Историјски тренутци, волите ли историју?

[Istochnik]

Такође мислим у вези оног источниковог постера да Французи нису ратничка нација као (ми) Руси.

Сваки народ има своје карактеристике.

Nemam ja nista protiv toga sto francuzi ili neki drugi nisu ratnicka nacija, daleko od toga. Meni smeta kako se po skolama na zapadu pogresno gleda na neke istorijske cinjenice, ne moze se saveznicima dati odgovornost za poraz hitlera jednaku kao SSSR-u, cinjenica je da je 80% njemackih gubitaka bilo u SSSR-u, njemci su napredovali dok nije bila Staljingradska bitka gdje je stradalo blizu milion vojnika sa obe strane..Mnogi su zaboravili blokadu Lenjingrada, samo u tom gradu je umrlo oko 1.5 miliona ljudi od gladi, uzasne zrtve su pretrpili Sovetski narodi.

[Драшко]

Mnogi su zaboravili blokadu Lenjingrada, samo u tom gradu je umrlo oko 1.5 miliona ljudi od gladi, uzasne zrtve su pretrpili Sovetski narodi.

У вези те опсаде, ево првог става синфоније писане и изведене под том опсадом

Послушати обавезно, друга тема је тема надирућег нацизма

[Istochnik]

У вези те опсаде, ево првог става синфоније писане и изведене под том опсадом

Послушати обавезно, друга тема је тема надирућег нацизма

 

Odlicno, hvala ti.

[-Владимир-]

samo u tvrdjavi Brest u Belorusiji je poginulo vise ljudi za odbranu nego francuskih vojnika za odbranu francuske..

 

Није тако .  Французи су се храбро борили, и велики број је изгинуо , мислим око 200,000 , нисам сигуран . Једноставно, лоше су вођени, као и Руси на почетку Барбаросе, само Французи нису имали луксуз огромне територије као Руси .

[Justina]

Није тако .  Французи су се храбро борили, и велики број је изгинуо , мислим око 200,000 , нисам сигуран . Једноставно, лоше су вођени, као и Руси на почетку Барбаросе, само Французи нису имали луксуз огромне територије као Руси .

 

520.000 mrtvih Francusza, od toga je 270.000 direktno u borbama, a 200.000 je civilnih zrtava

pri cemu su civilne zrtve u najvecem broju ljudi koji su u Normandiji od saveznika bombardovani.

Citavi su gradovi sruseni do temlja i to veliki gradovi da bi se pripremio teren za iskrcavanje.

[Justina]

Nemam ja nista protiv toga sto francuzi ili neki drugi nisu ratnicka nacija, daleko od toga. Meni smeta kako se po skolama na zapadu pogresno gleda na neke istorijske cinjenice, ne moze se saveznicima dati odgovornost za poraz hitlera jednaku kao SSSR-u, cinjenica je da je 80% njemackih gubitaka bilo u SSSR-u, njemci su napredovali dok nije bila Staljingradska bitka gdje je stradalo blizu milion vojnika sa obe strane..Mnogi su zaboravili blokadu Lenjingrada, samo u tom gradu je umrlo oko 1.5 miliona ljudi od gladi, uzasne zrtve su pretrpili Sovetski narodi.

 

 

Ja ne bolujem od Rusofilije, ali ti dajem za pravo. Koliko je procenata gde boginulo nije bas ni vazno, ali

je zaista odvratno da se zrtve , narocito te civilne, u SSSR-u smatraju nekako zrtvama drugog reda.

[Istochnik]

Није тако .  Французи су се храбро борили, и велики број је изгинуо , мислим око 200,000 , нисам сигуран . Једноставно, лоше су вођени, као и Руси на почетку Барбаросе, само Французи нису имали луксуз огромне територије као Руси .

Nisi me dobro shvatio, ne pricam ja o broju poginulih francuza u citavom ratu, nego samo u odbrani francuske u pocetku ofanzive dok zemlja nije pala u njemacke ruke, francuska se u pocetku predala i borbe nije ni bilo nego su njemci samo usli, iznenadili su ih jer su usli kroz holandiju i belgiju...Taj broj poginulih francuza u vrijeme ofanzive jeste oko 500, a to sto ti pricas je u toku citavog rata.

[Istochnik]

Ja ne bolujem od Rusofilije, ali ti dajem za pravo. Koliko je procenata gde boginulo nije bas ni vazno, ali

je zaista odvratno da se zrtve , narocito te civilne, u SSSR-u smatraju nekako zrtvama drugog reda.

 

Slazem se, ali ne radi se tu o rusofiliji. Samo 50% Sovjetskog stanovnistva su bili rusi, u tom ratu se nisu borili samo rusi nego mnogi drugi narodi zajedno sa rusima, to se isto mora reci.

[Istochnik]

 

 

General Mihailo Miloradović je komandovao na centralnim pozicijama kod Borodina. Iz slobodnih izvora.

I Srbi imaju razloga da budu ponosni na Otadžbinski rat: čak 10 generala Srba, većinom poreklom iz Nove Serbije, doprinelo je da se 1812. pobedi Napoleonova armija.

 

U Srbiji uoči proslave 200-godišnjice Otadžbinskog rata 1812. šira javnost malo zna da je u čuvenoj Borodinskoj bici u ruskoj vojsci ratovalo čak deset generala Srba, veći broj komandanata nižeg ranga i običnih vojnika.

 

Naime, u sastavu Carske armije imperatora Aleksandra I pod komandom feldmaršala Kutuzova bili su: general pešadije Mihailo Andrejević Miloradović, general Đorđe Arsenijević Emanuil, general-poručnik Jovan Jegorović Šević, general-major Jovan Stepanović Adamović, general-poručnik i tajni savetnik Nikola Bogdanović Bogdanov, general-poručnik Nikola Vasiljević Vujić, kavalerijski general baron Ilija Mihajlović Duka, general-major grof Petar Ivanović Ivelić, general-major Abram Petrović Ratkov i general-ađutant Nikola Ivanović de Preradović.

 

Neki među njima su bili doseljenici u Rusiju, na primer Đorđe Arsenijević Emanuil, (rođen u Vršcu) i general-major grof Petar Ivanović Ivelić (rođen u Veneciji). Međutim, većina pomenutih vojskovođa uglavnom bili su predstavnici druge ili treće generacije Srba doseljenih u 18. veku na prostore Rusije za vreme cara Petra Velikog i carice Jelisavete. Srbi su se tada naselili u Novorosiju, teritoriju oslobođenu od Turaka i krimskih Tatara na južnoj granici Ruske Imperije, i formirali pokrajine Nova Serbija (severni deo današnje Kirovogradske oblasti u centralnom delu današnje Ukrajine) i Slavenoserbija (područje na granici Luganske i Donjecke oblasti na jugoistoku Ukrajine). U ovim oblastima je sredinom 18. veka živelo 50.000 doseljenika.

 

Pre 200 godina Napoleon je poveo najveću vojsku koju je svet do tada video kako bi pokorio Rusiju. Rusija se, međutim, nije uklopila u logiku evropskih agresora. Među ovim generalima jedan je zapamćen kao veliki heroj Otadžbinskog rata 1812: potomak slavne hercegovačke porodice Hrabrenović, naustrašivi Mihailo Miloradović (1771–1825), koji je komandovao na centralnim pozicijama ruske vojske u bici kod Borodina. Miloradović je imao ključnu ulogu u trenutku kada je francuska vojska stigla do samog Kremlja. On je uputio parlamentarce maršalu Miratu sa porukom da će, ako ga napadnu Francuzi, odmah zapaliti grad. Na taj način je uspeo da dobije sedam časova primirja i za to vreme je neometano izvršio evakuaciju svoje vojske i preostalog stanovništva. Kada je Napoleon sa svojom vojskom ušao u napuštenu Moskvu, gradom su buktali požari koje su namerno podmetnuli sami Rusi, što je, kako je i planirano, imalo katastrofalne posledice za opstanak gladne i iscrpljene francuske vojske pred nastupajuću zimu.

 

Potom su usledile sjajne pobede kod Vjazme, Malojaroslaveca i Krasnog (krajem 1812) i kod Lajpciga (1813). Ukazom imperatora Aleksandra I Romanova, Mihailo Miloradović je 1813. godine dobio titulu naslednog ruskog grofa, a 1818. je postao general-gubernator Sankt Peterburga.

 

Tokom čuvenog ustanka dekabrista 14. decembra 1825. Miloradović je bio na Senatskom trgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće. General, koji nije bio ranjen u više od 50 bitaka, dobio je tada dve rane, iz pištolja i od bajoneta. Kada su mu izvadili metak iz pluća, rekao je: „Hvala Bogu! Nije pucao vojnik! Srećan sam!“ Njegova poslednja želja je bila da se oslobodi 1500 kmetova koji su mu bili u službi.

 

Izvor: Tatjana Marković, specijalno za Rusku reč