Да ли сте за рехабилитацију Димитрија Љотића ?

[Стефан]

Интересантно:

У своме партијском органу "Наша Борба", који је неометано излазио у окупираном Београду, у броју од 19. октобра 1941, Димитрије Љотић је нашао за нужно да се осврне на посланицу Светог синода. У чланку "Ни врући, ни хладни", Љотић је овако анализирао посланицу Светог синода: "Наши архијереји... су једноставно позвали грађане на мир, слогу и љубав, чувајући се добро да кажу како ће се доћи до мира, слоге и љубави. А да би то резервисање било још видније, они су пазили да ниједном речју не помену ко су ти људи у нашој земљи сто вређају мир, слогу и љубав, што убијају свештенике и друге мирне грађане и вређају цркву... Позвати грађане на мир, слогу и љубав јесте празна реч у време немира, неслоге и мржње, ако се не укаже отворено, смело, јасно и конкретно на пут којим ће се доћи до тих одиста ретких добара".

[ego]

А за кога се определиш, када су у несагласју? Јер, ко је од нас попут Христа? И шта мислиш о нехришћанском начину постизања циљева?

[Semberac]

А за кога се определиш, када су у несагласју? Јер, ко је од нас попут Христа? И шта мислиш о нехришћанском начину постизања циљева?

Христос је наравно главни ауторитет. Ја никада неби рецимо присто да се оствари наш идеал "Велика Србија" на рачун геноцида или истребљења једне нације.

Држим се речи патријарха Павла: Ако будем и задњи Србин на овом свету и да морам да одржим себе на рачун геноцида, нећу то прихватити. Боље да нестанем  као човјек него да опсатанем као нечовјек. На мене је дубоки траг оставио патријарх речима: Будимо људи.

Не држим се оне циљ оправдава средство. Али такође нећу никада рећи да је хришћанка вера нека пацифистичка. Па толко је било светих ратника који су Богоугодне ствари чинили.

Ја се држим оне хришћанске: Љуби непријатеље своје (личне, да им праштамо и да их молитвом и постом побеђујемо), непијатеља Божијих се гнушај а непријатеље отачаства сатири.

Нећу бити злочинац и шовинисти али исто тако нећу бити овца за клање.

Контра питање: Дал је хришћански када СПЦ у рату благосиља војску и специјалне једидинице?Па та војска управо убија друге људе?Ајмо сада да видимо како ћемо то оправдати...

Читај те мало Житије Светих и СП и виедће те да је било праведника који су ратовали против зла.

[ego]

И то може бити легитиман пут, мада је Христов узвишенији и бољи. И сви ти проблеми које покушавамо решити насилно, често су сведочанство да смо пре тога негде затајили у испуњењу Његове воље. Сасвим је другачија позиција када се организује отпор најезди непријатеља и када се упушта у братоубилачке борбе. Насиље је често израз немоћи да се на интелигентан и креативан начин утиче на околности. Ту се лако може доспети у ситуацију избора између Христа и Вараве. Ни фарисејима није било по вољи Христово миротворство и би шта би.

[rogi]

www.novo-videlo.com

[Leo I Magnus]

Наравно, један велики Србин и Хришћанин!

Нека га Господ помилује...

Николај Велимировић “Говор на одру Димитрија В. Љотића”

“Да је одсечена само једна грана, стабло не би много осетило, али стабло је одсечено до корена, и нама је нанесен велики бол. Ај, Боже! То је Твоја воља и ми јој се морамо покоравати.

Када се један камен баци у воду, он прави концентричне кругове који се шире. Тако и смрт Димитрија Љотића иде тугом његовој породици, његовој мајци Љубици, тамо далеко у Смедереву, његовој супрузи Ивки, његовом брату Јаси, његовим синовима и његовој кћери. Други круг иде кругу добровољаца, његовим сапутницима и једномишљеницима у миру и рату, у добру и злу, у радости и залости. Трећи круг иде са дичним четницима, к оном коме је већ четри године земља простирач а небо покривач. И сад долази и четврти круг, који обавља цео свет, јер Љотић није био само наш, он је припадао човечанству, Европи, свету.

Димитрије Љотић био је државник, учитељ и хришћанин. Он није био само државник, он је био хришћански државник. За последњих сто педесет година, ми смо имали великих политичара, великих људи као што су Гарашанин, Јован Ристић и Никола Пашић, али то су људи били велики за своје време, и у границама Србије док је Димитрије Љотић зашао у велике кругове светске политике. То је био политичар са крстом. Имао сам прилике да га чујем у манастиру Жичи када је рекао: “Српски народ неће бити срећан док сав свет не буде срећан.”

[Leo I Magnus]

http://www.novo-videlo.com/images/biblioteka/videlo/videlo-u-tami.pdf

Димитрије Љотић - Видело у тами

Једног дана Ратку се родила идеја, да из разних списа нашег покојног Учитеља Димитрија В. Љотића извадимо најлепше мисли о Хришћанству, о Монархији, о држави, о друштвеном уређењу, а нарочито о омладини коју је Љотић сматрао "сунцем нације". И сви смо прионули на посао. Након подужег рада је остварена та Раткова замисао, а он је то показао Јаши Љотићу, др Ђоки Слијепчевићу, проти Алекси Тодоровићу, Ратку Обрадовићу и другим истакнутим лицима из Шумадијске дивизије. Њима се свидео одабрани текст и заједнички целом томе избору дали смо наслов "Видело у тами".

[Zeebedee]

Na pitanje da li sam za rehabilitaciju Dimitrija Ljotica? opdgovor je jasana i glasan NE

Gde cemo da stignemo ako rehabilitujemo fasiste. Sve i da su njegove namere bile casne u sta ja sumnjam; non jeste radio za nemce.

A ovo pitanje biste mogli postaviti zrtvama Kragujevackog masakra koje su pocinili Nemci i Strahinja Janjic i njegovi Ljoticevski izdajnici.

[Leo I Magnus]

За Крагујевац и друга стратишта су криви комунисти колико и нацисти...

Лепо је речено да се не убијају нацистички војници и да следи одмазда...

Што нису у Загребу убијали...него по Србским срединама...

А Љотићевци су сачували доста Срба у Крагујевцу...што неким џаба причати очигледно!

Kragujevacka tragedija

Sprovodeci dosledno svoje komunisticke ciljeve po principu : Sto gore (po

srbski narod), to bolje (po komuniste), partizani su u zajednici sa

cetnicima izvrsavali napad na 3 bataljon 749 nemackog pesadijskog puka, koji

je dobio naredjenje, da se iz Kragujevca probije u pravcu Gornjeg Milanovca

i da oslobodi zarobljenu 6 cetu iz 920 puka, koja se nalazila u rukama

cetnika.

Medjutim, po nacinu kako je izvrsen, napad je imao jedini cilj, da izazove

odmazdu i da, na taj nacin, natera Kragujevcane da dodju u sumu.

Ovaj napad dogodio se 16 oktobra 1941 godine izmedju sela Bare i Ljuljaka.

U napadu su ucestvovali sa cetnicke strane : major Miodrag Palosevic,

kapetani Duja Smiljanic i Milos Glisic, porucnik Stojanovic i potporucnik

Mojsilovic, a sa komunisticke strane : Raja Nedeljkovic, komadant

Kragujevackog partizanskog odreda profesor Dragutin Markovic, student

Radisav Lazarevic, i zemljoradnik Miloje Simovic.

Komunisti i cetnici izvrsili su napad iz zasede, kojom prilikom su pobili 9

i ranili 27 Nemaca, od kojih je, kasnije, jos jedan umro.

Kada su Nemci hteli da ponesu svoje pobijene i ranjene drugove, komunisti i

cetnici su zeleli da im to sprece. Zato su ovi poslednji izisli iza

skrivenih polozaja i otvorili neposrednu vatru na Nemce. Nemci su uzvratili

na vatru, kojom prilikom su poginuli cetnicki komadanti porucnik Stojanovic

i potporucnik Mojsilovic, kao i znatan broj cetnika. Nemci su se morali

povuci ka Kragujevcu, ostavljavajuci svoje mrtve.

Tada su napadaci izvrsili uzasan MASAKR nad pobijenim Nemcima (!!!).

Otsekli su im polne organe, pa im stavili u usta, izlomili im ruke i noge,

povadili oci i iscupali jezike.

To su ucinili jedino sa ciljem, da Nemci izvrse sto krvaviju odmazdu nad

nevinim srbskim stanovnistvom.

I, razume se, nisu se prevarili. Usledio je jedan od najvecih pokolja Srba,

koji je Sumadiju, i uopste celu Srbiju, u crno zavio.

[Zeebedee]

Muka mi je od te price Ljoticevci su sacuvali ljude po Kragujevcu.

Ima li ista odvratnije nego stati i birati ljude iz reda za streljanje. E tako su oni cuvali ljude. Svi znamo da su mnogi odbili izaci iz reda jer su imali ponos i dostojanstvo; a ne kao Ljoticevski fasisti. I opet ti kazem, otidji u Kragujevac pa ljudima pricaj o Ljoticevskim dobricinama.

[Leo I Magnus]

Muka mi je od te price Ljoticevci su sacuvali ljude po Kragujevcu.

Ima li ista odvratnije nego stati i birati ljude iz reda za streljanje. E tako su oni cuvali ljude. Svi znamo da su mnogi odbili izaci iz reda jer su imali ponos i dostojanstvo; a ne kao Ljoticevski fasisti. I opet ti kazem, otidji u Kragujevac pa ljudima pricaj o Ljoticevskim dobricinama.

Био...и у Чачку и Карљеву...

Питао старе људе...а не новопечене комунистичке историчаре!

[Zeebedee]

I sta si onim bednim fasistickim tekstom hteo da dokazes? da su cetnici i partizani bilio odvratni zlocinci a jadni nemci su nonda morali da izvrse zlocin?

Da li si opovrgnuo da su ljoticani dosli pred streljane ljude, srednjoskolsku decu i birali iz reda ljude koje hoce da sacuvaju?

od nemackih  fasista su samo gori fasisti kvinslinzi  :cheesy:

[Aquilius Cratus]

I sta si onim bednim fasistickim tekstom hteo da dokazes? da su cetnici i partizani bilio odvratni zlocinci a jadni nemci su nonda morali da izvrse zlocin?

Da li si opovrgnuo da su ljoticani dosli pred streljane ljude, srednjoskolsku decu i birali iz reda ljude koje hoce da sacuvaju?

od nemackih  fasista su samo gori fasisti kvinslinzi  :cheesy:

Krcun i Rankovic. Gde ces vece monstrume.

Koliko god ne voleo Ljotica i Hitlera moram da priznam da od Sovjeta i njihovih satelita raznih

Brozova, Krcuna, Pol Potova nema vecih zlikovaca u citavoj istoriji ljudskog roda.

[Ђорђе Р]

Погледајте руски филм Поп (http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF_%28%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%BC%29), говори и о колаборацији руског свештенства са немцима.

У том филму поп одбија да служи опело непокајаним злочинцима, јер не жели да узноси лицемерне молитве ("са светима упокој их...").

Од 8.-ог минута. Али препоручујем читав филм, да би се боље схватио овај део.

Иначе филм показује и како изгледа прави (здрав) мисионарски рад (главне личности). (Постоје и титлови на српском, а може да се нађе да се скине divx верзија филма на интернету)

[Zeebedee]

Strasno je da postoji neki verujuci srbin koji moze da velica Ljotica. Njegovi koljaci su pomagali da se privedu ljudi u Kraguijevackjom stradanju.

Kad je Sveti Sinod srpske pravoslavne crkve u prvim mesecima okupacije i pocetka gradjanskog rata 1941 godine uputio srpskom narodu poslanicu, pozivajuci naraod na mir, ljubav i slogu, Ljotic je u svom organu Nasa borba strahovito napao Sveti Sinod, zbog toga sto nije ukazao "otvoreno, smelo, jasno i konkretno na put kojim ce se doci do tih odista retkih dobara".

Put na koji Sveti Sinod tada nije ukazao bio je put Dimitrija Ljotica, put kolаboracije sa neprijateljem, put na kome je Sveto Pismo bilo zamenjeno Hitlerovom Mojom borbom.

Ljotic nije bio hriscanin. On je bio mistik jedne nove paganske vere, koja je kao i Hitlerov nacional-socijalizam, sva pocivala na najproizvoljnijim mitovima.

Evo sta drugi pisu o Ljotanu

Isto onako kao sto je Papa Pije XI blagosiljao Musolinijevo oruzje u italijanskom pohodu u hriscansku Abisiniju 1935. godine, tako su pravoslavni svestenici Ljoticevci blagosiljali nemacko oruzje koje su zboraske trupe upotrebljavale protiv srpskog naroda, i sa molitvama ih ispracali u borbe protiv odreda Draze Mihailovica.

Nas blagi i dobri Bog, Bog ljubavi i bratstva medju ljudima, nije ucio ljude da u Njegovo ime ubijaju jedni druge, nije ucio da svestenici Njegove Crkve odobravaju i vrse tiraniju i zlocine u Njegovo ime. Isus Hristos nije razlikovao Grka od Jevrejina. U drustvenom zivotu, biti hriscanin ne znaci uvek i biti sinonim dobra i vrline, kao sto ni biti Jevrejin ne znaci uvek biti simbol zla i greha.

Jevreji su narod kao i svi ostali narodi, sa pozitivnim i negativnim osobinama, kod kojih je religija u jednom duzem istorijskom periodu odigrala istu ulogu, koju je Srpska pravoslavna crkva odigrala kod Srba u periodu turskog ropstva. Zahvaljujuci svojoj veri, Jevreji su sacuvali sebe i pod teskim uslovima izgradili svoju nacionalnu svest i svoj nacionalizam. Nasuprot Ljoticevom tvrdjenju da su Jevreji promenili veru, da su zaboravili svoj jezik, da nisu imali nikakvu politicku organizaciju, malo bolje poznavanje jevrejskog polozaja u svetu ukazuje na drugu sliku jevrejske istorije.

Dimitrije Ljotic je svoj mit o jevrejstvu pokusavao da potkrepljuje hirscanskim osnovama. On se uvek, i skoro u svakoj akciji, zakljanjao za ono sto je nazivao hriscanskim nacelima. Medjutim, za Ljotica je hriscanstvo bilo ono sto je on na svoj nacin tumacio iz Svetog pisma ( Bas kao Obrazovci danas- Zox). On je stvorio svoje hriscanske dogme, sa kojima ucenje Srpske pravoslavne crkve nema podrudarnosti.

Univerzalnost hriscanske religije nije mogla da da podrsku jednom univerzalnom anti-semitizmu, kao sto je to Ljotic nastojavao. Nema hriscanske crkve koja bi mogla da odobri na osnovi ma kog ucenja nacional-socijalisticki zlocin prema Jevrejima, i istovremeno da ostane verna hriscanstvu. Dimitrije Ljotic je pomocu svog tumacenja hriscanstva hranio svoj anti-semitizam u vreme kad je Hitler vec bio istrebio skoro sve Jevreje u Evropi. Nastojeci da nadje hriscanske osnove svome mitu o jevrejstvu, Ljotic je u mracnjastvu i perfidiji prevazisao nacional-socijalizam