Да ли је наука трагање за Истином?

[Милица]

Трагање  означава пут,

а на њему има и странпутица . . .

[Milan Nikolic]

Хоћу рећи да у оваквом постојању ништа није постојано. Можемо рећи да је целокупан наш живот варљив, чак да је и лажан. Данас постоји ова васиона, сутра више неће.

У том контексту немогуће је пронаћу некакву апсолутну истину у науци.

[Милица]

Има ствари које се знају са сигурношћу,

има и оних у вези са којима смо близу потпуне истине . . .

а наравно има и нових открића,

и у складу са њима - промена ранијих знања.

Нема ту ништа чудно.

[Milan Nikolic]

Мој коментар се односио на постојање оваквога света који нема онтолошку основу. Односно, наше постојање нема истинску постојаност. Зато и не можемо пронаћи неку апсолутну истину.

Погледајмо на пример закон ентропије. Зар то није закон смрти? Овако како сада постоји васиона њен завршетак је у небићу. Није битно за колико милијарди година то може да се деси, али то је тренутни пут нашега постојања.

У науци можемо да проналазимо одређене погодности за квалитетнији живот, за опстанак, за егзистенцију, али не можемо пронаћи апсолутну истину - јер истина није пролазна. Све што нема постојаност није истина у правом смислу речи. То је било питање ове теме.

[cejovic vukman]

Погледајмо на пример закон ентропије. Зар то није закон смрти?

Aj ne sviraj zivota ti.

Ti znas sta je "entropija".

Aj reci, sta je to "entropija".

[Никола Ђоловић]

Мој коментар се односио на постојање оваквога света који нема онтолошку основу. Односно, наше постојање нема истинску постојаност. Зато и не можемо пронаћи неку апсолутну истину.

Погледајмо на пример закон ентропије. Зар то није закон смрти? Овако како сада постоји васиона њен завршетак је у небићу. Није битно за колико милијарди година то може да се деси, али то је тренутни пут нашега постојања.

У науци можемо да проналазимо одређене погодности за квалитетнији живот, за опстанак, за егзистенцију, али не можемо пронаћи апсолутну истину - јер истина није пролазна. Све што нема постојаност није истина у правом смислу речи. То је било питање ове теме.

tanning

Све што није постојано - лажно је јер је смртно.

Све што је постојано - истинито је јер је бесмртно.

Сада пролази обличије овога света и долази Истина будућих ствари у Есхатону.

Слажем се са Милановим размишљањем...

[Juan Valdez]

Nauka predstavlja beskompromisno traganje za istinom. Ideal nauke jeste da dodje do istine po svaku cenu, a jedan od osnovnih naučnih principa jeste sumnja u sve. Zbog toga su sve naučne tvrdnje stalno podložne oštrom i beskompromisnom preispitivanju, što eksperimentalnom, što logičkom u svetlu novih istina, ono što pretrpi kritički sud i ostaje kao naučna istina.A nauka je zaista daleko otišla, sadašnji uredjaji su toliko osetljivi da mogu da uživo prate hemijske reakcije na nivou atoma u ćelijama. Akceleratori omogućavaju detaljan uvid u mikrokosmos subatomskih čestica. Astronomija je toliko uznapredovala da je moguće meriti položaj zvezde (u drugoj galaksiji!) sa greškom od par centimetara!! Čovekov um je toliko daleko otišao da je uspeo da shvati matematička pravila koja upravljaju bizarnim svetom mikročestica, uspeo je da shvati i dokaže da su prostor i vreme relativne kategorije, otkrio je DNKa i manipuliše sa njom.... Problem sa naukom je što ona traži rad, učenje, znanje, što su njene metode komplikovane i sve više matematizovane. Zato je veoma teško objasniti prosečnom čoveku recimo kvantnu teoriju polja, jer je ona visoko formalna suvoparna matematička teorija, ali zato sjajno funkcioniše u stvarnosti merenja i eksperimenti se slažu i do exp(-30). Nauka je zaista sjajna!

Сложио бих се са скоро свим осим са овом ”истином”. Наука не само да није бескомпромисно трагање за истином, него се уопште не бави истином, већ је бескомпромисно  трагање за најбољим објашњењем. А између појма најбоље објашњење и истина постоји непремостив логички јаз. К'о што би Милан Ћирковић рекао (на једном форуму):

Ali treba reci par stvari i ovima sto prave od nauke idolatriju. Takve gluposti naucnicima samim upravo najvise smetaju i najbesmislenije su. Npr. starter misli da kad je napisao "kvazi-naucni" da je time izrekao nesto pezorativno; kao da nauka nekim cudom obuhvata sva casna i dostojna zanimanja, a ne samo mali podskup istih. Sto ne napisa za likovnu akademiju, ili sumarski fakultet ili dif ili vojnu akademiju da su "kvazi-naucni"? Sve ove discipline (a bogami i niz drugih, poput knjizevnosti, politickih "nauka" i mnogih drugih) nemaju sa naukom blage veze, cak i kad se tako idiotski zovu (pazi oksimorona: politicke "nauke"! ili je i ono "oksi" suvise), jer nije dovoljno zvati se, vec treba razumeti i naucni metod i epistemologiju, a to je ono sto cesto najvatrenijim "braniteljima" nauke najvise fali. Jesu li nesto losiji sumar, oficir, trener ili umetnik zato sto se ne bave "naukom", niti im je potreban neki "naucni" pogled na svet (stogod to bilo). Jesmo li mi ziveli u jednom od najidiotskijih zamislivih sistema koji se dicno zvao, stariji ce se prisetiti, "naucnim socijalizmom", a ne da "n" od nauke nije imao, vec je bio 101%-na suprotnost kritickom racionalizmu na kome pociva naucni pogled na svet?

Neki drugi tu potegose pitanja da li nauka moze ili ne moze da kaze zasto postoji materija ili zivot. Pa naravno da ne moze, nauka se uglavnom ni ne bavi pitanjima "zasto" i sa velikim zadovoljstvom to prepusta filozofiji ili teologiji (protiv koje se ozbiljna i autenticna nauka, da razjasnimo za one sa jeftinijim kartama, ne bori, niti ih sagledava kao neke protivnike i neprijatelje). Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

[obi-wan]

Nauka predstavlja beskompromisno traganje za istinom. Ideal nauke jeste da dodje do istine po svaku cenu, a jedan od osnovnih naučnih principa jeste sumnja u sve. Zbog toga su sve naučne tvrdnje stalno podložne oštrom i beskompromisnom preispitivanju, što eksperimentalnom, što logičkom u svetlu novih istina, ono što pretrpi kritički sud i ostaje kao naučna istina.A nauka je zaista daleko otišla, sadašnji uredjaji su toliko osetljivi da mogu da uživo prate hemijske reakcije na nivou atoma u ćelijama. Akceleratori omogućavaju detaljan uvid u mikrokosmos subatomskih čestica. Astronomija je toliko uznapredovala da je moguće meriti položaj zvezde (u drugoj galaksiji!) sa greškom od par centimetara!! Čovekov um je toliko daleko otišao da je uspeo da shvati matematička pravila koja upravljaju bizarnim svetom mikročestica, uspeo je da shvati i dokaže da su prostor i vreme relativne kategorije, otkrio je DNKa i manipuliše sa njom.... Problem sa naukom je što ona traži rad, učenje, znanje, što su njene metode komplikovane i sve više matematizovane. Zato je veoma teško objasniti prosečnom čoveku recimo kvantnu teoriju polja, jer je ona visoko formalna suvoparna matematička teorija, ali zato sjajno funkcioniše u stvarnosti merenja i eksperimenti se slažu i do exp(-30). Nauka je zaista sjajna!

Slazem se da je nauka traganje za istinom izmedju ostalog, jer sam i ja, da tako kazem, u Crkvu dosao iz nauke (kojom se i dalje bavim koliko stignem)...

Kako onda ima njih dosta koji ne nadjose Istinu? Ralog je ocigledno u samom tragacu, koji neretko bude zaslepljen svojom umisljenom objektivnoscu...

Ili, ako bismo se filosofski izrazili po ovom pitanju...

Трагање  означава пут,

а на њему има и странпутица . . .

@Ivica

De si bre brate... amen

Cirkovic je stvarno odlicno izneo svoje glediste, ali ovakav pogled na nauku nije bas odavno, kao sto i svedoce misli nekih velikih naucnika o Bogu - mnogi govore kako su Boga susreli baveci se naukom, kako su Ga i bolje upoznali...

U stvari, moram da ti priznam, mene ovakav pristup nauci kao sto ga Cirkovic iznosi - prilicno plasi, jer je nekako nasilno objektivisan, cak mogli bismo da kazemo rascovecen... ili mi se to cini, ne znam ni sam...

[Juan Valdez]

U stvari, moram da ti priznam, mene ovakav pristup nauci kao sto ga Cirkovic iznosi - prilicno plasi, jer je nekako nasilno objektivisan, cak mogli bismo da kazemo rascovecen... ili mi se to cini, ne znam ni sam...

@Ivica

De si bre brate... 0442_feel

И ја се питам.  amen

Па објективизиран је тамо где мора да буде - код критике теорије. Не знам ништа друго осим критичког рационализма, а да га је могуће применити у овом случају. Извини, али то што се некоме теорија не свиђа, или што тако пише у Светом Писму или било шта слично, није и не може бити никакав аргумент за тачност теорије. Многи од противника теорије великог праска били су против зато што им је ова теорија изгледала сувише теистичка. Али о чему се ради? Ова теорија лудачки храбро даје потпуно нетривијално предвиђање - постојање тачно одређеног интензитета позадинског зрачења. Шта то значи? У евентуалном експерименту или посматрању где се мери позадинско зрачење, теорија је у сагласности само са постојањем тог зрачења и то искључиво одређеног интензитета (у уском опсегу унутар граница грешке мерења). Сваки други исход је некомпатибилан с теоријом и обара је, а других исхода има бесконачно много, док је онај прави један једини. И ако посматрање управо открије постојање таквог зрачења, колика је вероватноћа да се то догодило случајно а не зато што је теорија тачна? Они којима се превише теистичка теорија великог праска није свидела, морали су да је прихвате под теретом здравог разума. Не видим да верујући имају другачији избор пред теоријама које се њима чине атеистичким (мада је и једно и друго глупост, ниједна теорија није нити атеистичка, нити теистичка). Ти јеси у праву, свако објективизовање је обезличавање, али има ли друге у оваквим случајевима? И конструкција авиона је безлична, а ја баш и не бих сео у авион који је произведен са уношењем уметничке слободе уз остављање личног печата.

Али да ли је наука потпуно безлична? Па није, јер, иако је провера теорије строго формална, објективна и безлична, сам настанак теорије може бити било какав. То може бити просто индуктивно уопштавање, али може бити интуиција, визија, чисто естетски аргумент, откривење од Бога... Нико не може формално да објасни настанак теорије, иако је било покушаја, али све их је демантовала реалност и историја науке. Хелиоцентризам није последица неког дубоко логичког мишљења, нити индуктивног уопштавања, већ се један платониста сетио да стави Сунце у центар из добро познатих платонистичких мотива (прочитај ”Коперниканску револуцију” од Куна). Дакле, врло личан и субјективан разлог. Квантна теорија поља је настала зато што је неко мислио да је лепа (чисто естетски разлози, а естетика је дубоко субјективна и лична). Неко исто тако може да понуди теорију зато што мисли да она некако више иде уз Христа. Или било шта под капом небеском може да буде унутрашњи мотив настанка теорије. И нико, али нико, нема право да ти приговори на твоје унутрашње разлоге, ма колико они субјктивни, метафизички или не знам какви били. Али кад дође на ред критика, онда мораш да убациш теорију у строгу логичку машину, иначе добијамо чисту анархију.