Љубодраг Симоновић - Дуци

[Натан]

Дуци - велики борац, храбар човек, тако да, заслужује тему.

 

Љубодраг Симоновић је књижевник и бивши кошаркаш.

Рођен је 1. Јануара 1949. у Врњачкој Бањи.

Своју каријеру почео је у краљевачкој Слози, а првотимац је постао већ са тринаест година. Само четири године након тога заиграо је и за државни тим. У Црвеној Звезди играо је од 1967. до 1976. године и у том периоду освојио је две титуле, три Купа и Куп победника купова.

Највеће признање Симоновић је добио 1970. године, када је са репрезентацијом Југославије постао светски првак, а проглашен је и за најбољег играча света. За репрезентацију Југославије одиграо је 107 утакмица и постигао је 1018 поена и са њом освојио шест златних и две сребрне медаље. За репрезентацију Европе наступао је седам пута.

Још једна ствар је обележила његову каријеру: искључење из реперезентације на Олимпијади у Минхену 1972. године. Порторико је победио Југославију, али је на допинг контроли утврђено да су два играча из Порторика користила недозвољене супстанце. После утакмице цео тим Југославије је одлучио да не настави такмичење уколико се то не регулише. Утакмица је регистрована као да се ништа није десило. Ипак, стигло је наређење из државе да се на напуштање Олимпијаде ни не помишља. Једини играч који је остао доследан предходним ставовима и договору био је Симоновић и то га је коштало места у тиму.

Управо му је борба за правду била не само играчка, већ и карактерна црта свих ових година. Један је од првих играча (можда и једини) који је отворено причао и негодовао о учењу тренера подлим триковима и ниским ударцима. Противио се било ком средству које није у духу спорта и фер-плеја (дрога, допинг, алкохол, ударање или вређање противника…)

Након Звезде наступао је у Немачкој и био фантастичан, током целе сезоне убацивао је преко 40 поена. Када би то гледали из данашње перспективе, са тројкама, његов просек поена би био преко 50. Нажалост, такав играч и човек је имао великих проблема све док није добио националну пензију: морао је да се бави кошарком и у зрелим годинама, играо је у Старој Пазови. Веома хладна хала и лоши услови утицали су на пуцање једног од капилара на плућима, а стално крварење дефинитивно га је одвојило од паркета.

Оно што је сада непојмљиво многима који прате спорт је то да је Дуци Симоновић поред врхунске спортске каријере бележио успех и у школској клупи. Постао је магистар правних наука и доктор филозофије, а касније је постао и аутор многих књига.

Ожењен је Милицом Арежина, професорком, са којом има ћерку и сина и има још једног сина из претходног брака са Светланом.

Симоновић је сарадник и почасни члан Урбаног књижевног круга (Канада)

http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/

 

[Натан]

[Натан]

[Натан]

[Натан]

[Натан]

http://youtu.be/qCAYRrNVcLo

[Натан]

[Дејан]

Ne dopada mi se, malo je otišao u ekstrem.

[Баба]

Мало канда да је у неком комунизму

[Натан]

Мало канда да је у неком комунизму

Па отприлике, мада он жестоко критикује комунизам који је икада постојао у пракси, а пропагира неки свој изворни, прави социјализам. Класичан романтик, сањар.

Није ни важна идеологија у овом случају, акценат је на људским квалитетима. Неки то зову ''екстрем''. 

[Дејан]

nisam ulazio u ljudske kvalitete ali tvrdnja da se ne treba baviti sportom nikako je ekstrem

[Натан]

nisam ulazio u ljudske kvalitete ali tvrdnja da se ne treba baviti sportom nikako je ekstrem

Добро, како за кога, профи спорт јесте лош у сваком смислу. Он је против такмичарског спорта, а залаже се за здраву физичку активност и рекреативни спорт.

За спорт без пара.

[Натан]

[Дејан]

Добро, како за кога, профи спорт јесте лош у сваком смислу. Он је против такмичарског спорта, а залаже се за здраву физичку активност и рекреативни спорт.

За спорт без пара.

utopija

[Натан]

utopija

Ко 'оће, тај и може.

http://www.emportal.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/1680-utopija-grad-u-kome-nema-policije-i-kriminala%2C-plate-su-1-200-evra%2C-a-stanarina-15