Да ли је наука трагање за Истином?

[Guest Alefshin]

И ако јесте, како то да многи не долазе до те Истине?

[Дејан]

Koliko sam ja mogao da primetim početak svega je u čoveku i njegovom ubeđenju.Verujući čovek je kao temelj svemu postavio svoju veru ,ateista svoj ateizam.Tako da ako ima date istu knjigu da čitaju i jedan i drugi će različito da je vide i tumače i svako će da nađe dokaze za svoja verovanja.

Pošto govorimo o naučnicima,znači o već odraslim i formiranim ljudima,onda je upravo ta promena veoma teško ostvariva.

Kada bi ubeđenja takvog čoveka pobili činjenicama ,on i ako ne bi imao argumente, i dalje bi verovao svom ubeđenju i nadao se da će se u budućnosti doći do  odgovora.

[Guest Alefshin]

.Verujući čovek je kao temelj svemu postavio svoju veru ,ateista svoj ateizam.

То јесте тачно, али са психолошке стране гледишта рекао бих. Па кад видимо запањујућу и невероватну прецизност целокупне творевине нпр. кардиоваскуларни систем човека и сисара, начин функционисања биљака, педантност чињеница везаних за окретање Земље око Сунца, хемијски састав ваздуха итд. итд.поставља се питање како неко може а да не констатује неког Створитеља( ако изузмемо религију која нам говори ко је Он) ако размишља минимумом здравог разума.

[Дејан]

To sam se i ja pitao kad sam spremao ispit iz botanike,pošto sam video Stvoritelja u svakoj rečenici a moj profesor je već na prvom predavanju rekao da Boga nema  dada

[Guest Alefshin]

To sam se i ja pitao kad sam spremao ispit iz botanike,pošto sam video Stvoritelja u svakoj re?enici a moj profesor je ve? na prvom predavanju rekao da Boga nema  dada

?? ???? ??, ?? ????? ?? ???? ?? ??? ???? ???????? ?????????? ?????...

[Дејан]

To sam se i ja pitao kad sam spremao ispit iz botanike,pošto sam video Stvoritelja u svakoj re?enici a moj profesor je ve? na prvom predavanju rekao da Boga nema  dada

?? ???? ??, ?? ????? ?? ???? ?? ??? ???? ???????? ?????????? ?????...

Pa u?io je da bi bio bliži studentkinjama a i korupcija mu nije stran pojam

[Solomon Kane]

Наука као наука јесте у својем најдубљем делу бића својеврстна жеђ и глад за истином.Да ли она проналази истину или не и ако је не проналази,зашто је не проналази,у чему су евентуални њени узроци немогућности потпуног досезања жељеног циља,све су то,као и многа друга питања која се неизбежно генеришу из саме природе науке,посве друга питања о којима би се могло разговарати,али у свом нуклеусу она то јесте без обзира на повод,начин и квалитет њене виљиве,практичне,емпиријске манифестације.Моје мишљење.

[Ненад]

Шта је наука? Некада је она заиста представљала трагање за истином, али то више није тако.

Ствар је веома једноставна. Наиме, 2005. године званично је одређена дефиниција науке у једном великом судском процесу. Џорџ Буш је лично поставио судију Џонса у првом судском процесу који је вођен у САД са темом разграничавања науке и религије у школском градиву. У англосаксонском правном систему, једном донета пресуда важи за све наредне еквивалентне случајеве тако да је ствар трајно решена. Ево шта се догодило...

Једно либерално атеистичко удружење грађања ACLU (American Civil Liberties Union) тужило је школу због једне реченице у уџбенику из биологије у којој се једноставно каже да еволуција није научна чињеница. Браниоци су позвали неколико доктора наука који су вође такозваног интелигентног дизајна, покрета који се бави указивањем на то да нам наука говори да свет није настао случајно (еволуцијом) већ да је створен од стране супериорне интелигенције. Намерно је избегавана било каква референца на Бога како их не би окарактерисали као религијски покрет и забранили на основу уставног разграничења државе и цркве.

Иако нико од научника еволуциониста није могао да оповргне тврдње научника који су тврдили да данашњи живи свет никако није могао настати случајним лаганим еволуционим напредовањем, оптужба није одбачена. Судија је 20. децембра 2005. године донео пресуду на 139 страна у којој је један од најзапаженијих делова управо дефинисање науке.

Ево цитата:

• After a searching review of the record and applicable caselaw, we find that while ID arguments may be true, a proposition on which the Court takes no position, ID is not science. We find that ID fails on three different levels, any one of which is sufficient to preclude a determination that ID is science. They are: (1) ID violates the centuries-old ground rules of science by invoking and permitting supernatural causation; (2) the argument of irreducible complexity, central to ID, employs the same flawed and illogical contrived dualism that doomed creation science in the 1980's; and (3) ID's negative attacks on evolution have been refuted by the scientific community. (page 64)

Прочитајте добро шта пише. Без обзира што су тврдње заступника Интелигентног Дизајна (ID) о стварању света од стране супериорне интелигенције вероватно тачне, дакле иако је то можда истина, то се не може признати као наука јер наука не сме да укључује надприродне узроке.

Ето. Иако нас докази у природи воде ка закључку да је Бог створио свет, то не можемо прихватити као науку јер наука искључује Бога и све што је натприродно. Нема везе и ако докажемо да је истина да Бог постоји, наука искључује и Бога и истину.

Такође не треба пропустити и последњи, трећи разлог зашто представљене тврдње нису наука. Зато што садрже сумњу у теорију еволуције! Дакле није важно и ако докажете да еволуција није тачна, што су ови научници и показали, то једноставно није наука. Свако ко оповргава теорију еволуције није научник.

Добро је познато да се све ово дешава и у пракси. Стотине научника су се опекли и остали заувек избачени из научних кругова јер су њихови радови или имплицирали натприродно стварање света (на пример Роберт Џентри) или су имали критичан став према теорији еволуције.

[Милица]

Истина се може наћи у свему,

само ако се довољно отворе очи.

Ко шта тражи - оно ће и наћи...

[Matematicar]

Nauka predstavlja beskompromisno traganje za istinom. Ideal nauke jeste da dodje do istine po svaku cenu, a jedan od osnovnih naučnih principa jeste sumnja u sve. Zbog toga su sve naučne tvrdnje stalno podložne oštrom i beskompromisnom preispitivanju, što eksperimentalnom, što logičkom u svetlu novih istina, ono što pretrpi kritički sud i ostaje kao naučna istina.A nauka je zaista daleko otišla, sadašnji uredjaji su toliko osetljivi da mogu da uživo prate hemijske reakcije na nivou atoma u ćelijama. Akceleratori omogućavaju detaljan uvid u mikrokosmos subatomskih čestica. Astronomija je toliko uznapredovala da je moguće meriti položaj zvezde (u drugoj galaksiji!) sa greškom od par centimetara!! Čovekov um je toliko daleko otišao da je uspeo da shvati matematička pravila koja upravljaju bizarnim svetom mikročestica, uspeo je da shvati i dokaže da su prostor i vreme relativne kategorije, otkrio je DNKa i manipuliše sa njom.... Problem sa naukom je što ona traži rad, učenje, znanje, što su njene metode komplikovane i sve više matematizovane. Zato je veoma teško objasniti prosečnom čoveku recimo kvantnu teoriju polja, jer je ona visoko formalna suvoparna matematička teorija, ali zato sjajno funkcioniše u stvarnosti merenja i eksperimenti se slažu i do exp(-30). Nauka je zaista sjajna!

[Guest ага пије млеко]

Јако лепо брате Математичару, и научно прецизно срочено.  girls036

Хвала лепо.  1327_womens

[Зорица екс Милева]

Зашто сам ја нпр. скептична према науци? Па из једног простог разлога што је данас нешто научно доказано, и узима се као исправно и тачно, већ кроз неко вријеме долази се до открића да није тачно (говорим о појединим, а не свим истраживањима), и ако смо већ толико узнапредовали кад је наука у питању како то да медицина уз дужно поштовање није далеко догурала?Па ми још увијек не знамо како мозак функционише, а откривамо нове галаксије. Наука није непромјењива, данас нешто јесте, сутра већ не мора бити, а истина је само једна, и сви је знамо, ствар је тога желимо ли је прихватити или не. 1327_womens

[šangaj]

Наука јесте трагање за истином, али собзиром да је човек творац науке то значи и да је наука ограничена као и сам човек.

пример:

У математици постоје вишедимензионални простори, човеку је немогуће да схвати сваки простор који је мањи од једне димензије и виши од три димензије.

Мислим и да је битно колики део истине је човек открио науком?

Шта би било са науком када би сазнања тежила бесконачности? По мени отркили би бесконачну љубав и Бога.

[Milan Nikolic]

То нам је што нам је. Наука је реалан живот, и као таква она се мења. Ништа није нити погрешно нити тачно у неком апсолутном смислу.

[Зорица екс Милева]

I zbog te tvoje konstatacije možemo reći da nauka nije traganje za istinom. Jer zna se da istina nije nešto što jeste i nije pogrešno u isto vrijeme. Slažeš li se?