Преподобни Јефрем Сирин ПСАЛТИР

[Иван Ивковић]

Псалам 131.

 

Сва је нада на милост Божију   

(4, 65)

 

Благодат Твоја даровала ми је да Ти кажем, Господе: „Као једини благи и Саздатељ свих нас, опрости безакоња и грехе слузи Твоме, грешноме и неблагодарноме."

Знам, Господе, да гресима превазилазим сваког човека, али за прибежиште имам свепревазилазећи бездан милосрђа Твога. Уверен сам да примаш и милујеш све који прилазе благости Твојој, јер волиш да видиш покајање, и радујеш се ревности слугу Твојих који се подвизавају.

Мени недостојном слузи Твоме даруј сузе, да бих просвећеног ума, с љубављу и вером умолио ни са чим упоредиву благост Твоју, и исцелио се од скривених рана својих. Покажи на мени бедном милосрђе Твоје, избави ме од мучења које сам заслужио, и нека се пројави благодат Твоја и на мени, као /што се пројављује/ увек и свуда, на мноштву немарних.

Као што си напунио судове за воду благословом Твојим, тако напуни и срце моје благодаћу и благошћу Својом. Болећива мати, и када је одбачена од свога детета, не презире га, Господе, јер је савладана материнском осетљивошћу; тако нека не надвладају ни моји греси благост Твоју.

Знам да ћу бити подвргнут осуди чак и за празну реч, за лукаву помисао, за саму жељу. Међутим, чим ми се укаже прилика за задовољство, истог часа све заборављам, и као безуман, у свему робујем греху. Славољубив, гневљив, раслабљен, лењив, расејан, стомакоугодник, сластољубив, покривен нечистотама, непрестано блудим, и не схватајући то.

Једино ме очекивање благодати Твоје, човекољубиви Владико, теши и држи ван очајања; - зато хтео или не хтео, спаси ме, преблаги Господе, по великој благости Својој.

[Иван Ивковић]

Псалам 132.

 

Тамо више нема помиловања, овде вапи   

(4, 66)

 

Као да пред страшним Твојим престолом стојим, Господе, и видим осуду и обличење дела мојих, и Твој приговор мени, који ме бедног удаљује од светог лица Твог, и баца у неиздрживе муке. И као што бих тада вапио к Теби, тако и сада, са трепетом и сузама вапијем: „Праведан си Судијо најправеднији, праведан је Суд Твој, и није ми (таквим судом) учињена никаква неправда."

Стојећи тамо обратићу се Анђелима: „Добри и најсветлији Анђели, изливајте за мене сузе, јер нисам помиловао сам себе, презревши милост Божију; и на крају, потпуно сам праведно подвргнут осуди. Господ ми је указивао милост, а ја безумни на то нисам обраћао дужну пажњу, и сада се Он праведно одвраћа од мене."

Са гневом ће тада и мени Анђели рећи: „Сада није време покајања, већ плаћања. Молитве више немају никакву снагу, узалудне су сузе покајања; надвлађују једино сузе проливене од мучења; овде нећеш чути уздахе умилења, већ непрестане јауке и болне вапаје. Иди, и прими горку и тешку плату за дела своја, горећи у пламену као нечиста твар, и распаљујући неугасиву геену.

Наслади се као син таме који је заволео вечни мрак, - радуј се гледајући црне зраке, ради којих си се узгнушао вечне светлости."

Тамо, тамо ће бити непрекидни плач и болни шкргут зуба. Тешко теби, бедна душо, обнажена од /добрих/ дела, како ћеш погледати на нелицемерног Судију, на Анђеле и Арханђеле који пред Њим стоје, и на земнородне присутне у толиком мноштву?

О, болно ће тада бити, душо моја, али те нико неће чути. Све ће се изменити, све ће постати другачије. Вечно ће се веселити праведници, и вечно мучити грешници. Они нису обрадовали Бога свих и свега, - и сами ће бити туђи свакој радости у векове.

Завапи, душо, Богу, док смо још овде: „Пре него ли до краја погинемо, спаси нас!"

[Иван Ивковић]

Псалам 133.

 

Ако Бог услиши или не услиши молитву,

све је на добро     

(4, 286)

 

Господ је премудри податељ. Он гледа на корист онога који моли, и чим види да је тражено штетно, или, у крајњем случају, бескорисно, не испуњава молбу и одбија тобожње доброчинство. Он чује сваку молитву, и онај чија се молитва не испуњава, стиче од Господа онолики спаситељни дар, колики и онај чија молитва бива испуњена.

Дође ли Благоме невољник или дужник - и првоме даје, и последњем прашта. Зато оба од двери Податеља одлазе с даровима: невољник стиче избављење од невоље, а дужник - отпуштење дугова.

На све могуће начине Бог показује да је Он милосрдни податељ; обдарује нас Својом љубављу, и јавља нам милосрђе Своје. Због тога се не одазива ни на једну неправилну молитву, чије би нам испуњавање донело смрт и погибао.

Чак и у случају када не испуњава тражено, не оставља нас без веома корисног дара, самим тим што уклања од нас штету, и отвара нам двери милосрђа Свога.

Зато буди уверен да је свако мољење које не бива испуњено, несумњиво штетно; а оно мољење које је услишено, корисно је. Податељ је праведан и благ, и неће оставити твоје мољење неиспуњено, зато што у благости Његовој нема злобе, и у правди Његовој нема зависти.

[JESSY]

 

Псалам 134.

 

Делање, искупљење, васкрсење  

(4, 678)

 

 

 

Стадох поред гроба, бацих поглед у њега - и видех тамо иструлело тело; у гробу је оно постало одбојно; нема ни трага од привлачног лица, виде се расуте, сасушене и трулежју покривене кости. Са жалошћу и тугом отидох од гроба, мислено се преселих у оно време када ћемо васкрснути на глас трубни, и прославити Тебе, за припремљено породу Адамовом васкрсење, и рекох: „Хвала Теби, Господе свих и свега!"

Чух оно што је у Јеванђељу речено о васкрсењу, заблагодарих Богу и ускликнух: „Хвала преславној природи владавине Твоје, која је од почетка украсила, и образом својим почаствовала природу нашу и на крају времена ниспослала Сина свога!... И Он нас је спасао од погибли, и опет ће доћи да васкрсне сав Адамов род - праведне ће узнети на небо, а нечастиве бацити у геену - и тада ће Му клицати: „Праведан је Суд Твој, Господе Царе! Хвала Теби, Господе свих!"

[JESSY]

 

Псалам 135.

 

Чиме да узвратим? –

Чашу спасења примићу  

(2, 90)

 

 

 

Дуготрпељиви Господ све нас призива у Царство Своје, али тражи од нас одговор за нерад у овом кратком времену.

Он ће нам рећи: „Ради вас сам се оваплотио, ради вас видљиво по земљи ходио, ради вас бијен, ради вас шамаран, ради вас распет, на дрво узнесен, за вас земнородне оцтом напојен, да бих вас учинио светим и небеским. Царство Своје сам вам даровао, све вас Својом браћом назвао и Духа Светога вам ниспослао.

Шта сам могао учинити више од тога, и шта нисам учинио за то да бих вас спасао?! Не желим да врпшм насиље над вашом вољом, да ваше спасење не би постало дело нужности и неслободе.

Кажите шта сте ви грешници, смртни по природи, претрпели ради Мене, Владике вашег, који је за вас пострадао?"

Ходите да се сви заједно поклонимо Њему, да заплачемо пред створившим нас Господом, и кажимо: „Чиме ће род грешни узвратити Теби, недостижном, благом и милосрдном Богу? Ти сву васељену просвећујеш благодаћу, просвети и очи срца нашег да би заволели Тебе, Владико, и са љубављу свагда испуњавали свету вољу Твоју.

Ево, чаша страшне Твоје Крви испуњена је светлошћу и животом. Даруј нам разум и просвећење, да би са љубављу и светињом вере приступили њој, и да би нам била на отпуштење грехова, а не на осуду."

[Иван Ивковић]

Псалам 136.

 

Уразумљивање себе мишљу о смрти,

и о томе шта је прати  

(4, 57)

 

Страшан је долазак смрти људима страсним, грешним и слабим, који се не старају да живе непорочно у овом сујетном свету.

Делатни и савршени подвижници радују се у часу разлучења. Имајући пред својим очима велики труд свога подвижништва, бдења, постова, поклона, молитава, суза, одеће од кострети, душе њихове ликују када су призване да из тела пођу у покој.

Али, разлучење са овим животом крајње жалости грешника који види пред собом свој нерад са његовим горким плодовима... Какво ће кајање обузети тада срце онога ко је био лењив за своје спасење!

Тешко теби, душо моја, тешко теби, зашто се не трудиш за свој живот! Изненадно ћеш бити позвана, - шта ћеш чинити тамо, када си нерадна била овде? Шта ћеш чинити пред престолом праведног Судије? Како те то непријатељ поткрада, а ти и не схваташ? Како краде од тебе небеско богатство, а ти расејана и не схваташ то?

Помилуј ме, дуготрпељиви Сине Божији, безгрешни Христе! Даруј ми, Спаситељу мој, помисли о будућем животу, да бих творио вољу Твоју. Макар и у старости учини ме сарадником благодати Твоје, да бих бар добрим крајем окончао лош живот.

Како ћу ја нерадни предстати страшноме престолу? Како ћу ја нетрпељиви и бескорисни, ступити у заједницу оних који су овде принели плод праведности. По чему ће ме признати када се у небеским дворовима Свети и Праведни, као свој свога, препознају по делима својим.

Не, нећемо имати себе чиме лагати! Праведни, целомудрени, смирени ће ходити у светлости неприступној, а грешни који безбрижно живе угађајући себи, као ја, - у вечном и неугасивом огњу.

Отрезни се, душо моја, и моли се са сузама. Завапи од свег срца свога, да би те крај затекао обраћену, као ону која је поставила добар почетак.

Молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и свих Светих Твојих, даруј нам ово, Господе, јер си благословен у векове.

[JESSY]

Псалам 137.

 

Живот тече  

(4, 461)

 

 

 

Дани теку и пролећу; часови бесповратно беже; у муњевитом протицању времена свет се приближава своме крају. Ниједан дан не дозвољава другом да иде са њим упоредо, ниједан час не чека други да би летели заједно. Као што воду не можемо задржати и зауставити прстима, тако је незадржив живот рођеног од жене.

Изваган и измерен је живот сваког ко ступа у свет - он нема ни средстава, ни могућности да преступи назначене границе.

Бог је одредио меру живота човековог, и ту одређену меру, дани деле на делове. Сваки дан, за тебе - неприметно, узима свој део из живота твога. И сваки час са својим делићем, незадрживо бежи путем својим. Дани распарчавају живот твој, часови крње здање његово, и ти журиш своме крају, јер си дим.

Дани и часови као разбојници и лопови поткрадају те и отимају, и нит живота твога се постепено тањи и скраћује. Дани предају погребу живот твој, часови га полажу у гроб, и заједно са данима и часовима ишчезава на земљи живот твој.

Живот који живиш данас, одлази и одлеће заједно са крајем тог истог дана, зато што сваки дан убира свој део из твог живота, и са њим одлази. Сваки дан предаје смрти свој део, сваки час ставља у гроб свој удео, и у брзом протицању времена они одлазе, ишчезавају и обраћају се ниушта.

Како журно теку дани, како брзо пролеће живот, - њему није могуће зауставити се и стати на једном месту. Ако сунце стане на висини, и месец буде задржан на путу своме, онда је могуће зауставити и време одређено за живот твој, - може да престане да стреми крају.

[JESSY]

 

Псалам 138.

 

Бог све сам даје;

али се и молити треба  

(4, 423)

 

 

 

Милосрдни Бог нам даје оно што молимо, не ради молитве наше, већ нас храни по Својој сопственој милости, јер нас је створио.

Свепревазилазеће Величанство нам је даровало Оног, који се не може испросити - Сина Свога, који се ради нас јавио на земљи, иако Га ми нисмо тражили; принео је Себе на жртву за наше спасење.

Јер, ко је још измолио Оца да би Сина Свога предао на крсну смрт? Или, ко је умолио Сина да Он умре за грешнике?

Коме је од праведних дошло на памет да проси од Оца да Он преда Свога Сина за безаконике?

Заиста, никада нико није чуо за такво дело, ни на памет никоме није дошло ово.

Отац је предао Сина Свога на крсну смрт - и смрћу Његовом грешници су задобили живот. А, ако је Он дао оно што Му је најдрагоценије, шта ће спречити оне који га моле, да од таквог човекољупца добију све што им је потребно?

Зато, молимо од Њега, јер Он даје; откримо пред Њим жеље своје, јер Он неће одбацити; молимо Га, јер Он на све начине жели да удовољи нашим потребама.

И по правди Својој Он чека, да би молитва наша предстала дверима Његовим, и овом молитвом помирена била Правда са свим грешницима.

Ако би благост без молитве праштала преступе, нарушила би се правда, и нико не би ни помишљао на њу.

Човечанство би се све више и више предавало бешчашћу, будући да Судија не употребљава штап уразумљења. Свако би са радошћу настављао да греши, јер га нико не уразумљује.

И тако благост, за нас толико корисна, обратила би се у штету, јер би давала повод грешницима да све више и више увећавају број својих грехова.

А сада у свету, и то што правда тражи казну јесте дело благости, јер се грешник на тај начин приводи у страх да би престао да греши и дошао у срдачну скрушеност, јер је сам на себе навукао казну. И на тај начин, грешник за кратко време оставља неправде своје, и стара се да испроси за себе отпуштење грехова.

Ко Ти не би заблагодарио, Господе наш, јер је и правда Твоја благост, и казна је Твоја за нас благодат, јер ваистину си благ према свима.

Жезлом правде смираваш Ти главу грешника који греше са бестидним високоумљем, и не обраћају се без посебног подстицаја.

Казна Твоја, Господе, саједињена са милосрђем, нека буде васпитач наш. Десница Твоја нека нам помогне да се окористимо и казном Твојом.

[Иван Ивковић]

Псалам 139.

 

Све је исто код мене, докле тако?...

Обрати, јер ево краја  

(4, 56)

 

Ево, одасвуд сабирам помисли своје и не успевам, јер у мени су творитељи тих страсти. Још се нисам ослободио од дејства лукавих духова на мене, који ће ме задржавати на ваздушном путу. Још нисам познао тежину мноштва грехова мојих. Потапајући ме у грех, они убирају плодове у мојој плоти.

Хоћу ли се још дуго опијати без вина, и не старати се о своме, као да је туђе? Као лукави роб против свога господара, као да ће неко други од тога отрпети штету, - не пратим себе, и свакодневно гневим Твоје дуготрпљење. Пред очима ми је зло моје. Ти све то дуго трпиш, по великој благости Својој.

Даруј ми, Господе, лек за обраћење, да бих се исцелио од свега лошег у мени. Даруј ми да ступим на поприште уздржања; даруј ми да у срдачној скрушености прођем све дане живота мога; просвети помрачене очи ума мога, да бих са усрђем пожурио да ступим на пут који води у виноград Твој.

Време живота мога је при крају, јер проведено је било у сујети и срамним помислима. Време живота мога достигло је већ једанаести час. Управи, Господе, лађу са иметком мојим, и даруј уразумљење немоћноме трговцу да бих окончао трговину своју док још за мене има времена. Јер настао је час разлучења, - он је пред очима мојим, - и ја се безмерно бојим, увиђајући беду своју.

[Иван Ивковић]

Псалам 140.

 

Не вреди крити се, - Бог све види.

Боље пожури да се умијеш, док је још времена  

(4, 388)

 

Грешим и скривам се, да ме ниједан човек не би видео, али Господ види када чиним зло!

Ако ме види човек, стидим се, но Бога се не стидим. Поштеди и помилуј нас, Судијо и Владару судија! Ако се човек обраћа, било рано или касно, Ти га примаш.

Шта да чиним са гресима својим? Не знам; - не види ум мој, чиме би умио и очистио себе. Ако помислим да се умијем водама, мала су за мене мора, а реке недовољне да би ме очистиле. Ако умијем себе Крвљу и водом из ребра Сина Божијег, очистићу се и излиће се на мене милост.

Трепти, грешниче, од надолазећег Суда, - са тугом и сузама прибегни покајању. Док се још молитва прима, моли се овде, да би примљен био тамо. Моли се док није дошла, и одвукла душу твоју смрт, - тада је узалудна свака молитва и мољење, тада су бескорисне и сузе.

[Иван Ивковић]

Псалам 141.

 

Ка Богородици - иако сам нечист;

прими молитву, даруј покајање и на Суду заштити  

(4, 95)

 

Свеопевана и свеблага Владичице, источниче милосрђа, бездно човекољубља! Иако нечист и одан прељуботворном и метежном свету, немаран и у мислима и у делима и намерама, који блудно проводим живот свој; но Ти, као чадољубива и састрадална Матер Божија, не узгнушај се мене грешног и блудног, већ ми изађи у сусрет, прими мољење које Ти приносе погана уста моја, и Твојим благопријатним и свеблагим молитвама, милостивим учини мени Судију.

Отвори ми милосрђе човекољубивог Сина Твог, и умоли га да превиди грехопаде моје, управи помисли моје ка покајању, покажи ме искусним творитељем заповести Његових, не допусти да постанем храном упропаститеља душа - ђавола; заступништвом Твојим обнови мене остарелог у мноштву грехова, исправи овештали живот мој, да бих имајући Тебе, Преблагу, за заступницу, без страха могао предстати Судији, и избећи страшна мучења. Заузимањем Твојим учини ме наследником славе, умољавајући Творца мојега да је и ја задобијем.

[Иван Ивковић]

Псалам 142.

 

Поуке о животу: Тешко ономе...  

(2, 541)

 

Тешко ономе ко пребива у гресима, и не зна за време покајања, јер ће се тамо раскајати, и без користи оплакивати грехе своје у векове.

Тешко ономе ко говори: „Сада ћу се одати телесној наслади, а у старости ћу се покајати", јер ће га изненадно, као мрежа покрити смрт, и нада ће његова пропасти.

Тешко ономе ко слободно греши са намером да се ујутру покаје, јер не зна шта ће изродити следећи дан и предстојећа ноћ.

Тешко ономе ко знајући шта је добро, пружа руку лукавоме, јер ће га у дан исхода узети зли анђели.

Тешко ономе ко својим лукавим делима спотиче ближњег, јер ће у Дан Суда дати одговор за све чиме је саблазнио друге својим лукавим обичајима.

Тешко ономе ко се одрекао света, а опет се држи светског начина размишљања, јер се на њега односи прича о ономе који се ухватио рала, и осврће се назад.

Тешко ономе ко следи жеље тела, и пренебрегава старање о души својој, јер ће се живот његов и нада његова расути по земљи.

Тешко ономе ко се свом снагом својом не труди да припреми себе овде, како би дао оправдање тамо.

[Иван Ивковић]

Псалам 143.

 

Нека је благословен милостиви Творац и Искупитељ  

(5, 69)

 

Благословен нека је Благи и Милостиви, који се радује нама када приносимо покајање и, без прекора, радосно нас прима по љубави Својој.

Благословен нека је Благи, у кога је двер отворена да би добри кроз њу ушли; који ни злима који се обраћају, не затвара двери благости Своје.

Благословен нека је Онај који свима дарује средства да наследе Царство небеско: праведници - добрим делима, а грешници - покајањем.

Благословен је Онај који је за грешнике предао Себе на смрт и поругу, и претрпео срамоту да би грешнима даровао живот.

Благословен нека је Онај који нас је створио по милосрђу Своме, сишао да би нас Крстом спасао, и који ће опет доћи да би нас васкрсао у велики Дан доласка Свога.

Удостој и мене, Благи, да по доброти Твојој видим милост Твоју у Дан Суда, и заједно са праведнима запевам хвалу Теби у векове векова.

[Иван Ивковић]

Псалам 144.

 

Ко су блажени?  

(2, 540)

 

Блажени су они који су заволели Бога, и из љубави према Њему остављају све земаљско.

Блажени су они који плачу дан и ноћ, јер ће се избавити од будућег гнева.

Блажени су они који добровољно смиравају сами себе, јер ће бити узвишени.

Блажени су уздржљиви, јер их чекају рајске радости.

Блажени су они који изнуравају тело своје бдењем и подвизима, јер им је припремљено рајско весеље.

Блажени су они који су очистили себе од лукавих помисли, јер у њима обитава Дух Свети.

Блажени су они који љубе Бога од све душе, више од целог света, јер ће бити признати за пријатеље Христове.

Блажени су они који су добровољно понели крст свој, и делатно следују Христу, јер ће достићи горњи Јерусалим.

Блажени су они који су опасали бедра своја истином, и светиљке своје имају спремне, чекајући небеског Женика, јер ће с Њим царевати у Царству небеском.

Блажени су они који су стекли умне очи, и недремиво их усмеравају у созерцање будућих блага, јер ће их такви наследити.

Блажен је онај ко непрестано пред очима има Дан Суда, и стара се да се тада покаже благоугодним Богу.

Блажен је онај ко је постао победник плотских задовољстава, јер ће у последњи Дан испитивања стећи смелост.

Блажен је онај ко је плакао на земљи Бога ради, јер ће плодови његови родити на небу.

[JESSY]

 

Псалам 145.

 

Смрт - и нада у смрти  

(4, 675)

 

 

 

Душа говори: „У гостопримници тела живех, и Домаћин посла по мене; не могу више остати у њему доле, јер ме посланик тера: „Излази из дома свога, остави то обиталиште." Остај, дакле, тело, у миру - привремено станиште моје, и нека те са радошћу угледам у дан Васкрсења."

Журно дођоше да ме узму, а ја ни знао нисам; послан за мене, већ је пред /вратима/, а ја то и не осетих. Избави ме, Господе наш, од оне осуде којој је допао ђаво, ненависник непорочних синова Твојих, и са Светима Твојима уведи ме у Царство, да бих узносио хвалу и прослављао Тебе, заједно са њима.

Душа говори телу: „Како је горка чаша коју за тебе раствара смрт! Како је страшно ово време и тежак час испитивања! Остај у миру, пријатно станиште у коме сам боравила, док је угодно било Господу."

Каква ће скорб испунити срца грешника у тај час, када Судија - Христос седне на страшни престо Свој; сва покољења предстаће Њему, и откриће се све тајне срца! Страшан Суд, Страшни Судија, страшан је овај час!...

Блажен је онај кога тада покрије благост Твоја, Господе.

Тебе, Сине Божији, примих у себе за попутнину, и када огладнех, наситих се Тобом, Спаситељу света.

Нека бежи огањ од удова мојих; нека га одагна мирис Тела и Крви Твоје; крштење нека буде за мене непотопива лађа. Тебе, Господе наш, нека угледам тамо у дан Васкрсења.