Хорови на Литургијама - да или не?

[Jadranka1]

Pevam u horu,ali vise volim pevnicu,u pevnici sam i pevala dok nisam dosla ovde.Hor me dekoncentrise,jos ono davanje intonacije,mahanje dirigentovo,prevrtanje ocima kad svestenik iz intonacije ispadne,joj,kao na casu muzickog.Ali,kod nas hor odrzava duzinu Liturgije,jer kad ne peva,to se tako smandrlja,ne razume se nista,kao ubrzani snimak,bar 15 minuta krace,sto ce reci krace od sat vremena.U tom kontekstu,radije hor...

[Искушеник]

Певница  29dz8zk

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=qFNX63PPxJQ

Ово редовно слушам, одлично је.

Јел си ти неки од ових ?

Хвала!

Вођа леве певнице  algabacaju

Разбијаш како певаш, свака част!

[kasijana]

Ако се не варам вођа лијеве пјевнице је Владимир Антић?

Онда си то ти Ништавило?

Растураш  algabacaju

Обожавам то слушати  0442_feel

Тај ми линк стоји у потпису  29dz8zk

[PACTKO]

... чине осећај да се налазим у самом центру Царства Небеског....

Мени је тако било у Сопоћанима.

После непроспаване ноћи због весеља у  мотелу у којем смо ноћивали и мириса РАЗНИХ, мислили смо да ћемо се срушити кад је почела Литургија.

Сопоћанци су нас повели у Царство Божје!  algabacaju

За добру певницу и за добар народ који не стоји пасивно на Богослужењу.

[Лазар Нешић]

Ако се не варам вођа лијеве пјевнице је Владимир Антић?

Онда си то ти Ништавило?

Растураш  algabacaju

Обожавам то слушати  0442_feel

Тај ми линк стоји у потпису  0442_feel

Не. Вођа ДЕСНЕ певнице је Влада, он је протопсалт хора ... онај са репићем што почиње да пева први 0442_feel

Ја сам прекопута, ЛЕВА певница  29dz8zk ... певам други тропар ( певнице стоје у односу на олтар, обрнуто него на снимку које је леђима окренут олтару ).

[kasijana]

Ха-ха  4chsmu1

Ок. Хвала  gringrin

Прва лига сте  prstgore

Вољела бих да мало дођем у Београд сад кад сам на распусту.

Да обиђем факултет и да и вас чујем  pravopop

[Prolece]

Pevnica,pevnica i samo pevnica...Hor nije za liturgiju.

[Pieta]

Врло је битно да хор води верујућа и духовно поткована особа, као и да су то и чланови хора-да хорско певање не буде само `звоно које звечи`. Али никако не треба потценити мисионарске потенцијале црквених хорова!

Певала сам и у хору где је диригент била верујућа и духовно поткована особа, али и у хору који је био само ''звоно које звечи''.

Мени је, лично, било прелепо да певам, у хору верујућих људи, заиса смо били као једна душа, једно тело, складни и позитивни, мислили смо исто... Тако смо и звучали... Уживала сам. Литургије су били прелепи празници у славу Господа.

У другом хору сам се јако лоше осећала, јер од буке, жамора и опуштенције нисам могла да пратим Литургију и учествујем у њој. Хор је певао са балкона, далеко од очију свештенства и народа па је било занимљиво ''сабирање'' чланова и диригента раштканих по том истом балкону након читања Апостола или Јеванђела, јер су то били погодни тренуци за предах и забаву.... Ни сама не знам како сам издржала годину дана, осећала сам се као да скрнавим Божје име.

Певало се све, па и Симбол вере и то руски напев, који је заиста прелеп, концерни, али непотребан на Литургији... Скоро сваке недеље певала се друга Херувика, гордили се шта све знамо да певамо...

И заиста, народ је био неми посматрач. Потпуно погрешно.

Сада певам за певницом у једној малој, мојој парохијанској Црквици, нас неколико, учимо византијско појање, и певамо га, онако из срца и душе. Народ пева заједно са нама, јер долазе увек исти њуди, па су и они научили, понекад певамо и Мокрањца. Певамо опуштено, без икакве тензије да нам интонација није бас најбоља, сви имамо већ више од деценије искуства, па смо самим тим прилично и уиграни, без икаквих проба и спремања. И ово ми се сада много више свиђа, јер се осећа Заједница свих нас...

Значи, из личног искуства, гласам за певницу algabacaju

[Александар Милојков]

Више сам за квалитетну певницу. Хор је више за концерт него за Литургију, а и народ бива боље вођен да и сам пева када је присутна квалитетна певница, без хора.

[Solomon Kane]

Певница,наравно!

[Александар Милојков]

Када он служи, хор иде да одмара...

[obi-wan]

Када он служи, хор иде да одмара...

Netacno! Kad je on sluzio, moj hor je pevao vise puta... slavabogu

E sad, imas horove, a i horove...

[obi-wan]

Pevnica,pevnica i samo pevnica...Hor nije za liturgiju.

Bice da ti je potrebno jos dosta iskustva i poznanstava, da bi doneo/donela neko validnije rasudjivanje...

[obi-wan]

I da dodam jos ovo, posto je naslov teme sasvim nebulozno smisljen (po principu "partizan sam, tim se dicim"): Ono sto me neprestano zapanjuje, a pomalo vec i nervira, je da u razgovoru o pevanju/liturgiji/vodi-na-marsu/vatever.. mnogi nasi, i "starotarci" i "novotarci", "vizantinci" i "horci" (glupih li izraza!), stalno imaju neki gard!... Skoro svi su stalno obuzeti nekom neobjasnjivom potrebom da budu u pravu, da pripadaju pobednickom taboru... Toliko je to postalo neizmerno smorno i bljutavo, da vec vise blage veze nema sa Crkvom... Blazene uspomene starac Pajsije Svetogorac kaze (odgovarajuci upravo na pitanje o ispravnosti pevanja) da kad covek dodje u odgovarajuce raspolozenje, bice lako ganut do suza svime sto je normalno i prilicno... nema pravila u tome, "jer Duh Sveti dise gde hoce..."

[obi-wan]

A za zainteresovane, posto smo po pitanju "ispravnosti" pojanja imali vec jednu opseznu i jezgrovitu raspravu na verujem, evo posta brata Evgenika, koji izuzetno lepo sumira celu pricu, i (za okate) jasno pokazuje sta je to u stvari u Crkvi uopste "ispravno"...

Navodim post...

.............................................................

Ако је хорско појање "неблагословено" и "неправославно", то онда дозвољава могућност

да су Епископи, Сабори и Патријарси православља дозволили да у Цркву у њено само срце- св.Литургију, уђе нешто православљу страно, непознато, што представља литургичко искривљење.

Проблематика је потпуно иста као и у случају "новотарење Апостола" вс. "старовјерци стари 200 година", а ради се у потпуном неповјерењу и једних и других у Божију промисао, Његово снисхођење према нама, и љепоту иконичне шароликости у Православљу.

Слична ситуација је и са црквеном архитектуром, иконописањем, итд.

Да ли данас можемо рећи за чудотворну икону Богоматер Лепавинску, као и за олтар манастира Лепавине да, гледано са зилотско-чистунске стране, представља један очигледан примјер барокног кича? Ако имамо и три чисте у глави, наравно да не можемо. Зашто?

Јер имамо очигледан доказ пројављивања силе и благодати Божије управо кроз ту икону и храм у којем се налази, дакле, новопартијско-зурлотским ријечником: "исправност" иконе са становишта критичара црквене умјетности нема никаквог удјела у случају ако се пред том (барокном) иконом, у том (барокном) храму поје не-предањски.

Господ је показао и показује да Њему "ништа није нечисто", гдје год људи Му приступају молитвено и чиста срца.

Требам ли наводити и оне негативне примјере манастира и храмова у којима је све по "канонском ПС-у", а у којима влада духовна жабокречина, или још горе, свађе, немири и ствари стране благочестивости?

Дакле, паки и паки:

зашто имамо потребу да непрестано глумимо чистунце и партијске комесаре задужене за "чистоту учења" кад има ко је од Бога постављен да то послушање обавља и ради?

Зашто имамо непрестану потребу да се постављамо у улогу судија исправности и неисправности:

црквених учења, богослужења, живота братије и свештенства, појања, иконописања, архитектуре итд?

Једноставно, умјесто да у Цркву уђемо покајни и окренути властитим унутрашњим слабостима,

уносећи у Цркви у себе дух смирења, праштања, незлобивости и љубави, и проносећи тај и такав Дух из Цркве према спољашњем свијету, ми у Цркву улазимо "какви јесмо", без искрене и дубоке жеље да себе измијенимо Христом, и да нам вријеме пролази у уподобљавању Христу и онима прије нас који Богу угодише.

Умјесто да Црква измијени нас - у последњих двадесетак година (да ли због бројности придошлих),

ми имамо непрестану тежњу да промијенимо Цркву, обичаје и људе у њој, просто јер нам нешто "није по вољи", и "не лежи нам" (како једна рече "омета ми личну молитву на Литургији", као да Литургија није икона нашег преображења из саможивости у заједничарење).

Ако су сви ти силни Оци и Епископи, преподобни и светитељи, спасење налазили молећи се и пред овакивм и онаквим иконама, служећи подједнако у храмовима свих архитектнонских стилова, облика, величина, појући руски, грчки, народно, предањски, хорски и како све не,

ко онда нама данас даје за право да се градимо универзалним судијама укуса и православности нечега што пребива у Цркви вијековима?

ПС

Сигурно да је предањско и древно појање далеко исправније и православније, али и они који су се посветили тој врсти појања, нажалост врло често заборављају да суштина Предањсног Појања се не налази у тоновима, љествицама и музичким системима, већ управо у "унутарњој молитви човјека", потпуном саживљавању са оним што се поје, тежњи да се никада пажња не скреће на љепоту гласа или обдареност појца (што је врло често напомињано кроз историју појања), већ управо да наше појање оне које га слушају удубљује у РИЈЕЧИ МОЛИТВЕ, те инспирише онога ко то појање слуша

на дубљу, преданију молитву, смирење и преданост Господу.

Тим и таквим критеријумима гледано, као и у животу уосталом - нема инстант-исправног, нема "православља по дифолту", већ је мјера Православља увијек била и остаће - мјера наше олитвености, љубави, преданости Богу и ближњем то јест - смирења, без којег нема ничега од горе напоменутог.