Odrekao se diplome preko novina zbog partijskog zapošljavanja

[Justina]

Evo, ja se odricem preko Foruma diplomen srednje elektrotehnicke skole u znak protesta zbog upotrebe naizmenicne struje po domacinstvima ...

 

I koliko mi je poznato, a zbog velikih drzavnih troskova i nameta a na jkioje se zale i na forumu, zabranjeno je zaposljavanje u drzavnboj sluzbi naredne 2 godine u srbiji. A geograf moze samo za drzavu da radi ili da  eventualno otvori turisticku agenciju ....

 

A pijanista, slikar, glumac, muzicar, reziser, ne moze cak ni za drzavu. Teolog naravno moze.

Srbiji su potrebni istoricari, ne razumem zasto ovaj nije studirao istoriju. Mogao bi da tezgari po svim

televizijama sirom bivse nam domovine.

[Милан Ракић]

U Srbiji bacio diplomu, u Čikagu se zaposlio

 

Ne kajem se što sam se odrekao jedne diplome, uradio sam to zbog svojih drugova i sebe, pokušao sam sve, ali posla nije bilo, morao sam da odem iz zemlje. Ovo su reči Nišlije Branimira Đurića (26), diplomiranog turizmolog i mastera geografije, koji se odrekao fakultetske diplome turizmologa preko novina zbog partijskog zapošljavanja u Srbiji.

Drži časove geografije našoj deci u Čikagu

Branimir sada živi u Čikagu, radi u transportnoj kompaniji svog školskog druga i drži časove geografije srpskoj deci u jednoj školi. Kaže da se ne kaje nimalo što se odrekao diplome, jer da to nije uradio, ne bi počeo da ostvaruje svoje snove.

- Kad me stigne tuga, samo pomislim na to da ljudima u mojoj zemlji nisam bio potreban i da su me lako pustili da odem, kao što kaže pesma Beogradskog sindikata: „Ja sam morao da odem, takav nikom nisam treb‘o“ - kaže Đurić.

 

Ovaj mladi Nišlija, koji je napustio svoj rodni grad pre dva meseca, kaže da je i u Čikagu kao kod kuće, da ima puno „naših“ koji su čitali o njemu i koji mu rado nude da mu pomognu ukoliko mu je to potrebno. Planira da nostrifikuje diplomu mastera i da upiše školu za pilote, a usput bi voleo da se bavi svojim primarnim zanimanjem da bude profesor geografije.

- Ovde ništa nije nemoguće, sve što poželiš može da ti se ostvari, samo treba naporno da radiš, budeš odgovoran, uporan i to je to - priča on.

Kako kaže, njegovi vršnjaci u Americi imaju sve, voze skupe automobile, rade, zarađuju, izlaze i po njegovom mišljenju, vode bezbrižan život za razliku od mladih u Srbiji.
- Njihova glavna obaveza je gde će se i kako zabaviti - priča Đurić.

Na posao u Srbiji je čekao godinu dana, ali kaže da je situacija takva da i pored dve fakultetske diplome, nije mogao da nađe posao u struci. Na razgovor ga je pozivao i bivši ministar Milan Bačević, ali do tog susreta nije došlo.

 

U Americi rade po dva posla

“Ukoliko neko radi dva posla, za jedan mesec može da zaradi deset puta više nego što je iznos prosečne plate u Srbiji. Plate su veće, a hrana je jeftinija nego kod nas”, zaključuje Branimir.

 

 

Izvor

[ines]

Eto jedan visoko obrazovani manje na spisku na birou te struke, imaju razlog za slavlje

[Juanito]

- Kad me stigne tuga, samo pomislim na to da ljudima u mojoj zemlji nisam bio potreban i da su me lako pustili da odem, kao što kaže pesma Beogradskog sindikata: „Ja sam morao da odem, takav nikom nisam treb‘o“ - kaže Đurić.

 

Чему овакво патетисање? Њеова знања и вештине у Србији није могао да прода у овом тренутку. Шта је сад требало да се деси, да неко измисли њему посао да би се дечко осећао прихваћеним? Стварно свашта. Највећи проблем српског образовања (можда и кућног васпитања), али убедљиво највећи од свих, је то што људи из њега излазе са оваквим пасивним ставом о животу. Све друго се релативно лако да надокнадити, али ове пасивности се врло тешко ратосиљати.

 

Kako kaže, njegovi vršnjaci u Americi imaju sve, voze skupe automobile, rade, zarađuju, izlaze i po njegovom mišljenju, vode bezbrižan život za razliku od mladih u Srbiji. - Njihova glavna obaveza je gde će se i kako zabaviti - priča Đurić.

 

 

:fmqmtx:  :fmqmtx:  :fmqmtx:

 

Na posao u Srbiji je čekao godinu dana, ali kaže da je situacija takva da i pored dve fakultetske diplome, nije mogao da nađe posao u struci. Na razgovor ga je pozivao i bivši ministar Milan Bačević, ali do tog susreta nije došlo.

 

И још једном.

 

:fmqmtx:  :fmqmtx:  :fmqmtx:

 

И поред огромног напора не успевам да схватим која је поента објављивања живота и прикљученија оваквих ликова по дневним новинама.

[feeble]

Можда је неки велики таленат за географију за којим ћемо жалити једног дана..

А колико има оваквих као он, па не кукају по новинама.

[Милан Ракић]

Не желим да браним дечка, иако је син од колеге ми... И земљака.. Бели, његов отац, пуковник Мирослав Ђурић је из Мишара код Шапца... Ал` можда су и "новинари" направили "своју" причу... На концу, ја сам само пренео данашње писање "Блица" на већ постојећу тему... А он је отишао, па отишао! Његово схватање "запада" је такво какво је или какос у нам пак из "Блица" интерпретирали... Али је свеједно све ово жалосно... Па дал` је он наставник разредне наставе ил` је туризмолог... Ето, он се дечкић, за мој појам, одважио да даа причу у новине... Унаточ онима, који су тихо отишли... И средили своје животе... Нажалост ползе наше државе, а на своју корист...

[Млађони]

Mogao bi da tezgari po svim

televizijama sirom bivse nam domovine.

 

                   

[Juanito]

Али је свеједно све ово жалосно...

 

Јесте жалосно, али се узрок тотално изврће наопако. Свет не функционише тако што свако од нас одлучи шта ће да ради, па му онда неко то обезбеди јер он сад нешто зна, те је штета да се знање проћерда, већ тако што за нечим постоји реална потреба. Код нас тренутно нема тражње за његовим занимањем и најштетнија ствар би била да га неко негде ”угура”.

[Милан Ракић]

Код нас тренутно нема тражње за његовим занимањем и најштетнија ствар би била да га неко негде ”угура”.

:good2:

 

Судећи спрам дав новинска написа, од ономад и овај данас, он је дечко то управо и урадио... Простим речима речено, није хтео/мог`о/смео да уђе у странку-СНС/ДС/СПС/додати спрам афинитета, и решио је да оде, али пре тога да се "посере" у новинама... 

[Радосна]

Мене импресионира чињеница да појединци очекују од ове државе да учини нешто и да им нешто обезбеди, док они седе кући и кукају. Постоје волонтирања, стажирања, постоје и праксе током студирања, него ето, сетимо се да треба да се запослимо и пишемо своју биографију тек када добијемо диплому и чудимо се како то нас, хеј НАС, нико неће да запосли. Мало активирања током живота и мало шири круг информација од оног које је професор рекао да ће бити на испиту.

 

Не мислим на овог момка конкретно, не познајем га, па немам увид у целу причу, причам о људима из свог окружења. 

[DYNABLASTER]

Мене импресионира чињеница да појединци очекују од ове државе да учини нешто и да им нешто обезбеди, док они седе кући и кукају. Постоје волонтирања, стажирања, постоје и праксе током студирања, него ето, сетимо се да треба да се запослимо и пишемо своју биографију тек када добијемо диплому и чудимо се како то нас, хеј НАС, нико неће да запосли. Мало активирања током живота и мало шири круг информација од оног које је професор рекао да ће бити на испиту.

 

Не мислим на овог момка конкретно, не познајем га, па немам увид у целу причу, причам о људима из свог окружења. 

U ovoj drzavi sve je manje posla, tako da ovo sto kazes je, bez uvrede, impresivno mastanje.

Unistili su nam ekonomiju (itd.) i svakodnevno dalje rade na tome.

 

Nema nista dok se ne uzme znate vec kakva motka, ili da masovno preumimo tj. da nam pomoc "padne s neba".

A kakva je situacija izgleda da je potrebno obaska.

[Радосна]

Уопште није маштање, него је лакше јадиковати и оплакивати судбину, него преузети ствар у своје руке. 

 

Да су нам велике фабрике системски уништаване и намерно довођене под стечај - јесу. Да нам економија није на завидном нивоу, и ту се слажем. Али постоје и светле тачке. 

И још нешто - знање углавном није функционално и људи нису научени да размишљају, него да репродукују прочитано. Кривица је система школства, али и нас, као појединаца, што смо неодговорни према себи. А капитализам те не пита какав папир имаш, него како да решиш проблем са што мање средстава. Управо зато сам и навела како човек може одређене вештине стећи током студија и практично бити припремљен за оно што га чека. 

[DYNABLASTER]

Уопште није маштање, него је лакше јадиковати и оплакивати судбину, него преузети ствар у своје руке. 

 

Da, i to sam obrazlozio u drugom pasusu. (U sudbinu ne verujem, nego eventualno u vidjenja svetih staraca)

 

Ovo sto dalje pises je hipermasta.

[LISA]

A je li se odrekao diplome pre ili posle kupovine avionske karte?

 

Imam jos nedoumica, ali jedno je sigurno, decko ima dara za marketing! Daleko ce taj dogurati ali ne kao nastavnik geografije...

[Manolis]

https://www.youtube.com/watch?v=M-D_2WsJL_Y