Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[Аљонка]

Чини ми се да до покајања никад и не дође, јер зашто се уопште понављају грехови онда? Кад би се неко стварно искрено покајао вероватно не би понављао грех који је чинио.

Ne slazem se. Mi smo svi slabi, i nije lako promeniti se i ispraviti. ALi to ne treba da nam bude opravdanje. Svako iskreno pokajanje podrazumeva i iskrenu zelju da se promenimo. Bez toga, ispovest lici samo na svodjenje racuna pred Bogom, i izgovaranje onog sto Bog vec i sam zna...

[Аљонка]

Колико знам, није довољно исповедити се. То је први корак, а други је окајавање, тј чињење добрих дела, супротних од исповеђених.

Тако ако је неко био лопов, сад кад се покајао у теорији, нека буде дарежљив према сиромашнима у пракси нпр.

:huh: 

[Сефора]

Уффф А сада треба писати о свакој греховној особини која доприноси појави психичких и соматских обољења али и о начинима и методама превладавања свих греховних особина.

Греховне особине су : алкохолизам, ароганција, безнађе, безобзирност, безосећајност, бес, бесмисленост, беспосличарење, бестидност, бесциљност, бојажљивост, бунтовништво, бучност, високомереност, властољубље, гневљивост, гнушање, гордост, грамзивост, греховност, грубост, двоједушност, додворавање, дрскост, дружељубивост, духовитост, душељубље, заборавност, завист, занесењаштво, зановетање, зеленаштво, злобност, злопамћење, злоупотреба положаја, злурадост, индиферентност, инертност, каприциозност, клеветништво, користољубље, кукавичлук, лажљивост, лакомисленост, ласкање, лењост, лицемерје, лоповлук, лукавство, љубав према свету, љубомора, љубопитљивост, мелахонлија, многоглагољивост, мржња, наглост, надменост, наметљивост, напраситост, насртљивост, небрига, независност, незаситост грла, незаситост стомака, незахвалност, некажњивост, немарност, немилосрдност, неодговорност, неодређеност, неповерљивост, непостојаност, неразумност, несавесност, неспокојство, нестрпљење, неуредност, неустрашивост, нехат, ниподаштавање, ограниченост, оговарање, окрутност, осветољубивост, осуђивање, охолост, очајавање, памћење зла, педантерија, плашљивост, повлађивње, поводљивост, подмуклост, подозривост, подсмех, покуда, попустљивост, похота, празнословље, презирање, пренемагање, препирање, претвореност, преузношење, префриганост, прорачунатост, псовање, раздражљивост, разметљивост, разузданост, расејаност, расипништво, раскалашност, раслабљеност, ревност која није по Богу, роптање, самобрижност, самовоља, самодивљење, самозадовољство, самоисправљање, самољубље, самонаслађивање, самооправдање, самопоуздање, самоправичност, самосаблажњивање, самосажаљење, самоувереност, самоугађање, самоумиривање, самохвалисање, светогрђе, својеглавост, сентименталност, склоност да се уздамо у људе, склоност ка блуду, склоност ка маштању, склоност ка опасностима, склоност ка поучавању, склоност ка препирци, склоност ка убиству, славољубље, снебљивост, сплеткарење, среброљубље, стомакоугађање, страшљивост, сујета, сумњичавост, таштина, тврдичлук, тврдоглавост, телољубље, трпељивост, туговање, увредљивост, ужурбаност, уздржаност, умишљеност, униније, уображеност, упорност, уштогљеност, фанатизам, фарисејство, формализам, фриволност, хазадерство, хвалисавост, цинизам, човекоугађање, шаљивост.

Уколико погрешно прутумачимо само један од ових појмова ...

Наиме, ово знање нам је потребно уколико желимо да живимо нормалан друштвено-духовни живот у Цркви Божијој. За реч Црква користићу велико почетно слово кад је посреди Заједница Бога и човека, а мало кад она означава рукотворени храм.

Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.

Саборна посланица светог апостола Јакова  Гл.1,  13-15.

[Аурор]

Još jevanđelja po Sefori.

U ovoj epizodi vam pričamo kako je šaljivost ne lepa osobina ili vrlina, kvalitet, nenene. Promašili ste poentu.

ŠALJIVOST JE JEDNA GREHOVNA OSOBINA KOJA DOPRINOSI POJAVI PSIHIČKIH I SOMATSKIH OBOLJENJA.

Sreća da nam daje i metode preovladavanja takvih i sličnih strahota.

Napišite za gordost, to bi mi i bilo zanimljivo.

[Сефора]

шаљивост је жеља да стално збијаш шале, чак и онда када су ( шаљивост, лакрдијаштво ) неумесне и кад није време за њих.

Словенска реч '' кошћун'' - ''шаљивџија''.

супротно оваквој шаљивости је врлина ''шаљивост по разуму''

шаљивост по разуму је потреба да с људима из окружења поделимо осећање радости и весеља, изражавајући то речима и понашањем у време када нису заузети послом; наиме не треба да сметамо околини и да их узнемиравамо својим ...

[Аурор]

шаљивост је жеља да стално збијаш шале, чак и онда када су ( шаљивост, лакрдијаштво ) неумесне и кад није време за њих.

Словенска реч '' кошћун'' - ''шаљивџија''.

супротно оваквој шаљивости је врлина ''шаљивост по разуму''

шаљивост по разуму је потреба да с људима из окружења поделимо осећање радости и весеља, изражавајући то речима и понашањем у време када нису заузети послом; наиме не треба да сметамо околини и да их узнемиравамо својим ...

Misliš humor kao destruktivnost i humor?

Zanima me za gordost.

[Сефора]

уффф  Гордост

свети оци кажу да је гордост у ствари незахвалност.

Зато је и речено да је Васељена величанствена Црква Божија.

Оставрени однос са Богом у Евхаристији подразумева непрестано захваљивање Богу што је створио овај свет, што га је привео из небића у биће и што нам је дао могућност да у заједници с Њим задобијемо вечно постојање. То и значи грчки глагол ευχαριστώ – евхаристо – благодарим, захваљујем, из којег је изведена именица Евахристија. 

За реч Црква користићу велико почетно слово кад је посреди Заједница Бога и човека, а мало кад она означава рукотворени храм.

[Аурор]

Mhm. Hvala Sefora! 

[Сефора]

Алкохолзам је жеља да се изналазе разлози за што је могуће чешћу употребу алкохола. Рађа се из жеље да сву пажњу и бригу поклањамо спољашњем и телу, првенствено своме; да чинимо оно што је за тело пријатно.

Свима је је познато какве муке трпи алкохоличар зато што није удовољио жељи да се напије, а не зато што је трезан. Но сличне муке доносе човеку и незадовољена похота, стомакоугађање, хвалисавост, самољубље, лакомост, подсмех и томе слично.

Свети Оци веле да чак ни у стварима које се по општеприхваћеном мишљењу сматрају

узроком греха ( лоше навике ) нема ништа рђаво - ни у вину, ни у женама, ни у новцу нема ништа рђаво, него је рђава њихова злоупотреба. Притом, само по себи се разуме да правилна употреба нити је грех, нити је за осуду.

[Сефора]

Подсмех је жеља да човекове особине, поступке и животне прилике, у којима се налази, представимо као смешне чак и ако ту нема ничег смешног.

Ако исмејемо нешто што је добро, онда оно као да престаје да буде добрим па више нема смисла трудити се да га стекнемо. У том случају човек као да по неком закону и сасвим основано може да одустане од напора и труда на постизању добра у најширем смислу те речи.

Ако је, пак, смех усмерен на зло, онда се и оно чини малим, безазленим, не баш страшним и недовољно вредним не само да се с њим боримо него чак и да се од њега удаљимо или да га се једноставно клонимо.

Гледаш тако у наопако окренут двоглед и видиш како далеко од тебе пузи малени зеленкасти гуштерчић и смешно отвара своја усташца с дирљиво белим зубићима.

А када престанеш да гледаш кроз двоглед, склонивши га с очију - пред тобом обичан крокодил...

У споју са снисходљивошћу подсмешљивост формира ону по положају једнаку и по спољашности безазлену црту карактера коју обично називамо ироничношћу и која нема за циљ да омаловажи средину, него пре да с осмехом констатује његову маленкост и безначајност у поређењу с несумњиво измаштаном величином ироничног човека.

Склоност ка подсмеху изазива протест околине или, пак, формира неозбиљан однос према човеку склоном подсмеху.

Како сејеш, тако и жањеш.

Смех и подсмех често користе политичари како би их слушаоци, гледаоци и бирачи лакше прихватили, или да би ...

[Сефора]

жеља да се према својим мислима и сликовитим представама односимо као према нечему што има већи значај и што заслужује већу пажњу него ли стварност која нас окружује.

стварност која нас окружује ???

Споља се може манифестовати као замишљеност.

Склоност ка маштању, као по правилу, бива праћена замишљањем неких слика и ситуација у којима човек који машта игра сасвим одређену улогу. Склоност ка маштању је како што кажу свети Оци, мостић преко којег у човекову душу продире мноштво грехова. Зато се, у зависности од оног греха или оне страсти према којој се човек више приклања, и мења карактер његових мисли или сликовитих представа. Злобан човек може замишљати сцене убиства, погибије људи и животиња, природне катаклизме у којима он није активни учесник; осветољубив човек ће замишљати окрутан обрачун са стварним или измишљеним непријатељима; онај ко је склон ленчарењу или забавама увесељаваће себе замишљеним спектаклима; онај ко је склон стомакоугађању наслађиваће се размишљајући о кулинарству; човек који је склон унинију ( или самосажаљењу ) замишљаће узалудност својих напора, промашеност послова, свој пораз по свим питањима.

На тај начин свако се мислено наслађује оном страшћу која је за њега пријатна.

Склоност ка маштању у знатној мери може да формира човеков карактер и његово понашање.

Например, човек који се у машти сам себи диви, у реалном животу показује чуђење и љутњу када се нађе у ситуацији у којој му се не диве они који га окружују.

Итд ...

наслов књиге: страсти и њихова пројава кроз соматске и нервно-психичке болести

са благословом Високопреосвештенога Амросиа, Архиепископа ....

[Aquilius Cratus]

Греховне особине су : алкохолизам, ароганција, безнађе, безобзирност, безосећајност, бес, бесмисленост, беспосличарење, бестидност, бесциљност, бојажљивост, бунтовништво, бучност, високомереност, властољубље, гневљивост, гнушање, гордост, грамзивост, греховност, грубост, двоједушност, додворавање, дрскост, дружељубивост, духовитост, душељубље, заборавност, завист, занесењаштво, зановетање, зеленаштво, злобност, злопамћење, злоупотреба положаја, злурадост, индиферентност, инертност, каприциозност, клеветништво, користољубље, кукавичлук, лажљивост, лакомисленост, ласкање, лењост, лицемерје, лоповлук, лукавство, љубав према свету, љубомора, љубопитљивост, мелахонлија, многоглагољивост, мржња, наглост, надменост, наметљивост, напраситост, насртљивост, небрига, независност, незаситост грла, незаситост стомака, незахвалност, некажњивост, немарност, немилосрдност, неодговорност, неодређеност, неповерљивост, непостојаност, неразумност, несавесност, неспокојство, нестрпљење, неуредност, неустрашивост, нехат, ниподаштавање, ограниченост, оговарање, окрутност, осветољубивост, осуђивање, охолост, очајавање, памћење зла, педантерија, плашљивост, повлађивње, поводљивост, подмуклост, подозривост, подсмех, покуда, попустљивост, похота, празнословље, презирање, пренемагање, препирање, претвореност, преузношење, префриганост, прорачунатост, псовање, раздражљивост, разметљивост, разузданост, расејаност, расипништво, раскалашност, раслабљеност, ревност која није по Богу, роптање, самобрижност, самовоља, самодивљење, самозадовољство, самоисправљање, самољубље, самонаслађивање, самооправдање, самопоуздање, самоправичност, самосаблажњивање, самосажаљење, самоувереност, самоугађање, самоумиривање, самохвалисање, светогрђе, својеглавост, сентименталност, склоност да се уздамо у људе, склоност ка блуду, склоност ка маштању, склоност ка опасностима, склоност ка поучавању, склоност ка препирци, склоност ка убиству, славољубље, снебљивост, сплеткарење, среброљубље, стомакоугађање, страшљивост, сујета, сумњичавост, таштина, тврдичлук, тврдоглавост, телољубље, трпељивост, туговање, увредљивост, ужурбаност, уздржаност, умишљеност, униније, уображеност, упорност, уштогљеност, фанатизам, фарисејство, формализам, фриволност, хазадерство, хвалисавост, цинизам, човекоугађање, шаљивост.

  Administratori, moderatori mislite vi da reagujete na ovo? Ili ovo i dalje moze da stoji na forumu kao neko pravoslavno ucenje. I jos napisano od osobe koja smatra da je sklonost ka poducavanju greh.

[Сефора]

Наиме, тражи

Administratori, moderatori mislite vi da reagujete na ovo? Ili ovo i dalje moze da stoji na forumu kao neko pravoslavno ucenje. I jos napisano od osobe koja smatra da je sklonost ka poducavanju greh.

Ја сам добила благослов од свештеника Ивана који је уредник ове странице да пишем о ... !

[Aquilius Cratus]

Наиме, тражи

Administratori, moderatori mislite vi da reagujete na ovo? Ili ovo i dalje moze da stoji na forumu kao neko pravoslavno ucenje. I jos napisano od osobe koja smatra da je sklonost ka poducavanju greh.

Тема је постављена са благословом свештеника Ивана који је уредник ове странице  !

Zaista???? Ma nije moguce. Pa nas forum je koncipiran na druzeljubivosti, duhovitosti, trepeljivosti, sklonosti ka poducavanju. Pa nece valjda o Ivan na sebe da udari.

[Сефора]

Дружељубивост - жеља да се тражи прилика за дружење с људима, користећи се притом било каквим изговором.

Духовитост - жеља да људе стално наводимо на смех и да тражимо повод и разлог за то. Наиме, спречава озбиљност. Духовитост је повезана са жељом да стално збијамо шале, чак и онда када су ( шаљивост, лакрдијаштво ) неумесне и кад није време за њих.

супротно оваквој духовитости и шаљивости је врлина ''шаљивост по разуму''

шаљивост по разуму је потреба да с људима из окружења поделимо осећање радости и весеља, изражавајући то речима и понашањем у време када нису заузети послом; наиме не треба да сметамо околини и да их узнемиравамо својим ...

Уздржаност - жеља да се прикрије лични, најчешће негативни, однос према средини. Е сада...

О овоме ћу касније писати.