Слобода у хришћанству

[antoneta]

Djomla ovo je stvarno zanimljivo pitanje,pitanje orijentira,na kraju krajeva i ovaj forum je u tu svrhu poucavanja jer tako?

I zato smo svi mi koji ne studiramo teologiju presrecni sto imamo vas koji ste zavrsili ili zavrsavate teoloski da nas uce..hehehh 0104_cheesy

[Guest Светлана]

ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

глава 6

12. Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.

глава 10

23. Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује.

[Guest Светлана]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

НОМОЛОГИЈА

ЦАРСКИ ЗАКОН

Тако апостол Јаков назива закон Христов. Јединствени израз у целом Светом Писму (Јаков 2, 8; Код Павла има израз: закон Христов, Гал. 6, 2).

Шта је царски закон? То је закон љубави. Овај се закон састоји из свега две заповести, објављене човечанству не од човека и не од ангела него од Месије, Господа Исуса. Овако је Он, од речи до речи, изрекао те две заповести:

Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом.

Ово је прва и највећа заповијест.

А друга је као и ова:

Љуби ближњега својега као самога себе.

Изрекавши овај царски закон, Он га је одмах довео у везу са старим опширним законом, о коме смо ми до сада говорили, па је закључио:

О овим двема заповјестима виси сав закон и пророци (Матеј 22, 40).

Говорећи о закону, надахнути Павле пише Галатима, да се сав закон извршује у једној речи. А та је реч - љубав.

Кад би хтели улазити дубље у хришћанску теологију, ми би могли рећи, да су оба закона Христова. Јер кроз своју Реч, Слово, Мудрост, Логос, објавио је Бог и онај и овај закон, онај посредно, а овај непосредно. Јер се закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постоје од Исуса Христа, ваплоћеног Сина Божјег, који је светлост од светлости и Бог од Бога. Онај закон могао би се објавити преко посредника, али љубав не трпи посредника. Отуда закон се даде преко Мојсеја а љубав се јави од Исуса Христа. Другим речима: закон се даде посредно а љубав се јави непосредно. И једно и друго од истог вечног источника сваког добра, а у разна времена, сходно домостројству Бога Промислитеља.

Но ми не мислимо улазити сада дубље у теологију, него ћемо следовати Новом Завету у вредносном разликовању старог закона од закона новога или царскога.

Пре свега нигде у Библији није Бог идентификован са законом. То јест, нигде није речено: Бог је закон. Али је идентификован са љубављу. Јер је речено: Бог је љубав (I Јов. 4, 8). И тако љубав је једно од битних имена Божјих. То показује превасходство љубави над законом. Где се љубав зацари, закон престаје. Не у том смислу, као да је у царству љубави дозвољено убити, украсти и лажно сведочити, него да љубав сама собом потпуно искључује и помисао на убиство, крађу или лажно сведочење. Кад сване, сунце замењује и засењује сјај свих ноћних звезданих светила. Но то не значи, да кад се сунце јави звезде ишчезавају и престају постојати. Гле, чим сунце зађе, звезде засветле. Ако је закон дат кроз Адама, Ноја, Мојсеја и остале пророке, дат је као што је светлост сунчева дата кроз месец и звезде. Али кад се јави Сунце љубави у свој пуноћи свога сјаја, закон више не светли, јер нема потребе да светли. Зато Павле свети с правом назива закон сенком оних добара која ће доћи (Јер. 1, 10).

У Старом Завету о љубави се говори врло мало, као у V Мојс. 6, 5; 11, 1; Исуса Нав. 22, 5; Псал. 18, 1; 31, 23, и др.; Данило 9, 4. Но то су све пророчки светлаци, назирања и предсказања оног царског светила, царског закона, који се жудно очекивао.

Ово су пак речи Новог Завета о љубави:

Рече Господ: Љубите непријатеље своје.

Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

Љубав служи. Ни син човечији није дошао да му служе него да служи.

Љубав спасава. Син човечији није дошао да погуби душе људске него да спасе.

Ко признаје Бога за Оца, тај љуби Сина Божјег Исуса. Кад би Бог био ваш отац, ви бисте љубили мене, јер ја од Бога изиђох и дођох.

Љубав плаче за човеком. Ударише сузе Исусу. Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше.

Нову вам заповјест дајем да љубише један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако имаднете љубав међу собом.

Ко има љубав к мени, држаће ријеч моју, и отац мој имаће љубав к њему; И к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се настанити. Који нема љубави к мени, не држи мојих ријечи.

Као што отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој. Ако заповијести моје уздржите, остаћете у љубави мојој.

Ово је заповијест моја, да имате љубав међу собом као што ја имадох љубав к вама.

Љубав се жртвује. Од ове љубави нико веће нема него да неко душу своју положи за пријатеље своје.

Ово вам заповиједам да имате љубав међу собом.

Молитва за љубав. Оче праведни, нека љубав којом си мене љубио у њима буде.

Тако је дакле Спаситељ света изрекао речима свој закон љубави. Но тај закон он је потврдио делом и примером.

Љубав се понижава. Он се понизио.

Љубав се радује добру. Он се радовао добру.

Љубав лечи. Он је лечио.

Љубав храни гладне. Он је хранио гладне.

Љубав служи. Он је служио.

Љубав бди. Он је бдио.

Љубав спасава. Он је спасавао.

Љубав учи и исправља. Он је учио и исправљао.

Љубав плаче. Он је плакао.

Љубав нема страха, чак ни од смрти. Он није имао страха.

Љубав трпи и страда. Он је трпео и страдао.

Љубав прашта. Он је праштао.

Љубав жртвује себе до смрти. Он је жртвовао себе до смрти.

Љубав васкрсава и побеђује. Он је васкрсао и победио.

Љубав упрошћава односе између Бога и људи, и људи међу собом. Он је упростио те односе.

Љубав обнавља и појачава живот. Он је обновио и појачао живот.

Љубав је светлост. Он је светлост свету.

Љубав је неодољива. Он је неодољив.

Љубав је вечна. Он је вечан.

Апостоли Христови разумели су правилно и реч и пример свога Учитеља и Господа. Његову реч они су верно предали и његовом примеру неустрашиво следовали.

Овако су ови бесмртници говорили о љубави или царском закону:

Апостол Јаков: Ако закон царски извршујете по Писму: љуби ближњега као самога себе, добро чините.

Апостол Петар: Прије свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријеха.

Да покажете... у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

Апостол Јован: Који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена.

Који љуби брата својега, у видјелу живи, и нема саблазни у њему.

Не љубите свијет ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.

По томе познасмо љубав што он за нас душу своју положи, и ми смо дужни полагати душе за браћу.

Дјечице моја, да се не љубимо ријечју ни језиком него дјелом и истином.

Љубав је од Бога, и свак ко има љубав од Бога је рођен и познаје Бога.

А који нема љубави, не познаје Бога. Јер је Бог љубав.

Он показа љубав к нама и посла сина својега да очисти гријехе наше.

Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.

Ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји.

Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји, и Бог у њему стоји.

У љубави нема страха. Савршена љубав изгони страх напоље.

Јер је ово љубав Божија да заповијести његове држимо, а заповијести његове нијесу тешке.

Апостол Јуда, брат Господњи: Љубазни, држите сами себе у љубави.

Апостол Павле: Љубав Божија изли се у срца наша Духом светијем.

А Бог показује своју љубав к нама што Христос још док бијасмо гријешници умрије за нас.

Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга, или гоњење, или глад, или Голотиња, или страх, или мач?

Знамо да онима који љубе Господа све иде на добро.

Љубав да не буде лажна.

Братском љубави будите један другом љубазни.

Ко љуби другога, закон испуни.

Љубав не чини зла ближњему.

Дакле љубав је извршење закона.

Што око не видје и ухо не чу и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који њега љубе.

Ако језике човечије и анђелске Говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи.

И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје, али је љубав највећа међу њима.

Вјера која кроз љубав дјелује.

Ди би познали претежнију од разума љубав Христову.

Бог ми је свједок да вас љубим љубављу Исуса Христа.

Сврх свега обуците се у љубав која је свеза савршенства.

Једном речју у љубави је сав закон. И над љубављу нема закона као што над Богом нема бога. Јер - Бог је љубав.

И тако царски закон Новог Завета Божјега превазилази морални закон Старог Завета као небо што превазилази земљу. Христос је свршетак закона, вели свети Павле апостол.

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Nomologija/Nikolaj030122.htm

[Guest Светлана]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

НОМОЛОГИЈА

СТАРИ И НОВИ ЗАКОН

...

Путник: Из твојих разлагања јасно ми је сада зашто апостол Павле сматра старозаветни закон недовољним за оправдање и спасење. Не говори ли он: прије доласка вјере ми бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати. То јест као у неком кавезу бисмо држани у оквирима законских прописа, да би се васпитали и припремили кроз послушност слугу за слободу синова Божјих. Није ли тако?

Путовођ: Сасвим тако. Кад слуга извршује одређене заповести свога господара, он прима плату као слуга. Али кад слуга улази у мисли и бриге господареве, па одано и с љубављу кући кућу господареву као своју, он бива усиновљен од господара свога. И улази у наслеђе као син, а не као слуга. А када пак син охладни срцем према оцу своме, он се влада као слуга или још горе, као распикућа, као блудни син; онда он или прима плату слуге или бива потпуно избачен из наслеђа и изгнан из дома. Тако дакле верне слуге уздижу се у достојанство синова, а нехатни или блудни синови падају на степен слугу или отпадника. Такав је процес судби појединаца, такав и процес историје народа и племена људских.

Путник: Може ли се у светлости тога процеса појмити судба европских крштених народа, њихово уздизање и пад, њихова гордост и помраченост, њихови међусобни ратови и несреће?

Путовођ: Сасвим јасно. Сви хришћани, па и хришћански народ, заветовани су царском закону љубави, и били су као усиновљени од Бога, Као синови Божји дакле они су дужни били живети и владати се по том царском закону. Али из разних узрока, од којих је отпад од објављене Христове истине најважнији, они су погазили свој завет љубави према Богу и ближњем. Због тога су пали на степен слугу старозаветног закона, и под санкције тога закона. Није ли ти сад јасно, откуда по хришћанским земљама глад, и помор, суше и поплаве, земљотреси и безбројне друге стихијске страхоте, и тираније и срамоте, и револуције и ратови, онако исто крвави као и они што су описани у Старом Завету, и још крвавији и погубнији? Отуда што хришћански народи с времена на време газише не само царски закон љубави, презирући истинитог Месију, него и заповести старозаветне, редом једну по једну, све од прве до последње. Не признаваше Бога за Бога, клањаху се разним идолима, а највише својим творевинама, похулише на име Божје, одбацише поштовање родитеља и светковањс недеље, утонуше у злочине, крађе, прељубе, убиства, кривоклетства и похоте за туђим имањем и туђим телом. Не мислим на све хришћане, него на многе. Јер увек је било мноштво оних који су искушавали бар старозаветни закон. А није било ниједног поколења хришћанског без већег или мањег броја правих хришћанских душа, које су волеле царски закон и мучиле се да га до краја испуне. Тако и у наше време долази до јасног изражаја све троје: и мрак безакоња, и сила старозаветног закона као и светлост новозаветног закона. У истом возу историје дакле возе се и безаконици и старозаветници и новозаветници; или: богоборци, богобојажљивци и богољубци.

Путник: То значи да су оба закона, и закон правде - тако да га назовем - и закон љубави вечити, зар не?

Путовођ: Шта ти се чини, кад би сви грађани постали родољуби у пуној мери, да ли би били потребни грађански и кривични закони?

Путник: Мислим, да не би били потребни.

Путовођ: Тако ни старозаветни закон правде не би био потребан кад би божанска љубав овладала срцима људским у пуној мери. Али како до краја историје, по видовитом пророчанству самога Спаситеља, божанска љубав неће овладати срцима свих људи, него напротив у последњим временима охладнеће љубав многијех, то ће и онај стари закон Божји са свима својим санкцијама бити и остати у пуној важности и сили до свршетка ове драме света. И сам Спаситељ је то потврдио кад је рекао: Докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца нити једне титле из закона док се све не изврши. А када прође ово небо и ова земља, онда ће праведници прећи у царство вечног живота где љубав вечно влада. Јер љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће и умукнути, разума ако ће нестати, вели Павле апостол Христов. Јер Бог је љубав.

Тако је дакле старозаветни закон вечит у смислу историјском, закон љубави пак вечит је у смислу апсолутном. Оба ова закона у историјској драми саздане васионе чине један морални закон са два поглавља.

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Nomologija/Nikolaj030124.htm

[Млађо]

        Хвала Светлана што си нам расветлила стазе које нас воде ка суштинском схватању тог веома осетљивог и компликованог дара слободе. Владика Данило Крстић га назива "вртоглавим даром". Појам љубави нераскидиво је везан за појам слободе, и у оној мери у којој љубимо можемо појмити и тајну слободе. Желео бих да чујемо још некога? Коју нам истину откривају ови Николајеви текстови?

[PD]

Zar nam nije sam Hristos pokazao svoju slobodnu volju postradavsi za nas, nase spasenje. Lepota je upravo u slobodi koju nam On daje da Ga primamo svom snagom svojom i svim umom svojim. Isto tako je nas izbor da odbacimo blagodat Boziju pa da se i pokajemo. On je milostiv i oprostice nam i pirmice nas u narucje svoje.

On nam daje slobodu da se oslobodimo od greha i nas je izbor da to spoznamo i ucinimo. Izvini brate ako promasih... 0202_238

[Млађо]

         Уколико пажљиво прочитате овај текст и мало се замислите над њим уверен сам да ћете после тога бити другачији. Завршетак ме неодољиво подсећа на крај епизоде неке серије. Таман мислиш да је све готово, кад оно последња реченица отвори један нови хоризонт, а ти нестрпљиво после чекаш наставак. Е ја бих волео да тај наставак ми преузмемо, па да после читања направимо следећу епизоду...

                http://www.verujem.org/pdf/Smeman.pdf

[antoneta]

Ovaj text je divan.Da,trazi punu koncentraciju nad svakom procitanom recenicom ali sve je uklopljeno u celinu....i sada mnogo jasnije...

Kako sam shvatila poenta je sledeca - mi shvatamo slobodu na pogresan nacin.Dakle kao jednu borbu protiv autoriteta jer ako si kako tamo pise radikallno slobodan to automatski znaci da nad tobom nema i ne sme biti autoriteta.Ni od strane zakona,drzave,ali ni od strane Boga,jer autoritet ogranicava slobodu svojim pravilima, a Bog nam je "nametnuo" odredjena pravila koja se moraju postovati(da ne bi otisli u pakao,da bi stigli u carstvo Nebesko etc.).I onda je sama ta sloboda, kao borba protiv autoriteta, ujedno i borba protiv Boga,odnosno grehopad.Dakle greh kao nacin da se izborimo od Boga kao autoriteta koji je nametnuo pravila koja se moraju postovati.

I kako prof.Smeman navodi hriscanstvo nam upravo vraca istinsku slobodu koju je covek izgubio tj vraca nas u radost i slobodu sinova Bozjih.Ono rusi tu palu dihotomiju autoriteta i slobode...Dar Duha Svetoga cini nas slobdnima,ne u demokratskom smislu te reci nego slobodnima takvom slobodom koja dopusta da svakoga coveka gledamo onako kako ga vidi Bog,da u svakom vremenu vidimo vreme spasenja a na svakom mestu Carstvo Bozje koje postepeno raste...

Po meni takav dozivljaj slobode proisteci ce iz naseg licnog dozivljaja Boga.....Mi kao sto smo vise puta ovde rekli stalno ucimo o veri,slusamo savete,citamo primere bogougodnog i dobrodeteljnog zivota i iz svega toga(iz tih lekcija kojim nas Gospod vaspitava) mozda se zaista i moze izvesti neki,grubo receno, pravilnik(koji je medju ljudima uopste poznat kao skup pravila koje Bog,crkva namecu) medjutim ja bih ovde upotrebila izraz putokaz.

Putokaz koji je ispred nas mozemo poslusati i krenuti pravim putem ili buduci da smo slobodni izabrati da krenemo u suprotnom pravcu(na kom cemo,iskreno verujem u to,nakon odredjenog vremena shvatiti da smo ipak trebali da skrenemo levo od Albukerkija!)

Jer sve nam je dozvoljeno ali nije sve na korist.

Kao sto u nasem odnosu prema Hristu razlikujemo ona tri stupnja tako ce i nase shvatanje datih nam smernica za blagocestiv zivot dobijati drugaciji smisao,tj ujedno menjace se i shvatanje nase slobode:

na stupnju roba - gde mi moramo da poslusamo da bi izbegli kaznu - bice to ropstvo

na stupnju najamnika - slusamo ali radi nagrade - opet smo u neku ruku primorani da ih slusamo(jer u suprotnom nema nagrade)

ali na stupnju sinova Bozjih - mi zelimo da poslusamo iz ljubavi prema Bogu koji je nas radi postradao da bi mi mogli da budemo sa njim u vecnosti,i koji nam je dao sve predispozicije za to,samo ako zelimo.Upravo kada te smernice sagledamo iz ugla Bozjeg ceda ,koje slusa sa radoscu, ne da bi izbeglo kaznu, ne da bi dobilo nagradu,vec iz ciste ljubavi jer ne zeli da rastuzi roditelja svog,tada cemo i slobodu doziveti na nacin na koji ona zaista postaje istinska sloboda,gde je ikakva borba protiv autoriteta izlisna da bi se osecali slobodnim.Tada mi zaista mozemo reci - Sve mogu u Hristu,koji mi moc daje...

nadam se da sam razumela prof.Smemana....ispravite me

[marija]

Izuzetan tekst

već napisah Sloboda u Bogu a ne sloboda od Boga

i tu ključnu reč ima reč Ljubav, zapovesti se pridržavamo iz ljubavi prema Bogu a ne iz straha prema Bogu, jer gde ima straha nema ljubavi, a suprotbo od ljubavi nije mržnja nego strah

[antoneta]

i dalje tragamo za resenjem....Da li smo bar malo blizi....Djomla?

[antoneta]

Evo jos malo sam razmislila o ovoj temi,dakle kako mi da znamo kada cinimo dobro i sta je dobro,da li pred nekim izborom treba prvo da se (iskreno grubo receno)ubrzano preslisamo sta smo sve naucili kako bi postupili kako treba?Ali sta ako jos nismo prosli kroz takvo iskustvo,nigde nismo procitali,niko nam nije rekao odnosno sta kada nemamo ispitani nacin koji bi primenili?I sta ako je pred nas postavljen izbor na koji treba momentalno da odgovorimo? Da li prava odluka prosto moze da proizidje i tad?

Uglavnom utvrdili smo da je osnovno da mi dovedemo sebe u poziciju sinova Bozjih(tada za nas Bog nije autoritet protiv kog se borimo da bi bili slobodni!) sto nam omogucuje da volimo Boga svim srcem svojim,svom dusom svojom i svim umom svojim.Tada iz ljubavi ne zelimo da ga razalostimo i iz ljubavi se i cuvamo greha.I time ostajemo slobodni.

Ali zar mozemo voleti Hrista koga ne vidimo ako ne volimo bliznjega koji je kraj nas?

I podseticemo se texta prof.Smemana ; …Dar Svetoga Duha cinni nas slobodnima,ne u demokratskom smislu te reci nego slobodnima takvom slobodom koja dopusta da svakoga coveka gledamo onako kako ga vidi Bog,da u svakom vremenu vidimo vreme spasenja, a na svakom mestu Carstvo Bozje koje postepeno raste….

I mislim da ako razumemo ove reci nije potrebno baviti se time sta da cinim da bi bio i ostao dobar,sta je mera pravog odlucivanja vec da ako osvestimo ovih par redova mislim da iz njih proizilazi sukcesivan sled naseg preobrazaja.

Dakle potrebno je najpre da u svakome coveku, pre nego sto ga etiketiramo kao coveka otpadnika i gresnika svake vrste - vidimo Boga. Pa i u neznaboscu,u onome koji huli,u onome koji nas klevece,u neprijatelju nasem,jer je i on stvoren po liku i podobiju Bozjem i sam ga Gospod voli kao izgubljeno jagnje koje jos uvek trazi put do stada i svog pastira.Time mi taj odnos ljubavi koji imamo prema Bogu,sa svim svojim finesama,projektujemo na bliznjeg,a zatim posto ga volimo necemo ga razalostiti, posto ga volimo necemo mu uciniti nazao, necemo dozvoliti da mi budemo uzrok njegove patnje(tada nije tesko uvideti da ce i sve stavke himne ljubavi automatski biti ispunjene(…dugo trpi,blagotvorna je,ne zavidi,ne gordi se,ne nadima se,ne cini sto ne pristoji,ne trazi svoje,ne razdrazuje se,ne misli o zlu,ne raduje sa nepravdi,a raduje se istini,sve snosi,sve veruje,svemu se nada,sve trpi,ljubav nikada ne prestaje….)), posto ga volimo necemo dozvoliti da drugi vide njegova sagresenja vec cemo ih pokriti(gledamo ga onako kako nas vidi Bog),oprosticemo mu,pruziti utehu,poneti breme (kako kaze Apostol Pavle– Svima sam bio sve e da li bi tako zadobio Carstvo Nebesko i priveo ih Bogu....),dacemo sve od sebe da onaj koji je kraj nas, kroz nas oseti ljubav Bozju.

…da u svakom vremenu vidimo vreme spasenja... Prema recima prof.Smemana treba i da nam bude jasno da ne postoji period kada nam je blagosloveno,tj kada treba da cinimo dobra dela(post npr kako se misli), vec da je svaki moment – pravi trenutak za milosrdje i svaku drugu dobrodetelj jer se svakim trenutkom mi priblizavamo Bogu ili se udaljavamo od njega.Nema stagniranja.Ako se ne priblizavamo – udaljavamo se. Odnosno svaki momenat dat nam je kao prilika da pokazemo koliko volimo Gospoda a samim tim i bliznjega a ne znammo koliko nam je jos momenata preostalo,oni prolaze nepovratno,ako ih sada bez odlaganja ne iskoristimo(i to svaki od njih) vec narednog trena iza sebe cemo imati propusten korak,izgubljeni novcic koji smo mogli da stavimo u nebeski kovcezic, a koji ce nam mozda bas nedostajati za ulazak u Carstvo Bozje. …Nije greh samo ciniti zlo, vec i ne ciniti dobro…. I mi ne smemo da se opravdavamo time sto smo navodno slabi,sto zivimo sada kada je zavladao tzv antihristov poredak,sto je vreme takvo da su se zaboravile neke prave vrednosti…etc.

…. a na svakom mestu Carstvo Bozje koje postepeno raste…. ukazuje nam da ne stoji ono sto mnogi govore – ovde je vec i Bog digao ruke,okruzen sam takvim ljudima,takva je sredina,ne mogu ja tu nista…pomireni sa sudbinom da je tu nemoguca misija ostvariti ikakav korak ka Bogu. Jer Duh Sveti dise gde hoce i upravo je mesto gde se mi nalazimo(a nista nije slucajno) mesto gde treba da izraste Carstvo Bozje i gde ce se ako se mi spasemo spasti i hiljade oko nas(Sv.Serafim Sarovski)……A mi treba koliko do nas stoji da to omogucimo i doprinesemo tome…Carstvo Bozje unutra je u vama…. i mi treba da damo sve od seba da i drugi oko nas osete predukus tog carstva…Ne mozemo da promenimo druge,ali sebe da,a nas preobrazaj delovace na okolinu i vec ce ta sredina biti jedan korak blize narucju Bozjem.

[Млађо]

          Слобода подразумева стваралаштво. Стваралаштво као божанска категорија пружа човеку могућност да створи нешто ново и да га принесе Творцу. Будући да има такву могућност или боље рећи дар, човек треба да буде сарадник и саделатељ Божији на пољу изградње и усавршавања Цркве. Е замислите сад неког уметника који је ограничен некаквим нормама и правилима. Може ли он да произведе нешто ново и оригинално (лично)? Не бих рекао. Само ће копирати оно што већ постоји. Да ли ту има изградње? Да ли ту има напретка?

          Рекао бих да готово на идентичан начин то изгледа и у Цркви. Да би Црква као један живи организам функционисала и развијала се потребно је да њени саствни делови (ми) стварају. Осећамо ли разлику? Не да Цркву већ посматрају завршену и савршену; ризницу у којој већ унапред постоје одговори на сва могућа животна питања, која добијамо само притиском на одговарајуће дугме. У Цркви нема универзалних и већ готових одговора и решења и не постоји ништа за шта би човек могао да се ухвати као за неки стуб и да каже то је то. Једнставно то је немогуће због тога што је сваки човек посебна особеност, због тога што свака епоха кроз коју Црква у овом свету путује носи такође своје особености (оно што је неки свети отац рекао или канон санкционисао било је тачно и применљиво у свом времену, не значи да ће бити употребљиво у овом нашем; можда само као путоказ за долазак до одговора релевантног за наше време) и због тога што Дух дише где хоће. Мислим да смо сад открили пут до тог орјентира. Живећи активно у Цркви, припадамо реалности у којој нам се открива тајна Свете Тројице. Благовољење Оца, делатност Сина и садејство Духа Светога. Дух Свети чини да заједница Тела Христовог буде заједница вечности која бива ослобођена од пропадљивости и смрти и принешена Богу Оцу. Због тога је послушност вољи Очевој ка којој нас води Дух Свети реалност која нас ослобађа везаности за оно што се налази у овом пропадљивом свету. Да овај свет и ствари у њему употребљавамо, али као да их не упортебљавамо.

          А орјентир је по мом скромном расуђивању управо изградња Цркве као једине реалности кроз коју, тачније у којој додирујемо вечност. Уколико све оно што радимо нема за циљ развијање Цркве као Тела Христовог које вољом Бога Оца и сарадњом Светога Духа путује ка бескрајној реалности, онда знајмо да је наша слобода погрешно афирмисана. То да ли изграђујемо Цркву или не, расуђујемо само ако ревносно дајемо себе на службу Цркви и ако се молимо: НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА. Некада ће се десити да је наша воља и делатност супротна овом божанском плану спасења света и човека, али ако се искрено молимо Он ће нас исправити и показати нам која је воља Његова. У тој заједници љубави коју слободно изаберемо имамо "уметничку" слободу (неусловљену никаквим правилима ни ауторитетма) да стварамо и својим даровима доприносимо да се Тело Цркве развија, али пошто је ту ВОЉА ОЧЕВА, молећи се Њему да нам је открије, препознаћемо да ли је наш труд сагласан са вољом Оца. На врло ненаметљив начин не укидајући нашу слободу он ће нам то показати.

          Да не буде да само теоретишем, у једној исповедној форми пред свима вама рећи ћу како сам ја то доживео. Молио сам се недавно за једну ствар да ми Господ омогући. Био сам врло истрајан у молитви, јер ми је до дотичне ствари било веома стало, али сам увек завршавао молитву нека буде воља Твоја. Пустио ме је Бог да се мучим и ја сам изашао из себе, заборавио на све своје обавезе и послушања и сасвим се усресредио на оно што сам хтео да ми се оствари. Али у једном тренутку сам схватио. Да је било онако како сам хтео не би било уопште добро. Вероватно бих имао једно горко животно искуство које би вероватно за собом оставило одређене последице. Господ је услишио моје молитве. Сачувао ме је неповређеног, иако је допусто да моја слобода не буде ничим ограничена. Ја на тај начин схватам слободу у Христу: Неуморни труд и НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА, ОЧЕ!

[Млађо]

          Да селе био сам везан. У то време сам био на испиту код оца Давида. Код њега на испиту можеш да сазнаш много више него на самом предавању. И управо је било речи о тој везаности за земаљско и то ме је подстакло да схватим да ми је Господ на такав начин послао одговор на моје молитве. Али сам ово испричао ради тога да покажем да ствари на сличан начин функционишу у Цркви. Ми се непрекидно трудимо да умножавањем својих таланата изграђујемо Цркву, везујући се за Њу и та везаност је добра јер она треба да буде одлучујућа за наш живот. Али дешава се да некад обманом овога света почнемо да тонемо као Петар и готово и несвесно се нађемо у ситуацији везаности за тварно и наша делатност и начин живота буде усмерен не на изградњу Цркве, у тим случајевима нам помаже ненаметљив Божји промисао који нас ипак, не утичући на нашу слободу, "вуче" ка ономе што је смисао и циљ нашег постојања. Али никако без ПОКАЖИ МИ ПУТ КОЈИМ ДА ПОЂЕМ и НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА. Воља Његова је орјентир и као што рече Антонета - путоказ, који једино можемо открити ако то желимо и ако то иштемо и за тим вапимо.

[Млађо]

          Драги пријатељи, пошто сам вероватно још вечерас активно са вама искористићу прилику да поставим још који текст који ће, надам се, бити користан за обухватније схватање теме коју сам покренуо.

          http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm

          http://www.verujem.org/teologija/romanidis_overskimslobodama.htm

          http://www.verujem.org/pdf/larse_patologija.pdf

          http://www.verujem.org/pdf/Smeman.pdf

        Овој теми је посвећен и мартовско-априлски број Православног Мисионара (2009.год.)

        Можете се ви са овим носити и без мене. Само будите слободни!

[Guest свештеник Иван]

Ево га још једно питање које нам се непрестано намеће- слобода. Шта је слобода? Које она везе има са вером у Бога или не веровањем? Да ли је човек једино биће на овом свету које је слободно?