Negativno ili neprijatno osećanje

[SANJA]

Ljudi, ne slažem se sa tezom da je strah znak da vera nije dovoljno jaka. Jednostavno, postoji boljka koja se zove agorafobija (neko je gore napomenuo nemogućnost izlaska iz kuće) i to je prosto tako. Bolesti straha se leče kao i sve druge bolesti. Nemojmo sve poistovećivati sa nedostatkom vere, iskušenjima i tome slično. Postoji nešto što se zove fobija koja se leči kao i sve druge bolesti, uključujući i depresiju.

[dragisa]

a more bit,

medjutim to ne znaci da Hristos u nekim slucajevima izuzetne vere ne leci cak i neizlecivo.

[Rada ex guscije pero]

 znam ja da se naljutim...i svašta  znam  stadaradim

ali trudim se po onoj narodnoj "hrabrost je odbranitti sebe od drugih

                                          a čojstvo druge od sebe"

    koliko u meni ima hrabrosti i čojstva... sliježem ramenima

mislim trudim se oko ovog drugog dijela poslovice,

a oko prvog se trebam truditi da se ne trudim 

[Пацифиста]

Кад смо већ код негативних емоција, ја сам баш данас имао један сукоб са професорком са факултета што ми се обило о главу.

Док сам се тамо са њом расправљао био сам убеђен да сам у праву, а тек кад сам дошао кући и смирио се видео сам колико је моје понашање пред њом било незрело.

Управо оно што је неко написао, јадати се начелници на послу.

Схватио сам да од једне жене која ми није ништа тражим да има материнско разумевање према мом размаженом захтеву да изађем на испит иако нисам испунио све услове.

Само сам себи погоршао ситуацију, а своју заблуду сам тек малопре успео да сагледам. Како смо ухваћени понекад у замку својих сопствених негативних емоција.

[Пацифиста]

Negativne emocije, svi ih imamo, kao što si rekla, neki se jako dobro nose s tim, tj. ne skidaju osmijeh s lica. Meni nekako nije u redu glumiti pred drugima radost, ako ti srce puca od bola. Postoje ljudi koji "nikada" nemaju problema, koji su uvijek srećni i koji misle da svi misle kako je njihov život savršen. Ja ne volim biti u društvu takvih ljudi. Smij se kada ti se smije, raduj se kad ti se raduje, i tuguj kada ti se tuguje. Nisam ja ni za onu drugu krajnost gdje se opterećuje bližnji sopstvenim problemima naravno. Ali ne volim ni glumu, tj. baš je ne volim. Ne znam šta se time postiže. Drugo je to kada se neko raduje svojim stradanjima, to je nešto potpuno drugačije, i takvih je jako malo.

Ne znam koliko sam u stanju da potisnem nešto što mi stvara nemir - jednostavno kažem sebi - i ovo će proći, i sutra će sve biti drugačije. Negativne emocije se moraju proživiti, i odrobijati (moj slučaj), ne vjerujem u potiskivanje svega lošeg kao puta za oslobođenje od istog.

Postoje ljudi koji "nikada" nemaju problema, koji su uvijek srećni i koji misle da svi misle kako je njihov život savršen. Ja ne volim biti u društvu takvih ljudi.

neki se jako dobro nose s tim, tj. ne skidaju osmijeh s lica

То је ОГРОМНА гордост. Оно што тим људима треба јесте да буду своји, и да буду заиста радосни.

Јер ко је заиста свој, ко не бежи од себе самог, тај неће живети у свом публицитету, у слици коју други о њему имају, већ ће наћи мир у себи самом.

[Пацифиста]

... ne vjerujem u potiskivanje svega lošeg kao puta za oslobođenje od istog.

Не само да то није пут за ослобођење, него је препрека на путу ка ослобођењу.

То може бити краткорочно пут, ако неке околности не дозвољавају да се испољи било шта негативно, али кад-тад, мораћемо се суочити са истином, и неће бити пријатна. 0442_feel 0205_whistling 1405_love

Међутим, самим тим што смо се суочили са нечим од чега смо бежали, макар било и непријатно, ужасно, или какво год, осећај радости и храбрости ће преплавити наше срце. eheeeej

Бог не жели да бежимо од наших недостатака, Бог жели да их преобразимо.

Бежање од негативних емоција и потискивање свега лошег је као лек против болова, лечи узрок али не и последицу.

[Arsenija]

Kanta za emotivo smeće

Negativne emocije se sabiraju i talože u podsvesti  predstavljajući tempiranu bombu koja svakog momenta može da eksplodira.

Ljutnja,tuga,strah,ljubomora,mržnja....mogu se kanalisati ili pretvoriti u neki drugi oblik...u stvaralaštvo,ili mogu da motivišu ljude da napreduju u karijeri....

Za početak,ovo je kanta u koju možete da bacite svoje negativne emocije i oslobodite se stresa.

Sve što vas nervira i što negativno utiče na vaše raspoloženje,bacite,to je smeće-emotivno.

Ili nadjite načina da ga pretvorite u nešto dobro i korisno.

 

                                       

[Arsenija]

[Arsenija]

Ljutnja

Svako se može razljutiti.

To je lako!

Ali naljutiti se …

na pravu osobu,

u pravoj mjeri,

u pravo vrijeme,

zbog valjanog razloga

i na pravi način.

To nije lako!

Aristotel

[Arsenija]

Zašto ljudi viču jedni na druge?

Hinduistički svetac, posjetivši rijeku Gang kako bi se okupao, naišao je na jednu porodicu čiji su članovi ljutito vikali jedni na druge. Okrenuo se svojim učenicima nasmijan i upitao:

“Šta mislite, zašto ljudi viču jedni na druge kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vrijeme, te jedan od njih reče: “Vičemo zato što gubimo svoj mir.”

“Ali, zašto trebate vikati kad je druga osoba pored vas?! Mogli biste mu reći to što mu imate za reći na nježniji način.”, dodao je svetac.

Učenici su dali još nekoliko odgovora, ali nijednim svetac nije bio zadovoljan.

Napokon im je i objasnio:

“Kada su dvoje ljudi ljuti jedno na drugo, njihova srca se jako udalje. Kako bi pokrili tu udaljenost moraju vikati da bi čuli jedno drugo. Što su ljući, to će jače morati vikati da bi se čuli i pokrili tu veliku udaljenost.

Šta se događa kad se dvoje ljudi voli?! Ne viču jedno na drugo već govore nježno, zato jer su njihova srca jako blizu. Razlika između njih ne postoji ili je jako mala…”

Hinduistički svetac je nastavio:

“Kad se vole još više, šta se događa? Oni ne govore, već šapuću i još se više približe međusobno u svojoj ljubavi. Na kraju ne trebaju više niti šaptati, samo se gledaju i to je sve. Tako su blizu dvoje ljudi jedno drugome kad se vole.”

Za kraj im je još rekao i ovo:

“Dakle, kada se svađate, ne dopustite da se vaša srca udalje. Ne izgovarajte riječi koje vas međusobno sve više udaljavaju, jer će inače doći dan kad će udaljenost postati tako velika da nećete naći put kojim ćete se vratiti. Tada biste mogli završiti i na sudu na primjer, zbog razvoda.

http://www.mudremisli.com/2010/02/zasto-ljudi-vicu-jedni-na-druge/#more-10092

[distancirana]

Ovo me podseca,kada sam radila za jednu nevladinu organizaciju,i bila volonterka na "SOS" telefonu..(telefon za pomoc zrtvama nasilja)...i tamo smo imale razne instruktaze ...Kada vam se javi zrtva nasilja,a uglavnom su to zene,iz mog iskustva...to je vrlo bolno za slusanje,i tesko se pravi barijera izmedju zrtve i nas koje to slusamo...i onda se na kraju meseca radila "filteracija"...gde svaka od nas izbaci iz sebe sta ima..tj negativna osecanja koja su se skupila..

[Arsenija]

.

[Дејан]

(S. Pečeničić)

Uobičajeno je da na pitanje kako se osećamo odgovaramo sa „dobro” ili „loše”. Time podrazumevamo da su prijatna osećanja dobra, a neprijatna loša. I u psihologiji se prijatna osećanja označavaju kao „pozitivna”, a neprijatna kao „negativna”. Zato je „pozitivna psihologija” disciplina koja se bavi prijatnim osećanjima. Posledica ovakvog označavanja jeste da su u našoj kolektivnoj svesti neprijatna osećanja asocirana sa lošim i negativnim.

Time je potvrđen prvobitni stav malog deteta prema emocijama koji je Frojd opisao kao „princip prijatnosti”: ono veruje onome što oseća i njemu je sve što je prijatno – korisno i dobro, a sve što je neprijatno – štetno i loše. To je razlog zbog kog dete u početku izbegava sve one aktivnosti koje su povezane sa neprijatnošću, ma koliko njegovi roditelji smatrali da su te aktivnosti korisne.

Zbog toga mnogi smatraju da bi bilo normalno da se čovek stalno oseća prijatno, a da su neprijatna osećanja izuzetak. Kako taj standard ne uspevaju da ostvare u vlastitim životima, smatraju da treba da još rade na sebi.

U stvarnosti, neprijatna osećanja su veoma korisna. Njih osećamo kada procenjujemo da je neka naša vrednost ugrožena. Takva osećanja nas pokreću na aktivnosti čiji su ciljevi da zaštitimo tu vrednost i da se prilagodimo. Zato su neprijatna osećanja u najširem smislu reči povezana sa preživljavanjem. Kao što je bol koristan signal da nešto sa telom nije u redu, tako su i neprijatna osećanja korisni signali koje je teško ignorisati, da nešto što nam je važno nije u redu. Za razliku od njih prijatna osećanja su povezana sa kvalitetom života.

Na nivo jezika, neprijatna osećanja su prepoznata kao važnija. Dokaz je što ima deset puta više reči za različita neprijatna osećanja nego što postoje za prijatna. Zato što su socijalno opažena, kao značajnija dobila su svoje reči – imena.

Razlog što se u psihologiji neprijatna osećanja označavaju kao negativna jeste što je krajem 19. veka, kada je nastajala, psihologija preuzimala modele iz tada glavne nauke – hemije. Prvi psiholozi su pokušavali da naprave analogiju između duševnog života i načina rada atoma i molekula. Isto ono svojstvo jona da imaju pozitivno ili negativno naelektrisanje – valencu – zbog čega se privlače ili odbijaju, pripisano je emocijama. Pravo značenje osećanja sa „negativnom valencom” ili „negativnog osećanja” jeste da dovodi do odbijanja između živog bića koje ga oseća i predmeta koji „izaziva” pojavu ovog osećanja.

U vreme afirmacije prijatnih osećanja kroz pozitivnu psihologiju, ne treba zaboraviti da su neprijatna osećanja takođe važna i da ih je bolje zvati neprijatnim, a ne negativnim.

Zoran Milivojević

 

Politika

[DankaM]

U stvarnosti, neprijatna osećanja su veoma korisna. Njih osećamo kada procenjujemo da je neka naša vrednost ugrožena. Takva osećanja nas pokreću na aktivnosti čiji su ciljevi da zaštitimo tu vrednost i da se prilagodimo. Zato su neprijatna osećanja u najširem smislu reči povezana sa preživljavanjem. Kao što je bol koristan signal da nešto sa telom nije u redu, tako su i neprijatna osećanja korisni signali koje je teško ignorisati, da nešto što nam je važno nije u redu. Za razliku od njih prijatna osećanja su povezana sa kvalitetom života.

 

Ovo je izuzetno važno.

Da, neprijatna osećanja imaju funkciju. Da nas upozore da nešto nije ok.

Ali, neprijatna osećanja su i čest pratilac promene na bolje. Nije lako menjati se.

Realno, treba da koristimo naša osećanja kao neki barometar. Da stanemo i razmislimo o njima i uslovima.

A postoji i nešto što se zove tolerancija na frustraciju. Neka neprijatna osećanja moraš da izdržiš. Ajd recimo, kome nije neprijatno da drži javno predavanje ili bilo kakvu govoranciju. Ali posle nekog vremena, prestane da ti bude neprijatno. I to je pokazatelj da si se promenio.

Ima i situacija kada prestane da nam bude neprijatno ono što jeste neprijatno većini drugih ljudi. Npr., nasilje, kriminal, laž.., I to je pokazatelj da si se promenio, ali na gore.

Treba razmišljati o svojim osećanjima u svakom slučaju. 

[Јелина]

Шта онда то непријатно толико ломи у човеку (и бол је огроман)?

 

Ако већ зна за замку ега, ако није чисто одрицање конформизма, ако и суштину види  да га опомиње и мења на боље, или ако није реч о претераној ганутљивости (и на лепо и на лоше), јел` има још нешто што би требало да извежба па да мало боље прескаче ломове?

 

Или се само једноставним а упорним прескакањем стекне потребна кондиција да то иде лакше?

 

Да ли је то добар пут који није занемаривање - камуфлажа, а ни равнодушност? То ми је баш дилема - "лажни мир".

 

У ствари, можда је најбоље преломити се без отпора, али се што брже опоравити (како смислом личних промена, тако и смислом трпљења)? Мада онда ово може да личи на лабилност

 

Да видимо иза окуке - потребна су нам крива огледала за улице бола, колико?