Разговарајте са др Драганом Богдановићем о здрављу и лечењу

[dragan.dr]

Drago mi je,veliki pozdrav:)

[dragan.dr]

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ, СВИМ ЉУДИМА ОВОГА СВЕТА КОЈИ СЛАВЕ ДАНАШЊИ ПРАЗНИК ЖЕЛИМ ЗДРАВЉЕ, РАДОСТ, МИР И СРЕЋУ!!!

[Jovana & Jelena]

Peta godina je od kako sam se porodila, carskim rezom, blizanacka trudnoca. Posledica trudnoce - misici izmedju pupka i grudi su se razisli, i tu mi je stomak nadut kao da sam otprilike cetiri-pet meseci u trudnoci..kad sam ceo dan na nogama,napeta,kad radim nesto,pa i na nervozu,u tom predelu mi se stomak tako naduva i ocvrsne,da ne mogu disati, a kad legnem,pa krenem podizati rameni deo, kao da cu raditi trbusnjake, u tom predelu mi iskoci izbocina velicine pesnice.. Isla sam nekoliko puta i u hitnu, jer sam imala osecaj mucnine i sl, i na svim pregledima, utvrdjeno je da mi je to kila, pa vec godinu i po kako ja s tim kuburim, a doktori su savetovali prvo da smrsam, jer imam dosta viska masnih naslaga na komplet stomaku. Ali meni je metabolizam na nuli, uz sve moguce pokusaje, mislim da je i to problem, da mi to nesto ometa rad creva, i cak izaziva i mucninu povracanje, osecaj da ne mogu da disem, a kad dodjem na pregled, uglavnom je isti odgovor, da je to bruh koji treba operisati, ali nije hitno, nije ukljesten, pa da idem na listu cekanja.. I dodjem ja po toj listi cekanja na red, i na sam dan operacije, dodjose u vizitu cetiri doktora, gledaju, i nad glavom mi se dogovaraju, da ne kazem iznose svaki svoje misljenje, Jedan kaze to je dishernija, a ja  nemam pojma sta je to, razisli se misici, isteglila se tetiva, i tu je resenje ugraditi plastiku. Drugi kaze to je vise kila, tj. bruhova naslagano jedan na drugi. Treci kaze ja ovo ne bi dirao, ali vidim da ima pupcanu kilu. A cetvrti ce Pa, da otvorimo malo iznad pupka, pa resimo tu pupcanu kilu, pa i to gore ako se moze..

I tako, dogovorise se oni da ce mi "srediti" ovaj put pupcanu kilu, a otom-potom, mozda za deset godina, a mozda i nikad, to gore. Jer su oni zakljucili da "to gore" meni ne smeta zdravstveno..

I operisase oni meni pupcanu kilu, rez mi je oblika polumeseca uz pupak. Operacija je bila pre dvadesetak dana, tacnije 02.aprila, konci su izvadjeni, krastica jos nije sasvim otpala, ja uglavnom mirujem, posto je savet dr da se striktno miruje mesec-mesec i po dana, koliko mogu uz petogodisnje blizance. Ali, cim ustanem, budem na nogama pola sata, ja imam osecaj tezine, nadutosti u citavom stomaku, a tu na mestu operacije, kako to nazivaju prsten mi je pod rukom jako tvrd, taj deo oko pupka u precniku oko centimetar. Cak, imam osecaj da mi se to jos naduva, tj. ocvrsne kad malo setam. Imam nekoliko pitanja: Da li je to normalno, da li ce tako tvrdo ostati zauvek, da li ce takav osecaj ostati ili ce se to opustiti vremenom i da li je moguce da to vec sad opet iskoci drugi bruh? I sta mislite o tom mom problemu iznad pupka, tu gde su se ti misici razisli i ostali tako izboceni, kako se to moze resiti? Da li se nekim vezbanjem to ipak, moze malo povratiti, spustiti ili operacijom i sta bi ona podrazumevala, je l' ugradnja te neke plastike resenje? Oprostite na iscrpnom pisanju. I hvala na odgovoru.

[dragan.dr]

Po Vasem opisu to lici na herniju u regiji prednjeg trbusnog zida, ali ja ovako bez vidjenja te promene, samo na osnovu Vaseg opisa ne mogu nista vise reci, jer ne bih zeleo da dam pogresnu dijagnozu, a za tu operaciju pupcane kile i taj oziiljak morate videti sa hirurgom koji Vas je operisao, isto tako ne mogu ovako napamet nista reci.Veliki pozdrav

[dragan.dr]

Ovčije boginje (Varicella) Učestalost

Najčešće oboljevaju deca raznog uzrasta, ali deca do šest meseci su zaštićena transplacetarno prenetim antitelima majke ukoliko je prebolela varičelu. Pokazuje sezonski karakter javljanja sa maksimumom oboljevanja u sezoni jesen-zima-proleće.

 

Uzrok nastanka

Virus varičele pripada DNK virusima, familiji Herpesviridae, rod Varicellavirus. Neotporan je u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva. Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe na kraju inkubacije i za vreme akutne faze bolesti. 

 

Klinička slika

Varičela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje. U toku bolesti razlikuju se tri stadijuma:

 

             - kataralni stadijum - Nakon inkubacije koja traje oko 3 nedelje i protiče bez simptoma javlja se povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Ovi simptomi obično nisu prisutni kod dece, ali su kod odraslih češći. Stadijum traje oko 2 dana. Prilikom pregleda bolesnika klinički nalaz je uredan osim hiperemije ždrela ili sluzokože konjunktiva.

            - osipni stadijum - Ospa dominira kliničkom slikom kod varičele. Počinje porastom telesne temperature i pojavom kataralnih promena na gornjim disajnim putevima. Ospa kod varičele ima svoje karakteristike. Izbija na svim delovima tela u naletima. Obično izbija u tri naleta. Svaki nalet ospe može biti praćen porastom temperature. Razmak izbijanja ospe je od nekoliko časova do 72 časa. Ospa je pojedinačna. Eflorescencije prelaze sve stadijume od makule, papule, vezikule do kruste. Zbog izbijanja ospe u naletima na istom delu kože mogu se videti eflorescencije u različitim stadijumima izbijanja, ospa ima polimorfni izgled kao "zvezdano nebo". Ospa je praćena svrabom. Na sluzokožama se javlja enantem, ali zbog vlažne sredine vezikule brzo pucaju i javljaju se defekti različitog oblika i veličine. Ima  ga na sluzokoži konjunktiva, mekog i tvrdog nepca, tonzilama, gingivama, jeziku, analnoj ili sluzokoži vagine. Defekti su bolni, ali ne ostavljaju ožiljke.

            - stadijum rekonvalescencije - Ovaj stadijum se odlikuje padom temperature i stišavanjem simptoma predhodnog stadijuma. Na koži se mogu videti kruste i mesta hiperpigmentacije. Stadijum traje 6-8 dana.

Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika ovčijih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije.  

 

Dijagnoza

Dijagnoza varičele postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških podataka i kliničke slike u kojoj značajno mesto ima polimorfizam ospe.

 

Diferencijalna dijagnoza

Varičela ima sličnost sa mnogim bolestima koje se klinički manifestuju ospom kao što su: Herpe simplex generalisata, Impetigo contagiosa, Acne vulgaris, Stophulus, Scabiaes, Lues II.

 

Lečenje

Varičela zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Potrebno je obezbediti maksimalnu higijenu da bi se izbegla superinfekcija vezikula. Savetuje se svakodnevno kupanje sa blagim rastvorom hipermangana radi dezinfekcije kože, a brisanje upijanjem tečnosti da se ne bi izazvalo pucanje vezikula. Kožu je potrebno svakodnevno posipati sterilnim talkom koji smanjije svrab i isušuje vezikule. Sluzokože, pre svega usne duplje, treba negovati antimikoticima i neutralnim dezificjensima. Medikamentozna terapija kod uobičajnih oblika bolesti nije potrebna. Međutim kod težih oblika primenjuju se antipiretici, analgetici i rehidratacija. Aspirin je kontraindikovan zbog mogućnosti nastanka Rejevog sindroma. Bakterijske komplikacije se leče odgovarajućim antibioticima, a ostale komplikacije specifičnom terapijom.

 

Prevencija

Izolacija bolesnika je jedna od mera zaštite. Aktivna zaštita putem vakcinacije se primenjuje kod dece starije od godinu dana, koja nisu preležala varičelu.

[dragan.dr]

O Steviji - ukratko

 

 

 

 

Stevia je prirodni zaslađivač bez kalorija koji je dobio ime po biljci koja je korištena kao zaslađivač hrane i pića u mnogim delovima sveta stotinama godina. 

Listovi stevije su slatki i sadrže slatka jedinjenja tj. steviol glikozide. Prečišćene mešavine steviol glikozida koriste se kao zaslađivači u bezalkoholnim pićima, sokovima, mlečnim proizvodima sa različitim ukusima, jogurtima, pekarskim proizvodima, žitaricama, džemovima i želeima sa niskom kalorijskom vrednošću, slatkišima i žvakama, a mogu i da se koriste kao stoni zaslađivač. 

Stevia je korisna za ljude koji žele da smanje unos kalorija i za ljude koji pate od dijabetesa, a žele da zaslade ukus hrane koju jedu, ali smanjenim unosom karbohidrata

[dragan.dr]

Zašto fast food treba izbegavati

 

Dr Kylie Kavanagh sa Univerziteta Wake Forest, North Carolina, SAD sprovela je istraživanje na 51 majmunu hraneći jednu grupu hranom bogatom zasićenim masnoćama, a drugu nezasićenim masnoćama. Istraživanje je odgovaralo osobama koje se često hrane prženom hranom. Iako su obe grupe konzumirale ukupno jednaku količinu kalorija, nakon 6 godina prva grupa majmuna dobila je 7,2% na težini u odnosu na 1,8% kod druge grupe.

Takođe je CT pokazao da prva grupa ima 30% više masnog tkiva što je rizičan faktor za dijabetes i srčane bolesti. Hidrogenizirane masti u ishrani mogu biti zamenjene uljima kao što su suncokretovo, bučino i maslinovo.

[dragan.dr]

Karcinom grlića materice je jedan od najčešćih malignih tumora žena koji je na našim prostorima treći po učestalosti (iza karcinoma dojke i pluća), dok je u razvijenim zemljama znatno ređi: SAD 8-mi tumor po učestalosti, Velika Britanija 12-ti, itd. 

Prema statistici SZO to je u svetu drugi tumor po učestalosti, a po smrtnosti peti. U proseku se dijagnostikuje kod 16 od 100 000 žena godišnje, a umre 9 od 100 000 žena na godinu dana. 

Oko 80% cervikalnog karcinoma se javlja kod žena u zemljama u razvoju. Rak grlića materice je u potpunosti izlečiv tumor ukoliko se otkrije na vreme.

Tipovi karcinoma

Dva su osnovna tipa ovog malignog tumora: 

• Skvamocelularni – nastaje od ćelija pločastog epitela  i čini 85-90% svih tumora
• Adenokarcinom – nastaje od žlezdanog epitela i čini 10-15% tumora

Ređe se javljaju drugi tipovi: adenoskvamozni karcinom, "small cell" karcinom, neuroendokrini tumor, viloglandularni adenokarcinom. Na grliću se mogu javiti i drugi maligni tumori - melanom i limfom, ali izuzetno retko.

Faktori rizika

Najveći faktor rizika je HPV (humani papiloma virus) infekcija, a zatim pušenje, HIV, druge polno prenosive bolesti (hlamidija npr.) i imunodeficijentna stanja organizma (intenzivna terapija kortikosteroidima), rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet ili brak sa promiskuitetnim partnerom, odnosi bez zaštite.

HPV je uzrok oko 70% cervikalnog karcinoma u svetu. Poznato je oko 150-200 tipova HPV od kojih je 15 svrastano u visokorizičnu grupu (tip 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73 i 82), 3 su sa moguće visokim rizikom (tip 26, 53 i 66), a 12 su niskog rizika (tip 6, 1, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 72, 81 i CP6108). Glavni rizikofaktori za cervikalni karcinom su tipovi 16, 18 i 31.

Polne bradavice koje takođe izaziva HPV su forma benignog tumora epitelnih ćelija, ali ovi sojevi HPV uglavnom ne izazivaju karcinom. Narvno, moguća je istovremena infekcija sa više serotipova HPV (humanog papiloma virusa). Infekcija HPV je polno prenosiva, a upotreba kondoma smanjuje, ali ne može uvek da spreči infekciju.

Trenutno ne postoje komercijalni testovi za HPV kod muškaraca, ali kako se smatra da HPV prvenstveno raste u epitelijumu glansa penisa higijena ove regije može biti preventiva. Kofaktori: infekcija hlamidijom, herpes simplex virus (HSV), stres i poremećaji izazvani stresom, ishrana, hormonska kontracepcija, višestruke trudnoće, porodična istorija karcinoma grlića.

Simptomi karcinoma grlića materice

Karcinom grlića materice je u ranim stadijumima obično asimptomatski. Od pojave početnih lezija pa do ispoljavanja simptoma može da prođe čak i 20 godina. Vaginalno krvarenje, krvarenje nakon odnosa (kontaktno krvarenje) i bol tokom odnosa mogu da ukažu na prisustvo tumora. U odmaklim stadijumima mogu se javiti opstipacija, učestalo ili otežano mokrenje, gubitak apetita, gubitak težine, malaksalost, bolovi u karlici, leđima, nogama, otok jedne ili obe noge, obilno vaginalno krvarenje, prelomi kostiju i drugi simptomi. Javljaju se i metastaze u trbuhu, plućima i drugde.

Stadijumi

Prema FIGO klasifikaciji , koja je zasnovana na kliničkom nalazu postoji 5 stadijuma:

• FIGO 0 – Ca in situ
• FIGO I (I,Ia, Ib,Ic) - lokalno uznapredovali tumor
• FIGO II (IIa,IIB )
• FIGO III (IIIa, IIIb, IIIc )
• FIGO IV

Prognoza zavisi od stadijuma tumora. Uz lečenje 5-godišnje preživljavanje u najranijim stadijumima je 92%. Ukupno 5-godišnje preživljavanje, kada se kombinuju podaci za sve stadijume je 72%.

[Аурор]

Докторе, хтео сам да вас питам (као студент медицине), где се научи највише ствари које стварно требају за посао и које треба знати као лекар?  Када се крене са радом, тј. послом или већим делом пре?

 

Мало се плашим да ли ћу добро знати, ето

Поздрав,

Дарко

[dragan.dr]

Dragi kolega, kad krenes da staziras tada se najvise nauci, naravno ako se trudis da naucis:)kasnije kad pocnes da radis vremenom znas sve vise i vise, a veliku ulogu igra i iskustvo koje stices, ne brini samo opusteno:)veliki pozdrav!

[dragan.dr]

ČIR NA ŽELUCU

 

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Uzrok i razvoj bolesti

Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. 

Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome. 

Simptomi

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana  pa do nekoliko nedelja. Kod čira na  dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva. 

 

 

Dijagnoza

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje  veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca. 

Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.                                                 

 

 

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju  zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori  nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat. 

 

 

Prognoza

Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije.                                                            

Prevencija

Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.

[dragan.dr]

 

ČIR NA ŽELUCU

 

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Uzrok i razvoj bolesti

Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. 

Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome. 

Simptomi

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana  pa do nekoliko nedelja. Kod čira na  dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva. 

 

 

Dijagnoza

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje  veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca. 

Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.                                                 

 

 

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju  zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori  nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat. 

 

 

Prognoza

Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije.                                                            

Prevencija

Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.

 

[dragan.dr]

 

 

ČIR NA ŽELUCU

 

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Uzrok i razvoj bolesti

Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. 

Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome. 

Simptomi

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana  pa do nekoliko nedelja. Kod čira na  dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva. 

 

 

Dijagnoza

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje  veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca. 

Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.                                                 

 

 

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju  zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori  nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat. 

 

 

Prognoza

Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije.                                                            

Prevencija

Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.

 

 

Ascaris lumbricoides

 

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60x45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji. 

 

Put prenošenja

Infekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci.

Patološki (medicinski) značaj

Askarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i  crevne smetnje.

Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome "verminozne pneumonije", tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva,  izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi.

Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva).

Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva. 

Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti. 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku.

Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi.

Lečenje

Sve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol. 

[dragan.dr]

Ascaris lumbricoides

 

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60x45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji. 
 

Put prenošenja

Infekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci.

Patološki (medicinski) značaj

Askarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i  crevne smetnje.
Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome "verminozne pneumonije", tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva,  izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi.

Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva).

Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva. 
Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti. 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku.

Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi.

Lečenje

Sve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol. 

[dragan.dr]

Dragi prijatelji, želim da Vam objavim da sam pre 2 dana položio specijalistički ispit iz radiologije, i da sam zvanično postao specijalista radiolog !!!