Разноразна писанија

[Данче*]

Разноразна писанија

Виктор Иго: МУШКАРАЦ И ЖЕНА

Мушкарац је најузвишеније створење.

Жена је најдивнији идеал.

Бог је створио престо за мушкарца;

За жену олтар.

Престо слави;

Олтар свети.

Мушкарац је ум.

Жена је срце.

Ум ствара светлост; срце производи љубав.

Светлост оплођава;

Љубав оживљава.

Мушкарац је снажан због разума.

Жена је непобедива захваљујући сузама.

Разум убеђује;

Сузе смилују.

Мушкарац је спреман за свако херојство.

Жена за све патње.

Херојство оплемењује;

Мартиријум уздиже.

Мушкарац има надмоћ.

Жена избор.

Надмоћ значи сила;

Избор представља право.

Мушкарац је геније.

Жена је анђео.

Геније је неизмерив;

Анђео неописив.

Тежња мушкарца је највиша слава.

Тежња жене је крајна врлина.

Слава чини све што је величаствено;

Врлина чини све што је божанствено.

Мушкарац је код.

Жена је јеванђеље.

Код поправља;

Јеванђеље усавршава.

Мушкарац размишља.

Жена сања.

Размишљати значи имати у глави ларву;

Сањати значи имати на челу ауреолу.

Мушкарац је океан.

Жена је језеро.

Океан садржи бисер који кити;

Језеро је песма која задивљује.

Мушкарац је орао у лету.

Жена је славуј што пева.

Летети значи господарити простором;

Певати значи освајити Душу.

Мушкарац је храм.

Жена је сакраријум.

Пред хрмом скидамо капу;

Пред сакраријумом клечимо.

Укратко: мушкарац је тамо где се земља завршава;

Жена, где небо почиње.

[Данче*]

Љубав чиста,исконска,искрена..никада не познаје страх!

[Данче*]

Душа је скривена у телу, а ти си скривен у души.
О, ти, који си скривен у ономе што је скривено,ти си више него све.

[Данче*]

Замислите да су мисли као капи воде.
Ако стално понављате исте мисли, стварате огромну количину воде.У почетку је барица, па бара, па језеро и на крају - океан. Ако су вам мисли негативне, можете се удавити у мору сопствене негативности.Ако су вам мисли позитивне, можете пливати у океану Живота.

[Данче*]

...Живим како морам.Како ми је Господ рекао, као свака жена.Свићи чеш се и ти. Научићеш да је женама живот чекање.Самоћа.Стрепња.Страх.И тако понекад, и помало, радост.Тако је увек било.Научићеш и нешто горе.Љубав ће те твоја научити.Страх твој .Своју ћеш срећу мерити туђим несрећама.Што је страшнија пропаст око тебе,чиниће ти се да те Бог више воли.Лићеш сузе вреле захвалности Њему,милостивом, који ти је најмилије поштедео погибељи,а тебе бола.И то је наша судбина,Милице.Властелинка или недостојан родом,жена је увек жена.Она чује само глас свога срца.И по заповести тога гласа (ЖИВИ)!....-Љиљана Хабјановић Ђуровић (Игра Анђела)

[ines]

"Samo voljena žena sme da pita i zahteva, da prebacuje i kori. Da se nestašno igra i koketuje sa bolom. Koketerija nevoljene žene je ružna groteska,njeni zahtevi su nasilje,prekori plačno moljakanje. Onaj ko traži u ime svoje neuzvraćene ljubavi, prlja i sebe i tu ljubav vukući je kroz blato poniženja."  - Ljiljana Habjanović Đurović

 

[Данче*]

"Ви ме питате за људе.?
Одувек је бивало да су искушења силазила на свет и да је човек човеку зло чинио, да је цвеће венуло и да су невини страдали, да су песници говорили језиком тајновитим у полујасним сликама, па кад вам говорим о цвећу, зашто ме питате за људе.?"-Иво Андрић

 

[Данче*]

ЧЕКАЈ МЕ

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго
чекај ме и када жуте кише ноћи испуне тугом
чекај и када врућине запеку
и када мећава брише,
чекај и када друге нико небуде чекао више
Чекај и када писма престану стизати из далека
чекај ме и када чекање дојади
свакоме који чека,
чекај ме и ја ћу сигурно доћи
Не слушај кад ти кажу како је време
да заборавиш, и да те наде лажу, нек поверују и син и мати да више не постоје, нека се тако уморе чекати и сви другови моји и горко вино за моју душу нек пију
код огњишта, чекај и немој сести с њима, немој пити ништа...чекај ме и ја ћу сигурно доћи
Све смрти ме убити неће, нек рекне ко ме чекао није,тај је имао среће.Ко чекати не зна,тај неће схватити нити ће знати други да си ме спасила ти једина чекањем својим дугим.Нас двоје само знаћемо како преживех ватру клету ,напросто ти си чекати знала као нико на свету напросто ти си чекати знала као нико на свету.

Константин Симонов

[Данче*]

Смирена и стишана лежала је преда мном, али одвојена, лепша него мој ћудљиви и нестални сан о њој. Пажљиво, полако сам прелазио руком преко њеног тела памтећи је прстима. Онда сам јој, не журећи, пољубио оба длана, влажне очи, набубрела дрхтава уста. Рекао сам, смешећи се: "Памти ме по ономе што је у мени било добро."...Ако ме икад пожелиш, знаш где ћеш ме наћи...наше језеро још увек те чека и чезне за твојим прштавим смехом и каменчићима које си само ти знала онако нехајно бацати у њега...Вода је још бистра и зелена, још је у њој одраз твојих очију...Кад викнем твоје име, птице умукну и јека ми врати глас, ма што значе те дуге године...Ја сам још твој и бит ћу чија год да си сад...Ако ме икад потражиш у својим сновима, знаш где ћеш ме наћи.

Меша Селимовић

[Данче*]

"Оно што се црним мастилом напише
капљице воде могу да избришу.
У души записано узалуд ћеш трљати
никада нићим нећеш избрисати."

[Ненад Р.]

Замислите да су мисли као капи воде.

Ако стално понављате исте мисли, стварате огромну количину воде.У почетку је барица, па бара, па језеро и на крају - океан. Ако су вам мисли негативне, можете се удавити у мору сопствене негативности.Ако су вам мисли позитивне, можете пливати у океану Живота.

facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222

[Данче*]

Зрнца песка стварају планине,
тренуци стварају године,
а ситнице-цели живот.

Молијер
 

[Данче*]

facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222

:good2: :good2: :good2:

[Данче*]

Ноћу,
док ти спаваш,
моје срце бдије над тобом.
Теби се ништа,
ништа не смије догодити.
Толико, толико те волим.
Једино,
једино с тобом
могао бих плакати.
Могао бих се смијати.
Опраштати и разумјети.
Вјеруј ми.
Толико,толико те волим.
Од јуче тек си ту и о теби мало знам.
Али могу живот свој да ти дам.
Уз мене нађи мир,
никад сумњу,никад бол.
Моја љубав бит ће залог за то.
Мила,
поклањам ти сваки дан свог живота.
Када се мој сан оствари
и ти ћеш као и ја бити сретна.
Толико, толико те љубим.

[Данче*]

ТИ НЕ ВОЛИШ

Ти не волиш и не жалиш мене,
нисам више мио срцу твом?
Гледајућ' у страну страст ти вене
са рукама на рамену мом.

Смешак ти је мио, ти си млада,
речи моје ни нежне, ни грубе.
Колико си волела до сада?
Које руке памтиш? Које зубе?

Прошли су ко сена крај твог тела
не сревши се са пламеном твојим.
Многима си на колена села,
сада седиш на ногама мојим.

Очи су ти полузатворене
и ти сањаш о другоме неком,
али љубав прошла је и мене,
па тонем у драгом и далеком.

Овај пламен судбином не жели,
плаховита беше љубав врућа -
и ко што смо случајно се срели,
растанак ће бити без ганућа.

Ти ћеш проћи путем поред мене
да прокоцкаш све те тужне зоре.
Тек не дирај оне нељубљене
и не мами оне што не горе.

И кад с другим будеш једне ноћи
у љубави, стојећи на цести,
можда и ја онуда ћу проћи
и поново ми ћемо се срести.

Окренувши другом ближе плећи
ти ћеш главом кимнути ми лако.
"Добро вече", тихо ћеш ми рећи.
"Добро веће, мисс", и ја ћу тако.

И ништа нам срца неће ганут,
душе бит ће смирене посвема
ко изгори, тај не може планут,
ко љубљаше, тај љубави нема.