Zašto je Eva poverovala zmiji?

[LogosAgape]

Ovo je meni jako zanimljivo! Može biti da smo težim putem našom greškom krenuli prema blagodati i daru večnoga života u Bogu. 

Prvobitna tvrorevina je bila najbliža Bogu ali ona sama nije bila Bog.

Traženjem puta kroz tvorevinu a ne kroz Tvorca nastaje "greška" ali na

putu blagodati nismo greškom, nego premudrom Božijom promisli. Verujem da

isto kao što Bog ne može pogrešiti, On ni jednim iskušenjem ne može izgubiti.

Jasno je da takvim izborom mi gubimo.

[Midrash]

Na koji način je zmija uspela da Eva poveruje kako mogu postati kao Bogovi?

 

Zmija je deo prirode, čije Božjim darom je čovek dobio na upravljanje i gazdovanje.

 

Šta je to djavo preko zmije koja je u vlasti čoveka poručio Evi a kasnije i Adamu? 

 

Zašto zmija nije prevarila u isto vreme i Adama i Evu, zašto je čekala da  Eva bude sama?

Tekst: 

 

 Zmija bijaše lukavija od sve zvjeradi što je stvori Jahve, Bog. Ona reče ženi: »Zar vam je Bog rekao da ne smijete jesti ni s jednog drveta u vrtu?« 2 Žena odgovori zmiji: »Plodove sa stabala u vrtu smijemo jesti. 3 Samo za plod stabla što je nasred vrta rekao je Bog: ’Da ga niste jeli! I ne dirajte u nj, da ne umrete!’« 4 Nato će zmija ženi: »Ne, nećete umrijeti! 5 Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli, otvorit će vam se oči, i vi ćete biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo.« 6 Vidje žena da je stablo dobro za jelo, za oči zamamljivo, a za mudrost poželjno: ubere ploda njegova i pojede. Dade i svom mužu, koji bijaše s njom, pa je i on jeo. 7 Tada se obadvoma otvore oči i upoznaju da su goli. Spletu smokova lišća i naprave sebi pregače. 8 Uto čuju korak Jahve, Boga, koji je šetao vrtom za dnevnog povjetarca. I sakriju se – čovjek i njegova žena – pred Jahvom, Bogom, među stabla u vrtu. 9 Jahve, Bog, zovne čovjeka: »Gdje si?« – reče mu. 10 On odgovori: »Čuo sam tvoj korak po vrtu; pobojah se jer sam gol, pa se sakrih.« 11 Nato mu reče: »Tko ti kaza da si gol? Ti si, dakle, jeo sa stabla s kojega sam ti zabranio jesti?« 12 Čovjek odgovori: »Žena koju si stavio uza me – ona mi je dala sa stabla pa sam jeo.« 13 Jahve, Bog, reče ženi: »Što si to učinila?« »Zmija me prevarila pa sam jela«, odgovori žena. (1Moj 3:1-13)

 

Dakle, prvo. Stablo poznanja dobra i zla u vrtu ima svoju ulogu kao garant slobode. Čovek bira između poslušnosti Bogu, ili poslušnosti sebi. Da nije tog drveta bilo, ne bi bilo ni slobode, jer da bi bilo slobode mora da postoji izbor. Ovde nije izbor između Boga i poslušnosti, već između Boga i Čoveka - mene samog. To je takođe i slika našeg pada. Odlučili smo se za sebe, za sopstvenu samoživost (vidi reči:Vidje žena da je stablo dobro za jelo, za oči zamamljivo, a za mudrost poželjno ) Dakle, prvo vidi što znači da je spazila objekt požude, taj objekt požude menja čoveka (dobro za jelo) a za mudrost poželjno - za ljudsku mudrost - lažnu kao što je i zmijin predlog. 

 

E sad, ne radi se ovde o tome kako je Eva poverovala, premda i o tome može biti reči. Jednostavno, poverovala je jer nije razmišljala, nije držala Božje reči na prvom mestu. Zmija ne laže - potpuno. Ona govori poluistine, ali prvo uvlači u pogrešan dijalog, postavlja ga izazivački: Zar vam je Bog rekao da ne smijete jesti ni s jednog drveta u vrtu? Eva stupa u razgovor: Plodove sa stabala u vrtu smijemo jesti. 3 Samo za plod stabla što je nasred vrta rekao je Bog: ’Da ga niste jeli! I ne dirajte u nj, da ne umrete!’ Da je stala na tome, ništa se nije desilo - ali, zmija vidi da je otvorila kanal, koji nije smeo da bude otvoren da je Eva verovala Bogu (da ne kažem da je volela svog Tvorca). Sad, zmija počinje sa poluistinama pošto vidi da poverenja nema i da to može da iskoristi: Ne, nećete umrijeti! Tačno. Neće umreti, jer je čovek stvoren za večnost, ali smrt ovozemaljska dolazi, to im nije rekla. Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli, otvorit će vam se oči, i vi ćete biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo. Tačno - Bog zna! Zna da će im se otvoriti oči i da će videti svu bedu odbacivanja Boga. Zna da ćemo postati svi kao bogovi (množina) svaki za sebe, bogovi sa malim b, znači, nikakvi bogovi, već tirani sebi i drugima, koji će želeti da budu oni koji odlučuju o životima ljudi i svojim životima bez Boga. Bog zna da ćemo početi da stvaramo SVOJ moral, SVOJE odluke šta je dobro i zlo iz naše samožive perspektive. Bog zna da puni sebe, ne možemo da se vratimo u zajednicu Sv. Trojice u kojoj nema ništa što pripada samo Ocu ili Sinu ili Svetom Duhu, već im je sve zajedničko. U tu zajednicu se ne ulazi kad si prepun svoje volje i svojih požuda. 

 

I tačno tako, čim su im se "otvorile oči" prvo što su uradili pokrili su se. Zatvorili su se u sebe, izolovali od drugih, zastidevši se sebe i svojih požuda, svog pada, svoje golotinje. Nju i danas skrivamo lažima, neiskrenošću - zato ispoved služi da vežbamo povratak otkrivanja samih sebe Bogu. I otkrili su šta je dobro i zlo. Otkrili su da je pobuna prema Bogu zlo, i prepoznali su dobro koje su izgubili. Sakrili su se od Boga.

 

Drugo, nije žena bila sama. Sa njom je svo vreme bio i Adam. Hava (ona koja daje život), životni princip je pao, Prah (Adam - adamah - zemlja) je slepo sledio, bez razmišljanja, kao što i danas to čini. 

 

U stvari, o čemu govori ovaj izveštaj: o razlozima zašto smo na zemlji - škola odricanja od sebe, u slobodi, da bi smo mogli da se vratimo Bogu; uči o zamkama Rogatog, o poluistinama koje slepo sledimo a koje nas ubijaju; o tome gde vodi nepoverenje u Boga, manjak ljubavi. 

 

Ovo je ukratko, naravno, ali dovoljno.

[Midrash]

A zašto je Bog dopustio. Pa da bi covek shvatio da je ljubav veca i od Njega samoga,dzabe sto mozes biti Bog kad je ljubav na prvom mestu,to je porucio ljudskom rodu...A da su Adam i Eva zaista postali kao Bogovi...svetom bi vladala najveca tama...a on ih je samo izbacio iz raja...malo je apsurdno ali tako mislim.

Iz raja smo izbačeni da ne bi uzeli sa drveta VEČNOG života i tako večno postojali sakriveni od Boga u paklu sopstvene izolovanosti i u samoći - što pakao jeste.

[Саша од Москве]

Ja se tek sad upoznajem sa ovom temom - ali sam baš danas čitala nešto o tome (možda pomogne u rasvetljavanju ovog pitanja):

Превасходно треба приметити да реч "познање" има више значења. Постоје два вида познања. Први је - нама толико уобичајени начин сакупљања информација. Други је - начин сједињења. На Библијском језику, "познати" значи "сјединити се". Када Библија каже да је "Адам познао своју жену" то значи да је постао једно тело са њом, а не да је прочитао књигу о женској физиологији.

За нас је очигледно да познање означава да неки субјект добија тачну информацију о објекту који се налази изван њега. Међутим, за оне људе који су у мањој мери изгубили осећање за живот, "познати нешто" је значило ступити са њим у саживот, јер се "слично познаје сличним". Сматрало се природним да само живо познаје живо, да свето познаје свето или да истинито познаје истинито. Истина се тада није могла сместити у лобању, него је обухватала читаву земљу и уколико човек није успевао да се уздигне до ње, то није значило да "истине нема ни на земљи ни на небу", него да је дати човек није тражио како би требало, да се није показао довољно чистим да би се Истина одразила у њему. Човек је, по појмовима тих људи, само тада имао приступ истини када би самога себе очистио у тој мери да је истина могла ући у њега. Уопштено, ради сазерцавања Истине је онај који спознаје и сам морао постати и бити "истинит".

Тако је дакле и за оне који су писали Библију, и за Адама, "познати Истину" значило примити Истину у себе, учествовати у њој, задобити реалан опит живота у Истини. Једна је ствар - имати претходно знање о злу и добру, а друга - непосредно учествовати у једном или другом.

Уколико је Адам још увек био одвојен од другог познања, онда је прво, теоретско познавање добра или зла у потпуности схватао. Адам је већ имао теоретску представу о добру, али још увек није било реалног учешћа у добру, нити је било реалног опита саучествовања у злу.

Библија истиче да је све, што је Бог створио, "веома добро" - "добро зјело"[1]. Потребно је бити апсолутно слеп да се не би видела та доброта и да се не би схватио њен извор и смисао. Васцела твар је својим савршенством проповедала о томе "шта је добро"1 Најзад, људи су имали непосредно откровење Бога, општење са Њим и Његове заповести, налазили су се у првом завету (савезу) са Њим... Они су, и пре него што су окусили плод познања, знали шта је добро - јер су то добро носили у себи као лик Божији.

Они су, међутим, знали и шта је зло. Они су о томе слушали непосредно од Бога. "И рече Господ Бог: није добро да је човек сам" (Пост. 2;18). Није добро да човек буде сам... Свакако да је то најдубље одређење онога што "није добро", у чему је суштина зла... у усамљености, затворености, супротстављености. Ма какво пројављивање зла да разматрамо, у његовој дубини ћемо пронаћи жељу за усамљивањем, за гордом самоувереношћу ("закон није писан за мене").

Човек је још и пре него што је окусио са дрвета познања знао у чему се састоји зло. Господ је човека створио од земље. "Он им је дао разум, језик и очи, и уши и срце ради разумевања, испунио их је проницљивошћу ума и показао им добро и зло", каже премудри (Сир. 17; 16) (Цитат из тзв. девтероканонске старозаветне Књиге Сирахове која није укључена у Даничићев превод Старог Завета, прим. прев.). Није добро да је човек сам... Кад је душа без знања, није добро" (Пост. 2; 18 и Приче Сол. 19; 2).

"У суштини", примећује св. Јован Златоусти, "добро и зло не познају само они који су по природи неразумни, а Адам је поседовао велику мудрост и могао је разликовати и једно и друго... Ако Адам не би знао шта је добро а шта зло док не окуси са дрвета, грех би, према томе, за њега био учитељ мудрости". Исто тако размишља и преп. Макарије Египатски: "Адам је знао да разликује страсти" ("Духовне беседе" 26, 1).

Човек је познавао критеријум добра и зла - и био је, значи, морално одговоран. Када змија говори о будућности "знаћете шта је добро а шта зло", она управо тиме и одаје себе као противника - ђавола. Такво постављање питања претпоставља да је Бог - преварант, да оно, што је Он људима открио као добро и зло не одговара истини и да је тек сада змија спремна да Еви саопшти истинску аксиологију.

Суштина његове лажи састоји се у томе што су људи у том тренутку - упркос уверавању змије - већ знали шта је истинско добро, а шта истинско зло.

Не називају узалуд у црквеним круговима ђавола првим бољшевиком - он је као први утописта предложио да се спали прошлост у име хипотетичних будућих вредности. Ева је кушачу морала одговорити на следећи начин: " Како кажеш да ћу познати добро и зло, када их ја већ познајем? Значи да је твој систем процене другачији него Божији? Ако не знам да разликујем добро од зла, како ћу онда разумети да ли је твоје обећање добро или лоше? Како ћу знати да ли је добро бити бог и да ли је пожељно имати отворене очи? Како бих ја знала да ли је смрт зло?", спреман је да, уместо Еве, одговори кушачу преп. Јефрем Сирин.

Према томе, у складу са библијским сведочанством, и по расуђивању светих отаца православља, човек је и пре греха поседовао знање о добру и злу. Она логика, која је теософију довела до поштовања сатане као доброчинитеља и учитеља мудрости, заснована је на лажним премисама, на сужавању библијске речи "познање".

Ђакон Андреј Курајев

ЧОВЕК И ЗМИЈА

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/PravoslavljeNewAge/PravoslavljeNewAge04.htm

[Midrash]

Ja sam se nesto drugo pitao:

Zasto se djavo (djavoli) ne pokaju,s obzirom da su visestruko pametnija bica od ljudi i znaju da vode unapred izgubljenu bitku?

Zato što duhovna bića jednom kad donesu odluku, više ne mogu da se predomisle jer ništa ne može da utiče na promenu stava. Zato je i nama važno da se za vreme ovog života obratimo, jer telo pomaže i u tome jer možemo da se predomišljamo. Ali, kad jednom stanemo pred Boga - ni nama više nema predomišljanja. Držaćemo ono na šta smo se odlučili za života.

[drvce]

I kako je djavo ušao u zmiju ?  Zašto je Bog dozvolio da djavo udje u neku životinju.

Da li je Bog želeo da ispita vernost ljudi ?

Da li je Bog želeo da mu se dokaže poverenje ?

Ako je krajnji ishod da postenmo bogovi, u cemu je caka, zasto se nije replikovao, nego cela ova igrarija, ispitivanje, vera, greh, smrt?

Da li to znaci da je i On prosao kroz slican razvoj samo nece da prizna?

[Midrash]

I kako je djavo ušao u zmiju ?  Zašto je Bog dozvolio da djavo udje u neku životinju.

Da li je Bog želeo da ispita vernost ljudi ?

Da li je Bog želeo da mu se dokaže poverenje ?

Ne, Bog je želeo SLOBODNU odluku. Da je on bio u vrtu bez ikakvog drugog izbora, čovek bi bio rob njegov - jer, ako nemaš izbora, to što nekoga voliš nije slobodna odluka. Drvo poznanja služi kao mogućnost izbora i garant slobode.

[Volim_Sina_Bozjeg]

 Ne, nećete umrijeti! Tačno. Neće umreti, jer je čovek stvoren za večnost, ali smrt ovozemaljska dolazi, to im nije rekla. Nego, zna Bog: onog dana kad budete s njega jeli, otvorit će vam se oči, i vi ćete biti kao bogovi koji razlučuju dobro i zlo. Tačno - Bog zna! Zna da će im se otvoriti oči i da će videti svu bedu odbacivanja Boga. Zna da ćemo postati svi kao bogovi (množina) svaki za sebe, bogovi sa malim b, znači, nikakvi bogovi, već tirani sebi i drugima, koji će želeti da budu oni koji odlučuju o životima ljudi i svojim životima bez Boga.

 

Dakle izabrali smo samo teži put do Božje blagodati i dara večnoga života koje bi ljubavlju Božjom svakako (opet dobili) i da je čovek ostao u poslušnosti. Ako sam razumljiv...jer večni život nije suština priroda čoveka nego je Božji dar taj koji uvodi u osinovljenje i večnu zajednicu Živoga!

 

Dakle dar je bio spremljen za Adama i Evu i pre greha učinjenog.

[drvce]

Ne, Bog je želeo SLOBODNU odluku. Da je on bio u vrtu bez ikakvog drugog izbora, čovek bi bio rob njegov - jer, ako nemaš izbora, to što nekoga voliš nije slobodna odluka. Drvo poznanja služi kao mogućnost izbora i garant slobode.

Da je napravio jos bar jednog Boga imao bi nekoga ko je slobodan koliko i On da odlucuje, zar ne?

[LogosAgape]

Da je napravio jos bar jednog Boga imao bi nekoga ko je slobodan koliko i On da odlucuje, zar ne?

interesantne su ti ove provokacije

[Deki992]

Zato što duhovna bića jednom kad donesu odluku, više ne mogu da se predomisle jer ništa ne može da utiče na promenu stava. Zato je i nama važno da se za vreme ovog života obratimo, jer telo pomaže i u tome jer možemo da se predomišljamo. Ali, kad jednom stanemo pred Boga - ni nama više nema predomišljanja. Držaćemo ono na šta smo se odlučili za života.

Da,ako tako postavimo stvari onda je odgovor okej.

Ali opet,zasto bi telo trebalo da nam pomogne u promeni stava koji nema veze sa telesnoscu.

Sa druge strane,ako duhovna bica ne mogu da menjaju odluke,kako su se onda ona trecina andjela,poslusavsu Lucifera,preobratila u demone??

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da je napravio jos bar jednog Boga imao bi nekoga ko je slobodan koliko i On da odlucuje, zar ne?

Bog nas je stvorio po svom obličju i čovek je dobio život u potpunoj slobodi. Upravo ta sloboda je uzrok gde čovek mora da se nosi i sa posledicama svojih izbora valjda. Mogla je eva da odbije zmiju samo svojom poslušnošću i ničim drugim iako još nije poznavala zlo (pobedila bi ga) Promašila je put a Bog nas čuva spašava i upravlja tj. pomaže kako bi u apsolutnoj slobodi dogegali do Carstva Nebeskog, gde odbeže svako kušanje zla. (to je već Hristova žrtva)

[drvce]

Bog nas je stvorio po svom obličju i čovek je dobio život u potpunoj slobodi. Upravo ta sloboda je uzrok gde čovek mora da se nosi i sa posledicama svojih izbora valjda. Mogla je eva da odbije zmiju samo svojom poslušnošću i ničim drugim iako još nije poznavala zlo. Promašila je put a Bog nas čuva spašava i upravlja tj. pomaže kako bi u apsolutnoj slobodi dogegali do Carstva Nebeskog, gde odbeže svako kušanje zla. (to je već Hristova žrtva)

Bog nas nije stvorio bogovima nego ljudima tako da mozemo kroz svet, koji je takodje stvorio, i kroz Njega da postanemo Bogovi. Da li je i sam prosao kroz slican proces? Da li bismo bili manji bogovi da nas je odmah stvorio bogovima, bez ovog zezanja koje sada imamo?

Ako nas je stvorio po svom oblicju, da li i On moze da pogresi?

Drugim recima, sto nas nije odmah stvorio na cilju, cemu doprinosi trka (pogotovo u svetlu strasnih posledica po one koji je izgube)?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bog nas nije stvorio bogovima nego ljudima tako da mozemo kroz svet, koji je takodje stvorio, i kroz Njega da postanemo Bogovi. Da li je i sam prosao kroz slican proces? Da li bismo bili manji bogovi da nas je odmah stvorio bogovima, bez ovog zezanja koje sada imamo?

Ako nas je stvorio po svom oblicju, da li i On moze da pogresi?

Drugim recima, sto nas nije odmah stvorio na cilju, cemu doprinosi trka?

Bogovi po daru a ne po suštini prirodi! nije nas hteo u cilju hteo nas je potpuno slobodne i hteo je da vidi(vidimo) da li mi želimo dar večnoga života.

 

Dar je sve vreme bio pripremljen i daruje se onima koji požele na cilj.

[drvce]

interesantne su ti ove provokacije

Mani se laskanja, djavole!