Bivši ministar Saša Radulović

[Ronald]

Svira gitaru i pjeva, ali ne mogu kip nesto da prebacim:-)

[Плутон]

Životna ispovest Saše Radulovića: Kako su mi ubili oca u Dobrovoljačkoj

Ovo je priča jednog čoveka, Saše Radulovića, lidera pokreta Dosta je bilo i najvećeg iznenađenja izbora, koji je za Nedeljnik prvi put u javnosti govorio o danu kada mu je, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ubijen otac, lekar i pukovnik JNA, načelnik saniteta Druge - Sarajevske armijske oblasti. Radulović u potresnoj ispovesti, kao čovek koji je iz prve ruke doživeo ono najgore, govori o značaju pomirenja na Balkanu i odgovornosti političara, bivših i sadašnjih, što i dalje živimo u devedesetim
 

Moj otac Budimir bio je lekar. Bio je pukovnik JNA. Načelnik saniteta Druge - ili kako smo mi to zvali - Sarajevske armijske oblasti.

Rođen je na Kosovu, u opštini Dečani. Školovao se u Nišu, kasnije je otišao za Beograd gde je završio Medicinski fakultet. Majka mi je iz Krajine, iz okoline Plitvica. Ona je završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Rodio sam se u Bihaću, sticajem okolnosti, jer mi je tu živela baba. Očev put, odnosno vojna karijera ga je dovela do Sarajeva. Rat je tu zatekao moju porodicu.

Budimir Radulović
 

Odrastao sam u Sarajevu. Stan je gledao na Dobrovoljačku ulicu. Preko te ulice sam prelazio gotovo svaki dan bar dva puta. Često i nebrojeno puta. Tu mi je bila osnovna škola, trafika, išao sam tu do samoposluge, do reke, u grad.

Družili smo se s komšijama muslimanima, živeli zajedno. Bilo je važno šta znaš, a ne odakle si i ko si. Nismo se delili po bilo kom osnovu. Poštovali smo jedni druge. I običaje - oni naše, mi njihove. Politika nas nije interesovala. Interesovao nas je život. Slušali smo Azru i EKV, Buldožer i Kazalište, Clash i Headse.

PRVE BARIKADE IZGLEDALE SU NAM SMEŠNE

Događaji su počeli u teškom pravcu da se kreću krajem osamdesetih, početkom devedesetih. Pre toga se ništa nije osećalo. Ili bar ja nisam osećao. Onda je počelo to turobno vreme. Završio sam fakultet i napustio zemlju 1989. godine, tako da nisam bio u Sarajevu u tom turbulentnom periodu.

Ljudi nisu verovali da će rat da stigne i u Sarajevo. Niko zapravo nije očekivao da ljudi u tako kratkom vremenu toliko mogu da se podele. Desilo se sve izuzetno brzo. U nekoliko meseci došlo je do potpunog raspada. Kad su počele da se podižu barikade u Sarajevu, ljudima iz moje generacije je sve to izgledalo smešno. Sećate se Top liste nadrealista?

Otac je bio optimista da Sarajevo neće eksplodirati, ali kako je prolazilo vreme - sve manje i manje. Borio se da pomogne svakom vojniku, svakom čoveku. Eskaliralo je, nažalost, do kraja. Odgovornost za to snose tadašnji političari sa svih strana. Nijedna država nastala iz bivše SFRJ do danas još nije ispravno pristupila zločinima i njihovim posledicama.

NAPAD NA KOLONU

Te 1992. sam bio u Nemačkoj, radio sam u Simensu kao inženjer. Čuo sam preko radija da se nešto desilo u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Odmah sam zvao mamu, ali nisam mogao da je dobijem. Bila je čitava psihoza, koja je trajala danima. Bio je to napad na komandu u centru grada, a potom napad na kolonu koja je izlazila iz grada. U toj koloni bio je i moj otac. Ubijen je u toj koloni 3. maja 1992. Poginulo je još nekoliko ljudi. Tata je bio u sanitetskom vozilu na prednjem sedištu. Bio je to pucanj u glavu sa kratkog rastojanja. I to na mestu gde sam prošao hiljadu puta.

Nakon toga odvezli su ga u Vojnu bolnicu u Sarajevu, koja je, takođe, bila pod opsadom. Mama ništa nije znala šta se desilo. Ujutru bi se krišom od nje pričalo o tome, ali njoj niko nije govorio prave informacije. Slutila je da se nešto loše dogodilo. Komšije su znale, ali niko nije smeo da joj kaže. Svi su od nje skretali pogled i gledali u zemlju.

OBDUKCIJA

Majka je iz straha izašla iz stana i nakon toga se više nije vraćala. U stanu su ostale sve naše lične stvari - dvadeset pet godina naših života. Detinjstvo. Dokumenti. Sve porodične fotografije. Kod rođaka i prijatelja skupljam fotografije - jedva sam uspeo da pronađem jednu očevu. Uzeli su nam filmove sa letovanja. Oni koji su se kasnije uselili - sve su izneli. Kompletan nameštaj. Odneli su deo naših života. Ništa nije ostalo.

Posle nekoliko dana traganja, majka je očevo telo pronašla u Vojnoj bolnici. Nisu joj dali da preuzme telo. Nisu nam dali ni da prevezemo ubijenog oca do Beograda. Bili su to mučni pregovori, koji su trajali osam do deset dana. Uspeli smo nekako.

U Beogradu nas je sačekao profesor Zoran Stanković sa VMA, koji je uradio obdukciju. Sećam se da majci nisam dao da vidi očevo lice. Bio je to strašan prizor. Držala ga je samo za ruku.

I SAKRIVANJE ZLOČINA JE ZLOČIN

Verujem da iz tog rata u Bosni možete da nađete hiljade ovakvih ili sličnih porodičnih tragedija. Ono što me u svemu tome najviše boli jeste kada bilo koja strana pokušava jedan zločin da opravda nekim drugim zločinom. I onda kaže: "Ovaj zločin se jeste desio, ali to je zato što je bio drugi zločin." To nije ljudski. Svaki zločin je individualan. Svaki zločin zahteva da se pronađe i kazni krivac. I to ne samo zbog porodica žrtava, nego i zbog samog društva. Da biste se uopšte zvali društvo, morate da procesuirate zločine, inače niste društvo. Ukoliko sakrivate zločin, onda niste čovek. Ako sakrivate zločin, i to je zločin. A ako to ne znate, onda niste čovek.

Kad prepoznam zločine koje su počinili ljudi koji su se predstavljali kao srpska strana, ja u tom trenutku neću da govorim o zločinima koji su počinjeni prema nama. Ako to radimo, onda relativizujemo zločine.

Marčelo je poslao izuzetno važnu poruku: kad dođete u Srebrenicu, pred tim žrtvama izgubite nacionalnu pripadnost. To je jedini način kako jedino ljudski može da se gleda taj zločin.

Ne mogu da razumem kako nekome ko ima žrtve u svojoj porodici, može da umanji bol ako je tamo nekom drugom čoveku učinjen isti zločin. Mogu samo da razumem da oni koji su ubili mog oca i druge nedužne ljude odgovaraju pred zakonom. Isto tako želim da svi koji su počinili zločin u Srebrenici, odgovaraju pred zakonom.

Lako nam je da prepoznamo kada BiH neće da procesuira zločin u Dobrovoljačkoj, ali nam je veoma teško da prepoznamo kada država Srbija neće da procesuira neki zločin nad pripadnicima drugih nacionalnosti. Manji broj ljudi, uglavnom iz kulture, umetnici izgleda brže prepoznaju zločine, političari će izgleda stići na repu. A trebalo bi da bude obrnuto.

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU

Kad govorimo o svim zločinima koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije, moramo uvek pojedinačno da govorimo o tome: šta se desilo, ko su žrtve, ko su ubice. Očigledno nijedno društvo u regionu nije spremno da se suoči sa prošlošću, nego svi misle da brane neke uzvišene ciljeve time što sakrivaju i veličaju svoje zločince. Misle - ako bi se sve to otkrilo i kazalo tačno šta se desilo, to bi nekako umanjilo taj neki njihov cilj. Kakva greška.

Za narod u Srbiji, čini mi se, svi ti zločini su još vrlo daleko, osim za one čija je rodbina prošla neku moju sudbinu. Sve dok se nije pojavio onaj snimak sa "Škorpionima" koji pucaju u nedužne ljude, javnost nije verovala da se u BiH nešto tako dešavalo. Narod u Srbiji nije verovao da je i srpska strana činila zločine. Uvek se govorilo o zločinima nad Srbima, koji su nesporni, ali retko o zločinima Srba. Za to je kriva država.

Kad štitite zločince u sopstvenim redovima, kad imate zločince unutar svoje armije, ili svojih službi bezbednosti, odnosno čitavog državnog sistema, onda ti zločinci preko svojih veza, svojih prijatelja utiču na državnu politiku u pokušaju da zaštite sebe. A onda politička elita padne pod taj pritisak i smatra da je to sakrivanje zločina ili njihova minimilizacija - rešenje za Srbiju. A rešenje je potpuno suprotno. Ima jedna anglosaksonska izreka koju ja često koristim u ekonomiji - kad se nađeš u problemu, odnosno u rupi, onda prva stvar koju moraš da uradiš jeste da prestaneš da kopaš. Rešenje nije dublje u rupi, nego je rešenje da se izdignete iz problema.

Država, dakle, mora da prepozna da postoje žrtve, da je u njenom interesu da se to procesuira kako za njihove porodice, tako i za samo društvo. Političari u Srbiji i regionu, međutim, to nisu shvatili, nego stalno nešto kalkulišu. A kada bi izašli sa jasnim stavom o zločinima, građani bi to prihvatili.

Istina je i da srpske žrtve nisu prepoznate. Mislim da je to delom zbog pogrešne državne politike. Veliki broj Srba je stradao, i ogroman broj ljudi ostao bez imovine, i na prostoru BiH i na prostoru Hrvatske ili na Kosovu. A to je posledica toga kada imate nerazuman politički stav - kada pokušavate da mešate žrtve i stalno glumite Kalimera i vičete: "Ovo je nepravda, pa to ti je", onda praktično dođete u situaciju da se nesporne žrtve srpskog naroda ne prepoznaju. Potrebna nam je ozbiljnija i pametnija politika.

KO JE KRIV AKO NIKO NIJE KRIV?

Te naše žrtve se, dakle, ne prepoznaju dovoljno još ni u Srbiji, a u Sarajevu se tek sigurno ne prepoznaju. Naser Orić je odličan primer. Pretpostavimo da Naser Orić nije kriv za zločine. Srbi su nesporno stradali, radi se o ogromnom broju ljudi koji su ubijeni. Ko je onda kriv? Ne može društvo ili država, kao što je BiH da kaže - Orić nije kriv. Ako to već tvrde, onda BiH mora jasno da kaže ko je kriv umesto Orića. Ko? BiH mora da otkrije ko je to učinio.

Ne može Sarajevo da tvrdi da niko nije kriv za zločin u Dobrovoljačkoj. Pretpostavimo da Ejup Ganić nije kriv, a jeste. Sumnja se da je Ganić tim zločinom nameravao da dobije poverenje muslimana i smeni Aliju Izetbegovića. Tuzlanska kolona, takođe. Ne može biti da niko nije kriv za te počinjene zločine. Sarajevo to mora da utvrdi.

Isto je i sa zločinima koje su počinili Srbi. Neko je kriv za zločin u Srebrenici. To mora da se otkrije. I zbog žrtava, i zbog Srbije, i zbog naše budućnosti.

Ko god je pokušavao iz zločina da izvuče jeftine političke poene, doveo je ceo region u potpuno apsurdnu situaciju - da se slavi povratak Nasera Orića u Sarajevo, Ante Gotovine u Zagreb ili sutra Ratka Mladića u Beograd. A zločini? Mora se utvrditi šta se tačno desilo. Nikom ne treba ni tovariti ni oduzimati žrtve. Dok se to ne uradi, ne možemo napred.

Slično je recimo i sa rehabilitacijom Draže Mihailovića. U toj situaciji se moralo tačno utvrditi šta se desilo. Šta su mu komunisti natovarili, a šta je zaista Draža i njegov pokret uradio u Drugom svetskom ratu. Nema nikog ko za jedan četnički zločin može da kaže da je u redu. Ali te stvari treba razdvojiti. Ako to ne uradite kao što ne radi Republika Srpska - ako zapravo pokušavate da prikrijete svoje zločine, onda vas u svetu predstave ne kao legitimnu instituciju, nego kao nekog ko je problem, ko ne prepoznaje osnovne civilizacijske vrednosti i koga treba eliminisati. A politika treba da bude upravo suprotno.

Srbija je potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma. Svi odnosi u BiH se mogu menjati samo saglasnošću svih strana koje su garant sporazuma. Zato podržavam svako rešenje do koga se dođe dogovorom svih strana. Podržavam RS i sve njene građane u odbrani svojih interesa onako kako ih vide unutar BiH.

PORODIČNE TRAGEDIJE

Meni su i dede ubijene u ratu. Obojica 1941. Tatin otac mi je ubijen na Kosovu. Kad je počeo rat, vraćao se iz Vojske Kraljevine s puškom, tamo su ga sačekali lokalni balisti i ubili. I njega i njegovog rođenog brata. Drugog dedu, maminog oca, ubile su mi ustaše. Imam, dakle, jedno porodično ludilo koje traje generacijama.

Danas ponekad odem u Sarajevo. Većina mojih prijatelja ga je napustila, i Srbi i Muslimani i Hrvati. Svi su oni više rasuti po svetu, nego što ih je ostalo u Sarajevu.

--

Извор: Недељник

[Плутон]

https://twitter.com/MarijanRistievi/status/725315706141720578

Мало му је било. 

[Плутон]

Ево зашто је политика битна. То злостављање смо платили 10000 евра по радном месту. Радници у тим фабрикама раде за 25000 РСД.

Последице лоше политике трпе људи, живи људи.

На ово Радуловић мисли када каже да динкићевска политика Србију претвара у земљу јефтине и робовске радне снаге. На ово мисли Зец кад каже да се српски радник претвара у шраф.

https://pouke.org/forum/topic/40996-%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0/?page=21#comment-1445777

И на крају, због овога је антиполитички став „сви су исти - политика ме не интересује“ погубан. 

[Ronald]

САША РАДУЛОВИЋ ЗА НЕДЕЉНИК: ПОСЛЕ СЛЕДЕЋИХ ИЗБОРА БИЋУ ПРЕМИЈЕР

29. април 2016.ИнтервјуНедељник

Немам тај осећај да смо највећи победници ових избора, али јесмо задовољни што смо постигли резултат који је, додуше, испод оног који смо очекивали, сумира за Недељник лидер покрета „Доста је било“ Саша Радуловић, који се сматра највећим победником ових избора

Одакле вам та храброст да на изборе изађете сами?
Ми смо ту стратегију поставили још пре две године. Анализирали смо политичку сцену и закључили да ниједна странка не задовољава минимум услова које смо написали у тексту „Црвена линија политике“ и у коме смо казали шта мислимо да је нормално, здраво и дозвољено у политици, а шта не. Ниједна странка није задовољавала те услове и онда смо одлучили да покушамо да идемо сами. Од грађана смо 2014. добили подршку већу од два одсто без икакаве кампање и то је био сигнал да наставимо ту борбу. Очекивали смо покрајинске изборе, испоставило се да су били и парламентарни, али имали смо јасан став – ако не успемо да изградимо организацију која може да уђе у Скупштину то би нам био јасан знак од грађана да ово што радимо не желе. Показало се супротно.

Шта је ваш циљ у политици? Претпоставке су да млади који су вас подржали не знају какав програм нудите осим те критике Вучића?
У политици смо да уведемо ред, да од Србије направимо уређену земљу. Наша централна тема остаје борба против партократије. Ту смо да мењамо политичку културу, али и читав политички дискурс. Ова подела за ЕУ или Русију је превазиђена прича. Морамо да се окренемо Србији која треба да личи на Данску, Холандију, Канаду, Аустралију. То су нам модели како желимо да уредимо нашу земљу. Дакле, јака компонента социјалне и здравствене заштите, пензионог система, а с друге стране тржишна економија која је окренута домаћој привреди и малим породичним фирмама које запошљавају највећи број људи у Србији.

Како ћете се понашати у парламенту пошто од вас очекују да будете оштар опозиционар?
Наша идеја је да парламент приближимо грађанима који ће преко нас моћи да предлажу законе. Покушаћемо да упристојимо парламент и извучемо га из блата. Бићемо оштри критичари власти.

Јесте ли анализирали ко је за вас гласао? Млади? Да ли сте више гласова добили на друштвеним мрежама или у директном контакту са људима?
Комбиновано, вероватно више преко друштвених мрежа. Практично без новца, на ову кампању смо потрошили 5,8 милиона динара колико смо добили из буџета. То показује да је снага наше идеје носила ову кампању упркос медијском мраку.
Грађани су гласали за нас и јер смо нови. Хтели су да нам дају шансу да виде шта можемо да урадимо. Ми смо млад политички покрет, тек смо кренули, и трчимо маратон, а не спринт. Подржала нас је и већина апстинената. Јављали су нам се људи који први пут излазе на изборе од 5. октобра, јер смо, како кажу, пробудили њихову наду.

И шта је Саша Радуловић на крају тог маратона?
Наш циљ је да победимо на наредним парламентарним изборима за које мислимо да ће се опет десити врло брзо. Мој циљ је да након те победе будем премијер. А након годину дана поново бисмо расписали изборе, али у фер и демократској атмосфери са слободним медијима, једнаком заступљеношћу, чистим финансијама. И онда бисмо заиста добили изборну вољу грађана.

А доживљавају ли вас људи као политичара који нуди 6. октобар?
Не волим тај термин, али базично се боримо за оно што су грађани очекивали након 5. октобра, а није се десило.

Шта су вам генерално показали ови резултати избора?
Да су избори били фер и демократски, да је био једнак приступ медијима, да нису куповани гласови, да није ширен страх, да није било “фантомских станара”, онда би вредело анализирати. У сваком случају ови резултати су показали да је ово почетак краја Вучића и СНС-а. И екипе Тадић- Чеда-Чанак који су дошли до потпуног апсурда да заједно освоје пет одсто.

Која вас је оптужба више болела у кампањи – неспособни стечајни управник или Вучићев министар?
Ни једно ни друго. То блато је требало да одврати наше гласаче од избора. Парадоксално, могуће да су нам тиме подигли препознатљивост. Људи су схватили да су то чиста подметања, а до следећих избора ће И они које су успели да лажима одврате од гласања за нас, схватити да се ради о обичним подметањима.

Зна ли се ко ће вам бити кандидат за председника Србије?
Већ имамо кандидате, то су нестраначке личности.

Ко вам је први од политичара честитао успех?
Нико.

А коме сте ви честитали?
Такође, ником.

http://dostajebilo.rs/sasa-radulovic-za-nedeljnik-posle-sledecih-izbora-bicu-premijer/

[Ronald]

Plut tebra, ti si sledeci ministar informisanja

[Плутон]

7 minutes ago, Ronald рече

Plut tebra, ti si sledeci ministar informisanja

То је посо, ја не волим да радим.

[Ћириличар]

1 hour ago, Ronald рече

САША РАДУЛОВИЋ ЗА НЕДЕЉНИК: ПОСЛЕ СЛЕДЕЋИХ ИЗБОРА БИЋУ ПРЕМИЈЕР

Земља зове Радула, Радуле јави се.

[Ronald]

СРAМНО СПИНОВAЊЕ ВУЧИЋЕВИХ МЕДИЈA

Брутaлним извртaњем чињеницa Вучићеви медији, предвођени тв Пинк, објaвили су дa су одборници покретa “Достa је било” у општини Стaри грaд глaсaли зa пaртокрaтску влaст Пaјтићевих демокрaтa и Шешељевих рaдикaлa, формирану уз помоћ Двери, ДСС, Дачићевог СПС, Тaдићевог СДС и Јовaновићевог ЛДП.

Овaквa влaдaјућa коaлицијa предстaвљa симбол пљaчкaшког системa против когa се бори Достa је било. То је кристaлно јaсно свaком ко је јуче присуствовaо конституитивној седници Скупштине општине Стaри грaд, осим aко је хтео дa лaжним извештaвaњем глорификује Алексaндрa Вучићa, a целу опозицију, по Вучићевом нaређењу, стрпa у неки “босaнски лонaц” или под “жуту кокaрду”.

Међутим, чињенице су, једностaвно, тврдоглaве и више него очигледне.

Новоформирaнa влaст у Стaром грaду изгледa овaко: председник општине ДС, зaменик СПС, председнк Скупштине општине ДС, зaменик СДС-ЛДП, члaнови Већa ДС-4, ДСС-Двери – 2, по једaн из СПС, СРС и СДС-ЛДП.

Скупштинa општине Стaри грaд имa 56 одборникa, зa већину је потребно 29. Новa коaлицијa, у којој су сви осим ДЈБ и СНС, имa већину од укупно 34 одборникa. Јуче је зa нову влaст, у којој су добили функције, глaсaлa новоформирaнa већинa, односно 33 присутнa одборникa.

Нa изборимa је нaјвише мaндaтa освојилa је листa ДС (20), следи СНС (14), ДЈБ (8), СПС (4), ДСС-Двери (4) и по три мaндaтa СРС и листa ЛДП-СДС.

У овaквој влaсти ДЈБ никaдa неће учествовaти. Нећемо склaпaти никaкве договоре сa СНС ни нa једном нивоу, нити сa стрaнкaмa које улaзе у коaлицију сa СНС нa републичком нивоу.

Новa влaст у Стaром грaду је формирaнa јер је предстaвник ДС одбио дa прихвaти нaше црвене линије: дa се уведе трaнспaрентност трошењa јaвног новцa и јaвног обaвљaњa влaсти, дa се објaве сви уговори сa прaвним и привaтним лицимa које је склопилa општинa, дa се свaког месецa кaже нa штa је потрошен свaки динaр.

Зaхтевaли смо дa се јaсно нaпрaви поделa између политичких функцијa и професионaлних местa у јaвном сектору.

Зaхтевaли смо дa нa професионaлне функције буду постaвљени кaдрови изaбрaни путем јaвног конкурсa, укључујући и нaчелникa општинске упрaве, његовог зaменикa, секретaрa скупштине и његов зaменикa, кaо И сви директори јaвних предузећa и члaнови њихових нaдзорних одборa. Тaкође смо трaжили дa се изврши попис општинске имовине и јaвно објaви ко је користи.

Одборници Достa је било биће принципијелнa и оштрa опозицијa новој влaсти.

Oштро протестујемо против тенденциозног и манипулаторског „извештaвaњa“ у коме више ни лако доступне, једноставне чињенице нису релевантне и намерно се прећуткују. Захтевамо да РЕМ и новинарска удружења предузму све потребне кораке да се прекине са нечувеним и бруталним измишљањима у медијима. Власт Александра Вучића потпуно је девастирала све медије, а последице оваквог понашања су несагледиве за државу и друштво.

Прес служба покрета
„Доста је било – Саша Радуловић“

 

[Плутон]

https://twitter.com/Ray__Day/status/731043423130619904

[Плутон]

11 minutes ago, Muramasa рече

Žuta govanca da budu srećna ako sledeći put uopšte budu prešla cenzus.

ДС је вечна док су јој деца верна! 

[Плутон]

Гласачи ДС-а су пред изборе некако и могли да оправдају свој глас. Сад им није остало ништа.

[Плутон]

Ој, Пајтићу, шаљи нам салате, хе хе...

[Плутон]

Како Плутон незванично сазнаје, и у Лајковцу је ДС направила коалицију са СРС, СПС, ДСС, Дверима и, wait for it... Равногорским покретом! 

Не зезам се.

[Плутон]

http://www.blic.rs