Зашто је важно да се папа извини Србима ?

[Megas Doux]

Ma dovoljna je i jedna od mil slika , kada neko stoji pored ljudi koji pozdravljaju nacističkim pozdravom i služi misu...onda je dokaz tu na kojoj strani je bio...

http://www.telegraf.rs/wp-content/uploads/2014/02/11/Stepinac-i-NDH.jpg

[Баба]

Sledeća tema koju otvaram imaće naslov: Zašto je važno da Kalinik učestvuje na svakoj temi na kojoj se govori o papi?

[Megas Doux]

Zato što voli papu , verovatno bi to bio zaključak...ili...otvarate previše tema sa istim pitanjima

[Ђуро Станивук]

Ma dovoljna je i jedna od mil slika , kada neko stoji pored ljudi koji pozdravljaju nacističkim pozdravom i služi misu...onda je dokaz tu na kojoj strani je bio...

http://www.telegraf.rs/wp-content/uploads/2014/02/11/Stepinac-i-NDH.jpg

 

"Ским си такав си."... понекад волим да кажем "С ким си, с њим си."

 

П.С. јел то Лојзи држи смартфон?

[Megas Doux]

Jedna od zanimljivih izjava episkopa bačkog Irineja o papi Ivanu Pavlu II :

 

"Аутентични мостоградитељ духовности који у име љубави Христове сведочи своје првенство као чињеницу нашег благодатног живота у Христу… Патријарх хришћанског запада који најбоље и највише могуће служи јединству целога света… Понтифекс цркве која председава у љубави, достојан свога узора и претходника – светог Иринеја Лионског, због чега на својим плећима носи крст зближавања Истока и Запада… Његова светост улаже сав напор како човек најбоље може и уме, у љубави и у име љубави, ради спасења свих, до крви и зноја, како тражи Јеванђеље, и то му не може одрећи нико… Другачији темперамент од свога претходника, блажене успомене папе Павла Шестог, импозантног у својој једноставности, смерности и усрдности служења, папа Јован Павле II је три пута превалио растојање од Земље до Месеца… Даје ручкове у атмосфери љубави и заинтересованости за српски народ и његове тешкоће, као и за крст који српски народ носи, а све са жељом да помогне српском народу колико је највише могуће… Импресионира својом обавешћеношћу и жељом да помогне православним црквама, и тиме изазива узбуђење и гануће у души… Личност духовне снаге каква се ретко среће у свим временима, а поготову данас, на граници размене миленијума… Личност која огромном снагом воље и спремношћу на самопожртвовање делује на све нас изузетно снажно, толико да се то не може исказати"

[ПиП]

Опљачканим златом спасили кољаче Срба!

Б. СУБАШИЋ | 05. фебруар 2014. 21:30 | Коментара: 53

Зашто је судбина блага које су усташе опљачкале током рата још увек тајна. Отетим драгоценостима финансирано пребацивање злочинаца у Јужну Америку

 

Католички свештеници и усташе

Сродне вести

• 

  ХР: Ружа Томашић говорила под Павелићевом сликом

• 

  Бољковац:У Хрватској живи усташтво

• Усташки повици на Пољуду, утакмица два пута прекидана!

• Претње ликвидацијом директорки и запосленима у спомен-подручју Јасеновац

• ЕП: Усташки грб за добродошлицу Хрватској

ПРАВО и правда нису исто. Зато прича о злату које је усташки режим НДХ опљачкао од Срба и Јевреја у Другом светском рату неће бити тема ни на предстојећем српско-хрватском процесу пред Међународним судом правде. Амерички судови одбили су тужбу својих грађана, Срба, Јевреја и Украјинаца, потомака жртава геноцида у НДХ. Они су тужили Ватиканску банку (званични назив је Институт за верске послове) и фрањевачки монашки ред због „прања“ нацистичког блага. Оптужбе нису оповргнуте, али је после интервенција Ватикана у Стејт депарменту утврђено да банка Свете столице ужива имунитет.

 

Ипак, на видело је изашло довољно доказа о лицемерју хладноратовске политике: драгоцености које су опљачкале усташе коришћене су за финансирање ватиканских пацовских канала којима су злочинци склањани у Јужну Америку.

Да би спасли нацисте, као што су Адолф Ајхман, Мартин Борман, Клаус Барби, Јозеф Менгеле, Франц Штенгел „корисне“ за хладни рат, америчке и британске службе направиле су срамни пакт с хрватским свештеником Крунославом Драгановићем, обелоданио је Џон Лофтус, бивши официр америчког контраобавештајног корпуса.

Он је Драгановића, креатора закона о покрштавњу Срба у НДХ, именовао као кључну личност пацовских канала, који је у спасавању више од 30.000 усташа и нациста непосредно сарађивао с државним секретаром Ватикана, кардиналом Монтинијем, потоњим папом Павлом Шестим. Одабрани свештеници одлазили су у заробљеничке логоре и усташким и нацистичким злочинцима помагали да побегну с лажним идентитетима.

Они су штампани у фрањевачкој штампарији ватиканског Папског хрватског завода Светог Јеронима, сигурној кући и штабу пацовских канала.

Злочинци нису отишли празних руку у избеглиштво.

По извештају ЦИА из 1951. Павелић је унео 250 килограма злата и дијаманата у Аргентину. Фрањо Цвијић, шеф Државне банке НДХ, америчким обавештајцима је признао да је усташки режим 1945. располагао с 1.700 килограма злата и 40.000 килограма сребра. Америчка Централна обавештајна група (ЦИГ) је 6. маја 1947. известила да су Павелић и његова пратња у јануару исте године изашли из Аустрије са златним полугама у два камиона „које су Хрвати предали британским окупационим властима и тако се спасли“. Финансијски експерт Емерсон Бигелоу из Јединице стратешких служби (УСС) у извештају од 21. октобра 1946. закључује: „Нема сумње да су Британци помогли бекство Павелића“.

Сведок на суђењу против Ватиканске банке, бивши амерички агент Вилијам Гауен, испричао је да су Британци или Хрвати у британским униформама дотерали десет камиона с драгоценостима у Рим. Он није био сигуран у идентитет превозника злата, јер је у то време већ била организована група „крижара“. Бивше усташе су спремани да као „антикомунистички борци“ иду у Хрватску и подигну устанак, а агенти Контраобавештајног корпуса САД у извештајима наводе да су они имали британску војну опрему. Посредник који их је повезао с британским службама био је поп Драгановић, а униформе, оружје и средства везе купљени су златом опљачканим од Срба и Јевреја. Тужба са суђења похапшеним „крижарима“ у Загребу 1948. наглашава да је терористе у Југославију упутила „једна страна обавештајна служба“.

Део драгоцености откривених на Каптолу

Амерички обавештајци увек су сумњали да усташе имају још неоткривених склоништа опљачканог блага. На то је указивало и откриће Озне у јануару 1946. у фрањевачком самостану на загребачком Каптолу. Испод исповедаонице пронађено је 36 сандука с предметима од племенитих метала опљачканим од жртава у усташким логорима. Углавном су то биле ситнице згодне за трговину на црном тржишту: златници, сребрњаци, сатови, прстење, ланчићи и златни зуби.

ЗАЛИХЕ КРВАВОГ БЛАГА

ДА залихе крвавог блага нису потрошене ни до деведесетих, открило је сведочење Фердинанда Јукића, бившег оперативца Туђманове тајне службе. Он је недавнио открио да му је Туђман у време рата лично дао дијаманте, вредне око 40 милиона долара, да их прода или замени за оружје. Јукић је драго камење однео на процену у једну аустријску јувелирницу где га је „високо позиционирани Јеврејин из Израела, који је прегледао дијаманте, упозорио да престане да тргује таквом робом, ако жели да сачува живу главу“. Јукић је тврдио да је драгуље Туђману донео кардинал Кухарић, па је посумњао да су они потицали из блага опљачканог од Јевреја у НДХ.

 

 

ЕВРОПСКА И ВАТИКАНСКА БАНКА

ПОТОМЦИ жртава геноцида у НДХ који живе у САД, нису одустали од тужбе против Ватиканске банке и фрањеваца као „перача“ крвавог усташког блага. Пошто су се калифорнијски судови огласили ненадлежним, заступник тужбе, адвокат Леви, 1. јула 2010. поднео је захтев Европској централној банци да покрене истрагу о прању новца и нацистичког злата у Ватиканској банци.

 

 

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:476916-%D0%9E%D0%BF%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B5-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0

[Дејан]

Jedna od zanimljivih izjava episkopa bačkog Irineja o papi Ivanu Pavlu II :

 

"Аутентични мостоградитељ духовности који у име љубави Христове сведочи своје првенство као чињеницу нашег благодатног живота у Христу… Патријарх хришћанског запада који најбоље и највише могуће служи јединству целога света… Понтифекс цркве која председава у љубави, достојан свога узора и претходника – светог Иринеја Лионског, због чега на својим плећима носи крст зближавања Истока и Запада… Његова светост улаже сав напор како човек најбоље може и уме, у љубави и у име љубави, ради спасења свих, до крви и зноја, како тражи Јеванђеље, и то му не може одрећи нико… Другачији темперамент од свога претходника, блажене успомене папе Павла Шестог, импозантног у својој једноставности, смерности и усрдности служења, папа Јован Павле II је три пута превалио растојање од Земље до Месеца… Даје ручкове у атмосфери љубави и заинтересованости за српски народ и његове тешкоће, као и за крст који српски народ носи, а све са жељом да помогне српском народу колико је највише могуће… Импресионира својом обавешћеношћу и жељом да помогне православним црквама, и тиме изазива узбуђење и гануће у души… Личност духовне снаге каква се ретко среће у свим временима, а поготову данас, на граници размене миленијума… Личност која огромном снагом воље и спремношћу на самопожртвовање делује на све нас изузетно снажно, толико да се то не може исказати"

ima tekstova gde i upućuje kritiku, što znači da je čoovek objektivan

[Руси долазе]

Баш нас брига за папу римског, имамо ми доста својих проблема.

Важније је да се Срби извину Богу што су га напустили.

[Пајко]

Баш нас брига за папу римског, имамо ми доста својих проблема.

Важније је да се Срби извину Богу што су га напустили.

Možda je Gospod digao ruke od nas???

[Руси долазе]

Možda je Gospod digao ruke od nas?

 

Није Бог и не може то да уради јер Он нас воли. 

 

Он нас чека!

[kordun]

ja uopšte ne vidim mogućnost da se papa izvini srbima, izvinjenje je licmjerstvo ukoliko svojom glavninom nije sastavljeno od pokajanja, a opet pokajanje je psihička faza gdje ni pod živu glavu ne bi počinio grešku kad bi mogao da vratiš vreme...

pošto se ovdje radi o kolektivnoj krivici od toga nema ništa, mislim da bi mi bili srećni samo da prestanu da nam rade zlo u budućnosti, ali ja ne vidim ni tome kraja...

[Ђуро Станивук]

Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!

 

Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Европа, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    18.489 пута прочитано    Датум: 4.01.2010    Одштампај

 

“Магдебуршке девојке” – Приказују помахнитале Crobaten на магдебуршке девојке 1630 година

U Evropi postoji samo jedan jedini narod koga je čitava Evropa javno proklela i od koga čitav Stari kontinent beži „kao đavo od krsta”

Владислав Б. Сотировић, 04.01.2010

+++

a to su Hrvati. Evropa je još u prvoj polovini 17.-og stoleća skovala krilaticu-prokletnicu koja glasi:„Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!” Ovaj sramni beleg za čitavu jednu naciju isplivao je na evropsku površinu za vreme Tridesetogodišnjeg rata 1618.-1648. g. koji se vodio između evropskih katolika i protestanata (faktički evropski Jug protiv evropskog Severa). Ovaj verski rat se slobodno u povesti može smatrati Prvim opštim evropskim ratom u kome su pojedine regije Centralne Evrope ostale bukvalno opustošene a najviše su ubedljivo stradali Nemci. Nakon ovoga rata računa se da je oko jedne trećine nemačkog stanovništva pobijeno a u pojedinim nemačkim oblastima čak i do čitavih 90 procenata.

Evropsko zgražavanje, a posebno nemačko, na Hrvate i njihova nedela ostao je i u dokumentovano-pisanoj formi kao gore spomenuti natpis (krilatica-prokletnica) na katedrali u istočnonemačkog gradu Magdeburgu koji je za vreme Tridesetogodišnjeg rata bio prvi evropski grad koji je osetio na svojoj koži i ulicama sadističko biće Hrvata koje će doći do punog izražaja u Jasenovcu i ostalim stratištima duljem Lipe Njine za vreme Drugog svetskog rata 1941.-1945. g. ali i nakon toga za vreme Otadžbinskog rata 1991.-1995. g. Ostalo je zabeleženo i jedno svedočanstvo o hrvatskim zverstvima iz vremena Tridesetogodišnjeg rata u kome su Hrvati služili svoje bečke katoličke gospodare i to od strane jednog švedskog generala koji je zabeležio da su Šveđani našli u hrvatskom vojnom logoru glave beba nabijene na kočeve. Ovu tradiciju su Hrvati nastavili sve do danas tako da se o srpskim glavama nabijenim na drvene ograde po Krajini može naći svedočanstvo očevidca u monografskoj knjizi Jelene Guskove, Istorija jugoslovenske krize (1990-2000) u dva toma, Beograd 2003. g. (prevod sa ruskog).

Dakle, hrvatski sadizam se povesno može pratiti još od vremena Tridesetogodišnjeg rata od kada se može argumentovano, tj. zasnovano na povesnim izvorima, pokazati i što je najbitnije i dokazati da genocid nad srbskim narodom uključujući monstruozna iživljavanja nad srbskim ženama i decom kao i rušenje srbskih spomenika kulture i povesti zajedno sa bogomoljama i pisanom tradicijom kako za vreme Drugog tako i za vreme Otadžbinskog rata od strane Hrvata nije nikakav novovekovni izum već pre svega dugostoletna tradicija pa čak i način nacionalne samorealizacije u Hrvata. Prof. Lazo M. Kostić je povodom ovog pitanja bio decidan pišući:

“Ali ne samo da su Hrvati u ovom našem decenijumu pokazali svireposti kojih bi se svaki Hun ili Avar stideo, nego uopšte je sva njihova istorija puna grozote, izdaja, otimačine, krađe, pljačke, ubistva nevinih i bespomoćnih. Nema nijednog savremenog naroda, to znači još preostalog naroda, o kome se istorija tako odvratno izrazila kao što su Hrvati. Njihova dela opisuju se sa puno groze. Gdegod su se pojavili, svuda su osramotili svoje ime i opoganili sve koji su s njima sarađivali.” 

(Лазо М. Костић,

Примери хиљадугодишње културе Хрвата

, Чикаго, 1953. г., издање Српске народне одбране, стр. 5.)

U istoj svojoj knjizi se Kostić poziva citatima i na knjigu Evropska pozornica iz godine 1653. koja je izašla u Frankfurtu na Majni a u kojoj se navode konkretni primeri i dokazi o zverskim hrvatskim zločinima, iživljavanjima nad civilnim stanovništvom i nezasitom plačkaškom karakteru koji su hrvatski vojnici pokazali u toku Tridesetogodišnjeg rata. Tako se na primer kroz opis događaja iz godine 1621. u Evropskoj pozornici govori o velikom broju divljih Hrvata koja je posle borbe kod Praga, tj. nakon bitke kod Bile Hore koju su češki protestanti izgubili od habzburških katolika, sakupila pljačkom veliki plen ne samo od protestantskih neprijatelja već i od svojih saveznika bohemskih katolika uz monstruozna ubistva žena, muškaraca i dece kojima su odsecali glave, ruke i noge i nakon toga ih sekli u komade.

Međutim, najstravičnija zverstva je hrvatska vojska prema knjizi Evropska pozornica (drugi tom koji je štampan godine 1679.) počinila u nemačkom gradu Magdeburgu nakon čega je i nastala krilatica ali i molitva Gospodu poznata širom Evrope pod sloganom: „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!” Naime, godine 1630. Hrvati su ušli u ovaj istočnonemački grad i prema pisanju Evropske pozornice kao istorijskog izvora desilo se sledeće:

“Tada je zapravo počelo i pljačkanje, otimanje, mrcvarenje, sramoćenje devojaka i žena, i postupalo se preko svake mere užasno i grozno. U crkvi Katarine oni su pedesettrojici, uglavnom žena, sasvim nemilosrdno odrubili glave, tu su one pronađene mrtve sa savijenim i preklopljenim rukama. Neke su žene prilikom porođaja od tiranskih vojnika pogubljene. Uopšte ne može da se opiše ni izreče kakav je to bio jad, kakva beda i žalost… Oni su, ipak, pored konja i nešto stoke, odveli sobom u logor mnogo žena i devica sa nešto muškaraca, povezane lancima. Ženske su tu zloupotrebljavali u njihovoj đavolskoj požudi na bedan način, da su mnoge, naročito male devojčice od deset ili dvanaest godina, koje takođe nisu poštedeli, morale platiti glavom…”

Kada su se posle pijančenja, orgijanja, pljačkanja i svakovrsnih zločina nad mesnim stanovništvom konačno Hrvati povukli iz grada Magdeburga:

“10, 11. i 12. maja se tako žalosno jaukanje i deranje od preostale dece čulo, koja su stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saopšte čija su. Neka su sedela pored svojih pobijenih roditelja koji su na ulicama ležali u krvi, i uvek su dozivali i vikali: o tata, o mama! Neka su deca sisali njihove mrtve dojke i pri tome tako žalosno se drala da bi se i kamen u zemlji smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost.”

Knjiga Evropska pozornica nije jedina koja svedoči o zverstvima hrvatske vojske u okupiranom gradu Magdeburgu.

O ovim magdeburškim događajima iliti o „Magdeburškoj tragediji” ostao je zabeležen iizveštaj gradskog pisara Magdeburga Danijela Fraja prema kome su i saveznički vojnici upozoravali civilno stanovništvo grada Magdeburga da se čuva Hrvata jer oni sve redom ubijaju, pa i on sam svedoči kako su kroz probijenu kapiju “Hrvati prohujali i pored nas sve živo posekoše.” Postoji i izveštaj magdeburškog esnafskog starešine koji je užasnuto svedočio: “Pošto su mnogi Hrvati prebrodili (reku) Labu (ili Elbu, jer je voda bila vrlo mala, i tako naše ljude opkolili i mnoge pobacali u vodu i smaknuli, to se rđavo zbilo jedno žalosno klanje i ubijanje da niko koga je neprijatelj zatekao nije bio pošteđen, ni žene ni deca, tako da se to ne može dovoljno opisati.”

Sa svim gore navedenim povesnim izvorima o sudbini Magdeburga nakon ulaska hrvatske vojske u njega slažu se i knjiga pod naslovom Švedsko oružje  iz 1631. godine kao i istorijski dokumenti koji se uobičajeno štampaju zajedno i poznati su pod naslovom Pisma iz Cerbsta od 11. januara te iste 1631. godine. Na kraju da iz knjigeŠvedsko oružje citiramo samo jedan detalj koji će se i kasnije na balkanskim prostorima Lipe Njine (i natopljene srbskom krvlju) sukcesivno ponavljati u 20. stoleću: „Dva vojnika su našla jedno malo dete gde dreči ležeći na ulici, svaki ga je od njih uzeo za nožicu i po sredi raščupao.”

Сачувај Европу Боже куге, глади и Хрвата!!!

 

Napomene:

*Svi citati su navedeni prema gore spomenutoj knjizi prof. Laze M. Kostića, 

Примери хиљадугодишње културе Хрвата

, stranice 5-11).

*Текст је намерно написан латиницом да би га могли прочитати и Хрвати па се стога извињавамо осталим читаоцима на нелагодностима приликом читања овог примитивног система графема.

______________________________________

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

“Serbian Patriotic Front”

 

 

Хисторија се понавља....поготово онима који не уче из ње..

[ПиП]

 

Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!

 

Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Европа, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    18.489 пута прочитано    Датум: 4.01.2010    Одштампај

 

“Магдебуршке девојке” – Приказују помахнитале Crobaten на магдебуршке девојке 1630 година

U Evropi postoji samo jedan jedini narod koga je čitava Evropa javno proklela i od koga čitav Stari kontinent beži „kao đavo od krsta”

Владислав Б. Сотировић, 04.01.2010

+++

a to su Hrvati. Evropa je još u prvoj polovini 17.-og stoleća skovala krilaticu-prokletnicu koja glasi:„Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!” Ovaj sramni beleg za čitavu jednu naciju isplivao je na evropsku površinu za vreme Tridesetogodišnjeg rata 1618.-1648. g. koji se vodio između evropskih katolika i protestanata (faktički evropski Jug protiv evropskog Severa). Ovaj verski rat se slobodno u povesti može smatrati Prvim opštim evropskim ratom u kome su pojedine regije Centralne Evrope ostale bukvalno opustošene a najviše su ubedljivo stradali Nemci. Nakon ovoga rata računa se da je oko jedne trećine nemačkog stanovništva pobijeno a u pojedinim nemačkim oblastima čak i do čitavih 90 procenata.

Evropsko zgražavanje, a posebno nemačko, na Hrvate i njihova nedela ostao je i u dokumentovano-pisanoj formi kao gore spomenuti natpis (krilatica-prokletnica) na katedrali u istočnonemačkog gradu Magdeburgu koji je za vreme Tridesetogodišnjeg rata bio prvi evropski grad koji je osetio na svojoj koži i ulicama sadističko biće Hrvata koje će doći do punog izražaja u Jasenovcu i ostalim stratištima duljem Lipe Njine za vreme Drugog svetskog rata 1941.-1945. g. ali i nakon toga za vreme Otadžbinskog rata 1991.-1995. g. Ostalo je zabeleženo i jedno svedočanstvo o hrvatskim zverstvima iz vremena Tridesetogodišnjeg rata u kome su Hrvati služili svoje bečke katoličke gospodare i to od strane jednog švedskog generala koji je zabeležio da su Šveđani našli u hrvatskom vojnom logoru glave beba nabijene na kočeve. Ovu tradiciju su Hrvati nastavili sve do danas tako da se o srpskim glavama nabijenim na drvene ograde po Krajini može naći svedočanstvo očevidca u monografskoj knjizi Jelene Guskove, Istorija jugoslovenske krize (1990-2000) u dva toma, Beograd 2003. g. (prevod sa ruskog).

Dakle, hrvatski sadizam se povesno može pratiti još od vremena Tridesetogodišnjeg rata od kada se može argumentovano, tj. zasnovano na povesnim izvorima, pokazati i što je najbitnije i dokazati da genocid nad srbskim narodom uključujući monstruozna iživljavanja nad srbskim ženama i decom kao i rušenje srbskih spomenika kulture i povesti zajedno sa bogomoljama i pisanom tradicijom kako za vreme Drugog tako i za vreme Otadžbinskog rata od strane Hrvata nije nikakav novovekovni izum već pre svega dugostoletna tradicija pa čak i način nacionalne samorealizacije u Hrvata. Prof. Lazo M. Kostić je povodom ovog pitanja bio decidan pišući:

“Ali ne samo da su Hrvati u ovom našem decenijumu pokazali svireposti kojih bi se svaki Hun ili Avar stideo, nego uopšte je sva njihova istorija puna grozote, izdaja, otimačine, krađe, pljačke, ubistva nevinih i bespomoćnih. Nema nijednog savremenog naroda, to znači još preostalog naroda, o kome se istorija tako odvratno izrazila kao što su Hrvati. Njihova dela opisuju se sa puno groze. Gdegod su se pojavili, svuda su osramotili svoje ime i opoganili sve koji su s njima sarađivali.” 

(Лазо М. Костић,

Примери хиљадугодишње културе Хрвата

, Чикаго, 1953. г., издање Српске народне одбране, стр. 5.)

U istoj svojoj knjizi se Kostić poziva citatima i na knjigu Evropska pozornica iz godine 1653. koja je izašla u Frankfurtu na Majni a u kojoj se navode konkretni primeri i dokazi o zverskim hrvatskim zločinima, iživljavanjima nad civilnim stanovništvom i nezasitom plačkaškom karakteru koji su hrvatski vojnici pokazali u toku Tridesetogodišnjeg rata. Tako se na primer kroz opis događaja iz godine 1621. u Evropskoj pozornici govori o velikom broju divljih Hrvata koja je posle borbe kod Praga, tj. nakon bitke kod Bile Hore koju su češki protestanti izgubili od habzburških katolika, sakupila pljačkom veliki plen ne samo od protestantskih neprijatelja već i od svojih saveznika bohemskih katolika uz monstruozna ubistva žena, muškaraca i dece kojima su odsecali glave, ruke i noge i nakon toga ih sekli u komade.

Međutim, najstravičnija zverstva je hrvatska vojska prema knjizi Evropska pozornica (drugi tom koji je štampan godine 1679.) počinila u nemačkom gradu Magdeburgu nakon čega je i nastala krilatica ali i molitva Gospodu poznata širom Evrope pod sloganom: „Sačuvaj nas Bože kuge, gladi i Hrvata!” Naime, godine 1630. Hrvati su ušli u ovaj istočnonemački grad i prema pisanju Evropske pozornice kao istorijskog izvora desilo se sledeće:

“Tada je zapravo počelo i pljačkanje, otimanje, mrcvarenje, sramoćenje devojaka i žena, i postupalo se preko svake mere užasno i grozno. U crkvi Katarine oni su pedesettrojici, uglavnom žena, sasvim nemilosrdno odrubili glave, tu su one pronađene mrtve sa savijenim i preklopljenim rukama. Neke su žene prilikom porođaja od tiranskih vojnika pogubljene. Uopšte ne može da se opiše ni izreče kakav je to bio jad, kakva beda i žalost… Oni su, ipak, pored konja i nešto stoke, odveli sobom u logor mnogo žena i devica sa nešto muškaraca, povezane lancima. Ženske su tu zloupotrebljavali u njihovoj đavolskoj požudi na bedan način, da su mnoge, naročito male devojčice od deset ili dvanaest godina, koje takođe nisu poštedeli, morale platiti glavom…”

Kada su se posle pijančenja, orgijanja, pljačkanja i svakovrsnih zločina nad mesnim stanovništvom konačno Hrvati povukli iz grada Magdeburga:

“10, 11. i 12. maja se tako žalosno jaukanje i deranje od preostale dece čulo, koja su stalno dovikivala oca i majku i koja zbog nerazumnosti nisu mogla da saopšte čija su. Neka su sedela pored svojih pobijenih roditelja koji su na ulicama ležali u krvi, i uvek su dozivali i vikali: o tata, o mama! Neka su deca sisali njihove mrtve dojke i pri tome tako žalosno se drala da bi se i kamen u zemlji smilovao i da bi se najokrutniji tirani pokrenuli na samilost.”

Knjiga Evropska pozornica nije jedina koja svedoči o zverstvima hrvatske vojske u okupiranom gradu Magdeburgu.

O ovim magdeburškim događajima iliti o „Magdeburškoj tragediji” ostao je zabeležen iizveštaj gradskog pisara Magdeburga Danijela Fraja prema kome su i saveznički vojnici upozoravali civilno stanovništvo grada Magdeburga da se čuva Hrvata jer oni sve redom ubijaju, pa i on sam svedoči kako su kroz probijenu kapiju “Hrvati prohujali i pored nas sve živo posekoše.” Postoji i izveštaj magdeburškog esnafskog starešine koji je užasnuto svedočio: “Pošto su mnogi Hrvati prebrodili (reku) Labu (ili Elbu, jer je voda bila vrlo mala, i tako naše ljude opkolili i mnoge pobacali u vodu i smaknuli, to se rđavo zbilo jedno žalosno klanje i ubijanje da niko koga je neprijatelj zatekao nije bio pošteđen, ni žene ni deca, tako da se to ne može dovoljno opisati.”

Sa svim gore navedenim povesnim izvorima o sudbini Magdeburga nakon ulaska hrvatske vojske u njega slažu se i knjiga pod naslovom Švedsko oružje  iz 1631. godine kao i istorijski dokumenti koji se uobičajeno štampaju zajedno i poznati su pod naslovom Pisma iz Cerbsta od 11. januara te iste 1631. godine. Na kraju da iz knjigeŠvedsko oružje citiramo samo jedan detalj koji će se i kasnije na balkanskim prostorima Lipe Njine (i natopljene srbskom krvlju) sukcesivno ponavljati u 20. stoleću: „Dva vojnika su našla jedno malo dete gde dreči ležeći na ulici, svaki ga je od njih uzeo za nožicu i po sredi raščupao.”

Сачувај Европу Боже куге, глади и Хрвата!!!

 

Napomene:

*Svi citati su navedeni prema gore spomenutoj knjizi prof. Laze M. Kostića, 

Примери хиљадугодишње културе Хрвата

, stranice 5-11).

*Текст је намерно написан латиницом да би га могли прочитати и Хрвати па се стога извињавамо осталим читаоцима на нелагодностима приликом читања овог примитивног система графема.

______________________________________

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

“Serbian Patriotic Front”

 

 

Хисторија се понавља....поготово онима који не уче из ње..

 

И тада као и сада,  Хрвати су своје злочине чинили под покровитељством и у име католичке цркве. Суштински, Ватикан је одговоран за 90% зла, које је задесило Европу од отпадања 1054. г.

[Фидер]

@kalinik

Брате, запале су ми за око твоје поруке, у њима износиш своје ставове и убеђења, и апсолутно поштујем то. Али у овој теми си у пар наврата покушавао да протуриш, онако изокола, неке приче о Новом Саду и Војводини (у којој живиш чак 8 година, колико сам разумео, исправи ме ако грешиш). Изнео си гомилу неистина, да се тако најблаже изразим, не знам да ли намерно или из незнања. Као рођени Новосађанин у ком и даље живим, ево већ 31 годину, морам да скренем пажњу да су ти приче о мултикултуралном, ултра толерантном поднебљу јако смешне (опет да не употребим неку тежу реч). О 'питомој равници, у којој се не зна за сукобе... и сл.' - познавање историје 0 (да не ширим у овој теми, могу и на ПП ако те заиста занима). О 'међунационалној толеранцији, хармоничном суживоту нација, религија.. и сл.' тешка неистина (па погледај Чуруг, Темерин, Сента, Ада...), да ли ти знаш уопште како је основан Нови Сад и ко га је основао, баш због те (не)толеранције? О дођошима/избеглицама које су се асимиловале??? Па човече у Новом Саду је доминантан нагласак као да смо подно Мањаче а не Фрушке горе.

Елем да не смарам, пошто ово није тема о томе, аполитичан сам али национална свест ми није ампутирана. Православни Срби су се тешком, вишевековном муком борили за своја верска и људска права, и имали сан о уједињењу са матицом, а ове приче које ти потураш су донели комунисти а настављају њихови потомци, али реалност је да су уствари на нивоу статистичке грешке. Ти брате праштај, а модератори нек обришу ако овоме није место овде, али једноставно нисам могао да не одговорим на ове неистине. Ово је класично потурање неке политичке приче/идеологије која везе са реалношћу нема. Али ово је Србија, једина земља на свету у којој мањина силује већину а 'умерени либерали' су уствари најекстремнији десничари.

Да, умало да заборавим, да ти уштедим труд око одговора, пошто ћеш вероватно да напишеш да сам ксенофобичан, плашљив и остале етикете које си лепио људима који 'не пију' твоју причу... међутим нисам, најбољи друг ми је избеглица, у друштву имам немали број Мађара, сад упокојена католичка Хрватица је била једна од особа које сам највише ценио у животи итд итд... ето толико

Свако добро од Господа.

[Чунга Лунга]

Sta mi imamo danas od toga da se papa izvini Srbima...nista.Ti ljudi su izginuli nepravedno i tu se sada nista ne moze popraviti.

Eventualno,kad bi Vucic nesto sredio po tom pitanju mada cujem da je trenutno zauzet,poradja neku krmacu u Sremu...

Ahahahahaha... Tako je!