Слобода у хришћанству

[milan.]

Kako onda Bog moze biti apsolutan ako je promenljiv?On je dobar sam po sebi a veliki je upravo zato sto je dobar,pravedan,zato sto je milostiv itd.

apsolutan je jer je svemoguc, i nije rob svoje prirode.

[Apis]

apsolutan je jer je svemoguc, i nije rob svoje prirode.

Kako moze biti apsolutno dobar ako postoji mogucnost da bude zao?Gde je tu apsolutnost?

[milan.]

Kako moze biti apsolutno dobar ako postoji mogucnost da bude zao?Gde je tu apsolutnost?

on je apsolutno dobar jer kao licnost bira ljubav, a ne jer mu je priroda namece... bog nije rob svoje prirode, on je iznad nje.

ali ako se ne slazes, ok, ne verdi da se ubeđujemo,jer osim sto cemo izbubiti vreme, nista drugo necemo postici...

[grigorije22]

Na prvoj strani sam postavio tekst kao su Sveti oci iz 4 veka odgovarali na ova i slicna pitanja

[Apis]

Na prvoj strani sam postavio tekst kao su Sveti oci iz 4 veka odgovarali na ova i slicna pitanja

Dobar je ovaj tekst.I ja tako mislim da je Bog po svojoj prirodi dobar i nema tu nikakve prinude vec je ono sto je on oduvek i bio.Vecan i apsolutan.

[Ignjatije]

Bog je ljubav.Kada nekoga volimo mi ( ljudi koji imamo obličije Božije ) smo dobri prema njemu ali ga baš zbog ljubavi i ukoravamo kada vidimo da greši.

Bog je apsolutna ljubav i dobrota.Svetlost bez tame jer je tama udaljavanje od svetlosti.Ali ipak mislim da Božiju prirodu dobrote, ljubavi pa i Trojstva mi ljudi ne možemo da razumemo u potpunosti jer smo ograničeni a Bog nije.Možda to mogu neki veliki podvižnici, ne znam ali mi mislim da ne možemo.

[nishizawa]

Dobar je ovaj tekst.I ja tako mislim da je Bog po svojoj prirodi dobar i nema tu nikakve prinude vec je ono sto je on oduvek i bio.Vecan i apsolutan.

Појам доброте који ми имамо и који можемо да схватимо је ограничен појам који потиче из нашег, створеног и ограниченог света, и постављање било каквог таквог појма изнад Бога и његове воље значило би ограничавање и затварање Бога у уске оквире наше људске мисли.

Што је, са становишта православне догматике, више него проблематично.

За хришћане не постоји добро као појам мимо Божије воље - Бог се не повинује некој општој идеји добра, већ је Његова воља оно што одређује шта је добро а шта не.

[Марио Токовић]

Слобода.Божанска слобода је оно о чему се не вреди спорити, ни дебатовати.

Али слобода коју Бог даје човеку је Тајна о којој треба разговарати.

*"Прва" слобода,Слобода ка Оцу, је ослобађање Творевине из небића,из непостојања.Он ствара Свет изван себе,из небића,и дају му : словесност,покрет,Себе као предлог,и прву слободу."Ево Ја те данас створих,кроз

Сина,у Духу Светоме,и Ја сам Онај Који Јесам.Јер пре Нас ништа не беше јер Ја сам Онај Који Јесте,Једини Који Јесте".И створивши свет Он га прво воли па познаје,јер је по Његовој вољи.Да сви буду једно,у Исусу који је Христос.

И то је слобода ка ОЦУ.А тај Исус требаше да буде-Адам.На реци рајској,где требаше да се крсти,и требаше да добије име-Исус, и расте у благодати, и да возглави прву Литургију,и постане Христост,онај који благовести прву АНАФОРУ,онај који приводи Творевину ка Творцу,и онај који призива Дух Свети да оваплоти Сина Божијег,у бескрвној жртви,е да би Син Божији-оваплоћени-био Храна свету.Јер само је Он Онај Који Јесте,све без Њега,мимо Њега-није.И Адам,крштени Исус,би био кушан,али у своје време,како Бог заповеди,а не како Адам усхтеде.Али Адам није издржао.Пао је.Прва слобода постаде-ропство.Поста Адам роб небића-смрти,греха и заборава,ентропије-окренутости ка себе,ка унутра.*(Адам је био на граници смрти и бесмртности-Григорије ниски.Адам је могао да преведе Творевину иза смрти,али не и иза небића.То може само Логос,Син Очев у Духу Светоме.Седње са десне стране Оца,значи да је "између" Творевине и небића - Отац.Као што ће имеђу Усамњеника и Оца бити - небиће.)

*И "друга" слобода,слобода пред Оцем,би дата од самог Сина Божијег,који испуни домострој спасења,собом,уместо Адама.Тј. све врати Оцу.И та друга слобода је васкрсење у Христу,где се у Њему Творевина ослобађа-смрти,греха и небића,и све задобија слободу пред Оцем.

"Трећа" слобода ће бити слобода у Оцу.То јест,Сама Творевина ће се у,будућем веку,"ослободити"сопствене слободе,да би дошла у област Божанске слободе,тј "неслободе"-не моћи живети,бити, без евхаристијског Бога.Та трећа слобода јесте област божанске слободе,јар ће Творевина у будућем веку,имати благодат нестворенености,и сама ће по благодати ПОСТАТИ нестворана(Григорије Палама)!

И неће "претопити",изгубити јестатство.Али ће гледати саму себе очима Творца,јер ће Богу

моћи да гледа у ОЧИ,слободно,потпуно,"до краја",...наслађивати се гледањем у очи Бога

живога који те воли лудом љубављу,и ти му узвраћаш исто тако лудом љубављу.(То је заумна молитва о којој говори Исак сиријски.)То је стање иза сваког ума,то је Стварност иза сваке стварности,оно што је неискуствено Творавини,то је оно што се може само БИТИ.

То је слобода у ОЦУ,рећи му ТАТА.Када се испуни време.

[Apis]

Појам доброте који ми имамо и који можемо да схватимо је ограничен појам који потиче из нашег, створеног и ограниченог света, и постављање било каквог таквог појма изнад Бога и његове воље значило би ограничавање и затварање Бога у уске оквире наше људске мисли.

Што је, са становишта православне догматике, више него проблематично.

За хришћане не постоји добро као појам мимо Божије воље - Бог се не повинује некој општој идеји добра, већ је Његова воља оно што одређује шта је добро а шта не.

Da li je njegova volja izrazena u Svetome Pismu?

Bog i jeste ogranicen,ogranicen je u svojoj savrsenosti!!

[nishizawa]

Da li je njegova volja izrazena u Svetome Pismu?

На шта конкретно мислиш?

Bog i jeste ogranicen,ogranicen je u svojoj savrsenosti!!

Ако је ограничен, онда није Бог. То је једна од основних претпоставки православне догматике.

[Apis]

На шта конкретно мислиш?

Mislim na zapovesti koje je dao.

Ако је ограничен, онда није Бог. То је једна од основних претпоставки православне догматике.

PRVI ČLAN SIMVOLA VERE Kako glasi prvi član simvola vere?

,,Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog" Zašto verujemo u jednoga Boga? Zato što je samo jedan Bog istiniti Bog. Kakva je priroda Božja? Bog je duh, neograničen, nepromenljiv, nedostižan, večan, bespočetan i beskrajan. Koja su bitna Božja svojstva? Bog je savršeno svet, savršeno dobar, savršeno pravedan, savršeno istinit, savršeno slobodan, premudar, svemoguć, premilostiv, svudaprisutan, sveznajući i sam sebi dovoljan.

Kao sto rekoh ogranicen je u savrsenosti svoje dobrote i premudrosti.Bog ne moze da bude zao.To jer poenta.

[nishizawa]

PRVI ČLAN SIMVOLA VERE Kako glasi prvi član simvola vere?

,,Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog" Zašto verujemo u jednoga Boga? Zato što je samo jedan Bog istiniti Bog. Kakva je priroda Božja? Bog je duh, neograničen, nepromenljiv, nedostižan, večan, bespočetan i beskrajan. Koja su bitna Božja svojstva? Bog je savršeno svet, savršeno dobar, savršeno pravedan, savršeno istinit, savršeno slobodan, premudar, svemoguć, premilostiv, svudaprisutan, sveznajući i sam sebi dovoljan.

Kao sto rekoh ogranicen je u savrsenosti svoje dobrote i premudrosti.Bog ne moze da bude zao.To jer poenta.

У том случају Бог би био мање слободан и од тебе и од мене, будући да и ти и ја можемо и да будемо и да не будемо добри...

Сви набројани термини се могу на Бога применити и односити само условно, будући да су део нашег, искуственог, створеног и ограниченог света. Бог је изван света, и не може се описати људском терминологијом.

Никако да сконташ - не постоји други критеријум по питању тога шта је добро осим божије воље.

Бог може да буде какав год жели да буде.

[grigorije22]

Бог може да буде какав год жели да буде

Da li Bog moze da laze?

[Sherlock H.]

@Nishizawa

Sta bi sa onim da se Bozija sloboda ostvaruje samo kao "da", tj. kao ljubav?

Ako kazes da moze da bude zao, onda ovo gore ne vazi.

Ova tema je jako bliska onoj mojoj o raskidanju Trojicne zajednice. Stavise, rekao bih da je to u sustini jedno te isto pitanje samo formulisano na malo drugaciji nacin.

[nishizawa]

@ Григорије, Петар - МОЖЕ, али НЕЋЕ.

Не зато што тако мора, него зато што тако жели.