Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

HRISTOS SE RODI,srecan BOZIC!!!

[дибидусрус]

Ваистину се роди, докторе.

[dragan.dr]

Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se obično u manjim ili većim epidemijama, a u intervalima od približno 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obično javljaju i teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Većina zaraženih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana, ali kod starijih osoba i onih sa astmom, srčanim i plućnim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluća.

Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i domaćih ptica. Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptičji grip uzrokovan virusom H5N1.

Svake godine više miliona ljudi oboli od ove bolesti, a smrtnost je manja od 1%. U SAD-u od gripa godišnje umre oko 20 000 ljudi. Pandemija 1918. godine ("španski grip") bila je najgora do sada, a poznate su i pandemije 1957. ili "azijski grip" i 1968. godine ili "Hong Kong grip"

Etiologija i patogeneza

Virus gripa - tip A

Haemophilus influenzae

Reč influenca potiče od latinske reči influentia što znači uticaj. Taj naziv su dali Italijani početkom 16. veka, zato što su mislili da je ona nastala usled uticaja nebeskih tela. Danas je poznato da članovi porodice virusa Orthomyxoviridae uzrokuju grip. On se sastoji od genetičkog materijala RNK okruženog proteinskim i lipidnim omotačem iz koga izlaze štapići proteina hemaglutinina i neuraminidaze. Ti proteini se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih organizama.

Postoje tri tipa virusa gripa:

Tip A je najopasniji, napada mnoge sisare i ptice, uzrokuje većinu bolesti kod čoveka i uglavnom izaziva pojavu epidemija i pandemija,

Tip B napada ljude i ptice, a može takođe da uzrokuje epidemije,

Tip C utiče samo na ljude i ne uzrokuje epidemije.

Virusi tipa A i B stalno se menjaju. Neke promene uključuju serije genetičkih promena, koje nakon nekog vremena uzrokuju mutaciju virusa. One su najčešće i uzrokuju većinu promena iz godine u godinu. Druga promena, koja je ređa ali opasnija, sastoji se od promena hemaglutinina ili neuraminidaze, i rezultuje novim podtipom virusa. Virus tipa A podleže obema promenama, a tip B samo prvoj. Naučnici razlikuju viruse i po sojevima, uglavnom nazvanim po geografskom području gde su prvi put otkriveni. Na primer, sojevi koji su 2000-2001. uzrokovali najviše bolesti bili su tip A soj Nova Kaledonija i soj Moskva i tip B soj Sišuan.

Kada se osoba zarazi jednim sojem gripa ona na taj soj razvija imunitet stvarajući antitela. Ljudski imuni sistem može prepoznati hemaglutinin ili neuraminidazu određenog soja, te ga napasti pri prvoj pojavi. Antitela mogu pružiti zaštitu pri promeni virusovog genetičkog materijala, ali ne i hemaglutinina ili neuraminidaze. Na taj način virusi zbog čestih promena, mogu uzrokovati nove talase upala i kod već zaraženih osoba. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje takve promene, ali je vodeća teorija da ljudski i životinjski sojevi izmenjuju materijal stvarajući tako novi soj.

Patogeneza gripoznih promena u respiratornom traktu je slična kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi ulaze u ćelije i koriste ih za razmnožavanje. Pri tome ćelije domaćina obično umiru i raspadaju se, a novi virusi se oslobađaju i dalje šire kroz organizam. Što više ćelija propadne teži su patofiziološki poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale (naročito hiperemija) i otok, a obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest. Najčešće je reč o hemofilusu influence, ali mogu da se pojave i streptokokni i stafilokokni sojevi bakterija.

Prenos bolesti

Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja. Kada osoba udahne virusom ispunjenu kapljicu, hemaglutinin na površini virusa se veže za enzime u sluzokoži koji se nalaze na respiratornom traktu. Enzim zvan proteaza, deli hemaglutinin na pola, što genetičkom materijalu dozvoljava da uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Proteaza je prisutna u disajnom i digestivnom traktu, pa je zbog toga grip čest uzrok bolesti disajnih puteva. Naučnici su otkrili da virus može koristiti i plazmin (enzim koji je rasprostanjen svuda po telu) da prepolovi hemaglutinin, i da tako omogućiti napadanje drugih tkiva.

Iako epidemija gripa može nastati u bilo koje doba godine, često sezona ove bolesti počinje približavanjem zime, kada se ljudi više nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorima.

Simptomi

Grip je akutna bolest s kratkom inkubacijom i izraženim simptomima. Nakon što virus zarazi čoveka, potrebno je 1-2 dana do pojavljivanja prvih simptoma kao što su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Pojava produktivnog kašlja obično je znak sekundarne bakterijske infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva, cijanozom ili upalom pluća. Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon nedelju dana.

Smrt od samog gripa je veoma retka, ali postoji mogućnost nastanka komplikacija van respiratornog trakta (neurološke i kardiološke).

Lečenje i profilaksa

Grip u većini slučajeva zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučeni tretman se obično sastoji od odmora i uzimanja što više tečnosti, uz primenu lekova sa analgetičkim i antipiretičkim delovanjem u cilju ublažavanja simptoma.

Antivirotici mogu se koristiti u hemoprofilaksi, kod osoba gde je vakcinacija kontraindikovana, ređe i terapijski pri čemu mogu doprineti skraćenju trajanja bolesti. Amantadin i rimantadin specifično su efikasni protiv virusa tipa A, primenjuju se peroralno i veruje se da inhibiraju penetraciju ili rane faze virusne replikacije. Zbog učestalosti pojave rezistentnih podtipova, ne smatraju se lekovima izbora. Zanamivir i oseltamivir, inhibitori neuraminidaze, efikasni su protiv tipova A i B i najčešće se primenjuju. Zanamivir se daje kao aerosol, intranazalno, dok se oseltamivir daje per os i smatra se nešto slabije efikasnim.

Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa ili njihovih delova. Antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela protiv tog soja, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Tipična vakcina sadrži antigene tri soja virusa, dva soja tipa A (H3N2 i H1N1) i jedan tipa B, pa se kod zdravih osoba smanjuje rizik od pojave gripa za 70-90%.

Preporučuje se godišnja vakcinacija osoba starijih od 65 godina, osoba s hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičara, osoba s oštećenim imunim sistemom i anemijom, dece lečene aspirinom duži vremenski period, žena u drugom i trećem mesecu trudnoće, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.

Uprkos svim poboljšanjima, proizvodnja vakcine protiv gripa ostaje izazov, te ni današnja vakcina ne pružaju 100% zaštitu. Neki naučnici smatraju da vakcina neće nikada moći da kontroliše grip. Dok se ne pronađe pravi lek naučnici se nadaju da će identifikacija i prijave novih sojeva na vreme pomoći da se smanje epidemije i smrt od ove bolesti.

[Chianti]

Da li istina da hronicna upotreba (cak i minimalnih kolicina) alkohola moze da bude uzrok hipertenziji? Ako jeste: na koji nacin? Unapred hvala!

[antoneta]

Da li istina da hronicna upotreba (cak i minimalnih kolicina) alkohola moze da bude uzrok hipertenziji? Ako jeste: na koji nacin? Unapred hvala!

U epidemioloskim studijama je uspostavljen odnos izmedju hronicnog uzimanja etanola i razvoja hipertenzije. Cak se smatra da oko 5% svih hipertenzija nastaje pod dejstvom alkohola. Za sada nije jasan mehanizam kako se ovo odigrava, ali se iz klinickog iskustva zna da se ova hipertenzija popravlja po prestanku pijenja...  1000000001010

[Chianti]

Da li istina da hronicna upotreba (cak i minimalnih kolicina) alkohola moze da bude uzrok hipertenziji? Ako jeste: na koji nacin? Unapred hvala!

U epidemioloskim studijama je uspostavljen odnos izmedju hronicnog uzimanja etanola i razvoja hipertenzije. Cak se smatra da oko 5% svih hipertenzija nastaje pod dejstvom alkohola. Za sada nije jasan mehanizam kako se ovo odigrava, ali se iz klinickog iskustva zna da se ova hipertenzija popravlja po prestanku pijenja...  0205_whistling

Hvala antoneta  i evo ti jedna zahvalnica 

[dragan.dr]

I ja zahvaljujem Antoneti,sto me je odmenila!!!

[Chianti]

Kada covek unosi hranu, unosi kalorije. One se trose razlicitim fizckim aktivnostima. Broj utrosenih kalorija se moze izracunati raznim kalkulatorima koji se nalaze na nutricionistickim sajtovima i kolicine potrosenih kalorija zavise od telesne tezine, godina starosti, vrste aktivnosti i njenog vremenskog trajanja. Ekspedicije na juznom polu, koje rade u ekstremno hladnim vremenskim uslovima unose i do 7000cca dnevno. Da li nas organizam ovde u Srbiji u nasim svakodnevnim zimskim uslovima, trosi vise kalorija, od umerenih vremenskih prilika (prolece, leto), pri istom unosu broja kalorija i pri istom stepenu fizicke aktivnosti (kao u prolece ili leto)? 

[antoneta]

Kada covek unosi hranu, unosi kalorije. One se trose razlicitim fizckim aktivnostima. Broj utrosenih kalorija se moze izracunati raznim kalkulatorima koji se nalaze na nutricionistickim sajtovima i kolicine potrosenih kalorija zavise od telesne tezine, godina starosti, vrste aktivnosti i njenog vremenskog trajanja. Ekspedicije na juznom polu, koje rade u ekstremno hladnim vremenskim uslovima unose i do 7000cca dnevno. Da li nas organizam ovde u Srbiji u nasim svakodnevnim zimskim uslovima, trosi vise kalorija, od umerenih vremenskih prilika (prolece, leto), pri istom unosu broja kalorija i pri istom stepenu fizicke aktivnosti (kao u prolece ili leto)? 

  Pa teoretski da… to bi vazilo za slucaj da dane i noci provodimo napolju, a ne uz TA pec, grejalicu, radijator, hehehe… Za uslove u kojima zivimo i nacine na koje prezivljavamo zime (dobro se utopljavamo, ne provodimo uglavnom vise od par sat napolju u jednom navratu…) uglavnom su za termoregulaciju dovolji kratkotrajni, brzodelujuci mehanizmi tipa vazokonstrikcije u kozi celog tela i piloerekcije (podizanje dlaka... „najezavanje”), kao i drhtanje (povecanje tonusa skeletnih misica, nakon dostizanja odredjenog kriticnog nivoa, manifestuje se drhtanjem).. U ovu grupu se jos moze ubrojiti i tzv. simpaticka hemijska termogeneza u kojoj kateholamini (pretezno adrenalin i noradrenalin) dovode do prekomerne oksidacije hranljivih materija i oslobadjanja energije u vidu toplote (kod zivotinja i novorodjencadi je to izrazeno zbog sadrzaja mrkog masnog tkiva, sa druge strane kod odraslih koji gotovo da nemaju taj tip masnog tkiva simpaticka hemijska termogeneza retko povisi proizvodnju toplote za vise od 10 do 15 procenata).

  Drugi oblik hemijske termogeneze – porast cirkulisuceg tiroksina - je dugorocni mehanizam za povecanu proizvodnju toplote. Hladjenje hipotalamusa povisava njegovu proizvodnju tireotropnog-rilizing hormona, koji zatim dovodi do povecanog lucenja tireotropnog hormona od strane hipofize, a tireotropni hormon naposletku povecava oslobadjanje tiroksina. Poviseni tiroksin povecava nivo celijskog metabolizma u celom organizmu, ali to povecanje bazalnog metabolizma ne nastaje trenutno; potrebno je nekoliko nedelja izlaganja hladnoci da bi tireoidna zlezda dostigla svoj novi nivo lucenja tiroksina... to bi otprilike bio razlog potrebe za 7000kcal kod planinara...

  Vojna lica koja provode po nekoliko meseci na Arktiku, imaju povisen intenzitet metabolizma; Eskimi takodje imaju nenormalno visok intenzitet bazalnog metabolizma... Ali i taj neprestani stimulacijski uticaj hladnoce na stitnu zlezdu moze objasniti mnogo vecu incidenciju toksicne tireoidne strume kod osoba koje zive u klimatski hladnim podrucjima u odnosu na osobe koje zive u toplim krajevima.

spavanje2

[dragan.dr]

Jos jednom,hvala Antoneti:)

[Chianti]

Hvala na detaljnom odgovoru, pomogao mi je da razumem neke relacije u vezi sa drzanjem dijete. I zahvalnica naravno.

[antoneta]

facenew22222222 greengrin

[dragan.dr]

Infektivna mononukleoza

Učestalost

Bolest je raširena po celom svetu, a rezervoar infekcije je čovek. Najčešće oboljevaju osobe starosti 15-25 godina. Blizak međusobni kontakt i ljubljenje imaju značaj u širenju infekcije. Bolest je poznata i pod imenom "bolest poljupca". Bolest se češće javlja u jesen. Posle akutne infekcije virus se izlučuje pljuvačkom oko 18 meseci, a zatim intermitentno do kraja života.

Uzrok nastanka

Uzročnik oboljenja je Epstein-Barr-ov virus (EBV) koji pripada grupi herpes virusa. Kultiviše se jedino na kulturi humanih B limfocita, gde daje karakterističan citopatogeni efekat.

Klinička slika

Nakon inkubacije koja traje 5-15 dana, a može i znatno duže (30-50 dana), bolest počinje obično postepeno sa prodromalnim simptomima u vidu malaksalosti, pospanosti, lake subfebrilnosti i glavobolje. Često je zapažen i bol pri gutanju. Temperatura raste i praćena je groznicom, grebanjem u ždrelu, bolom u vratu, gađenjem i povraćanjem. Temperatura traje 10-20 dana i praćena je groznicom i drhtavicom. Paralelno sa pojavom temperature pojavljuje se i otok limfnih žlezdi na vratu. Žlezde su pokretne, bolne, jasno ograničene, ne pokazuju spoljne znakove inflamacije, veličine su od zrna graška do lešnika ili oraha. Javlja se i generalizovana limfadenopatija. Nazofaringitis je skoro redovna pojava koja se klinički manifestuje zaptivenošću nosa. Ždrelo je hiperemično. Promene na tonzilama se ogledaju u vidu hiperemije i otoka, a ponekad (80%) se javljaju i eksudativne promene. Slezina u 50-80% slučajeva reaguje otokom. Uvećanje jetre se sreće u oko 30-50% obolelih.

Komplikacije

Mogu se javiti na respiratornom traktu u vidu pneumonija, na CNS-u u vidu meningitisa, encefalitisa, encefalomijelitisa, poliradikulo-neuritisa (najteža). Moguća je ruptura slezine, kao i pojava trombocitopenije i neutropenije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, karakterističnog leukograma i seroloških reakcija. Leukogram kod infektivne mononukleoze je dosta specifičan i veoma bitan za brzu dijagnozu. Promene u leukogramu počinju izmedju 4-9 dana bolesti, a maksimalno izražene imeđu 15-20 dana bolesti. Leukocitoza (do više desetina hiljada) je praćena limfomonocitozom i pojavom atipičnih elemenata ranije označavanih kao virociti. Dijagnostički značaj ima procenat atipičnih elemenata iznad 10%. Kao serološka metoda koristi se Paul-Bunnel-Davidsonova reakcija aglutinacije. Sve više su u upotrebi ELISA test i PCR metoda. Elisa testom detektuju se antitela na nukleokapsidni antigen u IgM i IgG klasi.

Lečenje

U suštini ona je simptomatska i sastoji se u primeni higijensko-dijeteskog režima,

analgetika i antipiretika. Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije, ali treba istaći da je kontraindikovana primena ampicilina zbog reakcije sa heterofilnim antitelima i pojave egzantema. Primena kortikosteroida je rezervisana za teže anginozne forme kao i pojave komplikacija na CNS-u, plućima i srcu.

[PACTKO]

Ако се човек ноћу буди по неколико пута, једе, пуши, пије воду, иде у вц...а при том је некад свестан, а некад не,чак се ни не сећа шта је радио, да ли је реч о сомнамбулизаму? bliss jeeee

[dragan.dr]

Somnabulizam (mjesečarstvo) je oblik kvalitativnog poremećaja svijesti. U toku sna dolazi do aktiviranja motorike, dok se svijest i dalje nalazi u stanju sna. Tada dijete (rijetko odrasle osobe) ustaju u snu, hodaju ili obavljaju neke radnje. U ovom stanju dolazi do razdvajanja (disocijacije) motorike od svijesti, tako da je motorička aktivnost budna, a mozak spava, odnosno svijest je u stanju sna. Mjesečarsto se javlja kod epilepsija i kod disocijativnih neuroza, kada ima neko simbolično značenje (način ustajanja, hodanja, obavljanja radnji).

Nadam se da sam Vam pomogao!