Radost u Hristu i radost van Hrista

[ИгорМ]

  uh !    ne prodje ni dan, a vi ASDF-a šaljete po mišljenje primarijusa !   ništa bez elite                  trebalo je malo više da se pomučite.

 

 

Иначе, само сам приметио да је неко увидео корисност питања и још веће значење одговора.

[Tumaralo.]

Mozda trazis leba preko pogace...

Uzimao sam i to u obzir...Al dobro ne moram da znam sve odmah. Ionako Bog ima planove za moj zivot pa me cekaju jos vece muke...dok se konacno ne opametim..

[CecaV]

CecaV:     uh !    ne prodje ni dan, a vi ASDF-a šaljete po mišljenje primarijusa !   ništa bez elite                  trebalo je malo više da se pomučite.

Игор.М:   Иначе, само сам приметио да је неко увидео корисност питања и још веће значење одговора.

------

па кажем ти ... ништа без елите !

[асдф]

 Ти си леви средњи ред на тастатури ....ил` шта?

 

Шта фали, баш сам оригиналан

[Саша од Москве]

@ асдф

 

Ајд и ја да се прикључим... Из мог угла гледано личи на проблем ,,хоћу све и хоћу сад''. Али авај, ми смо само људи индивидуалног ограниченог капацитета.

Ја кад сам пришла вери, појма нисам имала ни о чему, ни о радости, ни о Литургији, ма ни о чему. Кажеш немаш потребу за Литургијом, ни ја нисам имала,  јесам нешто осећала, нисам умела да објасним - утисак да је у Литургији одговор на моја питања је одувек био ту. Многи саветују да упознавање са православљем је најбоље кроз Литургију. Као њена лична карта.

Мој савет је да покушаш корак по корак - прочитај ту личну карту

Покушај да разумеш и схватиш - Литургију. Схватам да тренутно осећаш притисак обавезе, али пробај да је упознаш, не у скраћеној верзији и главној поруци, већ да покушаш (колико год можеш) да је слушаш, док сваки њен део не чујеш. Лутаће ти мисли, али кад се усредсредиш на садржај, можда ће те заинтересовати зашто баш изговарају то што изговарају, зашто народ одговара на одређен начин...

Чак и кад си са неком девојком верујем да је не волиш истински док је не упознаш, можда те привлачи, али чврсто верујем да док се не упознаш са неким не можеш ни волети. Слично је и са Литургијом, кад је упознаш, можда ћеш увидети њену лепоту и неће бити толика присила доћи и бити део ње. Можда ћеш и добити по неки одговор или назнаку где да га тражиш. Цака је да тамо ниси пасиван и не чекаш да се све ,,одради'', па да идеш кући. Ево рецимо овај део Литургије је мени први који сам чула и веома ми је значио (а значи ми и сад)

 

Свештеник: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи (или: подај Господе).

Свештеник: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи.

Свештеник: Опроштај и отпуштање грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи.

Свештеник: Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи.

Свештеник: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.

Народ: Подај Господи.

Свештеник: Крај живота нашег да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Народ: Подај Господи.

Свештеник: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Тебје Господи.

 

Ето тако сам ја кренула, и да ти одма кажем, ни сад немам одговоре на питања која ме ,,муче'', додуше више ме не муче толико, јер се назиру одговори, сада сам спокојнија, јер се ипак некуд крећем

[emilija]

ASDF

procitaj ovo polako, pliz.

Divni, divni starci koji znaju shta nam je na dushi i daju nam odgovore....

posle puno procitanog bez odgovora, nasumice poceh da citam starcaJefrema Katunakijskog...secam se da od srece nisam mogla da zaspim, jer dugo sam trazila neshto kao i ti sada...

 

znaci:

 

" Neprijatelj koristi strashljivost, koja unistava revnost.  A revnost je nastrojenje i odlucnost za nacin zivota Gospodu ugodan.

 

Nepromenljiva i topla Bozanska revnost udruzena s odvaznoscu, koja ce nas uciniti pobednicima...ne odustajati od nje , eliminisati strasljivost na svaki nacin!!

[emilija]

djavo uzasno preuvelicava nashe grehe, ubedjuje da je pokajanje uzaludno i otuda strah. Nakon naseg pregresenja, djavo trazi ogromno opravdanje a to nije volja Oca vaseg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih..naprotiv..."Tako Ja bio ziv, nije mi milo da umre gresnik, nego da se vrati bezboznik sa puta svoga i ziv bude ".

 

  "zatvorimo dakle usi svoje za lajanje groznog varalice koji stvara strasljivost i ponistava veru i nadu u naseg slatkog Spasitelja.Ustanimo odvazno i NASTAVIMO s pokajanjem i proterajmo zla nagovaranja neprijatelja"

[emilija]

"Blagodat Bozija je svakako puna i savrsena ali je i ljudska nemoc DUBOKA I STALNA. Zbog ovih, dakle, koji se lako ustrashe podvukli smo da treba da paze i da ne beze pre nego sto zavrse i da se ne plase tamo gde nema straha".

 

Odvaznost koju bogodolicna revnost radja u dushi nasoj jeste sva pokretacka sila.

 

Ovom silom svedocimo, suprotstavljamo se podvizavamo se i ispovedamo Boga."

[emilija]

Svelukavi djavo utvrdjuje nepaznje i pogreske koje nam se desavaju zahvaljujuci slabosti i neznanju nashem jer "nije moguce da ne dodju sablazni-Lk,17,1)

Ako mu, zbog nepaznje poverujemo, neprijatelj nash odmah cini da strasljivost u nama uzrasta u ocajanje, sto nadalje vodi u potpuno neznanje.

 

SMIRENO MOLIMO CASNE DELATNIKE POKAJANJA DA NE PRIMAJU NIKADA NIKAKAV OBLIK STRASLJIVOSTI CAK I AKO JE ONA PRISUTNA U PALIM CHULIMA U ARENI OVE NEVIDLJIVE BORBE.

 

Bogu sagreshih, Bogu se i kajem!

 

Nase je da se drzimo zapovesti, da se kajemo, da se ne vracamo unazad!

 

Da ne zaboravimo SLABOSTI nase prirode, snagu nase nepostojanosti, djavolsku zlobu i lukavstvo, ali

 

ako se desi pad, to je priroda stvari koja nam je spolja nametnuta u sadashnjem zivotu ali treba biti STRPLJIV i bozanska blagodat nas menja i bozanska svedobrota 

 

a nikako da pad smatramo izdajom, otpadom ili potcinjavanjem zlu."

[emilija]

eto, to su reci onih koji znaju kad nam treba uteha i kako da se borimo:)

[emilija]

Gospod ZNA da si mlad, da razmisljash dobro, da jednostavno nije moguce sada i u ovom trenutku da preseces i mladalacke zelje i jednim udarcem zbacis sve strasti i posto i ja imam sinove (19 i 25 godina) verovatno nikad ne bi usli u Crkvu vishe kad bih im rekla prvo brak pa onda vodjenje ljubavi.

Ali!

 

Ma koliko nam izgledale Bozije zapovesti neostvarive s nase strane

ma koliko da te nagovaraju da reci Biblije i svetih otaca vaze za ONO vreme a ne za sada

 

upravo sve to je tamo negde u ciljevima naseg puta, tek da vidimo koliko smo obezbozeni i otpali od lika kakvim nas je Gospod zamislio.

 

To nikako ne znaci da treba da razmisljash o paklu na taj nacin, jer Gospod zna tvoj zivot, tvoje slabosti i tvoje zelje bolje nego ti.

Kad kazem da si na dobrom putu, uzmi u obzir da put traje, ima tu i ravnina gde ces brzhe, pa okuka, pa provalija, pa svasta nesto.

 

Ono sto je vazno je da ne odustajes.

[emilija]

inace tvoj put je i te kako utaban, mislim faze kad si u robovskom odnosu prema Bogu (strah) pa najamnicki odnos, koji dolazi posle i na kraju, a zelim da dodjes dotle-odnos sina prema Ocu koji te beskrajno voli i ceka.

 

Stalno opominjem ove moje pubertetlije, koji su jedva docekali moje teorije i ushli u ovaj poslednji stepen, ali se i previse opustili, e pa bez podviga, suzdrzavanja, truda, borbe sa samim sobom - ne moze.

tako, da kad ih napadnu nesanice i strahovi (verovatno slicni tvojima), ja kazem- pa eto, Neko vam javlja da nesto ne radite dobro ili se nedovoljno trudite...tako to funkcionise jasno i jednostavno. 

Pa mrdni, pomeri, se ucini nesto, jer ocigledno si zabrljao tesko, zato se ne osecate dobro....

 

onda se povuku par dana, kao nesto razmisljaju, smire se kuci, ali ovaj svet ih mami slatkim otrovima te razumem ja to.

 

Kako ne bi Gospod onda razumeo???

[асдф]

Hvala puno emilija

[Милица]

Многи људи који нису Хришћани биће спашени Божјом милости.

 

Да, али они који одричу постојање "било којег и било каквог" Бога... јер рецимо духове нису видели, како у Србији најчешће кажу ("Нико није дошао са оног света да ми каже како је тамо.")... ???

[gavrosaurus]

Хм, зашто немамо праве радости у Православљу...

Зато што немамо добар и чврст став према њему, зато што га доживљавамо напола, зато што једним оком гледамо на светог вл. Николаја а другим на Брену и кад се то све слије у душу ту настаје збрка.

Ми и несвесно схватамо да је Православље одрицање од света а свет нам је леп јер су њему лепи нам и драги људи, лепа музика, слике, успомене, разни лепи и племенити подухвати које желимо да предузмемо, али, ето, Православље на неке од тих ствари не гледа благонаклоно нпр. на остајање у кафани до у ситне сате, са дивним људима уз лепу и питку ракију и мезетлук (и наравно Џеј).

То је та двојба, и то је корен недостатка радости у вери — погрешан став према њој, селективна примена правила, нецеловитост.

 

Када човек чак и овлаш погледа неког постаријег монаха види ту радост у Православљу, нема сумње да је види, то је лакоћа на души, срце лишено хтења и жеља за светским, детиња тиха радост при скромном а тако знајачном поклону. Није поента бити монахом у свету али то је, по мени, најбољи образац — знај брате где ти место, определи се и отвориће се пут за радост и мудрост. Сви знамо блаженопочившег Патријарха Павла, није ли се на његовом лицу видела радост и у дубокој старости? А он је био Патријарх, дакле особа са многим тешким светским обавезама и Бог зна каква кушања је трпео али га та радост није напуштала јер је знао шта га чека кад се врати своме истинскоме Дому и будући тако мудар какав је био, он је знао да плата за то долази са овог света, делима милосрђа или барем разумевањем за туђу муку.

 

Све је тешко, за све је потребан напор, поготову сада кад је све тако изокренуто и који Православац тражи на овом свету блага и лако разумевање тај је залутао и тај радости не може да има јер "немој никада да мене теше, него да ја друге тешим; немој да мене разумеју, него да ја друге разумем", зато што радост Православља просто није у угађању себи, зато што је то Он (Бог), Ти (брат), Ми (стадо) а не ја (нико и ништа).

 

"Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. и незнабожцима. А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И cвu ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти".

 

(Матеј 10, 16-22; Зач. 36)