Преподобни Јефрем Сирин ПСАЛТИР

[JESSY]

Псалам 116.

 

Смрт и Суд - прибегнимо покајању 

(4, 670)

 

 

 

Опоменуо сам се последњег дана - и уздахнуо, увидевши како су многобројне кривице моје, како су тешка безакоња моја и схватих да ће неправде моје бити откривене пред погледом свих. Тамо нема места покајању, сузама и молитви; свако ће добити плату према трудовима својим - дар према делању своме; праведног Судију неће приклонити на милост ни плач, ни страдања. Умилостиви се нада мном, Човекољупче!

У Дан када се отворе гробови умрлих, огласиће се труба, загрмеће глас њен, велики трепет и ужас обузеће васељену, сви Анђели ће сићи по заповести Твојој да раздвоје добре и зле, јавиће се огњени облаци и понеће на себи чиста тела Светих, - у тај Дан, нека се и на мени јави милост Твоја, да станем са Твоје десне стране, благи Господе, и будем помилован!

Сишао сам мислено у гробове да видим растакање наше, и видевши оно што је у њима, завапих: "Не одврати се од слуге Твога, Господе! Васкрсни палог, да одам хвалу владичанству Твоме; низложи лукавога који се обрадовао у дан невоље моје, и помилуј ме, јер на Тебе полажем уздање своје."

Суд без милости чека на крају оне који су грешили, а нису се покајали због лукавих дела својих, а они који су чинили правду и чували заповести Господа свога, примиће од Њега небеска блага и наследиће живот вечни. Обрадоваће се тамо праведници за трудове своје, развеселиће се Свети за примљене награде.

Усели све нас у брачни чертог Твој, милосрдни према грешницима, Господе наш!

[Иван Ивковић]

Псалам 117.

 

Поуке о животу - осам греховних страсти /помисли/   

(2, 509)

 

Знај да је осам помисли /страсти/које изазивају све лоше: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, прекомерна туга, униније, сујета, гордост, и оне воде рат са сваким човеком.

Ако хоћеш да победиш стомакоугађање, заволи уздржање, имај страх Божији и победићеш.

Ако хоћеш да победиш блуд, заволи бденије и жеђ, размишљај свагда о смрти, никада не ступај у разговор са женама - и победићеш.

Ако хоћеш да победиш среброљубље, заволи нестицање и нерасипност.

Ако хоћеш да победиш гнев, потражи кротост и великодушност, и чувај у мислима - колико су зла Јудеји учинили Господу нашем Исусу Христу, и мимо тога, Он се, као човекољубиви Бог, није гневио на њих; напротив, молио се за њих говорећи: Оче, опрости им грех овај, јер не знају шта чине.

Ако желиш да избегнеш прекомерну тугу, никада се не жалости због било чега пролазног; или ако те повређују речју, или узнемиравају, или бешчасте, не тугуј, већ напротив - радуј се. Жалости се само онда када сагрешиш, али и тада чувај меру да не би пао у очајање и погинуо.

Ако хоћеш да надвладаш униније, прихвати се, макар и на кратко, било каквог посла, или читај, или се често моли.

Ако хоћеш да победиш сујету, не жели похвале, ни почасти, ни лепу одећу, ни прва места, нити указивање поштовања, већ напротив, заволи да те ниподаштавају и бешчасте, да говоре против тебе лаж, - и прекоревај сам себе да си грешнији од сваког грешника.

Ако хоћеш да победиш гордост, уколико нешто радиш - не говори да си то учинио сопственим трудом, или својим силама; ако ли постиш, проводиш време у бдењу, спаваш на голој земљи, певаш ли псалме, или помажеш, или чиниш много земних поклона, говори да се при Божијој помоћи и при Божијем покровитељству чини све, а не мојом силом и мојим старањем.

[Иван Ивковић]

Псалам 118.

 

Хвала оваплотившем се ради нашег спасења, Господу   

(3, 146)

 

Хвала Ономе, који је сишао ка нама у људској природи! Хвала Невидљивоме, који се ради нас учинио видљивим! Хвала Вечноме, који је ради нас окусио смрт! Хвала Скривеноме, кога никакав ум докучити не може, и који је по благодати Својој учинио себе опипљивим кроз ваплоћење!

Благословен нека је Онај, кога је сопствена добра воља довела до материне утробе и наручја, до рођења и узрастања! Благословен нека је Онај, ко је постао причасник смрти, и тиме даровао живот човечанству.

Благословен нека је Онај, који је учинио наше тело стаништем скривеног бића Свога. Благословен нека је Онај, који нам је нашим језиком изрекао тајне Своје.

Хвала Ономе, који нас је ослободио и био свезан за нас. Хвала Богатоме у милости, који је отплатио за нас све оно у чему се сам није задужио. Хвала Судији, који је за нас примио осуду.

Поклањам се Ономе, који је просветио ум наш учењем Својим, и у нашем слуху пропутио стазу речи Својој.

Благодарим Ономе, који је нашем дрвету привио плод Свој.

Хвала Ономе, који невидљиво обрађује дух наш. Благословен нека је Онај који је устројио чувства духа нашег, да би на гуслама духовним узносили хвалу Њему.

[Иван Ивковић]

Псалам 119.

 

Сагреших - опрости.

Постараћу се да будем исправан

уз помоћ благодати Твоје    

(2, 278 сн. 4, 1)

 

Приступи Оцу милосрђа, грешниче, и исповедајући грехе своје, кажи са сузама: „Сагреших небу и Теби, Господе Боже Сведржитељу, и више нисам достојан назвати се сином Твојим, нити славно Име Твоје призвати грешним својим устима, јер недостојним неба и земље учиних себе, гневећи Тебе, благог Владику!"

Молим Тебе, Господе, не одбаци ме од лица Твога, и не одступи од мене да не бих погинуо. Да ме рука Твоја није покривала већ бих пропао, био бих као прах пред лицем ветра, као да ме никад ни било није на овом свету. Јер откако оставих пут Твој не дочеках ниједан добар дан, јер дан проведен у греху, иако се показује добрим, на самоме делу - од свега горког, он је горчи.

Од сада се надам на милост Твоју, да ћеш ми дати снаге да се потрудим на своме спасењу. Сада приступам Теби молећи, помози мени који сам одступио са пута правде. Излиј на мене милост Твоју као на блудног сина, јер осрамотио сам живот свој, расточивши богатство благодати Твоје. Помилуј, и не презри мене ради непотребног живота мога. Помилуј ме као грешницу, као цариника, смилуј ми се као разбојнику; он је на земљи био одбачен од свих, али Ти си га примио и учинио житељем раја сладости. Прими покајање и од мене, јер и ја сам одбачен од свих. Ти си, Господе, дошао, не праведнике да спасеш, него грешнике да призовеш на покајање, - прими и мене који се пред Тобом кајем.

[Иван Ивковић]

Псалам 120.

 

Колико сам пута давао обећање - и стално лагао;

али по благодати Твојој заборави и то     

(4, 62)

 

Дарујући опроштај, Господе, пошаљи ми снагу; обрати ме тако да бих живео у побожности, по светој вољи Твојој. Освети срце моје које је постало пећина и обиталиште бесова.

Недостојан сам да тражим за себе опроштај, Господе, јер много сам пута давао обећање да ћу се покајати - и учинио сам себе лажовом, не испуњавајући га; много си ме пута подизао, но ја сам поново падао по својој вољи.

Зато сам на себе приносим жалбу и признајем, достојан сам сваке осуде и муке. Колико си пута Ти просвећивао мој помрачени ум, али ја сам се поново враћао на још горе! Размисливши о свему, обузима ме трепет и опет ме побеђује сласт греховна.

Како да избројим све дарове благодати Твоје, Господе, које сам добио ја кукавни, а које сам обраћао и обраћам ниушта својим нерадом! Хиљадама си ме дарова испунио, а ја Ти, бедни, узвраћам супротним.

Али Ти, Господе, пошто је у Теби море дуготрпљења и бездан милосрђа, не дозволи да посеку мене, бесплодну смокву, и не допусти да ме сагоре на пољу живота још недозрелог. Не узимај ме неспремног, не односи још незапаљену светиљку, не одводи одавде онога који нема брачну одећу, већ као благ и човекољубив помилуј ме и дај ми време за покајање, и пред страшним и непоткупљивим престолом Твојим не остави душу моју обнажену, као жалостан призор срамоте.

Ако се праведник једва спасава, где ћу се онда наћи ја, нечасни и грешни? Ако је мучан и тесан пут који води у живот, како ћу се удостојити оних блага ја, који живим нашироко, угађајући себи и расејано? Али Ти, Господе, Спаситељу мој, Сине Бога истинитог, како сам знаш, и како сам хоћеш, по јединој благости Твојој обрати ме забадава од пребивајућег у мени греха, и спаси од погибли.

[Иван Ивковић]

Псалам 121.

 

Обрати ме по Својој моћи,

не чекај на моју добру вољу   

(4, 61)

 

Како да оплакујем заслепљеност душе своје? Како да оплачем погубно непознавање себе самог? Како да оплакујем страсно и нераскајано своје настројење? Подвижници се успокојавају утешени Духом Светим, а ја јурим као луд, ропћући на своју беду којој је разлог мој немар. Постадох као стока бесловесна. Наг остадох, бедни, по лењости својој, јер се туђим онима што пребивају у бдењу и молитви.

Призри милошћу Својом на мене, Владико, са свете висине Твоје. Погледај на непоправљивост бедне душе моје, и путевима које знаш једино Ти, помилуј и исправи ме. Као да стојим пред страшним престолом славе Твоје, као да се дотичем пречистих ногу Твојих, молим и просим скрушеним срцем, помилуј мене, Ти, који си милосрдан створењима Својим; обрати ме, не тражећи заслуге, једино благодаћу Твојом.

Знам да Ти све можеш, и ништа немогуће није за Тебе. Не чекај на моје покварено настројење, јер нема у мени усрђа да се исправим. Сва видљива и невидљива природа нека плаче за мном, остарелим у гресима и страстима. Плачите за мном који сам за оне који ме гледају целомудрен, а унутрашње свагда прељубочинствујем.

[Иван Ивковић]

Псалам 122.

 

Крајње је време да се препозна

демонска обмана и да се тргнемо   

(2, 373)

 

Позабави се, на крају, грешниче, својим спасењем, и усамљујући се, сабери своје помисли и кажи себи: "Колико ћеш још времена испуњавати похоте тела и помисли својих, какву си корист нашао, и шта си за себе стекао чинећи тако? О, душо моја, до каквог смо стања дошли, до каквог растројства."

Погледај - ево, сви око тебе су украшени врлинама и истинито се боје Бога, једино ја ходим у тами. Од раног јутра кајем се за оно што чиним, да бих не задуго потом, чинио још горе. Господ ми је дао снагу и здравље - и ево, поседујући све то, ја гневим Саздатеља свога.

Зашто си тако нерадна, ти, душо моја? Зашто си тако безбрижна? Неће те заувек оставити овде. Послаће, на крају, Господ Анђела Свога на тебе, -и мимо своје воље дужна ћеш бити да идеш одавде. Шта тада?

Познај, коначно, крајњу беду своју, човече, и престани да противуречиш Ономе, који те је саздао, и противиш се заповестима Његовим. Непријатељу који те је саблазнио са смелошћу кажи:

„Понизио си ме пред Анђелима и људима када сам послушао злонамерни савет твој, ђаволе. Убацио си ми мисао: Једном удовољи похоти својој"; то мало дело постало је за мене велика пропаст, и ја сам се предао својим срамним жељама. Вода је пронашла малу пукотину, и од ње начинила велики отвор.

Ти си помрачио ум мој нечистим помислима и бацио ме из греха у грех; уништио у мени уздржање, под изговором слабости стомака; учинио ме страним молитвеном бдењу; усадио у мене среброљубље, под изговором дуге старости; исушио си моје сузе; срце учинио жестоким; одвукао ме од потчињености Христу; умножио разоноде; учинио ме непокорним; довео до тога да се не трудим за оно за шта сам дужан, већ да се занимам сујетним; научио ме зависти и злоречивости; учинио ме надменим, раздражљивим и гневљивим; научио ме преједању, пијанству и сластољубљу; подучио ме расејаности у време читања и псалмопојања, тако да се молим, а и не знам за шта; читам псалме, а уствари се предајем ропству незадрживог блуђења помисли."

Изобличивши тако демонске замке, кажи му на крају одлучно: „Доста ми је тебе, ђаволе!", и остављајући лукавога, прилепи се човекољупцу Богу. Рањена си? Не очајавај. Пала си? Устани и мужествено кажи: „Ниње начах (сада почех)!"  Припадни Владици своме милостивоме и исповеди грехе своје.

Али пре него ли ишта кажеш, Он ће унапред знати шта ћеш рећи; пре него ли отвориш уста, Он већ зна шта ти је на срцу. Нећеш успети да кажеш: „Сагреших", - а већ ћеш видети како ти Он пружа руку Своју да би те примио и загрлио.

Са вером приступи, и Он ће те истог часа очистити као губавог, подићи са одра као раслабљеног, васкрснути као Лазара.

[Иван Ивковић]

Псалам 123.

 

Ради посрнулости наше јави милост   

(4, 64)

 

Милосрђу Твоме прибегавам сав у ранама. Прими уздахе моје, као сузе блуднице.

Ти знаш, Владико, посрнулост природе људске. Сети се да је мисао људска привржена злу од малена, и не гневи се на мене до краја, него ми отвори руку и двер милосрђа Твога; безбрижност моја нека не надвлада брижљивост Твоју.

Прими, Владико, и услиши нечисто и недостојно мољење моје, Ти, који спасаваш оне који се надају на Тебе, који не одбацујеш мољења грешних, који пружаш руку Своју обореноме на земљу. Руководи мноме у страху Твоме, и дај ми сузе умилења.

Мисаоне очи душе моје подигао сам Теби, Господе; не одбацуј ме од лица Твога, јер је благословено Име Твоје у векове.

[Иван Ивковић]

Псалам 124.

 

Божија казна и љубав 

(4, 480)

 

Прогневио сам гресима својим Тебе, Господе; но, Ти се нерадо гневиш, јер си преиспуњен милошћу и непомућена је Твоја лепота.

Ти си море милости, а греси наши нечиста кап. А једна кап не може да узмути непрегледно море.

Ти се не смућујеш кад негодујеш, и не гневиш се када кажњаваш. Јер ако би се Ти разгневио кажњавајући, свет не би издржао гнев Твој.

Ударци Твоји испуњени су љубављу; Твоје кажњавање пламти милошћу, по љубави Својој и када кажњаваш, имаш у виду једино добро.

Палице уразумљења Твога одсечене су са дрвета милосрђа Твога, и чега се дотакне палица Твоја, ударац свагда доноси велико благо.

Када наставник кажњава свога васпитаника, он га не бије ради мржње, већ му жели добро и љубећи кажњава га. И Твој ударац је дело љубави, и не кажњаваш из злобе. Ти желиш наше добро, Господе, јер на све начине доказујеш милосрђе Своје.

Теби није тешко да поднесеш неправде наше, јер си Ти творац природе наше. Ти ниси оптерећен Својим створењем, јер си нас знао пре него што си нас створио.

Ко подноси муке ходећи за дететом, ако не матер која га је родила? Ко подноси неправде света, ако не Господар његов?

Творцу је лако подносити све, и оно најтеже од створења Својих, јер да Он није желео да трпи, не би ни саздао творевину.

Зар ће заборавити жена дете своје, и неће помиловати пород утробе своје? Но, ако ли и заборави жена пород свој, Бог неће заборавити свет, Њиме створени.

Покренула се природна милост Његова, и Он је зачео и породио творевину; као младенац из утробе материне, изникао је из воље Његове - свет.

И ево, подиже и носи Он свет, као што матер када храни млеком својим, с љубављу носи плод, пород утробе њене.

Милосрдни Отац нас је родио, и храни нас Крвљу Сина Свога. Тако и матер даје груди своје детету да би га нахранила.

Младенац сиса, и добија од матере, потребну за себе, храну; колико му треба, толико узима из груди материних.

Младенац не уме да се одврати на другу страну и на неком другом месту да тражи храну себи, а не у матере своје.

Тако и свет једино од Тебе, Творче, позајмљује потребно за одржавање живота, и нико му не може дати храну осим Тебе јединог.

[Иван Ивковић]

Псалам 125.

 

Поуке о животу   

(2, 635)

 

Када предстојиш Богу, представи себи оне који служе земаљским властима. Из примера робова и владара закључи о свом стајању пред Богом.

Представи /себи/ своју грешност, и призивај Бога у помоћ.

Учи од Светих, и проси благодат Божију за чињење дела својих.

Не горди се благодаћу Божијом, и не предај се непоштењу.

Успевајући у добру, не хвали се као човек; грешећи из незнања, не падај духом као човек; успесима се не хвали, и при грешкама не очајавај.

Делатно ревнуј у добру, и исто толико имај мржњу према злу.

Дајући савет не доноси коначне одлуке, јер не знаш тајне Божије.

Радије пристани да идеш на мач, него ли да се одаш гневу. Гнев је боље притајити у срцу, него ли га испољити.

Не наслађуј се пустословљем и не седи тамо где се води страсни разговор. Не тражи себи задовољства у смеху и пријатности у шалама, да не би постао расејан.

Не жели многољудне скупове, јер они у души производе смућење.

Избегавај пирове да не би постао блудник и без жене.

Уздржавај се од јела да те оно не учини страсним. Буди пажљив у обуздавању тела, да оно не би збацило у опасност коњаника - ум.

Владај осећањима да не би, подобно војном оружју, примила она у себе разорну рђу.

Већи део времена проводи у самоћи, да би када будеш са другима увидео корист, и у једном, и у другом.

[Иван Ивковић]

Псалам 126.

 

Не очајавај и не буди самоуверен,

већ у смиреној нади вапи: Господе помилуј!  

(2, 350)

 

Пазите, никада не говорите: „Много сам грешио, нема ми опроштаја." Ко тако говори, тај не зна да је Бог, Бог покајника; да је дошао на земљу, не праведнике да спасе, већ је грешнике призвао у покајање, и када се неко каје, радост бива на небесима ради њега.

Истинито покајање се састоји у томе, да се удаљавамо од греха и омрзнемо га. И ево, када неко каже од срца: „Мрзим неправду", - тада Бог са радошћу прима таквог.

Али пазите, нико да се не дрзне да каже: „Ја нисам сагрешио." Ко тако говори слеп је и затвара очи, сам себе обмањује и не зна како га поткрада сатана и у речи и у делу, час преко слуха, час преко очију, час преко додира, час преко помисли. Јер ко ће се похвалити да је у њега невино срце и чиста сва осећања?

Нико није безгрешан, нико није чист од скверни, нико од људи слободан од кривице, осим Њега јединог, који је нас ради осиромашио, будући богат. Он, једини Безгрешни, узео је грехе света, желећи да спасе све људе, не желећи смрти грешнику, човекољубив, многоблагоутробни, милосрдни и душељубиви.

Њему прибегнимо и ми, јер су сви грешни који су прибегли Њему, задобили спасење.

[Иван Ивковић]

Псалам 127.

 

Реч на Суду онима који су са десне

и онима који су са леве стране     

(2, 371)

 

На страшном Суду рећи ће Господ онима са десне стране:„Ходите, синови светлости Моје, ходите, благословени наследници Царства Мога; ходите, осиротели ради Мене, огладнели и ожеднели, који нисте заволели свет, ни оно што је у свету. Ходите, ви који сте ради Мене оставили све светско, и радост и сроднике и пријатеље, родитеље и децу. Ходите, ви који се населисте у пустиње и горе, пећине и јаме земаљске заједно са зверима, и развеселите се са Анђелима на небесима. Ходите, сви милостиви и гостољубиви; ходите, сви који ходисте тегобним и уским путем. Ходите, благословени Оца мога да наследите приуготовљено вам Царство од постанка света." А онима са леве стране, казаће: „Идите од мене у огањ најкрајњи. Идите од Мене, немилосрдни, братомрсци - христомрсци. Ви нисте миловали и нећете бити помиловани; ви не слушасте речи пречистог Јеванђеља Мог и блажених ученика мојих - па ни Ја нећу чути плач ваш; ви сте раскошно живели на земљи, наслађивали се добрима у животу своме, па овде немате шта да добијете, примили сте своје; тамо сам Ја свакодневно призивао кроз Писмо, а ви, чувши, насмејасте се онима који читају, - и сада вам кажем: Не познајем вас. Идите од Мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и Анђелима његовим."

И поћи ће они у муку вечну, а праведници у живот вечни.

[JESSY]

 

Псалам 128.

 

Једино добру жељу приносим;

ње ради, помилуј и спаси!    

(2, 416)

 

 

 

Као Творац, Ти знаш шта си створио. Као Судија, знаш шта си осудио (после пада), као Онај који се очовечио, знаш шта си устројио на спасење.

Ти си ми дао природу неоскврњену, али праотац мој, Адам, ју је покрио великом нечистотом и учинио немоћном. А ја сам нечистоти придодао насладу сујете - и сада невољно сносим казну. У саму природу моју унето је распадање - и ево, сиротујем као витлан буром на мору.

Помилуј ме као Творац; састрадалан буди немоћи мојој, као Онај који се ради мене очовечио; не одбаци ме ради мојих страсти, већ их растерај, видевши стремљење моје воље. Не узгнушај се на мене ради моје нечистоте, већ погледај на скрушеност и жељу да будем бољи.

Ако се одвратиш од мене ради скривених помисли мојих, Ти погледај на плач мој и на то што сам осуђујем сластољубље своје.

Добре воље у мени има, али не могу рећи да има и снаге. Дајем оно што имам. Ако хоћеш да даш и то што недостаје, подари, погледавши на моје расположење.

Сирот сам и покраден од змије; немоћан сам и свезан трулежношћу; не налазим у себи снаге, угушен грехом. Прокоцкао сам дар Твој, и зато немам потпуну благоразумност. Прокоцкао сам близину Твоју, зато и не знам куда идем.

Ничега нема у мени. Ако се нешто и нађе, то си ми Ти, смиловавши се, дао. Сирот сам до краја; а ако се и обогатим, све ће то опет бити Твоји дарови. И ово сада је Твоје, и оно пре је било Твоје.

Само благодат просим, - и исповедам да ћу се кроз Тебе спасти, ако се уопште спасем.

[JESSY]

 

Псалам 129.

 

Враг је препреден, а ми безбрижни, -

будимо пажљиви да не би изгубили Царство   

(2, 538)

 

 

 

Ходите, принесимо старање; ходите, припаднимо Богу, неодступно плачимо и проливајмо пред Њим сузе, да би нам подарио душевно просвећење.

Схватите замке врага, непријатеља нашег, овог ненависника сваког добра, који нам на путу поставља препреке и саблазни, погубну љубав према стицању, надменост века овог, плотско задовољство, а такође и жељу за дуговременим животом овде, страх од подвига, лењост на молитви, сан увреме псалмопојања и телесни покој.

Колико се год он труди, толико смо ми нерадни и безбрижни; колико је он препреден, толико смо ми непажљиви, иако знамо да су дани наши скраћени, да је дошло време и Господ славе долази у благољепију красоте Своје са страшним силама Царства Свога, да да свакоме према делима његовим.

Бојим се да се на нама не испуни реч Господња: Доћи ће од истока и запада, севера и мора и обитаваће са Аврамом и Исаком и Јаковом у Царству небеском, а ми ћемо бити изгнани напоље.

Молим Тебе, Христе, светлости истинита, породе благословеног Оца, образу и блистање ипостаси Његове, који седиш са десне стране величанства Његовог, похвало и радости оних који Те љубе, Животе мој: „Спаси ме грешног у Царству Твоме и не узврати ми по делима мојим, већ ме спаси благодаћу Твојом, и помилуј ме по доброти Својој, јер си благословен и препрослављен у све векове."

[JESSY]

Псалам 130.

 

Нисам оно што сам дужан бити,

бојим се изобличења на Суду.

Подај покајање и силу     

(4, 25)

 

 

 

Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када сам стран врлини, и пред Богом, који све види, ја толико лошег чиним?

С правом су фарисеји претрпели изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назива лицемерним. И ја све више заслужујем такав прекор, али изобличен савешћу негодујем, јер горка је истина за оне који желе да се покажу, али не и буду.

Ваистину, ако се открије моја унутрашњост, указаће се црви; ако ли се уклони покров од креча, они који ме виде схватиће да лежим у гробу. И ако се то и не открије овде, - свакако ће огњем бити испитано на Суду какав сам.

Тешко мени, како ћу тада поднети изобличење безаконих мојих дела и помисли!... Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по обиљу милосрђа Твога, очисти безакоње моје. Услиши ме по благости Твојој, Владико, и не одбаци мољење моје, као што не одбацујеш молбе оних који се истинито кају.

Правда моја и покајање моје није чисто, јер се један дан кајем, а два Те гневим. Зато ниспошљи у срце моје страх Твој, и утврди душу моју на камену искреног покајања. Светлост благодати Твоје нека надвлада таму која је у мени.

Приклони се мољењу моме, благи Господе, не ради правде моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој и по великој и неизрецивој благости Твојој. Подигни удове моје сокрушене грехом, просвети срце моје помрачено лукавим жељама, спаси ме од греховне навике да ме непријатељ не сруши до краја.