Radost u Hristu i radost van Hrista

[JESSY]

Prava unutrašnja radost samu sebe stvara

Ona ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.

Reka teče u tebi i kroz tebe, noseći poruku radosti

Ta božanska radost jedina je svrha života.

Svi smo mi tragaoci, i naš cilj je isti: da postignemo unutrašnji
mir, svetlost i radost, da postanemo nerazdvojno jedno sa našim Izvorom i
da živimo život pun istinskog zadovoljstva.

Živeti u radosti znači živeti unutrašnji život. To je život koji vodi
samospoznaji. Samospoznaja je spoznaja Boga, jer Bog nije ništa drugo
do Božanstvenost koja je duboko u svakom od nas, koja čeka da bude
pronađena i otkrivena. Mi takođe o Bogu možemo da govorimo kao o
Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem. Ali, bez obzira koji termin
koristimo, mi mislimo na ono Najviše unutar nas, na ono što predstavlja
krajnji cilj naše duhovne potrage.

[JESSY]

Duhovna osoba treba da bude normalna osoba, zdrava osoba. Da bi
dosegla Boga, duhovna osoba mora da bude božanski praktična u svojim
svakodnevnim aktivnostima. U božanskoj praktičnosti, mi delimo svoje
unutrašnje blago, mi osećamo božansku motivaciju u svemu što činimo i
delimo rezultate sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život.
Spoljašnji život treba da bude ispoljavanje božanskog života unutar nas.

Krila radosti
 
 

[keka]

Duhovna osoba treba da bude normalna osoba, zdrava osoba. Da bi

dosegla Boga, duhovna osoba mora da bude božanski praktična u svojim

svakodnevnim aktivnostima. U božanskoj praktičnosti, mi delimo svoje

unutrašnje blago, mi osećamo božansku motivaciju u svemu što činimo i

delimo rezultate sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život.

Spoljašnji život treba da bude ispoljavanje božanskog života unutar nas.

Krila radosti

 

 

clap Bravooooooooo

[JESSY]

...када ја осећам духовну радост....?

 

...кад сам на богослужењима у цркви и нема гужве, кад је мир и тишина и свештеник ''учествује'' у служби свом душом својом.....када полако и значајно изговара сваку реч, када се све разуме, и могу и ја да изговарам речи молитве...

...када се причестим....када се сјединим са Господом...када ме Он удостоји Свога присуства упркос мојој грешности....

...кад посетим неки манастир који је потпуно одвојен од''света''...и када успем да добијем неку духовну поуку неког монаха или монахиње....

...када се нађем испред мироточивих икона....или честица моштију светитеља.....

...на исповести....када добијем утеху и помоћ свог духовника....

...када присуствујем дивном духовном предавању...или читам дивну духовну литературу....и откријем и сазнам нешто ново у свом духовном расту....

...када могу са братом или сестром да причам о духовним темама,када можемо да делимо духовна искуства, када се разумемо...

...када се молим....када осећам да је моја молитва потребна другом и да може да помогне...

...када неком помогнем ....нађем се у прави час на правом месту када је то најпотребније другом...

...и још понекад.... slavabogu

[Ljubičasta]

Predivne teme otvaraš. 170fs799081 Sve do jedne su odlične.Hvala puno puno. srcee

[JESSY]

Predivne teme otvaraš. 170fs799081 Sve do jedne su odlične.Hvala puno puno. srcee

bighugbighug

[JESSY]

Nemoj čekati da neko drugi započne.
Na tebi je danas red da otvoriš krug radosti.

Ponekad je dovoljna mala iskra da zapali veliku vatru.
S iskrom dobrote moglo bi se početi menjati svijet.

Ljubav je jedino blago koje se umnožava deljenjem.

To je jedini dar koji se to više uvećava što se više troši.

To je ujedno i jedino preduzetništvo u kojem se upravo trošenjem više zarađuje.
Poklanjaj to blago, razdeli ga, razbacuj ga na sve strane, do dna isprazni
džepove i košare, isprazni čašu i sutra ćeš ga naći još više nego si ga imao juče.

[JESSY]

Prava, istinita radost nalazi se u blizini Hrista. Budeš li se vezala za
Njega kroz molitvu, videćeš da ti je duša puna. Ljudi svetskog
nastrojenja traže radost u zadovoljstvima. Neki, opet, crkveni ljudi,
traže je u teološkim diskusijama, besedama... a kada sve to završe,
ostaje im samo praznina, i pitaju se - šta sad? Bilo da su grešne, bilo
da su beznačajne stvari kojima se bave, isto im je.

Ako ispunjavamo srce svetskim željama, duhovna radost ne dolazi; dolazi samo
napetost. Svetska radost donosi napetost duhovnim ljudima. To nije
trajna, istinita radost; ona je privremena, trenutna. To je radost koja
ne ispunjava dušu čovekovu, prolazna je, a ne duhovna. Puni dušu samo
smećem. Kada budemo osetili duhovnu radost, onu prolaznu više nećemo
želeti. Biću sit od prilike Tvoje. Svetska radost ne odmara, već umara.
Ostavi duhovnog čoveka u jednoj svetskoj kući. Neće se odmoriti. I čovek
svetskog nastrojenja samo misli da se odmara, a u stvari se muči.
Spolja se raduje, ali je  u sebi nezadovoljan, muči se.

( S bolom i ljubavlju savremenom čoveku )
       

[JESSY]

Dakle, Hrišćanima je svojstvena radost ali ne u bogatstvu, slavi, zabavama i sl.

"Da radost moja u vama ostane i radost vaša da se ispuni", obećao je Gospod Svojim učenicima (Jn. 15,11). On im je obećao ne običnu radost, već savršenu, tj. najbolju, celovitu radost.

Ta je radost savršena, jer je nenarušiva, jer ne zavisi od
spoljašnjeg sveta i spoljašnjih preživljavanja, ta radost će pratiti
Hrišćanina u večnom Carstvu Hristovom. Ta radost je neprolazna, ona je
stalni pratilac onoga Hrišćanina koji je stekao Duha Svetoga.

"Radujte se svagda u Gospodu", zapovedio je Filipljanima apostol Pavle (Fil. 4,4).

Crkveni Oci uče: "Od kad je Hristos iskupio ljude, na nama je da
se samo radujemo". Jedan od najvećih Svetitelja - prepodobni Serafim
Sarovski živi je primer čudesne radosti, kojom je bila ispunjena njegova
duša i koja se izlivala na sve njegove posetioce. Bio je uistinu
"Vaskrsni Svetitelj". I radost mu je bila tolika da je sve koji su mu
dolazili oslovljavao sa - "radosti moja".

Drugi primer stalne radosti i jasnosti duha bio je starac
Amvrosije Optinski. Bez obzira na stalnu bolešljivost, slabost i čestu
iznemoglost, uvek je bio sama radost i bodrost. Imao je običaj da se
često šali, da ponekad govori u rimama i time je bodrio okolinu. Po
svedočenjima njegovih savremenika, on je, čak, i onda kada je potpuna
iznemoglost ophrvala njegovo telo, i dalje svojom veselošću uveseljavao
svoju okolinu...

 

Nikolaj E. Pestov

[JESSY]

О радости, плоду Свесветога Духа

 

 

 

Радост!
Мила реч, реч жуђена, реч која дира душе људске, реч која значи милину,
реч која изражава духовно весеље и насладу. Радости! Којим речима да
опишем осећај који у срцу изазиваш? Којим бојама да те осликам или како
да речју изразим твоју тајанствену нарав? Немам силе да испитам твоју
тајну. Немам гласа да изразим твоје дејство. Радост остаје тајанствена и
крије се у кутовима срца, а јавља се једино усамљеној души. Радост чини
да душа игра у миљу и весељу, она је опија као божанско пиће, она је
постала жуђена наслада душе, она више од меда и саћа слади језик онога
ко се испунио њом, она у срцу свира славопоје које усне не умеју да
испевају. Срце говори, а уста ћуте, савршава се тајанство натприродно.

 

Срце
се радује, јер се љубав Божја настанила у њему. Срце се радује, јер се
осетило испуњеним жуђенога добра. Срце се радује, јер је добило
тајанствену вест да га је Бог узљубио. Срце се радује, јер мир, спокој,
тишина и непомућеност царују у њему. Срце се радује, јер је вером
познало Господа. Срце се радује, јер је надом доказало постојање будућих
блага. Срце се радује, јер је љубављу познало Господа да у њему
пребива.

 

О,
радости света! О, радости, насладо рајска, залого! О, радости, весниче
неизразиве сладости! Тебе жудим, тебе тражим, као заручник на земљи да
се удостојим и тебе и радости с неба, где је слављеника глас непрестани и
неизразива наслада оних који гледају неизрециву лепоту Божјег лица.
Амин.

 

 

[JESSY]

 

 

Златоуст
овако говори о духовној радости: "И ја желим да се радујеш, али
истинском радошћу која никада не вене. А која је то истинска радост која
вечно цвета? Призови Христа, предај Му своје, односно Његово. То значи
непрестану и вечиту савршену насладу."

[JESSY]

 

Duhovna radost ima mistični, tajanstveni karakter. I uzrok te radosti je Bog. Osećaj radosti dolazi onda kada ne samo idemo u crkvu i ne samo se molimo, već učestvujemo u crkvenim Tajnama i to učešće nije formalno. Osnova radosti je – biti pričasnik Božanske prirode. Kakva je radost prilaziti k Gospodu, znajući zbog čega Mu prilazimo. Ali za taj susret s Bogom se treba spremati. Treba željno iščekivati Pričešće i ispovest. Mi u crkvu idemo u prvom redu radi toga da bi se obožili i treba da težimo da se sjedinom sa Hristom i duhovno i telesno u Pričešću. I ta svest o tome da smo zajedno sa Bogom, ne može čoveka da ostavi ravnodušnim. Ako dolazimo u crkvu samo da bismo odstojali službu – «evo Gospode ja sam kao verni najamnik došao u crkvu, odradiću svoje spasenje, prestajaću na nogama» (čak iako svesno tako ne mislimo to je naše istinsko stanje) – umorićemo se, obraćaćemo pažnju na druge ljude oko sebe a ne na Gospoda. I tada ćemo otići iz crkve prazni

 

Ponekad pitaju, kako je moguće spojiti radost i pokajanje za svoje grehe? Čak i u sivilu našeg života nevidljivo pridsustvuje Božija ruka, Božiji Promisao, kada se smirimo sa svojom grehovnošću, sa svojom slabošću. I čak iako se osećam kao poslednji grešnik, nedostojan spasenja, i reklo bi se nemam nikavih osnova za radost, sećam se Hristovih reči: «Ne bojte se, Ja pobedih svijet» (Jn. 16, 33). Ja znam da je Božija ljubav jača od moje sklonosti ka grehu. I Bog iz kamena može da stvori čedo Avraama. Sveta Marija Egipatska nam daje takav primer. Ona je znala da savlada u sebi tu otuĎenost od Boga.
I mi slavimo njen praznik više nego praznik neke prepodobne žene. Ona nam je primer da nikada ne upadamo u uninije, da se ne vrtimo u svom grehu. Marija Egipatska nam daje nadu da svaki grešnik ima mogućnost da se spase.

 

Izvor: Manastir Lepavina

[JESSY]

Радост је фундаментална одлика хришћанства, али се радост, на жалост, често не
повезује са хришћанством, односно, ми хришћани нисмо ти који емитујемо
радост. И неко ко нас са стране гледа, ко нас слуша, ко посматра како
живимо, као мислимо – не мислимо, како волимо – не волимо, како праштамо
– чешће не праштамо, заиста не би могао да добије утисак да нас
испуњава вера радости. А у ствари, православно хришћанство и није ништа
друго него вера радости.

 

Радост је реч којом се у Светом Писму описује Царство Божије. У 16. псалму, Псалмопесник пева
овако: "Показаћеш ми пут животни, обиље је радости пред лицем Твојим,
утеха у десници Твојој је довека". А Св. апостол Павле у Посланици
Римљанима пише: "Јер, Царство Божије се не састоји у јелу и пићу, него у
праведности и миру, и радости у Духу Светоме". Радост се веома често, а
погрешно, повезује или чак и идентификује са срећом. Међутим, ако
покушате да дефинишете срећу, врло брзо ћете доћи до закључка да оно што
је за вас срећа, за неког другог може да буде трагедија. И зато, у Св.
Писму на јако малом броју места ћете наћи реч срећа. И ако видите ту
реч, то је онда једноставно преведено као срећа, али у изворним језицима
наћи ћете нешто друго. Наћи ћете радост, наћи ћете весеље, наћи ћете
благодат, наћи ћете милост и блаженство. Није узалуд наш Господ у
"Беседи на Гори" говорио: "Блажени су чистога срца", а не: срећни су,
весели су, задовољни су. "Блажени сте када вас успрогоне и набеде сваким
злом" – а не: весели сте. Наравно, не можемо тада бити весели ако нас
гоне, али радосни – још како можемо бити.

 

Протојереј-ставрофор Милош Весин

[JESSY]

Радост је играње душе која се весели оним што јој је по вољи (Василије Велики).

Радост је испуњење жеља, уживање у насладама и заборав жалости (Златоуст).

Уопштено говорећи, једина би била радост она која ствара вечни
живот из мука и жалости, али истинском радошћу испуњавају се и они који
творе правду, а док напредују у остваривању свога циља душа им остаје
несметена и спокојна (Теодорит).

Радовати се у Господу значи испуњавати се свакога духовног весеља (исти).

Радовање по свету није радовање, док у Господу и муке имају радост (Теофилакт).

Радост у Господу је радовање због онога што се по заповести Господњој на славу Божју догодило (Василије).

Радовање у Господу је највећа радост. Њом су се и Апостоли
радовали. Радост која доноси корист управо је она која има почетак и
корен и темељ у тамницама, у мукама, у жалостима, па отуда и добар крај
има (Златоуст).

Најпунијом и истински савршеном радошћу сматрамо ону која је у Богу
и ради Бога и у добрим делима кроз чврсту и непоколебљиву наду (Кирил
Александријски).

Где је радост, нестаје бол суза. Где је радост, беже сета и жалост.
Где је радост, нема туге. Где је радост, тамо су знамења весеља
(Златоуст).

Радост светска почиње од наслада, а окончава се у жалостима. Нема
тога ко се радује по свету, а да се уједно и по Богу радује, јер свако
ко се по свету радује радује се због богатства, због сјаја, због славе,
власти и гордости (Златоуст).

За радост по свету кажемо да је непотпуна, због онога што је у њој
обмањиво и што би најмање требало гледати, то јест због ствари светских
које су као утвара и сен (Кирил Александријски).

[JESSY]

Радост! Мила реч, реч жуђена, реч која дира душе људске, реч која
значи милину, реч која изражава духовно весеље и насладу. Радости! Којим
речима да опишем осећај који у срцу изазиваш? Којим бојама да те
осликам или како да речју изразим твоју тајанствену нарав? Немам силе да
испитам твоју тајну. Немам гласа да изразим твоје дејство. Радост
остаје тајанствена и крије се у кутовима срца, а јавља се једино
усамљеној души. Радост чини да душа игра у миљу и весељу, она је опија
као божанско пиће, она је постала жуђена наслада душе, она више од меда и
саћа слади језик онога ко се испунио њом, она у срцу свира славопоје
које усне не умеју да испевају. Срце говори, а уста ћуте, савршава се
тајанство натприродно.

Срце се радује, јер се љубав Божја настанила у њему. Срце се
радује, јер се осетило испуњеним жуђенога добра. Срце се радује, јер је
добило тајанствену вест да га је Бог узљубио. Срце се радује, јер мир,
спокој, тишина и непомућеност царују у њему. Срце се радује, јер је
вером познало Господа. Срце се радује, јер је надом доказало постојање
будућих блага. Срце се радује, јер је љубављу познало Господа да у њему
пребива.

О, радости света! О, радости, насладо рајска, залого! О, радости,
весниче неизразиве сладости! Тебе жудим, тебе тражим, као заручник на
земљи да се удостојим и тебе и радости с неба, где је слављеника глас
непрестани и неизразива наслада оних који гледају неизрециву лепоту
Божјег лица. Амин.

св.Нектарије егински