Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[Ленка*]

Поштовани докторе,

Можете ли ми, молим Вас, рећи ношто о повишеним вредностима АЛКАЛНЕ ФОСФАТАЗЕ код детета од три године.

Резултат гласи:

АЛКАЛНА ФОСФАТАЗА 1527 а опсег нормала је <670

AST(GOT) 35 oпсег нормала 13-40

ALT (GPT) 29 опсег нормала 0-40

Сви остали налази су добри (глукоза, уреа, натријум, калијум...) као и крвна слика.

УРИН

Изглед - бистар

Боја - жута

pH - 7

Релативна густина - 15

Леукоцити - 15-20

Бактерије - има

Протеини - позитивно

Све остало је негативно.

Хвала

[dragan.dr]

Поштовани докторе,

Можете ли ми, молим Вас, рећи ношто о повишеним вредностима АЛКАЛНЕ ФОСФАТАЗЕ код детета од три године.

Резултат гласи:

АЛКАЛНА ФОСФАТАЗА 1527 а опсег нормала је <670

AST(GOT) 35 oпсег нормала 13-40

ALT (GPT) 29 опсег нормала 0-40

Сви остали налази су добри (глукоза, уреа, натријум, калијум...) као и крвна слика.

УРИН

Изглед - бистар

Боја - жута

pH - 7

Релативна густина - 15

Леукоцити - 15-20

Бактерије - има

Протеини - позитивно

Све остало је негативно.

Хвала

Draga Helena,vrednosti alkalne fosfataze se povecavaju kod primarnih i sekundarnih oboljenja kostano-zglobnog sistema.dok su fizioloski povecane kod dece u periodu intenzivnog rasta i razvoja ,kao i kod trudnica.Da ne bi previse brinuli najbolje je da se javite kod Vaseg pedijatra i da mozda ponovite te analize krvi.

Vidim da ima i bakterija i proteina u urinu,pa bi mozda u obzir dosla i urinokultura sa antibiogramom.

[Ленка*]

Хвала Вам, докторе, на одговору.

Наравно да ћемо се јавити, али знате како је, КО ЋЕ ДА ЧЕКА ПОНЕДЕЉАК ПОПОДНЕ када ради наша докторица. Нарочито ја, која сам у петом месецу трудноће, па сам и више него осетљива.

И предпоставила сам да ће морати да се ради уринокултура, али највише нас је забринула ова АЛКАЛНА ФОСФАТАЗА, јер смо (а знам да нисмо нормални) свашта прочитали на интернету. Зато сам Вам и написала налазе АST и ALT, који су, ваљда, у реду, јер тамо пише да може да има и неке везе са јетром и још свашта...

Даће драги Бог да све буде у реду.

Хвала још једном.

[Sir Oliver]

Koji su uzroci shizofrenije?

[Zayron]

Koji su uzroci shizofrenije?

Negdje sam pročitao da šizofreniju vrlo slikovito nazivaju i "Rakom misli" kancerom, tumorom misli, što ima asocirati stepen i dramatičnost razaranja koji ona u ljudskoj misli izaziva i ostavlja. I mene baš to zanima, često nailazim na odgovore u časopisima da se još uvijek ustvari ne zna pravo porijeklo šizofrenije. Ja si sad dam crvenog vina, čuo sam da je to dobro kao prevencija raka zbog tanina kojim ono obiluje i koji djeluje antioksidativno dok zajedno pričekamo na odgovor doktora Bogdanovića.

[dragan.dr]

Shizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Učestalost

Otprilike 1% ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života. Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40% će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.

Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.

Uzrok nastanka

Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do pojave simptoma bolesti.

Simptomi

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da "nešto nije u redu". Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva. Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremećajem ega. Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog tijeka bolesti.

Najvažniji pozitivni simptomi

Halucinacije

Naš mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena ta funkcija filtriranja. Moguća "odbrambena strategija" je kompletno isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao "navlačenje zavese") kao na primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim.

Sumanute ideje

Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.

Poremećaji mišljenja

Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća "nadiranje" određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa "maloumnošću".

Najvažniji negativni simptomi

Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.

Nedostatak volje

Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.

Gubitak osećanja

Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.

Socijalno povlačenje

Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.

Depresija

Kod shizofrenih poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!

Lečenje

Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres.

U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest. Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.

Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.

Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60% do 70% bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija).

[Zayron]

Dobro, ali šta kažete na to doktore Bogdanoviću čim ona može biti ustvari najviše zapričinjena, vanjskim faktorima, agensima, nekakvom intoksikacijom, virusom, unutrašnjom disfunkcijom CNS, nasljeđem ili se naučnici klone možda predstavi da se radi o nekakvom sadjestvu svega troje zajedno. Inače ja sam prvo htio biti veterinarom, studirao sam veterinu u Sarajevu 2 godine, no, život me odvukao negdje drugdje. Zato se još zanimam o te stvari kad imam vremena. Koja ta hipoteza izgleda najvjerovatnija.

[dragan.dr]

Kao sto sam vec rekao,uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte.

Znaci preosetljivost na spoljne uticaje,na stresove,uz vec odredjen tip licnosti,dovodi do pojave sizofrenije.

[Sir Oliver]

Da li je moguće da bolest nastupi bez vanjskih nadražaja? Nešto kao genetska bolest koja se projavi.

[dragan.dr]

Kazem Vam mehanizam nastanka ove bolesti jos nije dovoljno razjasnjen,sve je moguce.

[Zayron]

A iz čeških izvora vidim da ona ostavlja nekakvu patološku sliku - klinički nalaz, vidljivo je to pomoću zobrazovacih metoda kao elektromagnetna rezonancija i sličnih. Znači i vi kao radiolog (ili neuropsihijatar, neurolog) možete prepoznati mozak šizofrenika prema promjenama nastalim na njemu. Zanimljivo.

Zobrazování struktury mozku Současné možnosti, nálezy u schizofrenie.

PDF:

http://pk-brno.cz/re..._morfo_HK09.pdf

Google Quck Viewer:

http://docs.google.c...MQv8buQQkSYgX_w

[Дуња]

Да ли је пожељно третирање тешког облика аутоимуне болести хипербаричном комором?

Терапија: -имуносупресиви ( употреба 6 година ),

- антибиотици ( употреба 3 године, са веома кратким паузама ),

- високоризична биолошка терапија (која има за циљ смањење количине fC-реактивног протеина у крви, "ради" по принципу блокирања леукоцита па самим тим ствара висок ризик од прогресивне мултифокалне леукоенцефалопатије).

Прочитала сам да примање кисеоника на таквим, озбиљним "дубинама" у хипербаричној комори код пацијената који користе кортикостероиде може изазвати епилепсију, али се та информација само на једном месту провлачи, онако успутно. Не придаје се велики значај том податку.

Друго, да ли постоји могућност да биолошка терапија, која за циљ има смањење инфламаторног процеса у одрађеном органу-органима, делује само на један орган? Да упростим: да ли постоје разне групе леукоцита са својим засебним функцијама у одређеним органима, па у том смислу може постојати биолошка терапија која делује само на један, оболели орган тј. на ту ( евентуално измишљену од стране мене ) групу леукоцита ( ? ) или овај облик терапије неизоставно утиче на цео организам, без разлике? Или - постоје ли, када је реч о леукоцитима, одређена група, подгрупа, категорија, како год, на коју се, као изоловану, може деловати?

Колика је сличност између биолошких терапија и хемотерапија?

Унапред хвала.

[dragan.dr]

Draga Dunja,na ovo pitanje nisam siguran da li bih mogao adekvatno da Vam odgovorim,ovo je pitanje za lekare druge specijalnosti,onkologe,interniste,i dr.

Pozdrav!!!

[Дуња]

Хвала Драгане у сваком случају.

[dragan.dr]

EPILEPSIJA

Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjemepileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih noksi.

Epileptički napad

Napad podrazumeva intermitentnu paroksizmalnu, kratkotrajnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja, emocija ili svesnosti uzrokovana abnormalnom električnom hipersinhronom hiperaktivnošću grupe neurona. Simptomi koji se pri tom javljaju su raznovrsni i zavise od dela mozga koji je obuhvaćen pražnjenjem

Učestalost

Epilepsija je česta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Učestalost izolovanog spontanog epileptičkog napada bilo kada u životu je 3%, a provociranih epileptičkih napada oko 5%. Incidencija je najveća u prvoj godini života i kod starijih od 60 godina.

Uzrok nastanka

Epileptički napadi se javljaju usled gubitka ravnoteže između ekscitatornih i inhibitornih mehanizama u CNS-u. Oni se češće javljaju ukoliko su bolesnici izloženi provokativnim faktorima. Česti provokacioni faktori su deprivacija spavanja, korišćenje alkohola, hormonske izmene vezane za početak menstruacije ili upotreba nekih medikamenata.

Simptomi

Ukoliko se neki simptom javi paroksizmalno (naglo), spontano (neprovocirano i neočekivano), traje relativno kratko (minuti), praćen je postiktalnim umorom i ponavlja se na stereotipan način, onda se sa velikom verovatnoćom postavlja kvalitativna klinička dijagnoza epilepsije.

Najčešći simptomi su:

• pomućenje ili gubitak svesti
  
• konvulzije
  
• mioklonizmi ritmički treptaji
  
• epigastrična aura
  

Dijagnoza

EEG je najvažniji dopunski dijagnostički postupak. Normalan interiktalan EEG nikako ne isključuje dijagnozu epilepsije. Indikovani su snimci mozga kompjuterizovanom tomografijom ili sa većom preciznošću magnetskom rezonancom.

Neepileptički napad

Podrazumeva paroksizmalnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja ili svesnosti koja nije posledica abnormalne električne hiperaktivnosti neurona. Obuhvata sinkope, intoksikacije, hipoglikemiju, narkolepsiju, tranzitorne ishemijčke atake i druga stanja koja se razmatraju u diferencijalnoj dijagnozi epileptičkog napada.

Klasifikacija epileptičkih napada

Fokalni (parcijalni) napadi

• jednostavni parcijalni
  
• kompleksni parcijalni
  
• sekundarni generalizovani
  

Generalizovani napadi

-apsansni (tipični,atipični)

-mioklonički

-klonički

-tonički

-toničko-klonički

-atonički

Generalizovani napadi

Apsansni napadi

Ishodište napada je od samog početka bilateralno.Krucijalna karakteristika tipičnih apsansnih napada je iznenadni početak, prekid započete aktivnosti, i ukočen, prazan pogled, sa lakom devijacijom pogleda put gore. Napad traje od nekoliko sekundi do nekoliko desetina sekundi.

Toničko - klonički napadi

Predstavljaju najčešći tip generalizovanog napada. Iz istorijskih razloga se još uvek koristi termin grand mal napad.Može da počne kao parcijalni napad koji napreduje do velikog napada (sekundarni GTK) ili da od početka počne kao veliki napad (primarni GTK).

Toničko - klonički napad, Veliki ili Grand mal napad

Bolesnik gubi svesti a istovremeno počinju jake toničke kontrakcije svih mišića, često sa krikom, ječanjem ili produženim ekspiratornim stridorom. Disajni pokreti prestaju, javlja se cijanoza, često ugriz jezika, krvava pena na ustima i nevoljno umokravanje. Tonička faza traje od nekoliko do 40-tak sekundi, posle čega tonički grč popušta i slede klonički grčevi u trajanju od 30-tak sekundi do nekoliko minuta. Na kraju svi grčevi prestaju, a pacijent zaostaje u komi, u stanju dubokog, ubrzanog i čujnog disanja. Pacijent se budi ili zaostaje ustanju konfuznosti sa mogućim automatizmima, a potom se razbistrava, uz osećaj izrazite malaksalosti i opšte slabosti.

Parcijalni napadi

Parcijalni napadi se u zavisnosti od stepena očuvanosti (odnosno pomućenosti) svesti dele na jednostavne i kompleksne. Simptomi jednostavnog napada obuhvataju grčeve delova tela (posebnu retku grupu čine Džeksonovi napadi), poremećaj govora, autonomne, vegetativne, afektivne, kognitivne ili psihičke fenomene, somatosenzorne, vizuelne, auditivne, olfaktivne ili gustativne iluzije ili halucinacije, ili njihovu kombinaciju.

Epileptički status

Epileptički status predstavlja najteže stanje u epileptologiji i podrazumeva stanje u kome je epileptička aktivnost prisutna tokom 30 minuta ili duže. Kod 65-75% bolesnika etiologija statusa može da se utvrdi (simptomatski statusi) dok kod preostalih 25-35% ostaje nepoznat (kriptogeni statusi).