Има ли уопште (и)какве користи одлазити на св. Литургију а не причестити се?!

[antipa]

291291291 Mati je samo želela da mi objasni koliki značaj ima duhovno rukovodjenje , i koliku poslušnost moramo imati prema duhovniku a i svojim roditeljima.

Ne bih se slozila.

ни ја, и то за оба примера слепе послушност.

поготово мојим родитељима за духовне ствари, који су до скора били некрштени и ''све боље знају'' по том питању ...

потпуно ми је страно да искључим мозак, кад ми га је Бог већ дао.

немам ништа против да послушам, али не и бесмислице против здраве логике чисто да би неко проверио моје послушање. па нисам ја пајац на тастер, већ слободна личност која је рођена са правом да одабере, па макар и на своју штету.

Gospod je svakom dao pravo da bira tako i vi.Ali ništa netreba bukvalno shvatati i donositi odluke na precac , ako roditelji nisu verujući onda mi nemoramo da ih slušamo takodje ni one koji nas udaljavaju od Gospoda. No ako je suprotno da su naši roditelji dobri hrišćani onda moramo imati poslušnost, bez obzira da li se mi sa time neslažemo. Ja sam svoje duhovnike doživljavo kao roditelje jer stvarnih roditelja nisam imao, te sam ih slušao kako vi kažete,,slepo,, i nikakve štete nisam video već samo duhovnog uzrastanja,jedino sam loše prolazio kad nisam slušao mudre savete .

[Жика]

Старац се од других свештенослужитеља разликовао, па се чак и разилазио са њима, по својој пламеној жељи, одлучности и ревности да свакога причести.

- Не лишавајте благодати оне који хоће достојно да се причесте и сједине са Христом, не просуђујте о њиховој недостојности и неприпремљености, јер им је Судија Сам Христос! - говорио им је.

Али неки духовници из манастира су се због своје строгости ипак оштро супротстављали старцу у овом спасоносном делу.

- Не јурите према Чаши, није то некаква супа! - чуло се чак и од проповедника са амвона на рачун оних богомолитеља који су се често причешћивали.

А старац је поклоницима говорио:

- Док обилазите света места, свуда се причешћујте, у свим храмовима, у свим манастирима. Чак и ако услед сплета околности не будете у прилици да прочитате правило пред свето Причешће. На путу се сва молитвена правила замењују Исусовом молитвом. Само да у вама буде присутна скрушеност срца и жеља да се сједините са Христом.

Уосталом, и велики старац преподобни Серафим Саровски је својим Дивјејевским сестрама заповедао да се што чешће причешћују Светим и Животворним Христовим Тајнама: "Што чешће, то боље - говорио је - јер благодат која се дарује кроз причешће тако је велика, да човек, ма колико да је недостојан и грешан, само ако са смирењем и свешћу о својој свегрешности приступи Господу Који нас све искупљује, чак и ако је од главе до пете био прекривен ранама од грехова, очистиће се благодаћу Христовом, и постајаће све светлији и светлији, док се сасвим не просветли и не спасе".

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

[Дејан]

Kako lep tekst,i dobro je otac Aleksandar Šmeman nazvao praksu retkog pričešćivanja evharistiskim egoizmom!

[Милан Меденица :)]

291291291 Mati je samo želela da mi objasni koliki značaj ima duhovno rukovodjenje , i koliku poslušnost moramo imati prema duhovniku a i svojim roditeljima.

Ne bih se slozila.

ни ја, и то за оба примера слепе послушност.

поготово мојим родитељима за духовне ствари, који су до скора били некрштени и ''све боље знају'' по том питању ...

потпуно ми је страно да искључим мозак, кад ми га је Бог већ дао.

немам ништа против да послушам, али не и бесмислице против здраве логике чисто да би неко проверио моје послушање. па нисам ја пајац на тастер, већ слободна личност која је рођена са правом да одабере, па макар и на своју штету.

Gospod je svakom dao pravo da bira tako i vi.Ali ništa netreba bukvalno shvatati i donositi odluke na precac , ako roditelji nisu verujući onda mi nemoramo da ih slušamo takodje ni one koji nas udaljavaju od Gospoda. No ako je suprotno da su naši roditelji dobri hrišćani onda moramo imati poslušnost, bez obzira da li se mi sa time neslažemo. Ja sam svoje duhovnike doživljavo kao roditelje jer stvarnih roditelja nisam imao, te sam ih slušao kako vi kažete,,slepo,, i nikakve štete nisam video već samo duhovnog uzrastanja,jedino sam loše prolazio kad nisam slušao mudre savete .

пази, једно је имати оца Петра Денковачког, колико сам чуо био светиња човек, за духовника а потпуно друга ствар неког другог ... тако да се треба оградити од разних врста скакања са кубета, јер један би те вероватно спречио а други не би ни приметио да си се изломатао ...

[Милан Меденица :)]

- Не лишавајте благодати оне који хоће достојно да се причесте и сједине са Христом, не просуђујте о њиховој недостојности и неприпремљености, јер им је Судија Сам Христос! - говорио им је.

дефинитивно пресудан део.

[antipa]

Da malo razjasnim moj prvi duhovnik kod koga me je mati Justina još kao dete odvela bio je otac Sava Vaznesnjski,kad nisam mogao da odem kod oca Save ja sam odlazio kod Ave Petra  i to po blagoslovu o.Save , jer su njih dvojica bili duhovna čeda arhimandrita Gavrila Raletinačkog , njihove pouke i saveti su bili potpuno isti. 2004 godine  otac Sava se upokojio u Vaznesenju , i tad moj duhovnik postaje o.Petar   i to je trajalo dve godine 05.01.2006g. arhimandrit Petar je usnuo u Gospodu a ja sam po njegovom savetu sebi za duhovnika odabro oca Savu iz manastira Koporina i on je moj duhovnik i danas.

Nisam sklon da odlazim kod različitih duhovnika i da primenjujem njihove savete , ja sam poslušan ocu Savi .

[antipa]

Brat: Imam jos jednu nedoumicu, prepodobni oce.

Staresina: Koju nedoumicu, brate Jovane?

Brat: Evo koju, prepodobni oce: 8. kanon Svetih apostola govori samo o episkopima, o svestenicima i o djakonima, ali o hriscanima i o mirjanima ne pominje nista. To jest ne pokazuje da, ako oni budu imali koji blagosloveni razlog da se ne priceste, i sami imaju oprostenja, da bi mogli biti zajedno sa vernicima u crkvi do svrsetka Svete liturgije. Molim Vas da mi razjasnite i u tom pogledu.

Staresina: Istina je, brate Jovane, da 8. kanon Svetih apostola govori samo o episkopima i svestenicima i ostalima iz svestenickoga cina, ali vidis, brate, da se u tumacenju kanona veli ovako: "Ovaj kanon hoce da svi...", i pod tim "svi" tumac je podrazumevao i klirike, i hriscane mirjane. Ali nije samo tumac kanona razumeo tako, nego i vise Svetih Otaca sa Svetih vaseljenskih i pomesnih sabora, kao i Sveti Oci koji su pisali zasebne kanone, razumeli su to isto tako.

Ta se istina moze poznati iz napisanog. A Sveti saborski i otacki kanoni na mnogo strana odredjuju suprotno, to jest da hriscani koji se ne mogu pricestiti budu zajedno sa vernicima i da se zajedno mole u vreme Svete liturgije do kraja, ali da se ne priceste. Isto se tako pokazuje i u tumacenju 10. kanona Svetih apostola (Zakonopravilo, str. 12).

Ino svedocanstvo u tom pogledu nalazimo u Crkvenom pravilu iz Govore, gde citamo ovako: "Ko god ulazi u crkvu da slusa Svetu liturgiju i Sveto Pismo a nece sa svima da se pricesti Precistim i Svetim tajnama Isusa Hrista, toga da pitaju otkuda mu takvo ucenje; dakle, ako je od njegovog duhovnika, ili od samovolje ili ako se boji grehova, takvi neka se boje, i neka pitaju Oce kako da postupe. Mozda mu je duhovnik njegov dao pouku, a ako li nije, nego se on tako vlada u svom praznoumlju, neka bude odlucen. A ako li bude episkop ili pop ili djakon, i toga isto tako da pitaju, i da ga ukore u predstavci pred mitropolitom." (Crkveno pravilo iz Govore, str. 107)

Isto se ucenje nalazi pisano u Velikom crkvenom pravilu (Veliko crkveno pravilo, str. 331).

Dakle, kao sto vidis, brate Jovane, ovde se dosta jasno pokazuje da ako kogod ima ucenje od svoga duhovnika, to jest ako mu je zabranjeno da se pricesti, doticni - bio klirik, bio mirjanin - moze biti u crkvi da zajedno sa svim vernicima slusa sluzbu Svete liturgije, ali samo da se ne pricesti Svetim i Precistim Hristovim tajnama. To jest, kao sto je danasnja praksa Svete i Saborne istocne crkve. Znaci, mislim da ti se bar sada, brate Jovane, razjasnila nedoumica koja te je mucila.

Brat: Zaista, prepodobni oce, sada shvatam kako 8. kanon Svetih apostola, tako i 9; kao i 22. i 59. kanon Sv. Vasilija Velikog i (4) kanon Sv. Grigorija Nisijkog, da kao i drugi kanoni sabora i Otaca i bozanskih Zakonopravila Crkve odredjuju da je svim hriscanima koji su u kajanju i imaju epitimiju od episkopa ili od svojih duhovnika da se ne priceste Svetim i Precistim tajnama, ako budu kazali uzrok zbog kojeg se ne mogu pricestiti, dopusteno da ulaze u crkvu i da se mole sa blagovernicima, da slusaju Svetu liturgiju do kraja, ali nemaju vise dopustenje da se priceste sa onima koji su dostojni pricesca, dok ne budu ispunili epitimiju koju su im njihovi duhovnici nalozili, i ne prime od njih razdresenje da bi se pricestili.

Sada mi je potpuno jasno i mislim da nije bio u pravu onaj svestenik koji mi je rekao da je Sv. Jovan Zlatoust isterivao iz crkve sve hriscane koji se nisu pricescivali Svetim tajnama svakoga dana.

Staresina: Dobro je, brate Jovane, sto smo s pomocu blagoga Boga postigli da se razumemo i u tom pogledu.

Brat: Iz onoga sto ste mi rekli, prepodobni oce, potpuno sam se uverio da je obicaj svakodnevnog pricescivanja bio samo u prvim danima Hriscanske crkve, a kasnije taj obicaj je ostao samo mestimicno i upraznjavali su ga samo najpobozniji hriscani i monasi; i da je na taj obicaj Crkva gledala sa sumnjom i rezervom, posto je pokatkad prevazilazio meru blagopristojnosti.

Secam se, prepodobni oce, sta ste mi ranije kazali o 8,9. i 10. kanonu Svetih apostola, 2. kanonu Antiohijskog sabora i 6. kanonu Sestog Vaseljenskog sabora: da su ih propisali Crkvi Sveti apostoli i Bozanski Oci, kako bi probudili savest i revnost vernika prema cestom pricescivanju, koje je bilo od pocetka u Crkvi, i da ti kanoni imaju blagodat da se razume i jasno pokaze obicaj cestog pricescivanja tih vremena. Molim Vas, dakle, prepodobni oce, da mi kazete da li sem tih kanona ima jos i drugih svedocanstava o cestom pricescivanju, koje se upraznjavalo u Staroj crkvi.

Staresina: Brate Jovane, o obicaju cestog pricescivanja, koji je bio u Drevnoj crkvi, ne govore samo ti kanoni, nego i crkveni istoricari i mnogi od Svetih i Bozanskih Otaca. Jedan od tih Svetih Otaca jeste i Sv. Jovan Zlatoust, koji na vise mesta govori o cestom pricescivanju, kao u Predgovoru na Tumacenje Poslanice Rimljanima - Slovo 8. Jevrejima, u Slovu 18. na Dela apostolska, u Slovu 5. Poslanice Timoteju, u Slovu 17. Poslanice Jevrejima, u Slovu onima koji poste prvu Pashu, u Slovu 5. Efescima, u Slovu onima koji se lisavaju bozanskih skupova, u Slovu 22. Korincanima, u Slovu Blazenom Filogoniju i u Slovu o postu.

U svim navedenim tekstovima se trudi taj blagoglagoljivi jezik da podstice hriscane da se pricescuju cesto, ali i sa dostojnoscu (Zakonopravilo, str. 11).

Brat: Zaista, prepodobni oce, iz navedenih svedocanstava jasno sam pojmio i udostojio se da saznam o obicaju koji bese na pocetku hriscanstva: da se hriscani cesce pricescuju Svetim i Precistim tajnama.

Zeleo bih, medjutim, da znam koliko se cesto pricescivahu hriscani u ta vremena i koliko puta sedmicno, i koji je bio uzrok tog cestog pricescivanja.

Staresina: Posto zelis da i to znas, brate Jovane, znaj da disciplina u pogledu cestog pricescivanja nije bila uvek ista ni u hriscanskom svetu. To nam kazuje Blazeni Avgustin koji, govoreci o obicaju cestog pricescivanja u svoje vreme, veli: " Jedni se pricescuju svakodnevno, a drugi samo u pojedine dane; na nekim mestima ne ostaje nijedan dan bez Svete liturgije, dok se na drugima sluzi Sveta liturgija samo subotom i nedeljom".

Kao sto se vidi, brate Jovane, iz ovog svedocanstva doznajemo da nije bilo jedno pravilo, pre svega ni sa sluzenjem

Svete liturgije, ni sa upraznjavanjem pricescivanja, u ono vreme.

Iz drugoga svedocanstva, medjutim, saznajemo da se u to vreme u Maloj Aziji vernici pricescivahu cetiri puta sedmicno: sredom, petkom, subotom i nedeljom (Sv. Vasilije Veliki, 93. Poslanica}.

Na drugim stranama hriscani se pricescivahu Svetim Tajnama sredom i petkom i u druge sedmicne dane (Jevsevije Argentije, str. 284).

I posto si, brate, pitao i koji je bio razlog te prakse da se hriscani pricescuju vise puta sedmicno, znaj da se u III veku Sveta liturgija pocela sluziti sem nedelje - i petkom, kao u Jerusalimu, u antiohijskim crkvama, u Severnoj Africi, ili subotom, kao u Rimu, Maloj Aziji, Siriji itd.

Dakle, jednovremeno sa umnozavanjem dana za Liturgiju, na pojedinim stranama su se umnozili i dani za pricescivanje hriscana toga vremena.

Brat: Prepodobni oce, a koliko je trajao taj obicaj da se hriscani pricescuju vise puta sedmicno?

Staresina: Ni taj obicaj nije trajao dugo, jer od pojedinih Svetih Otaca doznajemo da je u klasicnoj eposi egipatskog monastva pravilo bilo da se kako Sveta liturgija, tako i pricescivanje Svetim Tajnama, vrsi subotom i nedeljom za sve monahe iz tih krajeva. A za monahinje i za pojedine monahe pricescivanje da bude samo u nedeljni dan, mada se u to vreme sretahu pojedinci koji su se pricescivali samo jedanput godisnje (Prepodobni Kasijan, Monaska pravila, gl. III).

Jos jedno svedocanstvo o pricescivanju subotom i nedeljom nalazimo u Zitiju Svetog Save Osvestanog, koji je ziveo u V veku. On se svake godine u vreme Velikog posta povlacio u Palestinsku pustinju, uzimajuci sa sobom Preciste Hristove tajne, da bi se pricescivao svake subote i nedelje (Gerasim Timus, Svetacki recnik, str. 783).

Ali, isto kao i predje pokazani obicaj, i ovaj obicaj monaha i hriscana: da se pricescuju svake subote i nedelje, nije trajao suvise dugo, posto iz svedocanstava crkvenih istoricara doznajemo da se pricescivanje Precistim Hristovim tajnama, pocev od vremena Svetih apostola i od vremena velikih gonjenja, kao i kasnije, na najvecem broju mesta vrsilo jedanput sedmicno, i to nedeljom.

Taj dan su hriscani izabrali jos od najstarijih vremena i dali mu posebno prvenstvo i cest, zato sto je toga dana vaskrsao Gospod nas Isus Hristos.

Brat: Prepodobni oce, a gde se mogu naci ta svedocanstva koja dokazuju da je nedeljni dan u starini uzivao posebnu cest kod hriscana, i osobito da su se toga dana hriscani pricescivali Svetim i Precistim tajnama?

Staresina: Prvo svedocanstvo nalazimo u svestenoj povesti Dela Svetih apostola, gde citamo ovako: A u prvi dan nedelje, kad se sabrase ucenici da lome hleb, besedjase im Pavle, jer nameravase sutradan da otide, i produzi besedu do ponoci (Dap 20,7).

Isto tako recito svedocanstvo nalazimo u pismu Plinija Mladjeg, prokonzula Vitinije, poslatom oko 104. godine caru Trajanu i koji, izmedju ostalog, kazivase caru: "Hriscani se sastaju u nedeljni dan, u osvit zore, i pevaju pesme hvale Hristu kao Bogu, i obavezuju se zakletvom da ne cine nikakvo zlo".

Isto na pocetku III veka cujemo Sv. Ignjatija Bogonosca kako govori Magnezanima: "Nikako nemojte praznovati subotu, nego zivite po danu Gospodnjem", a Sv. Mucenik Justin, isto iz III veka, veli ovako: "U dan sunca, nedelju, svi se okupljaju na jednom mestu radi Lomljenja Hleba" (/ Apologija). A u svojoj Drugoj apologiji kaze ovako: "I u takozvani dan sunca Bog nas okuplja na jedno mesto sve koji prebivamo po gradovima i selima, i citamo, koliko vreme dopusta, uspomene Apostola i knjige proroka. Nakon sto zavrsi citanje, prezviter drzi propoved, u kojoj podstice i poziva na sledovanje tom dobrom ucenju. Zatim ustajemo svi zajedno i, posto se zavrsi molitva, donese se hleb, vino i voda, i prezviter uznosi molitve, takodje i blagodarnosti, koliko mu je moguce. A narod mu odgovara kazujuci: Amin, amin.

I posle toga daje se svakom da se pricesti blagoslovenima, i onima koji nisu prisutni salje se posredstvom djakona".

Isti apologet Justin Mucenik, kazujuci da se u njegovo vreme dan nedelje proslavljao s posebnim cestvovanjem, veli ovako: "A dan sunca - nedelja, u koji se svi okupljamo, izabran je posto je to dan u koji je Bog sve stvorio, i Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, jer Se u dan pre subote, koji je dan sunca - nedelja, pokazao apostolima i naucio ih je ono sto sam vam kazao" (Druga Apologija).

I u Varnavinoj poslanici pise ovako: "Zato se okupljamo u osmi dan - nedelju, u koji je Isus vaskrsao iz mrtvih" (Liturgijsko blago, III, str. 67).

A u III veku posebno postovanje koje su hriscani imali prema danu nedelje pokazuje Kliment Aleksandrijski (VII Stromata). Isto tako i istoricar Tertulijan (Apologetikum, gl. XVI) pokazuje da se u dan nedelje praznicno i sa velikim cestvovanjem i poboznoscu sluzila Sveta liturgija, i da su se toga dana tvorila dobra hriscanska dela.

I zatim, govoreci sa divljenjem, veli: "Kako cemo se okupljati na molitvu, kako cemo bolje praznovati nedelju!".

U IV veku vidimo da prvi hriscanski car, Konstantin Veliki, pridaje veliku cest i posebnu paznju danu nedelje. Jer na zahtev Crkve, on je zabranio da se toga dana drze sudski procesi, zapovedio je da vojnici odlaze u crkvu toga dana, dao je naredjenje da se obustave poljski radovi u dan nedelje (Jevsevije Kesarijski, Zitije Konstantina Velikog, gl. IV, 18-19).

A carevi Teodosije Stariji i Mladji zabranili su da se toga dana sakupljaju dazbine, to jest porezi od hriscana (gradjana), i istovremeno su zabranili i trgovinu (Teodocujev Kodeks, knjiga 15). Zabranili su zatim i javne predstave: pozorista, igre, cirkuse, klovnove, pantomime, kao i svaku vrstu ovakve razonode. I cak da se dogodilo da carev dan bude u nedelju, on je slavljen drugog dana (Teodosijev Kodeks, knjiga 15).

A Sveti Sesti Vaseljenski sabor u 9. kanonu naredjuje: "Predstojatelji Crkve svakoga dana, a osobito u dan nedelje, neka uce vernike recima poboznosti", a u 80. kanonu odlucuje: "Episkop, svestenik ili djakon i mirjanin, budu li izostali iz crkve tri nedelje zaredom bez ikakve velike potrebe, ako li bude klirik, da se odluci, a ako li bude mirjanin, da mu se zabrani Sveto pricesce!".

I veliki Grigorije Solunski odlucuje: "Hriscani da se pricescuju svake nedelje i na svaki veliki praznik" (Dobrotoljublje).

Isto tako veli i Sv. Simeon Solunski: "Neka se hriscani ne ostavljaju bez Pricesca 40 dana, nego koliko im je moguce i ranije, i svake nedelje, ako je moguce, i osobito koji su stari i bolesni" (Simeon Solunski, gl. 360). A episkop Genadije Marseljski veli: "Podsticem i savetujem da dolikuje da se pricescujemo svake nedelje, ako, razume se, dusa nije pomucena grehom" (O crkvenim dogmama, gl. III).

U vreme Sv. Teodora Studita monasi iz manastira Studiona iz Carigrada pricescivahu se Precistim tajnama samo nedeljom (Katiheze). 3. kanon Sv. Timoteja Aleksandrijskog dopusta i besomucnome, ako ne huli, da se moze pricestiti Svetim tajnama u nedeljni dan (Zakonopravilo).

Vidimo takodje da se i u V veku Sveta liturgija sluzila samo nedeljom i na velike praznike, kada je bilo i pricescivanje hriscana Svetim i Precistim Hristovim tajnama.

Brat: Zaista, prepodobni oce, iz mnogih svedocanstava koja ste mi pokazali, jasno sam razumeo da je, zaista, nedelja bila dan izabran i u osobitoj cesti kod svih hriscana, zbog Vaskrsenja Gospodnjeg, koje se zbilo u taj dan. I istovremeno sam razumeo da je obicaj da se hriscani pricescuju Svetim i Precistim Hristovim tajnama u dan nedelje bio nekada najrasprostranjeniji obicaj u vaskolikom hriscanskom svetu. Hteo bih jos da znam, prepodobni oce, da li postoje svedocanstva i o redjem pricescivanju Svetim i bozanskim tajnama u dan nedelje.

Staresina: Brate Jovane, postoji dovoljno svedocanstava koja kazuju i o pricescivanju redjem nego li jedanput sedmicno, koje se vrsi u dan nedelje. Na primer, bilo je i vreme kada su hriscani bili savetovani od svojih duhovnih pastira da se pricescuju makar jednom na tri, cetiri nedelje.

Pravoslavno ispovedanje uci ovako: "Hriscani koji su uznapredovali u poboznosti i podobnosti da se ispovedaju svakog meseca i da se pricescuju Svetim i Precistim Tajnama bar jednom u cetrdeset dana " (Pravoslavno ispovedanje, str. 360).

U Zapadnoj crkvi pricescivanje Svetim tajnama nekada bese obavezno da se cini bar triput godisnje. Tako Sabor odrzan u Agdi godine 506. u Galiji, odlucuje da vise ne budu hriscani koji se ne budu pricestili Svetim tajnama bar na Bozic, na Vaskrs i na Pedesetnicu. U drevnoj Pravoslavnoj crkvi Engleske, kao sto pokazuje Precasni Beda, pricescivanje Svetim tajnama u VIII veku vrsilo se obicno na Bozic, na Epifaniju (Bogojavljenje) i na Vaskrs. Tu meru pricescivanja Svetim tajnama triput godisnje ponovio je kasnije i Sabor odrzan u Puru godine 813. Ali mnogo pre tih sabora Sv. Patrikije (godina 450-452), u Irskoj, odlucuje da bude ispitano stanje onih koji se ne pricescuju bar jedanput godisnje, na dan Svetog Vaskrsenja.

No i na Istoku, kao i na Zapadu, u ta vremena neki monasi, kao i neki od mirjana, pricescivahu se Svetim tajnama dvaput godisnje. U to nas uverava veliki Ucitelj i Bozanski otac Sv. Jovan Zlatoust, koji veli ovako: "Mnogi se ovim tajnama pricescuju jedanput godisnje, a neki dvaput, a neki vise puta" (Podela psenice, str. 449-450).

Zatim, pokazujuci da taj obicaj - da se retko pricescuju - nisu u to vreme imali samo neki hriscani, nego cak i monasi iz pustinje, veli ovako: " Dakle, svima nam je upuceno slovo, ne samo ovima odavde (to jest mirjanima), nego i onima sto prebivaju u pustinji (monasima pustinjacima), jer se i oni pricescuju jedanput godisnje, a mnogo puta i na dve godine" (Podela psenice, str. 449-450).

A Pravoslavno ispovedanje Petra Mogile daje zvanicno pravilo u pogledu ispovesti i pricesca i, shodno cetvrtoj crkvenoj zapovesti, to ispovedanje uci da su hriscani duzni da se ispovedaju i da se pricescuju /makar/ cetiri puta godisnje, u cetiri posta, ili /barem/ najmanje jedanput godisnje, tokom Svete cetrdesetnice.

Brat: Prepodobni oce, iz predje izlozenih svedocanstava uverio sam se da je zaista, u hriscanskom svetu, kako u Istocnoj, tako i u Zapadnoj crkvi, u pojedinim vremenima i mestima bio obicaj da se upraznjava Sveta ispovest i Sveto pricescivanje mnogo redje, nego li obicaj koji je trajao u vreme kada se pricescivahu svake nedelje; posto se, kao sto ste kazali, u pojedinim mestima i vremenima pricescivanje Svetim tajnama vrsilo i na nekoliko sedmica, i jedanput mesecno, i na cetrdeset dana, i triput godisnje, i cak jedanput na dve godine. A kao zvanicno pravilo je odredjeno da se vrsi /makar/ cetiri puta godisnje ili /bar/ najmanje jedanput godisnje, u Velikom postu. Ali, prepodobni oce, imao bih i druga mnoga pitanja u pogledu Svetog pricesca, samo ako Vas ne ljutim svojim mnogim pitanjima.

Starac Kleopa knjiga ,,Put neba,,

[Милан Меденица :)]

одлична беседа

[Дејан]

[Душко Дугоушко]

Древна јектенија за оне под епитимијом, на крају се они избацују са Литургије исто као и оглашени...

LITANY FOR PENITNETS

DEACON: Ye penitents, pray; let us all earnestly pray for our brethren in the state of penitence.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: that God, the lover of compassion, will show them the way of repentance.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: That God accept their return and their confession, and bruise Satan under their feet suddenly, and redeem them from the snare of the devil, and the ill-usage of the demons, and free them from every unlawful word, and every absurd practice and wicked thought.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Forgive them all their offences, both voluntary and involuntary, and blot out that handwriting which is against them, and write them in the book of life.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Cleanse them from all filthiness of flesh and spirit, and restore and unite them to His holy flock. For He knows our frame. For who can glory that he has a clean heart? And who can boldly say, that he is pure from sin? For we are all among the blameworthy.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Let us still pray for them more earnestly, for there is joy in heaven over one sinner who repents, that, being converted from every evil work, they may be joined to all good practice.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: That God, the lover of mankind, will suddenly accept their petitions, will restore to them the joy of His salvation, and strengthen them with His free Spirit; that they may not be any more shaken, but be admitted to the communion of His most holy things, and become partakers of His divine mysteries.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: That appearing worthy of His adoption, they may obtain eternal life.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Let us all still earnestly say on their account: Lord, have mercy upon them.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Save them, O God, and raise them up by Thy mercy.

PEOPLE: Lord, have mercy.

DEACON: Rise up, and bow your heads to God through His Christ, and receive the blessings.

PRAYER FOR BOWING PENITANTS HEADS

PRIEST:  O Almighty, eternal God, Lord of the whole world, the Creator and Governor of all things, who hast exhibited man as the ornament of the world through Christ, and didst give him a law both naturally implanted and written, that he might live according to law, as a rational creature; and when he had sinned, Thou didst give him Thy goodness as a pledge in order to his repentance: Look down upon these persons who have bended the neck of their soul and body to Thee; for Thou desirest not the death of a sinner, but his repentance, that he turn from his wicked way, and live. Thou who didst accept the repentance of the Ninevites, willing that all men be saved, and come to the acknowledgment of the truth; who didst accept of that son who had consumed his substance in riotous living, with the bowels of a father, on account of his repentance; do Thou now accept of the repentance of Thy supplicants: for there is no man that will not sin; for “if Thou, O Lord, markest iniquities, O Lord, who shall stand? For with Thee there is propitiation.” And do Thou restore them to Thy holy Church, into their former dignity and honor, through Christ our God and Savior, by whom glory and adoration be to Thee, in the Holy Spirit, for ever.

PEOPLE: Amen.

DEACON: Depart, ye penitents.

Дакле, у древна времена, неко ко се не причешћује нема шта да тражи на Литургији након што се заврши први део службе.

[Иван Недић]

Најопасније је бити искључив.

[savka]

Мислим да се у теми причешћа заборавља шта је то што би Господ желео! А Господ силно жели да се ми причестимо Телом и Крвљу Његовом, за ..."живот вечни и за опроштај грехова".  А ми би требало да будемо послушни у Љубави. Али изгледа да није битно шта Господ жели, већ ми уносимо нашу логику достојности и недостојности. А тајна достојности открива се у причи о новом вину, и старим и новим меховима...

[Sinergija]

Наравно да има користи, али ја се осећам веома лоше ако се не причестим 319.gif

[Фарисеј]

А било би добро да поменемо, које су, ако их има, користи присуства на Литургија без причешћа, осим сентименталних и психолошких ....

[Pravnik]

Ја бих присуствовао литургији, али без причешћивања из разлога што се још никада до сада нијесам причестио, па бих се консултовао са духовником што и како. За почетак биће довољно само присуство у молитвеном расположењу. Не бих могао читави Петровдански пост да испоштујем из "техничких" разлога, па се и око тога морам распитати.