Kako se u Srbiji tretiraju najbolji

[zuti car]

У државној служби/фирми није. Приватне фирме су друга ствар.

Ista stvar . Vecina privatnih firmi koje danas rade su ili prikacena na drzavna jasla preko politickih i rodjackih veza ili prezivljavaju od kredita , pa tako uzimaju kredit od jedne banke da bi vratili drugoj i sve vise ze zaduszuju, i sve to opet preko politickih veza. U Srbiji ni 2 % firmi ne radi normalno jer u Srbiji nista nije normalno . Oni koji su pokusali da rade onako kako se to u normalnom svetu radi su odavno stavili katanc na vrata .

[Grizzly Adams]

То је нажалост тачно...

[МилошБГ]

Па не знам чему онда чланак у новинама? Има у Србији милион људи са дипломом који немају посао или раде ко зна шта па новине о њима не пишу... Суштина овог чланка је да укаже на "неправду" и само се чека да неко викне "држава д` уради нешто!". Нема шта, ако је човек срећан и задовољан - супер. Ако није, онда је на њему да своје стање поправи. Нема шта о томе да пишу новине.

 

 

Требало да ви послушате мало шта вам говоре људи "из разних америка", можда имају да вам кажу нешто паметно. Да у Србији не ваља и да нешто мора да се мења је ваљда очигледно.

 

Имам дебелу залеђину - мој Отац је Господар Космоса.

Не волим да пишем о свом животу, али би био веома добар одговор на твоје питање. Почео сам од апсолутне нуле, без ичије помоћи, живим веома лепо. У сваком случају, то је небитно за тему.

 

 

Шансе се не "добијају". Шансе се праве. Без обзира колико је тешко мораш да се избориш.

 

Sustina clanka pretpostavljam je sto je taj covek pobedio u slagalici pa na taj nacin dospeo u zizu javnosti i iz toga se izrodila prica.

 

Znas,ti ljudi iz raznih amerika me podsecaju ko i bivsoj firmi sto smo imali neke trening majstore. Pa ti on razglaba pola sata kako,sta,koliko,gde. I sve to ima i utemeljenje i kad razmislis pa jeste donekle tako,ali kad bi to uzeo da primenis u praksi,ti bi mogao apsolutno da se nazoves ludim covekom,jer je nesto nemoguce.

Tako i vi teorija vasa,prica vasa je jedno a drugo je praksa,koja u 99% slucajeva ovde je susta suprotnost. Voleo bih da mi kazes ti neku prakticnu misao o pravljenju sansi u Srbiji? sta,kako,na koji nacin,sta je potrebno. Evo ja cu te prvi poslusati.

 

Ne znam,necu da ulazim u tvoju privatnost,ali misljenja sam da ne bi tako pricao da je to sve zaista tako bilo,no dobro. Verujem da je tako.

[Odahviing]

Tako i vi teorija vasa,prica vasa je jedno a drugo je praksa,koja u 99% slucajeva ovde je susta suprotnost. Voleo bih da mi kazes ti neku prakticnu misao o pravljenju sansi u Srbiji? sta,kako,na koji nacin,sta je potrebno. Evo ja cu te prvi poslusati.

Evo npr. moj profesor ekonomike je dao CV po svim mogućim firamama na koje je naleteo i onim kojima bi možda trebali ekonomisti, pa čak i onim firmama koji uopšte ne traže iste. Iako konkursa za posao nije bilo, već jednostavno poslao, a oni su kasnije zakonom obavezni, ako te tad ne prime da u slučaju nekog konkursa sa posao u toj firmi kontaktiraju tebe i jave ti. Neki su ga zvali na razgovor na posao, prvih dva puta omanuo, pa se zaposlio u nekoj privatnoj firmi i dalje je nastavio da traži sa strane bolji posao. U međuvremenu mu uskočila prilika da radi u srednjoj šlkoli i čove krihvatio i evo sad mu je veoma dobro, može bolje ali se ne žali. Bitna je upornost i trud da tražiš posao.

 

Evo moja tetka npr. niti je tražila nešto posla, otišla jednom u biro. I onda se žalila kako nigde nije mogla da nađe posao, kako je ovo usrana zemlja i slične priče, i btw ima završen fakultet. Ali čim je počela da traži našla je u struci posao i evo radi par godina već kod nekog privatnika ne žali se.

 

Znači savet; Nemoj da sediš kući i misliš da će posao da ti padne sa neba nego idi traži, trudi se.

 

PS. Možda ja nisam baš najbolji primer čoveka za savete kako nađi posao jer još nisam došao do stadijuma kada se traži ozbiljan posao (ne računam poslove tipa sezonskih, branje raznih voćki i slično), ja samo prenosim iskustva drugih što se ovoga tiče.

[МилошБГ]

To su dva srecna slucaja od mora drugih. Crno jeste,nazalost. A apropo mog pitanja i odgovora to se podrazumeva,da ne sedis kuci i cekas sa neba nesto da ti padne. Svako ko trazi posao,podrazumeva se da je na birou i da konkurise na milion adresa,naravno da ima slucajeva gde se desi da samim tim upadnu negde,ali to je retkost. Mene zanima osim tog osnovnog,sta jos treba ciniti da bi mogao da se izboris da dobijes negde sansu.

[draganzzz]

.smesko. Ево за Вас, ви волите да читате књиге из области економије.

 

Извор

 

1303_womens

 

 

A tko je Maikl Zllsberg inace?

[Denci]

Znači savet; Nemoj da sediš kući i misliš da će posao da ti padne sa neba nego idi traži, trudi se.  

Dao si savet a probacu zakljucak: 1. Prijavi se na biro iz razloga sto te ne kosta nista a ipak postoji (mizerna) sansa da ces biti zaposlen.

2. Seti se svakog coveka koji moze da utice na poslodavca, direktno ili indirektno preko nekog drugog.

3. Pokusaj direktno da se upoznas sa poslodavcem i da mu se svidis prvo privatno (da nadjete zajednicki jezik, najbolje je ako te dozivi kao nekog sa kojim ce on potencijalno moci kasnije da se druzi ili da ima koristi neke od tebe, tipa icete zajedno u lov ili privatno pravis nesto a njemu ce to trebati)

4. Uclani se u neku grupu (politicku, naucnu, umetnicku) posto samo znanje da si u odredjenoj grupi moze da ti obezbedi vece sanse kod poslodavca, a i ujedno upoznavanje ljudi koji mogu da direknto ili indirektno uticu na poslodavca

5. Predavaj molbe, i nadaj se da kum kuminog kuma nije takodje predao molbu za isti posao, pa cak i drug drugovog druga.

 

Sto se tice samog IQ-a, Srbija treba da bude ponosna na takve, ali ne treba da bude ponosna sto ce zaposliti 10 takvih IQ-ovca a milion sa manjim IQ-om na birou. Tesla je bio jedan jedini, poseban, za koga nije bilo zamene posto je bio pronalazac, ali danas vidimo da su i toliki um uspeli da zamene manji umovi, elektrotehnickih skola koliko hoces. To sto neko ima veci IQ ne znaci da on jedini moze da radi odredjeni posao.

[Odahviing]

Sto se tice samog IQ-a, Srbija treba da bude ponosna na takve, ali ne treba da bude ponosna sto ce zaposliti 10 takvih IQ-ovca a milion sa manjim IQ-om na birou. Tesla je bio jedan jedini, poseban, za koga nije bilo zamene posto je bio pronalazac, ali danas vidimo da su i toliki um uspeli da zamene manji umovi, elektrotehnickih skola koliko hoces. To sto neko ima veci IQ ne znaci da on jedini moze da radi odredjeni posao.

Samo nešto nije isto završti elektrotehničku školu i biti Tesla, niti završitii recimo astrofiziku ne znači biti Hoking niti njihova zamena. Ti pojedinci su završili iste škole kao i mnogi, ono što ih izdvaja je uglavnom upornost i želja za novin znanjez za istraživanjem, za pronalaženjem nečeg novog i trud zahvaljujući kome se dolazi do tih otkrića.

Tako je u svakoj grani nauke svugde. Prvo je "osmisli" neki velikan, a onda generacije i generacije uče o njemu i o njegovim otkrićima, nalaze primene svega toga, implementiraju sve što je što je taj otkrio i omogućuju ljudima da ga koriste u savremenom životu.

Ako već hoćeš da pričaš o umovima koji su zamena za Teslu, onda treba da se osvrneš na naučnike (ne one koji imaju završen fakultet, već one koji se bave naučnim radom). iz oblasti elektronike i sličnih, oni su upravo ti koji danas menjaju svet i koji nam omogućavaju ono što ljudi u vreme Tesle nisu mogli da zamisle. Sada ćeš reći ali ništa to ne bi bilo bez Tesle. To je tačno, Njegov doprinos čovečanstvu je neosporan i ogroman, ali Njutn je rekao nešto pametno što važi za svakog inovatora, naučnika pronalazača pa i Teslu, a to je : "If I have seen farther it is by standing on the shoulders of giants."

 

"

[Odahviing]

Dao si savet a probacu zakljucak: 1. Prijavi se na biro iz razloga sto te ne kosta nista a ipak postoji (mizerna) sansa da ces biti zaposlen.

2. Seti se svakog coveka koji moze da utice na poslodavca, direktno ili indirektno preko nekog drugog.

3. Pokusaj direktno da se upoznas sa poslodavcem i da mu se svidis prvo privatno (da nadjete zajednicki jezik, najbolje je ako te dozivi kao nekog sa kojim ce on potencijalno moci kasnije da se druzi ili da ima koristi neke od tebe, tipa icete zajedno u lov ili privatno pravis nesto a njemu ce to trebati)

4. Uclani se u neku grupu (politicku, naucnu, umetnicku) posto samo znanje da si u odredjenoj grupi moze da ti obezbedi vece sanse kod poslodavca, a i ujedno upoznavanje ljudi koji mogu da direknto ili indirektno uticu na poslodavca

5. Predavaj molbe, i nadaj se da kum kuminog kuma nije takodje predao molbu za isti posao, pa cak i drug drugovog druga.

 

1. Svakako da treba.

2. Ovo uvek može da pomogne, ali ne moraš baš da cimaš ljude, ako ih ne poznaješ dobro.

3. Ne moraš direktno, ali pogotovu u privatnim firmama moraš da ostaviš dobar utisak, a ne da uđeš kao neki mrgud koji niti koga sluša ili ostaviš utisak da ništa nećeš da radiš. Ako je posao u timovima, i ako ja kao vođa tima biram zaposlenog, naravno da ću birati nekog ko će da se uklopi u tim, ko neće da se svađa sa ostalima, sve u ćilju opšte atmosfere na poslu, a time i produktivnosti. To ići u lov i ostalo je sve bullshit

4. Na veliku žalost je veoma zastupljeno. Ako baš hoćeš možeš povećaće ti šanse, znam ljude koji su se samo učlanjivali u stranke samo da bi dobili posao iako sa tom strankom nemaju ništa, ja sad iz ovog ugla to ne bih uradio, ali kad zagusti nikad se ne zna. Mada sa druge strane moj tećo je u jednoj državnoj "firmi" u vrhu, ne baš u samom ali jeste u vrhu i niti je član bilo koje stranke niti simpatizer. Niti ima bilo koju vezu, čak je par puta otvoreno kritikovao nadređene, "prešiveo" dosta dugo na tom mestu, evo sad je prihvatio manje plaćeno radno mesto, sa manjom odgovornosti i biliže kući, odmara i broji dane do penzije. Ali uvek je bio korektan šef, npr znam da godinama je ostavljao 10-ak dana od gotišnjeg odmora da porpadne, jer kako on kaže, stalno sam kasnio na posao 20-30 minuta (zbog autobusa), kada se to sve skupi bude i više od tih 10 dana, samo vraćam državi deo od onoga što sam uzeo.

5.Na žalost tačno, ali opet zavisi koje je tvoje obrazovanje i na koje mesto ciljaš, recimo ja nikada ne bih zaposlio kuminog kuma, pa ni rođenog brata na neko mesto ako nije osposobljen da ga obavlja dobro i odgovorno, jer meni je pre svega cilj da zaradim pare, a usput i da obezbedim dobru atmosferu na poslu (što povećava produktivnost, a time i moj prihod), a to ne mogu da uradim ako imam usko grlo.

[Grizzly Adams]

Sustina clanka pretpostavljam je sto je taj covek pobedio u slagalici pa na taj nacin dospeo u zizu javnosti i iz toga se izrodila prica.

 

Па зато кажем да смо неозбиљни. Слагалица је зезање. За зезање се не добија посао, може само да се изгуби.

 

Znas,ti ljudi iz raznih amerika me podsecaju ko i bivsoj firmi sto smo imali neke trening majstore. Pa ti on razglaba pola sata kako,sta,koliko,gde. I sve to ima i utemeljenje i kad razmislis pa jeste donekle tako,ali kad bi to uzeo da primenis u praksi,ti bi mogao apsolutno da se nazoves ludim covekom,jer je nesto nemoguce.

Tako i vi teorija vasa,prica vasa je jedno a drugo je praksa,koja u 99% slucajeva ovde je susta suprotnost. Voleo bih da mi kazes ti neku prakticnu misao o pravljenju sansi u Srbiji? sta,kako,na koji nacin,sta je potrebno. Evo ja cu te prvi poslusati.

 

Тешко ћу ја тебе овако преко интернета убедити у нешто, ако те већ брат није убедио, али ајде да напишем пар речи. Ја сам тридесет и кусур година живео у Србији и то у најгоре време.

Прво човек мора да престане да криви окружење. На окружење не можеш да утичеш, а оно ће се у сваком случају променити за годину или две или пет. Или ћеш се ти преселити у неко друго окружење које ти више одоговара. Човек треба да се концентрише на оно чиме може да управља и што може да контролише - себе. Прво мораш да разјасниш шта заиста желиш, а онда шта треба да урадиш да би то постигао и по коју цену.

Не можеш да радиш исто што сви други раде и да очекујеш другачији резултат. Мораш да урадиш нешто сасвим другачије. Ако ниси задовољан послом мораш да даш отказ. Јер док ти седиш тамо по цео дан, шансе пролазе. Не смеш да се обазиреш што ће ти сви говорити да си луд, што ће ти се пријатељи и родитељи попети на главу својим "добронамерним саветима". Мораш да се држиш свог циља. А биће тешко, неизвесно, са пуно стреса, живећеш на минимуму више година, радићеш као коњ, неки ће те преварити, биће дана када ћеш остати без пребијене паре и без ичега на видику... Поента је да све то издржиш и не одустанеш. То је једина разлика између оних који успеју и оних који не успеју. Нема ту "али". Имаш две могућности - да остане тако како јесте или да нешто промениш. Сам бираш.

Проблем је што многи људи желе да не мрдну дупе и ништа не ризикују, а да им шансе саме долазе. То тако не може.

 

Ne znam,necu da ulazim u tvoju privatnost,ali misljenja sam da ne bi tako pricao da je to sve zaista tako bilo,no dobro. Verujem da je tako.

 

Па шта год да напишем рећи ћеш да сам измислио...

Само ћу ти рећи да је све што пишем из личног искуства.

[Aquilius Cratus]

Mene zanima osim tog osnovnog,sta jos treba ciniti da bi mogao da se izboris da dobijes negde sansu.

 

Otici u drugi grad ili zemlju. 

[Grizzly Adams]

To su dva srecna slucaja od mora drugih. Crno jeste,nazalost. A apropo mog pitanja i odgovora to se podrazumeva,da ne sedis kuci i cekas sa neba nesto da ti padne. Svako ko trazi posao,podrazumeva se da je na birou i da konkurise na milion adresa,naravno da ima slucajeva gde se desi da samim tim upadnu negde,ali to je retkost. Mene zanima osim tog osnovnog,sta jos treba ciniti da bi mogao da se izboris da dobijes negde sansu.

 

Успех није ствар "среће". То је ствар упорности и воље да платиш одговарајућу цену.

 

"Биро" и "конкурисање" да "упаднеш негде" су пасивне ствари, то није никаква борба за шансу. Ако чекаш да ти онај смрдљиви биро нађе посао, могу одма` да ти кажем да ћеш живети у беди. Прва и основна ствар је да прецрташ такве буђаве институције са списка.

 

Ако ти је циљ да нађеш посао код некога, направи списак свих приватних фирми у свом граду у којима би желео да радиш па крени редом. 

[МилошБГ]

Jel si to radio dok si bio u Srbiji i jel si uspevao da tako se izboris za sansu?

[Grizzly Adams]

Па ево овако. Пре нешто више од десетак година нисам имао ништа - подстанар, без аута, кућних апарата, било чега осим жене и детета које је требало издржавати. Од газде смо позајмили пластичне баштенске столице да би имали на чему да седимо. Родитељи нису могли ништа да нам помогну осим што су нам дали пећ на дрва да се зими не смрзнемо и веш машину. Зарађивао сам одприлике колико је требало да платимо рачуне, ретко је остајало било шта. Имали смо можда сто-двеста евра уштеђевине. Дрва сам секао ручном тестером јер нисам имао да платим, онда их у пластичним џаковима износио на други спрат. Чисто сумњам да има некога на форуму у тако лошој ситуацији, јер очигледно свако има рачунар и интернет. Ја нисам имао ни телефон.

 

Онда сам једног дана схватио да ће, ако ништа не променим, тако остати заувек. Следеће седмице сам дао отказ. Кренуо сам да зовем сваког живог кога сам знао, одбили су ме сто пута. Коначно је неки пријатељ, преко неког свог пријатеља пронашао један мали посао. То сам урадио, зарадио да преживимо први месец. Наставио сам да зовем, тражим, опет се пронашло нешто, урадио сам - човек ми платио пола и заврнуо ме за други део. И тако је потрајало пар година да не ширим причу. После неколико година сам имао нов ауто, запослио још пар људи да раде за мене итд.

 

Онда сам опет једног дана схватио да ми се, и поред пара, не свиђа окружење. Спаковали смо све у три кофера и отишли у другу земљу где никог живог нисмо знали. Сад живим у најбољем предграђу једног великог града, имам два аута, своју канцеларију код куће из које радим, видео сам пола света итд.

 

Ето, житије Звонково...

 

 

Расуђивање:

 

Све се може кад се хоће.

[Баба]

Биографија свих великих и успешних Американаца почиње причом како су дошли и кренули са 5 долара у џепу.

 

Наравно то је само мит.