Због шамара и прута (потенцијално) у затвор - Још једна идеолошка утопија од које ћемо имати штете

[Александар Милојков]

  On 12. 11. 2014. at 9:49, Margareta рече

Da li postoji još naših poznatih psihologa?I tuđih?

 

Није у томе поента. Нећемо да се хватамо за argumentum ad autoritatem, јер је то логичка грешка. Поента је у аргументима које стручњак износи. 

[Deja Vu]

  On 11. 11. 2014. at 22:35, cloudking рече

Evo upravo poredim... ranije generacije tj danasnji odrasli ljudi u Srbiji su teski promasaji, zato nam je  i drzava takva kakva jeste. Sve sami zavisnici od drzave, vaspitavani batinama slepo navodjeni u drustveno zacrtane pravce ko u torove i evo, nema sta da se prica samo pogledas malo oko sebe i vidis rezultate tog vjanog fizickog vaspitanja. KO sta radi mi il ratujemo i gubimo il nemamo pare za lebac... Nesposobni da se snadjemo u zivotu bas iz ralzoga sto smo vasppitavani na poslusnost i veru u drzavu koja zna najbolje... drzava ce duradi nesto... evo i sad... ovoj temi se pristupa sa tim stavom "drzava duradi nesto zdecu"

 

Ja glasam za promenu pristupa jer ovaj dosadasnji sasvim ocigledno ne valja. 

 

A to o egoizmu dece, to je normalna stvar , to je bilo i mi kad smo bili mali samo smo zaboravili odnosno nismo umeli sami da ukapiramo...

 

То можда важи за социјалистичко доба када се Тито ценио па су нас умазили идејом ''ради колико можеш, узми колико ти треба'' због чега ништа не радимо. 

 

Али ако погледаш, то размазивање данас гура младе што даље од физичких радова нпр. Питај неког од 20 година да копа канале, рећи: Ма дај. Сви би да седе у канцеларији и куцкали и онда кукају како нема посла, незапосленост, а нико неће лопату у руке да узме. Некада су деца радила са родитељима, мене је ћале од 12 године терао да радим на грађевини, иако ме никад није тукао, ударио ми 2-3 пута шамар и уопште није за батине, терао ме је да радим, упадао ујутру у 8 сати у собу и почео да галами да излазим и да се не излежавам, а шта сам био почетак средње школе. 

И после ти је криво старо доба што су млади лењи? 

 

Не треба ни од деце правити послушне роботе, али не треба ни правити разуздане размажене манијаке. Превише слободе шкоди. Слобода је као нож, неко може да је искористи за добро, а неко за зло. 

Треба направити баланс послушности и слободе, дати подједнако дозу љубави и силе.

[Margareta]

  On 12. 11. 2014. at 9:54, Александар Милојков рече

Није у томе поента. Нећемо да се хватамо за argumentum ad autoritatem, јер је то логичка грешка. Поента је у аргументима које стручњак износи. 

 

Nisam pametna.

Ako je on stručnjak kakvim ga predstavljaš i zalaže se za nanošenje fizičkog bola deci, onda... nije ni čudo što smo tu gde jesmo.

 

Svako na svoju savest.Žao mi je te dece,ali mi nije žao roditelja jer ih uče od malih nogu da je fizička sila dozvoljena. Super, nadam se da će im dete kad-tad vratiti.

[Deja Vu]

Указао бих овим хришћанима што су за разноразне благе васпитне мере.

 

Де ми реците, а јел Бог користи благе васпитне мере? Ајде мало осврните се око себе и видећете свет пун бола, патње и страдања. Што би један Бог пун љубави то дозволио? Па управо да бисмо постали јачи и зрелији, како не бисмо били размажени разноразним рајским услугама. 

 

Како каже онај стих:''Оног кога воли Бог и бије''

[Volim_Sina_Bozjeg]

ООоо мајн гад.

 

Како која гарнитура дође на власт,нас изнова и изнова уче елементарним стварима.

 

Дефектолози.

[Zayron]

  On 12. 11. 2014. at 9:37, Margareta рече

ne sme da mu oduzme mobilni telefon ako klinče igra igrice itd.

 

Kako ne smije? To onda imate loše napisane pravilnike škola. Za vrijeme časa svi mobili djaka noraju biti sasvim isključeni a ni učitelji i nastavnici ili profesori se ne smiju služiti njima, mogu ga medjutim za razliku od djaka imati uključen ali samo za primanje sms poruka i bez zvonjenja, u tihom režimu rada a nekad im i uprava škole šalje sms poruke s nekakvim instrukcijama i za razliku od djaka si mogu u toku časa prekontrolisat displej telefona tada kad to ne ometa nastavu, djeca pišu pismeni i sl. U slučaju da djak ne isključi mobil ili se s njim igra taj mu se oduzme i zaključa u sef kod direktora a podići ga mogu samo roditelji uz potpis kojim sigurno dosadi svaki put hodat podizat telefon iz uprave škole pa ga onda tom djetetu sami oduzmu ako se ne zna služit njim kako treba. Djaci se mobilnim telefonom mogu služiti ali samo na odmorima, čim zazvoni za početak časa svi mobili djaka moraju biti isključeni, čiji zazvoni, oduzima se. Ako ga neće dati, odstranjuje se ondsa s časa zajedno i s mobilom, ide kući ií slijedi pismena opomena. Roditelj ako hitno mora nazvati dijete može to uraditi preko sekretarijata škole koje onda to dijete pozove van s časa, kad se radi o zaista važnim stvarima, smrtni slučaj u porodici i sl. ne mogu to biti nekakve bezvezarije. Tako je to kod nas. A Francuska ih je sasvim zabranila u školi djacima iz zdravstvenih razloga.

http://mobil.idnes.cz/francie-zakazala-pouzivani-mobilu-na-skolach-kvuli-zdravotnim-rizikum-136-/mob_tech.aspx?c=A091013_183659_mob_tech_hro

[Александар Милојков]

  On 12. 11. 2014. at 10:00, Margareta рече

Nisam pametna.

Ako je on stručnjak kakvim ga predstavljaš i zalaže se za nanošenje fizičkog bola deci, onda... nije ni čudo što smo tu gde jesmo.

 

Svako na svoju savest.Žao mi je te dece,ali mi nije žao roditelja jer ih uče od malih nogu da je fizička sila dozvoljena. Super, nadam se da će im dete kad-tad vratiti.

 

Ти си паметна, није проблем у томе. Проблем је што ти не желиш аргументовану дискусију. Наступаш идеолошки и са предрасудама, без спремности да чујеш шта други мисле.

 

Не заборави да је присуство физичког бола у нашем телу нешто итекако корисно. То је аларм да нешто није у реду са нашим организмом. Без тог аларма бисмо на брзака умирали а да ни не знамо шта нас је снашло. Нажалост, савремена медицина се углавном своди на лечење последица а не узрока. Фармацеутска индустрија нас је преплавила производима који елиминишу бол. Наша стварност је аналгетизована, смућена, дрогирана и пијана од аналгетика. Бол нестаје, али зато све брже трулимо. Аналгетизовани савременом фармацеутском благодаћу, губимо свест да смо болесни. То је због тога што смо одбацили бол. Иста логика важи и за ову нашу тему. Ко разуме, схватиће.

[Драшко]

  On 12. 11. 2014. at 10:22, Александар Милојков рече

Не заборави да је присуство физичког бола у нашем телу нешто итекако корисно.

 

Сад си ме подсетио на "иницијацију" која је заступљена у скоро свим културама, друштвима, поготову у прошлости. О томе јако добро говори психолог Стив Бидалф у књизи "Бити мушко" у афирмативном контексту.

[Драшко]

  On 12. 11. 2014. at 10:20, Zayron рече

Kako ne smije? To onda imate loše napisane pravilnike škola

 

Коме причаш? Кој правилници? Све се истумбало, закон (писан, неписан) се мења само тако. Кад сам чуо за које су "глупости" све наставници (угледни) добијали отказе.....

[Zayron]

  On 12. 11. 2014. at 10:27, Драшко рече

Коме причаш? Кој правилници? Све се истумбало, закон (писан, неписан) се мења само тако. Кад сам чуо за које су "глупости" све наставници (угледни) добијали отказе.....

 

Pa to onda morate rješavati tamo, pretpostavljam da su tamo kod vas problem takvi "roditelji" koji mogu kupit pola škole i drže pod palcem pola opštinske uprave pa sve do inspektorata školstva i pravosudja i rade što im se namane. Ali onda je problem u anarhiji a ne u pravilnicima. Pravila su za pristojne ljude a ne za tajkunske krkane i lokalne skorojeviće i siílnike koji misle da sa svojim parama mogu sve kupit. To si ne bi mislili da ne mogu, dakle mogu. To ste im onda vi sami dozvolili da tako misle pa imate sad baš ono što ste si sami zaslužili.

[Драшко]

  On 12. 11. 2014. at 10:37, Zayron рече

To ste im onda vi sami dozvolili da tako misle pa imate ono što ste si zaslužili.

 

How yes no!

Лако рећи. Нико није тражио такве промене....

[Deja Vu]

  On 12. 11. 2014. at 10:26, Драшко рече

Сад си ме подсетио на "иницијацију" која је заступљена у скоро свим културама, друштвима, поготову у прошлости. О томе јако добро говори психолог Стив Бидалф у књизи "Бити мушко" у афирмативном контексту.

 

То сам и ја хтео да споменем. Иницијација као ступање у свет мушкараца, у реалност, у суров свет и као одвајање од мајке. Док смо деца све нам је лепо, родитељи брину о нама и ми смо срећни. Али кад одрастемо, остаје та психичка веза са родитељима чак и када они умру. Тада не можемо да се прилагодимо на сурови свет  и тражимо неку срећу коју смо имали као деца. Зато се родитељи онда пројектују на жену/мужу или пак шире, на државу, на религију, на богове. 

Држава је ништа друго до пројектована мама и тата. 

Зато треба раскинути ту везу са родитељима, не у смислу правог раскида, већ раскид те зависне, размажене везе како бисмо постали зрелији или како се каже постали мушкарци, а не мамине мазе. 

[Odahviing]

  On 12. 11. 2014. at 8:36, Александар Милојков рече

То су патолошки случајеви и не треба их поистовећивати са разумним и безазленим батинама нормалних родитеља.

 

Tvoj komentar me podseti na ovu sliku:

[Odahviing]

  On 12. 11. 2014. at 9:27, Margareta рече

Pa ja sam udarila svog psa jer je izašla iz dvorišta i vitlila sam je po ulici kao idiot, i posle sam plakala sat i po vremena bez prestanka. A dete? Užas.

 

Eto mene je moja majka odprilike tako bilo, prvo m udari, pa posle plače što me udarila. 

[obi-wan]

  On 12. 11. 2014. at 10:22, Александар Милојков рече

Наша стварност је аналгетизована. Бол нестаје, али зато све брже трулимо.

 

Izvrsno receno. To je sam centar svih ovih i ovakvih pitanja. Za one koji mogu da vide.