Разноразна писанија

[ines]

 "Vrijeme će nas nakon daljine i odvojenosti, sastaviti u sjeni ljubavi."
 ( Dr.Aid.Al-Qarni )
******************************************************************
Ima li daljine medju nama?
"Sve sto je izmedju tebe i mene, upisano je u srcu.
 Daljina je... samo Put..."
 ..
Budi moj vid..
"Ja sam sve ono što vidiš..."
 ...
Pratiš li me?
"Pratim te."
 Zašto ne vidim tvoj trag u svom koraku?
"Zato što Ja uvijek idem ispred tebe..."

 

http://zivotvjeraljubav.blogspot.com/2013/06/daljine.html

[Данче*]

Ниједно уже не вуче тако снажно и не повезује тако чврсто као танка нит љубави.

[Данче*]

Хоћу да те љубим, да прође
све лоше, што су ти икада рекли.
И кад по тебе опет зли месец дође,
без страха се мојом љубављу прекри.

Хоћу да те грлим за сваки онај пут
кад није имао ко да стане уз тебе
кад ти је хладан и сасвим крут
посеко снове младе, још пре бербе.

Хоћу да љубим све ожиљке твоје
сваки који су икад ти задали
Да чувам те, од оних што ти сету кроје,
и који су твоју љубав вечито поткрадали.
 

Ратко Петровић

[Данче*]

Све више постајем убеђен да је херој, не неко ко умре за нешто, већ неко ко живи за нешто. У умирању је тренутан пораз, а живети за нешто, поготово кад не иде, то је огромна борба која захтева надљудску храброст и снагу не би ли се најобичније функционисало под њом. Не би ли се најосновније ствари обављале. Обичне. Већа храброст треба за то - губити, али до краја борбе, него се храброшћу ослободити краја борбе.

Ратко Петровић

[Данче*]

Нагрнули су у цркве и манастире. У домове. Опет су проналазили , отимали, скрнавили и уништавали свете иконе. Нагонили су људе да их се одричу. А онај ко се одриче светиње, одриче се вере. Ко се одриче вере, одриче се своје душе. А ко се одриче своје душе, одриче се спасења.
И Лилија их је чекала....Била је спремна да умре у својој радионици, међу иконама, штитећи их као што мајка штити своје чедо.
Нису дошли. Као што је казано, све се збива по вољи Божјој или по Његовом допуштењу.

Љиљана Хабјановић Ђуровиђ (Сјај у оку звезде)

[ines]

Život je rijeka što brzo teče
i nikad ne znaš što sutra nosi.
Kad jednom priđeš oceanu smrti,
uzvodno ne možeš, bez obzira tko si.

Onda te preuzme vjetar morski
pa se u visoke oblake digneš.
Padneš ko obična kapljica kiše;
do nove rijeke ponovno stigneš.

Pa opet tečeš; nose te struje
i vrte virovi sreće i tuge.
Ne ideš kud hoćeš, plutaš kud moraš,
jer vezan si nitima nebeske duge.

Dok slijediš svoje sebične želje,
nose te vali ko trulu granu.
I uvijek moraš nizvodno ići,
jer sve rijeke teku na jednu stranu.

Nekad si na vrhu, nekada na dnu,
a nizvodno dolje čeka te slap.
Onda se uskoro u ocean sliješ,
pa zatim ponovno postaneš kap.

Vladimir Pavić

[Данче*]

Уопште узевши,жена неће обманути мужа,неће га издати,осим ако јој он сам поквари или погази срце,или ако је обесхрабри и одгурне својом ситничавошћу,својим егоизмом,својом ускогрудношћу,својом ништавном и бедном природом. При томе,воли!Нека се она не осећа као твоја женка,него као твоја најдража глава,твоје дете,твој пријатељ;носи је у недрима,нека јој буде топло,и буди спокојан;из године у годину она ће се све чвршће прибијати уз тебе,док не срастете као сијамски близанци.Ако јој не даш то,ако је поквариш,уништиш својом ништавношћу - отићи ће! Отићи ће чим се неке племенитије руке пруже према њој,јер мора да оде,јер је њој та топлина и признање потребно као зрак да би могла дисати.
-Хенрик Сјенкјевич

[Данче*]

На твоме лицу трагови се виде
неких давних туга,бола и осама
твоје усне као да се тога стиде
па ни реч не кажу о тим годинама.

У очима твојим видим патњу неку
коју вешто скриваш али не до краја
слутим да у себи носиш бол далеку
и зато су често мутне и без сјаја.

А из груди уздах отме ти се често
пун неке горчине, чемера и јада
у тренутку видим осмех ти је несто
и ја само ћутим, са мном ниси тада.

Но, недај се, пусти дане којих има
само још у теби кад сећања вратиш
осмехни се лепо,врати сјај очима
Знај мени си лепа,не волим кад патиш.

Није тебе живот много миловао
али није касно, пусти прошле дане
није Бог узео, а да није дао
оном ком се смркло да некада сване.

Дај ми руку меку, пусти да те водим
кроз пределе среће, где још ниси била
слутим да због тебе морах да се родим
и да вратим наду што си изгубила.

Трагови на лицу бледеће, нестати
са усана твојих потећи ће речи
радост ће у груди твоје да се врати
и очи ће блеснут у сјају и срећи.

А, онда ћу и ја још срећнији бити
и чувати злато коме вратих сјај
и из исте чаше мед наш ћемо пити.
не, не бој се више, знај патњи је крај...
- Танаско Танасић

[Данче*]

Дођу тако дани кад нас има и превише,...расути смо на све стране,..и лево и десно,.. и северно и јужно,... и у ширину и дубину,..у висини...где год око допире-ту смо...и људи почињу да се гуше и спотићу о нас,где год крену- ми смо већ оставили свој траг..шта год отворе ми већ затворили.. препунили чаше и своје и њихове...Дођу тако дани кад сами себи сметемо,кад не знамо где нам је место,..кад не знамо да ли смо пошли или смо дошли...кад само станемо слепи,глуви и неми на све око себе...и не препознајемо више нисопствени корак...и питамо се да ли је исувише дуг,кратак,оштар,широк, превисок,лакомислен,...ил смешан,смотан и трапав...Питамо се дал' су нам трагови довољно важни,јасни и чисти..ил' невидљиви и неважни... можда чак, прљави и блатњави...Кад дођу ти дани,..а свима нам дођу понекад...шта учинити са самим собом?! Дали се избрисати..искључити..испрати мисли,..окупати речи,..згазити емоције..очистити немире..спавати ал' не сањати, причати ал' ништа не рећи..ил' самои чутати, чутати,чутати...

[Данче*]

Тајна несталих мисли је сакривена у тишини
која мирише на Љубав.
Тако си млад и наиван мој синко.
Говорила је нека старица гледајући
у моје замишљене очи.
Једном научићеш сине,
да је једини начин да задржиш ствари
овог света, пустити их да иду својим путем.
Мудар човек зна да је у природи свих ствари
да се увек изнова враћају.
Па чему онда брига.
Знај, ништа се не може задржати.
Можеш само држати, али не и задржати.
Ако имаш довољно снаге и љубави у себи
и пустиш да оде од Тебе
све ће ти се са радошћу опет враћати.
Тако тугује ветар.
Одлазећи и изнова долазећи.
Тајна несталих мисли је сакривена у тишини
која мирише на Љубав.
Задржи и изгубићеш,
пусти и све ће ти се са радошћу вратити.
Јер само у љубави се увек може отићи
и увек поново доћи.

[Данче*]

Један младић је отишао код свог духовног старца и рекао му:Учитељу, ти си ме саветовао да стално понављам у мислима фразу,"Ја желим радост у своме животу!" Ту реченицу изговарам сваки дан много пута, а радости у моме животу нити је било, нити је има.Ја сам и даље једнако усамљен као што сам и пре био. И шта сада да радим?

Мудри старац је тихо положио испред младића предмете који су му први допали руке – кашику, чашу и свећу – и упитао га:
-"Реци ми, шта би желео да имаш од ових предмета?"
-"Кашику" – оодговори младић.
-"Изговори то сада пет пута." – затражио је старац.
-"Ја хоћу кашику.Ја хоћу кашику…" – понови ученик пет пута.
-"Ето, видиш ли",рече му учитељ,"можеш понављати и пет милиона пута на дан да хоћеш кашику, али је нећеш имати.Треба да пружиш руку и да је узмеш!
Саме речи нису довољне,треба нешто и да урадиш."

[Данче*]

Праслика сваке љубави је жртва на Голготи: самог себе дати без остатка.

 

[ines]

Kada u mom pogledu osjetiš potrebu za ćutanjem i očima mi šapneš da me razumiješ, dosegao si do moje duše...Mediha Delahmetović

[ines]

Postoji neko ko će osetiti tvoju dušu i zavoleti te pre nego ugleda tvoje oči....http://www.youtube.com/watch?v=oeoPtz0F2Ck

[Данче*]

Свака твоја реч,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч.

Сваки твој додир,
у мени је до загрљаја порастао
сваки твој додир.

Наш случајни сусрет,
у мени је до живота порастао,
наш случајни сусрет.

Све што ми се због тебе догодило,
као очарано живи у мени,
и чини се, неће проћи,
све што ми се због тебе догодило.

И волела бих
да те тек сада волим први пут.

Волела бих да не верујем
да ће ми срце за тобом проћи
када будеш једном отишао.