovaram preko moba jer nekad i ne posalje post.

Uglavnom citkam vas i podrska sam vam.

Gospod neka je uz sve nas i nase porodice.

[Amina]

Za sve naše drage mame, nije potrebno razumeti engleski... videćete već

 

 

[Млађони]

Samo lagano sestre (posto se braca nisu javljala) vi ste hrabre zene, i odlichan uzor. Sama hrabrost da budete samohrani roditelj je dokaz koliko ste jake i sposobne, josh samo da cuvate zivce u poteskocama i bice vam deca prva liga.

[Crnokosa]

Hehe samo sacuvati zivce...

Hvala na podrsci svima.

[Vecana]

Eh, moram da pozdravim ovu temu, a i da vam se pridruzim! 

Nas dve smo jos od pocetka trudnoce same, ali se snalazimo. Njen otac dolazi da je vidi, ali samo problemi proizilaze iz toga, a pomoc je nikakva... neki ljudi su prosto ogranicenih sposobnosti za roditeljstvo.

 

Inace, Crnokosa, deca su nam bas vrsnjaci... i moja devojcica je rodjena 18.4.2013.