Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[ПиП]

Kakav je to savrseni princip postojanja kad ce uzrokovati vecno mucenje svih onih koji ne prihvataju taj nacin postojanja? 

То је савршени принцип постојања и дат је на изволите. Они што би да нађу савршенији мучиће се када виде да су промашили. Тако да узрок није савршени принцип постојања него тржење хлеба преко погаче.

[ПиП]

Svemoguci Bog bi mogao da ucini da do toga ne dodje i pored toga sto ga ljudi odbacuju.

Znam da ces pomisliti da se zezam sa tobom sto ovako pisem, al' stvarno nije tako.

Али то онда већ није слобода, што би опет била присила и мучење.

[Александар Милојков]

Kakav je to savrseni princip postojanja kad ce uzrokovati vecno mucenje svih onih koji ne prihvataju taj nacin postojanja? 

 

Заборављаш слободу и са друге стране. Како ти рече отац Сава Јањић, имаш погрешне премисе. Индивидуализам. Патња није узрокована Богом већ човековом вољом, заблудом да има постојања мимо Постојања.  Паклени огањ долази изнутра, не споља, не од Другог (или другог), мада смо склони да их (друге) кривимо. Љубав, пројава слободе као заједнице (не као индивидуализма) је једина истина. Нема ничег другог, што би представљало алтернативу. Негирање тога је грех. То је оно што убија човека и што ће га послати у пакао. Пакао је ништа друго до обезличење човека, немање односа, немање личносне потврде од другог. Осећаш самога себе. И из самога себе осећаш гнев који кипти и који те мучи. Тај гнев је изопачена љубав, она која је требала, по природи ствари, да буде послата напоље, изван властотог сопства, ка другом. Та љубав се уцрвљала, претворивши се у самољубље, у самоћу. Та самоћа је "неуспављиви црв" у паклу. Мржња и самољубље - то је окус пакла. Бог нема ништа са тим. 

[ИгорМ]

Svemoguci Bog bi mogao da ucini da do toga ne dodje i pored toga sto ga ljudi odbacuju.

 

Зато што је Он добра вила а ми размажени ни "гузицу  не померисмо" да учинимо нешто?

 

 

[Александар Милојков]

Svemoguci Bog bi mogao da ucini da do toga ne dodje i pored toga sto ga ljudi odbacuju.

Znam da ces pomisliti da se zezam sa tobom sto ovako pisem, al' stvarno nije tako.

 

А шта ће онда да уради човек? Шта ће остати од човека и његове слободе? Петре, одговор је у СИНЕРГИЈИ Бога и човека а не у Божијем "чаробном штапићу". Љубав, Петре, а не чаробњаштво, сила, свемоћ. А љубав је сусрет ДВЕ слободе.

[асдф]

Ајде поново прочитајте шта сам написао и потрудите се да разумете.

 

Механизми природе су такви какви су, доводећи до различитих проблема од којих је највећи смрт, човековом вољом да створену природу учини самодовољном, да је одвоји од Бога. "Механизми" ће показати своју праву истину тек онда када дођу до Циља свог постојања. Понављам, наш проблем је што природу и њене механизме гледамо аутономно, без заједнице са Богом. А када "механизам" ставите у погрешан контекст, онда настаје проблем. Сведоци смо да исти механизми и законитости природе могу да значе добро и зло, задовољство и бол, живот и смрт - зависно од контекста у којем остварују свој склоп и смисао деловања.  

 

Читам већ неколико пута и идаље ми није јасно. Не знам да ли ви мене разумете када кажем да сва ова "правила" функционисања целог универзума, и овог и оног света, све је то протекло од Бога. Бог је одлучио да постави дрво знања и одлучио да је забрањено јести, и одлучио да човек падне ако га не послуша. Да, знам да се прича не треба схватити буквално и да је поента то што се човек није покајао. Али онда је цело човечанство пало због Адама, јер је Бог тако одредио. Могао је да одреди само Адам да падне, али није, проклео је цело човечанство. И то их је проклео на начин на који је Он хтео, који је Он дефинисао. Могао је Бог да створи човека тако да укине могућност да греши. И не, не би му тако укинуо слободу, јер онда човек не би ни знао за зло, а био би слободан да бира које ће добре ствари да ради.

 

Али очигледно да се не разумемо...

[Срђан Шијакињић]

Svemoguci Bog bi mogao da ucini da do toga ne dodje i pored toga sto ga ljudi odbacuju.

 

Да, што каже Пип, и мени се чини да би овде недостајало слободе. Како би човек могао да изабере да буде зао, да одузима себи или другоме постојање, када би свако од нас био вечан и самодовољан... Можда је проблем на релацији човек-човек.

[Александар Милојков]

Бог може све, осим једног - да учини да Га човек воли, ако овај то не жели. Бог не може да буде слободан уместо нас, не може да воли уместо нас.

[Milan Nikolic]

@@Панарет,

 

Ово је можда најважнија тема од кад постоје православни форуми.

[ПиП]

Читам већ неколико пута и идаље ми није јасно. Не знам да ли ви мене разумете када кажем да сва ова "правила" функционисања целог универзума, и овог и оног света, све је то протекло од Бога. Бог је одлучио да постави дрво знања и одлучио да је забрањено јести, и одлучио да човек падне ако га не послуша. Да, знам да се прича не треба схватити буквално и да је поента то што се човек није покајао. Али онда је цело човечанство пало због Адама, јер је Бог тако одредио. Могао је да одреди само Адам да падне, али није, проклео је цело човечанство. И то их је проклео на начин на који је Он хтео, који је Он дефинисао. Могао је Бог да створи човека тако да укине могућност да греши. И не, не би му тако укинуо слободу, јер онда човек не би ни знао за зло, а био би слободан да бира које ће добре ствари да ради.

 

Али очигледно да се не разумемо...

 

Шта мислиш да имаш дете и да му укинеш те "могућности" о којима си писао колико би остало од тог детета. Једноставно нема другог начина да створиш другу личност ако ме разумеш. А други је сав смисао Божјег стварања.

[Александар Милојков]

Читам већ неколико пута и идаље ми није јасно. Не знам да ли ви мене разумете када кажем да сва ова "правила" функционисања целог универзума, и овог и оног света, све је то протекло од Бога.

 

Јесте, али са циљем да човек све те "механизме", сву створену природу, уведе у заједницу са Богом. Човек је природу осамио, доводећи је тако у једно неприродно и ненормално стање (јер је она створена за азједницу са Богом а не да буде сама себи довољна). У таквом стању ствари, природни механизми попримају другачији смисао - узрокујући девијације, патње, страдања и смрт. О томе говорим. Природу треба сместити тамо где јој је Бог одредио место, где ју је призвао - у заједницу са Њим, па тек онда судити о њеним механизмима.  

Понављам, Бог је створио природу и њене законитости и механизме - али са циљем да она буде у заједници са Њим. Без те заједнице, механизми су нешто друго од онога што треба да буду.

[асдф]

Немој да се увредиш, али сличну причу су испричали и Адам и Ева после пада па зато смо овде где јесмо.

 

"А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си?

 

А он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

 

А Бог рече: ко ти каза да си го? да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

 

А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

 

А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме превари, те једох."

 

(Књига постања 3,9-13)

 

Поента те приче је да нису хтели да се покају и да прихвате одговорност него су пребацивали кривицу на другога. И да не почињемо сад да извлачимо цитате из Библије као аргументе, поготово из СЗ...

 

То је савршени принцип постојања и дат је на изволите. Они што би да нађу савршенији мучиће се када виде да су промашили. Тако да узрок није савршени принцип постојања него тржење хлеба преко погаче.

 

Ево ти савршенији: свако ко промаши, Бог му укаже на грешку, и он каже "ахаааа сад ми је јасно, опрости Боже" и Бог му каже "опроштено ти је"

 

Шта фали овоме?

[Sherlock H.]

Али то онда већ није слобода, што би опет била присила и мучење.

Nije potpuna sloboda, ali svakako bi bila veca nego sada.

Da ne bude zabune - pod slobodom podrazumevam ovu nasu "uobicajenu" slobodu, ne slobodu o kojoj Aleksandar prica. 

[Sherlock H.]

Да, што каже Пип, и мени се чини да би овде недостајало слободе. Како би човек могао да изабере да буде зао, да одузима себи или другоме постојање, када би свако од нас био вечан и самодовољан... Можда је проблем на релацији човек-човек.

Izgleda da je ovaj put do mene pa se ne razumemo.

Zasto covek ne bi imao slobodu da cini zlo u tom slucaju? 

[Александар Милојков]

Бог може све, осим једног - да учини да Га човек воли, ако овај то не жели. Бог не може да буде слободан уместо нас, не може да воли уместо нас.

 

Једино може да страда уместо нас, да нас откупи од страдања. Али, и та жртва бива делотоворна за нас онда када је слободно и са благодарењем прихватамо.