Зашто се каже?

[Милан Ракић]

 

 

Да ли сте се икад запитали како то да постоји Кокин Брод, Славонски Брод, Босански Брод... али не и Кокина Лађа, Славонска Лађа...

 

Одговор на питање из наслова је прост: то је зато што именица брод која је део ових топонима није иста она која је синоним за лађа. Овде је брод„прелаз преко реке, место на реци које није дубоко па се може прегазити, или колима или стоком прећи”. И како то обично бива, топоними чувају старије стање у језику - што у овом случају значи да је брод првобитно био „место на коме река може да се пређе, прегази”, а тек касније је ова реч почела да се примењује на „(веће) превозно средство којим се прелази преко реке (а онда и мора)”.

 

Именица брод је стара, домаћа реч коју познају готово сви словенски језици - мада ниједан од њих, осим српског и хрватског, није развио значење „лађа”. Сви они, од црквенословенског брод, па до бугарског и македонског брод, словеначког, чешког, словачког, лужичког brod, руског и белоруског брод, украјинског брig имају само првобитно значење „прелаз преко реке” које проистиче из значења глагола bresti „прелазити (преко воде, дубоке траве, снега...), пролазити, кретати се”. Овај прастари глагол није се очувао у српском језику, али јесте један други, истог значења. То је бродити „прелазити преко воде; возити се по води, пловити”, такође веома стар, још у прасловенском изведен од именице брод, тако да и њега, мада само у првом значењу, данас имају готово сви словенски језици. Да је то значење и у српском језику било примарно, откривају нам облици овог глагола с префиксима: на пример у пребродити на основну „прећи газећи” развило се фигуративно значење „савладати, превазићи тешкоћу” (много ређе „препловити”), затим избродити„изаћи на суво, искрцати се” (на Корчули и „извадити из воде”), ређе и „испловити”, док само добродити и одбродити значе „допловити” то јест „отпловити”.

 

Први старосрпски помен брод „прелаз” потиче из 13, а брод „лађа” из 14. века. И касније се у разним повељама и даровницама, у пописима имања која поједини властелини прилажу црквама и манастирима, среће бродсело с реком4, з бродом, или Приложи на Мораве половину брода. У последњем примеру половина се, наравно, тиче прихода одбродарине, таксе на прелаз реке преко брода. И у народној песми је значење „прелаз” често: Ја не гледам тавној ноћи доба, | нит’ мој коњиц мутној води брода, Земљама ћу друме запрашит, | а водама замутит’ бродове, Твоме ђогу и твоме јунаштву, | свуд су броди ђегођ дођеш води, Низ Мораву воду отидоше, | од једнога брода до другога. Има га и у пословицама, на пример Невоља брода не тражи „пролази свуда, не зна за препреке”, Лудим се брод куша, и тако даље.

 

Нама данас може да звучи чудно, али некад се нормално могло чути да је неко запушио брод - што значи да је човек погинуо, па се његово тело, ношено водом, насукало на брод.

 

Изведенице од брод „прелаз” нису ни бројне ни семантички занимљиве, али јесу веома старе: на пример деминутив бродац забележен је још у 14. веку као име селу, Брод4ц4, Бродац4, а тек од 16. као обична именица; затим Бродар од 15. века као име места, а тек од 16. као „скелеџија, лађар”. Осим презимена Бродарић и Бродаровић, од овог назива занимања даље су изведенице бродарити „радити као бродар, живети од пловидбе” (негде се то каже и бродаровати), бродарина „плата, накнада која се плаћа бродару”, бродарица„женско чељаде које наплаћује бродарину” (на пример у народној песми то је бродарица вила).

 

Колико је брод био значајан за саобраћај у средњем веку, кад није било мостова, види се и по броју места која се и дан-данас тако зову: ређе се Брод јавља као једночлани топоним (на пример код Црне Траве, Драгаша, Урошевца, Брчког, Фоче), као деминутив Бродић (на пример њива на Бродићу у Београдском округу, или село код Зворника),Бродац, или као аугментатив Бродине (овај облик множине показује да је именица некад била и женског рода, као на пример тај бол, тог бола, али старински и та бол, те боли). Чешће се брод јавља у оквиру двочланих топонима: осим већ поменутих на почетку, такав је и Брзи Брод, Брод Моравице, Брод на Купи. Насеља као Бродар (код Вишеграда) илиБродарево (код Пријепоља) названа су по занимању људи који су у њима живели, дакле по скелеџијама (слично томе, постоје насеља Скела али и Скелани...).

 

И значење „лађа” среће се у народном стваралаштву, али не тако често: Једну ћемо оправити војску, | до Новога града бијелога, ... другој дати по мору бродове, | нека возе бумбе и топове. Духовита је порука пословице Ко ће комод, нек не иде у брод, што значи да онај коме је стало до удобности, не треба ни да се укрцава на брод где се живи без икаквог комфора. Изведенице, а нарочито сложенице са овим основним значењем, новијег су датума: бродолом, бродокрш, бродоградилиште, бродовласник, бродоковач и сличне преведенице су различитих страних речи. Такво је и значење придева једнобродан, тробродан, петобродан (најчешће у облику женског рода) који се односе на брод као део цркве то јест базилике.

 

Синонима за брод „већи пловни објекат” има неколико. Први је данас помало старинскалађа, такође стара словенска реч која је првобитно означавала чамац чак и онај најједноставнији, издубљен од једног дебла (такозвани моноксил). Друга, баш застарела, јесте корабља, општесловенска реч (што значи да је распрострањена у готово свим словенским језицима) али није прасловенска (пошто не припада словенском прајезику већ је једна од старих позајмљеница из грчког). У народним песмама срећу се и турцизамђемија: Кад се вила на море навила | Ту не тражи брода ни ђемије и италијани замгалија: Па га снесе мору на јалију | С мртвим Марком сједе на галију. И у стварном животу, међу модерним називима нарочитих речних и морских пловила све врви од туђица:баржа и реморкер из француског, хаверкрафт из енглеског, трајект из новолатинског...

 

И најзад, не дајте се збунити ако чујете да неко помиње брод који није ни „прелаз” ни „лађа”. Наиме, у неким крајевима побожни људи у (за)клетвама користе именицу брод уместо бог: на пример Брода ми! у Вуковом Рјечнику, или у народној песми: Брод убио мајку твоју, | ка те љепу породила и Калуђере, да те брод убије. Разлог томе вероватно лежи само у сазвучности двеју речи (захваљујући којој се може избећи неприлично помињање Божјег имена). Овде бар не треба да се домишљамо на који се од два брода мисли...

 

Јасна Влајић-Поповић, Политикин Забавник (2938/2008)

[Баба]

Nemački - bruk

Engleski  - bridž

Danski - bro

Norveški - bro

Holandski -brug

Švedski - bro

 

 

И на свим језицима значи мост

[Crveni Baron]

I ne cudi ...

[Тања1]

  On 15. 2. 2015. at 21:30, Жељко рече

Danski - bro

 

И на свим језицима значи мост

 

  Broen се такође  чита - мост,  зна се само који bro.   

[Zayron]

U češkom i slovačkom ta riječ ima još to svoje staro izvorno značenje - prelaz reko nekakve vodene površine, rijeke ali i močvare, jezera itd. To je zato što Česi i Slovaci tu riječ nisu iskoristili za označavanje ladje, čamca kao mi, čamac i ladja se kažu loď a člun. Dakle naš brod i češki/slovački brod nisu sinonimi već homonimi, riječi koje isto zvuče ali imaju po smislu nešto pomjereno, drugačije značenje. Pored tog najčešćeg značenja - riječni, vodeni prelaz ima još mnogo drugih značenja i ustvari nema veze toliko s vodom a ni s rijekama. To je riječ koja se može upotrebiti od astronomije i prevodjenja Biblije pa do vojske i borilačkih vještina. Tako se na primjer brodimo žitnim poljem, mjesec se brodi zvjezdanim nebom itd. Znači ustvari prodirat se nečim, razgrtat rukama i/ili nogama pri prolaženju nešto. Postoji u češkom i slovačkom sinonim za glagol broditi (se) a to je plaviti (se) no taj nije univerzalno primjenljiv kao broditi (se) već samo u slučaju prelaska preko vodenih prepreka, plavení znači plivanje. Imamo i narodne pjesme s tim u vezi i to u obe verzije i broditi i plaviti (plivati).

http://slovnik.azet.sk/pravopis/slovnik-sj/?q=brod

http://cs.wikipedia.org/wiki/Brod

 

Moravska narodna pjesma - Brodil Janko konje, to znači prelazio s njima rijeku ili ih

jednostavno samo kupao, ima oba značenja, brodit ili plavit se može pješke i na konju

Strážnice 2012 CM Ohnica Brodil Jano koně

 

 

 

A ovo je plesna verzija (verbunjk - od vrbovati na vojsku, moravski vojnički ples)

GUH Akademie 2010 - Nažhavené čižmy (Verbuňk)

 

 

 

Ovo  je još jedna vokalna folkova verzija iste te pjesme, njih je mnogo. Riječi iste ali različita muzika, razne varijante.

Zatva au concert a Saraaba 15.10.2009 : " Plavil Janko kone"

 

 

 

 

PLAVENÍ KONÍ A

 

 

 

Brodění koní v rybníce, statek Vitice

https://www.youtube.com/watch?v=73t-0Adxp0g

Vitice 5.-6.7. 2011

[Zayron]

Kako se brodi rijeka

jak se brodí řeka

 

 

 

Kako se kupa tenk. AČR (Armija Češke Republike) brodi tenkove T-72 po dnu rijeke i pod vodom

Jak se koupe tank? AČR brodí tanky T-72 po dně řeky a tedy i pod vodou.

[Тања1]

  On 15. 2. 2015. at 23:16, Zayron рече

U češkom i slovačkom ta riječ ima još to svoje staro izvorno značenje - prelaz reko nekakve vodene površine, rijeke ali i močvare, jezera itd. To je zato što Česi i Slovaci tu riječ nisu iskoristili za označavanje ladje, čamca kao mi, čamac i ladja se kažu loď a člun. Dakle naš brod i češki/slovački brod nisu sinonimi već homonimi, riječi koje isto zvuče ali imaju po smislu nešto pomjereno, drugačije značenje. Pored tog najčešćeg značenja - riječni, vodeni prelaz ima još mnogo drugih značenja i ustvari nema veze toliko s vodom a ni s rijekama. To je riječ koja se može upotrebiti od astronomije i prevodjenja Biblije pa do vojske i borilačkih vještina.

 

 Брод је велико пловило, a лађа је мање пловило, који може да се увуче у плићак да се приближи обали, не? 

[Zayron]

  On 15. 2. 2015. at 23:31, Тања1 рече

 

 Брод је велико пловило, a лађа је мање пловило, који може да се увуче у плићак да се приближи обали, не? 

 

da, to je značenje etimološki mladje, ono starije je to kako se upotrebljavaju u češkom i slovačkom, to je mjesto na rijeci koje je pogodno za prebacivanje na drugu obalu brodmo tj. brodjenjem pješke ili na konju. U češkom i slovačkom "brod" ni dan danas ne znači ploveći objekat već kako je to rečeno prelaz reko rijeke ali brodimo se takodjer i močvarom i jezerom i ribnjakom ako nije duboko. Brod na češkom i na slovačkom ne znači ni ladju ni čamac, ni u tom starom ni u modernom. I kod nas kažemo: Prebrodili smo kritični period i sl. To je taj glagol broditi (se), možemo broditi sebe pješke, možemo se brodit na konju ili možemo brodit konja/konje. A taj glagol prije nije bio u nikakvoj direktnoj vezi sa plovećim objektima kao što u nikakvoj direktnoj vezi ni "brodi", ta mjesta gdje se rijeka prebrodjavala, brodila,  nisu bili s njima.

[Тања1]

  On 15. 2. 2015. at 21:12, Милан Ракић рече

 

Овде је брод„прелаз преко реке, место на реци које није дубоко па се може прегазити, или колима или стоком прећи”.

 

Јасна Влајић-Поповић, Политикин Забавник (2938/2008)

 

 

Корито реке – бродско корито – Брод – и веслај (гази) Мишко преко реке.

 

Уско и плитко корито реке.

[Zayron]

U Češkoj i Slovačkoj ima mnogo mjesta koja u nazivu imaju tu riječ Brod

a označavaju to plitko mjesto pogodno za brodjenje, prelazak preko rijeke:

Vyšší Brod, Český Brod,  Havlíčkův Brod, Uherský Brod, Železný Brod itd.

Kod nas takodjer, te ne moram ni nabrajat, znate ih sami:

Kod Zenice na primjer Velika Broda i Mala Broda na rijeci Kočevi.

http://travelingluck.com/Europe/Bosnia+and+Herzegovina/Federation+of+Bosnia+and+Herzegovina/_3290115_Ko%C4%8Deva.html

 

kad vidite u imenu rijeke ali i mjesta u završetku nastavak -ava, kao Vltava, Morava, Sava, Mlava - to su rijeke

ili Opava, Vidnava, Palava, Kašava - to su mjesta, ta koncovka AVA označava vodu u sanskrtu,

dakle bliskost vode, označava mjesto locirano na rijeci, na jezeru ili tu rijeku i jezero samo.

https://sites.google.com/site/bskotyz/home/jiri-svoboda/o-puavodu-nazvua-rek

[Снежана]

Brod ili lađa (od srednjovjekovnog latinskog navis) je središnji prilaz glavnom oltaru u crkvenoj arhitekturi.

 

[Zayron]

  On 16. 2. 2015. at 0:17, Снежана рече

Brod ili lađa (od srednjovjekovnog latinskog navis) je središnji prilaz glavnom oltaru u crkvenoj arhitekturi.

 

Da, s tim što je taj "brod" - inače bukvalno rečeno "plićak", nakon što je postao sinonim za ladju uvršten i u to značenje.

[Zayron]

  On 15. 2. 2015. at 23:31, Тања1 рече

 

 Брод је велико пловило, a лађа је мање пловило, који може да се увуче у плићак да се приближи обали, не? 

 

čamac i ladja se kažu loď a člun.

 

Misliš na ovo? Nisam to poredao po značenju ali jasno je da je ladja loď a čamac člun.

 

Evo sad ispravno poredano

dalo se to poznat i ovako:

 

čamac i ladja se kažu člun a loď.

 

Člun je čamac i vozimo se njim i po plićaku a loď je ladja, velika je

i vozimo se njom po dubokim rijekama, jezerima, morima, okeanima

a u plićak s njom kao s čamcem ne možemo, one sidre samo u lukama..

[Zayron]

Ovo su sve videa o brodjenju autom, u tom prvom se brodi kroz blato i bare, u ostalim kroz vodu, dakle brodit se možemo i blatom, muljem, pijeskom, poljem sa žitom, kroz kukuruzu ali brodimo se i krvlju i leševima, kroz krv i mrtva tijela, figurativno a i doslovno na primjer na Kosovu Polju, pjesnički obrat, izraz za prolaženje bojnim poljem u ratu.

Frontera OFFROAD Hrubá voda 1

 

 

 

 

Brod s autem 2

 

 

 

 

Brod a voda 65cm vysoko - má felície to zvládla!

 

 

 

Zamrznuti brod sa Škodom Felicijom (65 cm vode)

Zamrzlý brod s felícií poprvé (65cm vody!) - pohled na auto zepředu ve 3. videu - DOPORUČUJU!

 

 

 

 

Brod s vlekem . Brod s prikolicom

[JESSY]

SOLOMONSKO REŠENJE

 

Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje kakvog problema ili spora označava se obično kao „solomonsko“. Pored solomonsko rešenje, govori se još i solomonska odluka i solomonski sud (ili presuda) i sl. Svi ti izrazi, koji upućuju na mudrost, domišljatost i pravednost, vezani su za ime jevrejskog kralja Solomona (ili Salomona, Salamona, Salamuna – već prema tome kako se gde kod nas izgovara i piše).

Solomon (izvorno Šelomo ili PGlomo), sin kralja Davida i majke Betsabeje, bio je vladar Izraela sredinom desetog stoleća pre naše ere. Iako je po uspešnosti spoljne politike zaostajao za svojim ocem, kraljem Davidom, uspeo je ipak, povoljnim savezima, da održi mir sa susedima tako da se mogao  posvetiti unutrašnjem jačanju jevrejske države. Otvorio je prostore razvoju prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad opasao neprobojnim odbrambenim zidom. I druge je gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijatelja. Zbog toga je bio prisiljen da udari teške namete na narod. Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena Juda, svi ostali podanici morali su plaćati velike poreze ili odlaziti na kuluk (prinudni rad) na Solomonovim građevinama. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i otpor naroda, pa je posle njegove smrti došlo do raspada jedinstvene jevrejske države.

Uprkos svemu tome kralj Solomon je ostao zapamćen kao uspešan i mudar vladalac. Pripisuju mu se mnoga velika dela, pored ostalih i čuvena Pesma nad pesmama, Propovednik, Izreke, Psalmi i dr.

U samoj Bibliji (u Starom zavetu) govori se o tome kome je Solomon postao mudrac. Kad je, kažu, stupio na presto, on se obratio Svevišnjem – Bogu (koji mu se javio u snu) s molbom da mu podari „pronicljivo srce da može suditi narodu, razlikovati dobro od zla“.

„Bijaše milo Gospodu“ – stoji dalje u Bibliji – „što je Solomon to zamolio. Zato mu Bog reče: „Jer si to tražio, a nisi iskao ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt svojih neprijatelja, nego pronicljivost u rasuđivanju pravde, evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce mudro i razumno…“

Tako kralj Solomon bi obdaren božanskom mudrošću, koju je nedugo zatim i pokazao presuđujući u jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se obratile. Jedna od njih, piše u Bibliji, tvrdila je sledeće: „Ja i ova žena u istoj kući živimo, i ja sam rodila kraj nje u kući. A trećega dana poslije moga porođaja rodi i ova žena. Bile smo zajedno, i nikoga stranog s nama; samo nas dvije u kući. Jedne noći umrije sin ove žene, jer bijaše legla na njega. I ustade ona usred noći, uze moga sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene. A kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle: on mrtav! I kad sam pažljivije pogledala, razabrah: nije to moj sin koga sam ja rodila!“

Druga žena tvrdila je suprotno – da je živo dete njeno. I tako su se njih dve prepirale pred kraljem dok nije naredio da mu donesu mač i raseku dete napola, kad se već dve majke ne mogu sporazumeti čije je.

„Tada ženu, majku živog dijeteta, zabolje srce za sinom, i povika ona kralju: „Ah, gospodaru! Neka se njoj dade dijete, samo ga nemojte ubijati!“ A ona druga govoraše: „Neka ne bude ni meni ni tebi: rasijecite ga!“

Onda progovori kralj i reče: „Dajte dijete prvoj, nipošto ga ne ubijajte! Ona mu je majka.“

Ovaj prikaz završava se u Bibliji sledećim rečima:„Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj, i poštovali su kralja, jer su vidjeli da je u njemu božanska mudrost u izricanju pravde.“

Oko Solomonovog imena splele su se kasnije i mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad duhovima, dovitljivosti, pravednosti, sveznanju i izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga zvali i Solomon premudri. Njegov lik često je obrađivan u umetnosti – u književnosti i slikarstvu (Peruđino, Rafael, Holbajn, Rubens i dr.). Ipak, njegovo se ime danas najčešće pominje u izrazima solomonsko rešenje, solomonska odluka, solomonski sud, odnosno solomonska presuda.

 

https://mojeknjige.wordpress.com/2014/07/03/solomonsko-resenje-zasto-se-kaze-milan-sipka/