Разговори о сектама - опасност око нас

[Дарко]

То су ти брате класични пецароши (душа). Очито је да мењају мамце, како би улов био бољи.

Ako znas neki strani, skini sa www.watchtowerlibrary.blogspot.com, program Watchtower Library 2009 i vidi sta sve tu ima.

[suza]

mjenjaju  ,prije strogo su  govorili da  jehova  se kaze BOg  ,sad vec jahva kazu  mislim po vremenu idu 

[Дарко]

mjenjaju  ,prije strogo su  govorili da  jehova  se kaze BOg  ,sad vec jahva kazu   mislim po vremenu idu 

Nisam za to cuo, koliko znam, za njih je Jehova i tacka (iako tvrde da se ne zna tacan izgovor Bozjeg imena)  :smiley:

[Дарко]

Један занимљив чланак

[Дарко]

Ispovest Jehovinog svedoka

Najpre smo samo "filozofirali", a onda je počelo pravi ispiranje mozga, toliko perfidno, da nisam ni primetio kako sam se stopio sa njima, počinje svoju ispovest za "Blic nedelje" Zaječarac Dragan Koljević, bivši jehovin svedok.

"U to vreme radio sam u izbegličkom kampu u Graljanu kod Zaječara, i jednog dana sam slučajno, od jednog izbeglice, dobio neke zanimljive časopise koji su govorili o smislu života.

Zainteresovao sam se, i preko adrese koja je bila u tim listovima, naručio sam još literature. Nakon par dana ispred moje kuće zaustavio se automobil iz kojega su izašli muž i žena, lepo obučeni, ljubazni, nasmejani ... Ostavili su mi svoj broj telefona i otišli. Nisam im se javio, i nakon nekoliko dana došli su kod mene u kamp na posao gde smo nastavili naizgled spontan, zanimljiv i naivan razgovor. Imponovalo mi je da o tako "filozofskim temama" razgovaram s kulturnim ljudima i počeo sam da se družim intenzivno s tim bračnim parom, da odlazim kod njih. Uveli su me u svoje "društvo" i nakon četiri meseca ja sam se krstio kao Jehovin svedok....

Druženje sa tim ljudima bilo je svakodnevno, znali su svaki moj korak, pokret, više puta dnevno smo se čuli telefonom. Počeo sam da menjam sve u svom životu, da budem u skladu sa "pravom istinom". Infiltriran sam u grupu u smislu da je sve van Svedoka demonsko. Tako, prestao sam da odlazim na sva slavlja i rođendane, jer je to demonsko. Izgubio sam skoro sve dotadašnje prijatelje, ali to mi je tada bilo potpuno nebitno. Nisam bio ni na rođendanu sestrici koja je 11 godina mlađa od mene... Sa zidova svoje sobe poskidao sam postere, jer je to zabranjeno. Ne smeju se imati ni posteri pisaca, naučnika, pevača...

Otišao sam na jedan od sastanaka, koji su inače bili po kućama članova, sa tamnim naočarima i umalo me nisu proglasili otpadnikom... Bilo je zabranjeno gledanje televizije, slušanje bilo koje muzike, izbacio sam romane, jer, po njima, u svemu može da se nađe nešto demonsko. Potpisao sam dokument da u slučaju potrebe neću primati krv... Bilo je poželjno što jače udaljavanje od porodice, jer ona može da nam zatruje misli...

Svako od nas delio je propagandni materijal na ulici obavezno najmanje dva sata dnevno. Na sastanku bismo "isparčali" Zaječar i svako od nas bi dobio zadatak da u nekom delu grada vrbuje članstvo. Morali smo da uđemo u svako domaćinstvo po bilo koju cenu. Ukoliko nam ne bi otvorili vrata, dolazili bismo ponovo i na kraju u sanduče ostavljali propagandni materijal... Mene je bolest spasla. Jednog dana dobio sam napad koji je ličio na epileptični. Međutim, sve analize su pokazale da sam potpuno zdrav. Napadi su postali učestali. Bojao sam se da izađem iz kuće da se to ne bi dogodilo na ulici. Prestao sam da idem na sastanke... Zvali su me da dođem, tvrdili su da me to napada đavo ne bi li iskušao moju veru... Obratio sam se psihijatru, imao sam psihičkih poremećaja... U "Lazi Lazareviću" u Beogradu jedna lekarka mi je saopštila da se te godine javilo 700 pacijenata sa identičnim simptomima i da su svi bili pripadnici neke sekte... Odlučio sam da izađem iz jehovinih svedoka i odneo sam im papir o istupanju... Oni ne ispuštaju svoje članove tako lako, ali kako od mene nisu imli koristi zbog moje bolesti, javili su da sam konačno isključen... Sanjao sam kako prilazim nekakvoj ikoni, video crkvu iznutra, krstim se, što u životu nisam učinio i klečim pred tom ikonom koju sam video. Čim sam se probudio, upalio sam televizor i video Hram svetog Save u Beogradu. Pomislio sam da tu moram otići... U crkvi je sve bilo kao u mom snu, ikona je bila na istom mestu, sve isto... Poslednji napad sam imao dan posle krštenja, prestali su iznenada, kao što su se i pojavili... Sada pevam u crkvenom horu...

"Blic nedelje", 13.08.2006.

[Дарко]

KAKO SVEDOČITI

JEHOVINIM SVEDOCIMA?

- Erik Klark-

Mnogi hrišćani bi želeli da budu efektivniji u razgovoru sa Jehovinim svedocima.

Iz iskustva znaju da se ne vredi raspravljati sa njima, jer to ne vodi ničemu do prepiranju i nerviranju. Zato je po predlogu mnogih hrišćana sastavljeno ovo kratko proučavanje koje ne zalazi duboko u proučavanje Biblije Kule stražare i njihovog učenja, već obrađuje neka uputstva koja su se pokazala praktičnim tokom više godina. Biće nam od koristi ako budemo znali nešto o karakteristikama sekti i kultova.

Proučavao sam mnoge definicije, ali je sledeća jedna od najprikladnijih: sekta bi mogla da se definiše kao bilo koja grupa ili telo, koja ljudsko učenje, ili ljudsku organizaciju, stavlja na isti nivo, pa čak i na viši od Božje Reči. Neke od karakteristika sekti koje bi trebalo zapaziti su sledeće:

1. Potpuno su raskinuli sa istorijskim hrišćanstvom i njegovim verovanjem.

2. Veruju da se cela hrišćanska crkva odmetnula od istine - da je otpala od istine, te da su oni "ona prava" i "jedina" crkva.

3. Veruju da je Bog baš njima dao novo svetlo spasavajuće istine.

4. Pridaju veliki značaj sporednim stvarima. Imaju običaj da naglašavaju manje važne stvari, a u isto vreme omalovažavaju velike i važne biblijske istine.

5. Poriču opravdanje blagodaću ili verom. Blagodat se više ne smatra Božjim besplatnim darom nedostojnim grešnicima - opravdanje je samo nagrada za dobra dela i držanje (njihovih) raznih prepisanih odredbi i zapovesti. Vera je dakle vernost i poslušnost njihovim istinama, vođama ili instituciji.

Postoje četiri važne oblasti koje sekte pokušavaju da obezvrede:

1. Božju vrhovnu vlast.

2. Božanstvo Gospoda Isusa Hrista.

3. Drugi Hristov dolazak.

4. Krajnji i jedini autoritet Božje Reči - Svetog pisma.

Društvo Kule stražare je osnovao čovek po imenu Čarls Tejz Rasel, 1879. godine. Rasel je u mladosti bio razočaran u religiju. Ni jedna mu nije odgovarala, pa je uradio ono što je mogao: osnovao je svoju. Brzo je objavio da su svi propovednici i teolozi pogrešno tumačili Bibliju. Proglasio je da ni jedan prevod Biblije nije tačan, i 1886. godine je napisao prvu od šest knjiga, koju je nazvao: "Proučavanje Svetog Pisma". Tvrdio je da su njegove knjige važnije od Biblije.

U časopisu "Kula stražara", koji je izišao 15. septembra 1910. godine rekao je: "Ljudi ne mogu da znaju božanski plan ako proučavaju samo Sveto Pismo. Ako neko ostavi knjigu "Proučavanje Svetog Pisma", makar i da se dobro upoznao sa njenim sadržajem, i reši da neko vreme proučava samo Bibliju, iz iskustva znamo da će ta osoba za dve godine da se nađe u tami i neznanju. Sasvim suprotno, ako ista osoba čita samo knjigu "Proučavanje Svetog Pisma", sa citatima koji su u njoj dati i ne pročita ni jednu stranicu iz Biblije, posle dve godine ta osoba će se naći u svetlu."

Da li se sećate naše definicije o sekti. Sekta bi mogla da se definiše kao: bilo koja grupa ili telo koje ljudsko učenje, ili ljudsku organizaciju, stavlja na isti nivo, pa čak i na viši, od Božje reči.

Istorija "Društva Kule stražare" je usko povezana sa tri od njena četiri predsednika. Čarls Tejz Rasel, osnivač, koji je bio predsednik od 1879. do 1916. godine. Posle njega je sledio Josif Frenklin Raderford, predsednik od 1917. do 1942. godine, a zatim Nejtan Omanur, od 1942. do 1977. godine. Naravno, bio je još jedan, po imenu Fred Franc, ali je on do danas imao malo uticaja. Moglo bi se reći da je on živeo u senci Omanura.

Rasel je kao osoba bio dobar diplomata, prijatna harizmatična ličnost, i bio je popularan čovek. Mi često grešimo kada mislimo da vođe sekti imaju rogove na glavi i slično. Međutim, oni koji ih dobro poznaju mogu da potvrde da su to šarmantne osobe.

Izgleda da se Raderford potpuno razlikovao od Rasela. Bio je povučen, nepristupačan i rezervisan. Dobio je nadimak "Prorok mržnje". Napisao je knjigu pod naslovom "Neprijatelji", i u njoj opisao hrišćansku crkvu kao najvećeg Božjeg neprijatelja.

Nejtan Omanur se može opisati kao otac modernog "Društva Kule stražare". Postao je predsednik kada mu je bilo samo 37 godina. Bio je prilično mlad za ogromnu odgovornost koja ga je čekala, ali se, uglavnom zbog njegovog rukovodstva, "Kula stražara" progurala sa oduševljenjem i energičnošću - ono što mi danas vidimo. Uveo je strogi program ekspanzije i činjenica je da je 1942. godine, kada je postao predsednik, "Društvo Kule stražare" brojalo 115.000 članova, a u vreme njegove smrti članstvo se popelo na dva i po miliona.

ISPRAVAN STAV

Dok razmišljamo o našem motivu za evangeliziranje Jehovinih svedoka, želeo bih da istaknem jednu stvar, a to je naš stav prema njima. Ja sam na tu temo govorio u mnogim crkvama u zemlji. Često se dešava da mi ljudi priđu pre službe kada saznaju o čemu ću da govorim. Tada obično započnu razgovor sa mnom u ovom smislu:

"Vidim da ćete danas da govorite o Jehovinim svedocima."

"Tačno" odgovorim ja.

"O, ja sam uživao kada su pre neki dan zakucali na moja vrata."

"Stvarno? Pa kako je bilo?"

"Ha, nisam imao nikakvih problema sa njima. Rekao sam im da sam hrišćanin, i zalupio im vrata ispred nosa. Sa njima samo tako treba postupati."

"Zaista? Hm... Vidim."

Da li tako treba postupati sa njima?

Čitao sam o jednom hrišćaninu koji je posvedočio da je naredio Jehovinim svedocima da se udalje kada su došli na njegova vrata. A onda je brzo odvrnuo slavinu sa crevom za polivanje bašte i dobro ih isprskao. Ja svakako verujem u vodeno krštenje, ali mislim da postoji pravo vreme i mesto za to. Zar ne? Čuo sam opet o drugima koji su otvorili vrata a onda pustili pse sa lanca da odjure Jehovine svedoke. Vidite, baš ovakav stav hrišćana će učiniti da Jehovini svedoci još čvršće veruju da imaju istinu i da su u pravu. Jedna od stvari koja se propoveda na njihovim sastancima i iznosi u njihovom listu "Kula stražara" je ta da će Božji narod biti proganjan i ismevan. Šta mislite kako će se osećati taj Jehovin svedok kada otkrije da je osoba kojoj pokušava da govori hrišćanin, i da se on tako nedostojno poneo prema njemu?

U našem stavu prema Jehovinim svedocima biće nam od koristi da se podsetimo na stih u 2. Korinćanima 5,14 gde piše da bi naša dela i reči trebalo da budu motivisane ljubavlju Hristovom koja nas obuzima. Setimo se stiha u 1. Korinćanima 13,8 gde nam se govori da ljubav nikada ne prestaje. I ja sam morao ovo da učim iz iskustva. Sećam se kako sam na početku moje službe, pre 15 godina, i ja imao sličan stav prema Jehovinim svedocima kao i ljudi u ranije navedenim primerima.

Bog mi je pomogao da imam više razumevanja i iz iskustva znam da je izraz ljubavi i pažnje u susretima sa Jehovinim svedocima, mormonima, munijevcima, ili pripadnicima bilo koje druge sekte ostavljao na njih veliki utisak. Sećam se kako sam pre više godina razgovarao sa jednim munijevcom, i na kraju našeg razgovora mi je rekao da sam ja prvi hrišćanin koji mu je pokazao pravu ljubav i pažnju. To sam isto čuo i od Jehovinih svedoka. Ljubav ne prestaje nikada. Zato neka tvoja dela i reči budu motivisani ljubavlju. Nemoj ni u kom slučaju prema njima da budeš sarkastičan. Ponašaj se prijateljski, prijatno i učtivo. Zašto? Ne zaboravi da si ti Hristov ambasador. Mi smo za Jehovine svedoke Hristovi poslanici (2. Korinćanima 5,20).

Ako svedok primeti da mu stvarno pružaš pažnju, uvidećeš da će se ovo vreme provedeno u razgovoru i diskusiji puno razlikovati od onog u prošlosti. Ne zaboravi, takođe, ni to da je Hristos umro i za njih kao i za tebe, i da je Isus imao dovoljno visoko mišljenje o njima kada je umro i za njih, te zbog njega treba i mi da ih ljubimo. Njima je dovoljno da vide da si iskren i cela atmosfera razgovora će se promeniti. Ne zaboravi da su Jehovini svedoci kao i ti, iskreni u želji da prouče sve o životu, da nađu Boga i služe mu. I mogu iskreno da kažem da su Jehovini svedoci, uopšteno rečeno, više predani onome što veruju nego mnogi hrišćani. Verujem da je ovo izazov za nas, zar nije?

SLUŠATI IH

Razmotrimo još nekoliko stvari o Jehovinim svedocima. Svaki put kada se pojave na tvojim vratima imaš mogućnost da naučiš o njima nešto novo, što može kasnije da ti koristi kada im budeš svedočio. Pre svega, upoznaj svedoka. S obzirom da je njihovo učenje jednako po celom svetu, sve u vezi njih je jednako. Kada svedoci krenu od vrata do vrata obično idu po dvoje. Obrati pažnju i slušaj, i otkrićeš da je jedan od svedoka nov, i da je tu da bi učio zanat. Pre nego što počnu da razgovaraju sa nama, već su pripremili uvodni govor, koji obično traje tri do osam minuta. Jedan od njihovih omiljenih uvoda je onaj koji si najverovatnije već čuo: "Šta mislite o današnjoj situaciji u svetu?" To je pitanje koje uvek zahteva odgovor i taj odgovor možeš dobro da upotrebiš.

Jednom prilikom je tako ispalo. Pošto sam rekao Jehovinom svedoku da mi je žao što je situacija u svetu takva, odmah sam dodao i to da je moja budućnost obezbeđena bez obzira šta se sada dešava i da imam osigurano mesto u nebu. Nešto više o tome kasnije.

Uvek pažljivo slušaj tvoga svedoka. Pokaži mu da si zainteresovan za ono što govori. Ne zaboravi da će doći red i na tebe da nešto kažeš i da ćeš očekivati istu učtivost. Ja pažljivo slušam svedoke i zbog toga često mogu da se vratim na njihov uvodni govor i kažem da me zanima ono što su rekli. Ovo nas malo približi. Izbegavaj nepotrebne rasprave. Nemoj samo da čekaš na priliku da mu skočiš za vrat. Nadam se da znaš na šta mislim.

Stojiš i slušaš ih, i samo čekaš na momenat da zaćute, pa da mu tresneš stih iz Rimljanima poslanice 3,23; ili, "Samo momenat da nađem Jovan 3,16..." Ne budi takav. Samo polako. Jako je važno da budeš hladnokrvan a ne napet, grozničavo razmišljajući šta da kažeš. Ne zaboravi da nas Sveto Pismo uči, da će Sveti Duh da nas vodi i upravlja. I što si smireniji - tim bolje. Izbegavaj da sa svedokom govoriš u prvom licu. Ja uvek razgovaram u trećem licu. Na primer: ja obično kažem: "Biblija Kule stražare i traktatnog društva kaže...". Nemoj da kažeš: "vaša Biblija", ili "vaša organizacija". Na taj način će biti izbegnuta lična zavada sa njim.

DENOMINACIJE

Čuvaj se sporednog koloseka. Jehovini svedoci su vrlo dobro uvežbani. To verovatno već znaš iz iskustva. Ali, oni su i vrlo vešti da odvuku na sporedni kolosek. Sada ćemo se pozabaviti nekim tipičnim primerima. Što se češće srećeš sa svedocima i razgovaraš sa njima, to ćeš i brže prepoznati ove primere, te ćeš znati kako da postupiš u svakoj situaciji. Tipično je da povedu razgovor o tvojoj denominaciji. Čim saznaju da si hrišćanin, pitaće te kojoj denominaciji pripadaš, ili koje si veroispovesti. Kao nanovorođeni vernik, ja sam član tela Hristovog. Efescima 1,22 i 23, gde piše: "I sve pokori pod noge Njegove, i Njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je telo Njegovo, punina Onog koji sve ispunjava u svemu." Isto tako kaže i u 4. glavi u 12. stihu, te mogu na to da im ukažem sledećim rečima:

"Znate, ja ne pripadam denominaciji, ja pripadam Hristu. On je moj Spasitelj."

"Da, da, znam, ali..."

Ja ga tu brzo prekinem, ako hoće da govori o denominacijama. Oni žele o tome da govore zato što žele da ti ukažu na sve mane tvoje denominacije. Njihov list "Kula stražara" ih obaveštava o najnovijim zbivanjima, i zato pokušaj da izbegneš raspravu o denominacijama. Sećam se da je pre nekoliko godina bila velika međunarodna kriza. Kada je Jehovin svedok pokucao na moja vrata, ja sam bio nov, mlad hrišćanin, a ovaj je upotrebio svoju frazu:

"Dobro jutro gospodine..." rekao je "Šta mislite o svetskoj situaciji?"

"Pa..." rekao sam "Prilično je ozbiljna i žao mi je što je tako, ali ja imam rezervisano mesto u nebu. I ako se desi da oko mene sve bude uništeno, moje mesto je ipak osigurano."

"Aaaa..." rekao je "To je nemoguće."

"Moguće je." odgovorio sam "Kako da nije."

"E, pa dobro. Objasnite mi to." uzviknuo je.

Ja sam predložio da nađemo Jovan 3,16 na šta me je on odmah upitao kojoj denominaciji pripadam. Odgovorio sam: "Ja sam Jedan od nijedan..."

"Šta?" uzviknuo je.

"Ja sam Jedan od nijedan" ponovio sam.

"Nikada nisam čuo za njih" iznenadio se.

Ja sam mu rekao da će mu to biti razjašnjeno ako nađe i pročita Jovan 3,16. Želeo sam da ga ovaj stih svom silinom pogodi.

"Dobro..." rekao je i počeo da čita "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan..."

I kada je stigao do te reči ja sam uzviknuo: "To je. To sam ja. Ja sam jedan od njih. Ja sam jedan od tih Nijedan."

On je za momenat ostao bez reči. A onda se pribrao i rekao da on taj stih nikada ranije nije video.

"E, sada ga vidite. Zar ne?" Zatim sam ga zamolio da ga još jednom pročita. Ja uvek volim da podvučem stvari. Svedoci to ne mare, jer su oni baš tako i naučeni. On je pročitao stih još jednom i tako sam kroz taj divni stih brzo izbegao prepirku o denominacijama.

Naravno postoji još jedna njihova omiljena tema, a to je Božić.

"Da li verujete u Božić?" I pre nego što ti se ukaže prilika da odgovoriš oni će brzo ubaciti nešto u ovom smislu: "Vi, naravno, znate da je Božić paganski praznik."

Obično kažem da su u neku ruku u pravu, jer se Božić suviše komercijalizovao; ali odmah ubacim šta Božić znači za mene: "Božić me podseća na dan kada je moj Spasitelj napustio nebo i došao da živi na zemlji 33 godine. A onda bio razapet na Golgoti."

"A, hmmm, da..."

Tako sam se otresao jedne od njihovih rasprava i iskoristio mogućnost da im svedočim. Jednostavno, da im na divan način iznesem jevanđelje. Uočićete da se oni brzo snađu i vrate na istu stvar. Budite spremni.

"Naravno, on nije rođen baš na taj datum."

Ja obično kažem: "Prijatelju, meni nije ni najmanje važno na koji datum u godini je On rođen, ali mi je ipak veoma drago što je došao. Moj Spasitelj je ostavio nebo gde je imao svo obožavanje i proslavljanje, i sišao na zemlju."

Tako sam tom čoveku dao celu porciju blagoslova kada se on tome najmanje nadao.

TROJSTVO

Važno je da znaš da postoje neke stvari koje su tebi poznate o društvu Jehovinih svedoka a da sami svedoci to ne znaju. Upoznao sam se sa dvoje Jehovinih svedoka, koji su bili svedoci već oko 35 godina. Što je naš razgovor sve duže trajao bili su sve više zbunjeni. On je bio starešina kod Jehovinih svedoka a ona je bila njegova žena. U jednom momentu ona me je zbunjeno upitala:

"Ja vas ne razumem. Izgleda da vi više znate o društvu Kule stražare nego što mi znamo."

"To nije moguće" rekao sam.

"Stvar je u tome što ja znam više o onim stvarima koje oni ne žele da vi znate."

Oni imaju još jednu omiljenu temu, a to je o Trojstvu. Obično ovako počinju:

"Pretpostavljam da verujete u Trojstvo."

Na šta ja odgovorim: "Da, naravno."

U tom trenutku skoro da možeš da čuješ svedoka kako misli: "Aha, sad sam ga upecao."

Onda će ti verovatno reći: "Ako mi pokažete makar jedan stih u Bibliji gde se pominje reč Trojstvo, ja ću onda verovati u Trojstvo."

Ja ovako odgovorim svedoku: "Poznato mi je da vaša organizacija opisuje sebe kao Jehovina teokratska organizacija."

"Pa, jeste. Tako je."

"E, lepo. Onda vi meni pokažite stih u kome se spominje izraz teokratija, pa ću onda i ja vama pokazati reč trojstvo."

Dodao bih i sledeće: "Ako ste voljni da ozbiljno proučavate Bibliju bez da se igrate rečima, pokazaću vam da Biblija bez ikakve sumnje od početka do kraja potvrđuje činjenice o Trojstvu."

POSTAVI PRAVA PITANJA

A sada, nazovimo zaključni deo razgovora sa Jehovinim svedocima - akcijom.

Koliko ćeš vremena provesti sa svedokom zavisi, naravno, od toga koliko možeš da postigneš. Pozabavićemo se jednostavnim postupkom koji svaki hrišćanin može da savlada. Vratimo se na početak. Svedok je pokucao na tvoja vrata, otvorio si, izmenili ste pozdrave, i oni započinju svoj tri do osmominutni pripremljeni govor. Ne zaboravi da je vrlo važno da budeš staložen, i da ih saslušaš. A kada završe jednostavno ih upitaj:

"Izvinite, da niste vi možda Jehovini svedoci?"

"Da, jesmo."

"Hm, interesantno... A koliko dugo ste već Jehovini svedoci?"

Pošto ti kažu pet, deset, petnaest godina, ili već koliko kažu, pitaj ih zašto su se odlučili da postanu Jehovini svedoci. Oni će ti najverovatnije reći nešto u ovom smislu:

"Pa, moj život nije bio takav kakav je trebalo da bude. Tražio sam Boga, ali me niko nije posetio iz crkve da mi pomogne. Sveštenik nije došao da me obiđe, ali je baš u to vreme neko pokucao na moja vrata - i to su bili Jehovini svedoci, kao što mi sada stojimo pred vama."

Ti im odmah reci sledeće:

"Aha, tako. I vi ste, dakle, kršteni svedok. Zar ne?"

"O, da," odgovoriće.

Ustvari, svedok nije potpuno kvalifikovan dok se ne krsti. Zatim postavi svedoku sledeće pitanje:

"Kažite mi, šta mislite, da li imate neke koristi od toga što ste postali Jehovini svedoci?"

Vidiš, time što si im postavio nekoliko pitanja, jednostavno si preuzeo kontrolu nad celim razgovorom, a tvoj svedok to neće ni primetiti. Zašto? Zato što im postavljaš pitanja koja njih zanimaju. Koliko su dugo svedoci, zašto su postali svedoci, šta misle, imaju li nekakve koristi od toga što su postali svedoci... Oni će biti srećni da odgovore na tvoja pitanja, ali ono što mi ovde radimo ima svrhe. Ni jedna reč nije uzaludna. Ja zatim postavim pitanje koje svedoke obično iznenadi:

"Izvinite, da li mi možete reći, šta ja treba da učinim da bih postao Jehovin svedok?"

Ovim jednostavno želimo da izvučemo od svedoka šta on veruje. A razlog je opet taj, da ono što izvučeš od njega možeš kasnije da iskoristiš. Oni će ti dati razne odgovore, ali evo šta kaže Biblija Kule stražare i traktatnog društva u listu Kula stražara od 15. avgusta 1972. godine na stranicama od 491. do 497:

"Da bi zadobio večni život Jehovinom svedoku je neophodno da radi određene stvari:

1. Mora marljivo da proučava Bibliju, ali samo uz pomoć izdanja Kule stražare.

2. Mora da ide na svih pet nedeljnih sastanaka.

3. Mora da posveti što više časova službi posećivanja - svedočenja.

4. Trebalo bi da se druži samo sa Jehovinim svedocima.

5. Trebalo bi da se krsti.

A zatim, njihovo učenje dalje kaže da sve ovo i još mnogo toga mora da proprati veru, jer da bi se zaslužio večni život potrebno je naporno raditi. Zapazite da se ja nisam zakačio ni za jednu od ovih stvari, već sam ga pažljivo saslušao. Zatim svedoka obično pitam sledeće:

"Da li vi meni možete da kažete koliko bi meni trebalo vremena da postanem Jehovin svedok?"

Na to će vam odgovoriti da je potrebno da prođe nekoliko meseci, pa čak i godinu i po. Svedokov proračun je da obično treba da prođe oko 18 meseci od prvog kontakta sa osobom do njenog krštenja. Ali, bez obzira koliko meseci pomenu, upitaj ih:

"Recite mi, molim vas, šta vi možete da ponudite umirućem čoveku? Jer eto, on neće imati prilike da marljivo proučava Bibliju, neće moći da ide na svih pet sastanaka nedeljno, niti će pak moći da ide od vrata do vrata itd."

Da bi stvar izgledala još ozbiljnija, ubaci i to da ima i ljudi koji su hromi i slepi, da bi na kraju još dodao i da njihovo jevanđelje nije fer.

RECI  IM  JEVANĐELJE

Zatim bi ih ostavio ovako za momenat i jednostavno rekao:

"Pošto sada vidim da ste Jehovini svedoci, to znači da je vaša večnost osigurana?"

Sa ovim pitanjem dolazimo do vrlo važne tačke, jer svedoci vole da se raspravljaju o raznim stvarima iz Biblije. Zato će pokušati da te uhvate u nečemu i da te odvedu na drugu stranu; ali, ima jedna stvar koja je veoma važna svedocima, a to je njihova sopstvena večna budućnost, pa ćemo zato sa tim i da se pozabavimo.

Što se tiče njihove sigurnosti u večni život - oni je nemaju. Oni će reći, otprilike, nešto ovako:

"Pa, znate ja ne mogu da budem toliko drzak, da pretpostavim da ću provesti večnost sa Jehovom. Nadam se da ću preživeti Armagedon, da ću toliko zaslužiti, a onda će mi se dati još jedna prilika za vreme hiljadugodišnjeg carstva do dokažem Jehovi da sam zaslužan član njegovog večnog carstva na ovoj zemlji."

Ja se ne raspravljam u vezi ovih stvari koje su naveli, ali se zakačim za to što nemaju sigurnost. I kada oni potvrde to što su već rekli, ja ih onda zamolim da mi objasne jedan stih iz Biblije. Otvorim Sveto pismo u Rimljanima 8:1, ali podvlačim da je jedno važno - nemoj ti da pročitaš stih, nego obavezno daj njima da ga pročitaju. Tako ćeš ih navesti da razmišljaju o nečemu na šta nisu navikli. Oni će o tome, budi siguran, dobro razmišljati. Rimljanima 8,1 kaže ovako:

"Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu."

I drugi stih:

"Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti."

Predmet našeg interesovanja je reč "sad". Pitaj ga:

"Objasnite mi, šta znači ta reč? Objasnite mi, takođe, u stihu 16. gde piše: Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija."

Zapazi da se reč "sad" u prvom stihu i izraz "da smo" u 16. stihu nalaze u sadašnjem vremenu. Drugim rečima, mi kao hrišćani, rođeni od Duha Božijeg, imamo sigurnost sada. Ja sam presrećan zbog ovoga. Zar nisi i ti? Duh svedoči sa našim duhom da jesmo deca Božija.

U istoj glavi u 9. stihu piše: "A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi." A onda dolazi do veoma važnog dela u ovom stihu: "A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov."

Nemoj da zaboraviš šta sam ranije rekao. Zamoli svedoka da ti objasni ove stihove. Kada dođemo do 9. stiha ja obično preuzmem stvar i kažem:

"Izvinite, ali Biblija kaže ovde da oni koji nemaju Hristovog duha - ne pripadaju njemu."

Ja im dam momenat da o tome malo razmisle, a onda ih upitam da li bi mi odgovorili na jedno lično pitanje:

"Da li vi imate Duha Hristovog? Biblija kaže da u protivnom ne pripadate njemu."

Svedok će ti, verovatno, odgovoriti:

"Da, svakako. Ja imam Duha Hristovog."

Ti zatim upitaj Jehovinog svedoka kako je on dobio Duha Hristovog. Ja još nisam naišao ni na jednog Jehovinog svedoka koji je mogao na to da mi odgovori.

Žao mi je što ovo moram da dodam; ali, istina je da su svedoci u stanju i da lažu samo da se ne bi osramotili. Radije će i da lažu, nego da se pokaže da njihova organizacija nije u pravu. Munijevci za to imaju jednu izreku, i zovu je: "Nebeska obmana". Dalje, ja bih im sada skrenu pažnju na Jevanđelje po Jovanu 3:3:

"Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije."

Pitaj svedoka šta oni propovedaju. On će ti odgovoriti:

"Dobru vest o kraljevstvu."

Pitaj ga šta je ta dobra vest, a zatim ga povedi do poslanice Galatima 1,8-9, gde piše:

"Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!"

Sledeći stih skoro od reči do reči kaže isto:

"Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!"

Dakle, pitanje glasi: da li je Jevanđelje koje Jehovini svedoci propovedaju ono isto koje je apostol Pavle propovedao? Evo još nekoliko stihova, koji će ti dobro poslužiti:

Jovan 3,16 uči da je spasenje otvoreno za svakoga.

Rimljanima 8,1-9 i 16 potvrđuju da je naša sigurnost u Isusu Hristu.

Efescima 2,8 i 9 nam pokazuju da je spasenje besplatan dar. Dar Božji.

Možeš da dodaš da nam se u 2. Korinćanima 5,17 kaže da smo u Hristu nova stvorenja.

Svedoci služe da bi bili spaseni, ili da bi imali barem neku nadu za večni život.

Hrišćani služe zato što su već spašeni, i zato što već imaju večni život.

I na kraju, ti si saslušao njihovo svedočanstvo, pa će ti to pružiti priliku da i ti njima daš svoje. Jednostavno im reci:

"A sada bih ja vama želeo da kažem šta Gospod Isus Hristos meni znači..." Zatim im daj svoje svedočanstvo."

Mnogi su mi već rekli da su dosada mogli dobro da upotrebe ovaj jednostavni uvod za svedočenje Jehovinim svedocima; i da ih ovaj pristup nije razočarao u odnosu na prošlost i nekadašnje raspravljanje sa njima. Tada im je rastao samo krvni pritisak i nisu mogli ništa da učine za Božije carstvo. Neka Gospod upotrebi kako ova uputstva, tako i tebe da zadobiješ mnoge dragocene duše za njega iz društva Kule stražare. Amin.

[Дарко]

А следећи пост су аргументи Јеховиних сведока узети из њихових књига, текстови су мало подугачки, али ће вам послужити да видите каквим се аргументима служе говорећи против Христове Божанске природе:

Je li Isus Bog?

MNOGI smatraju Trojstvo središnjim kršćanskim naukom. Po tom su učenju Otac, Sin i sveti duh tri osobe u jednom Bogu. Kardinal John O’Connor o Trojstvu je rekao: “Mi znamo da je to velika tajna u koju ne možemo proniknuti.” Zašto je Trojstvo tako teško pojmiti?

U biblijskom priručniku The Illustrated Bible Dictionary navodi se jedan razlog. Ondje se o Trojstvu priznaje: “To nije biblijski nauk jer se nigdje u Bibliji o njemu ne daje nikakvo tumačenje.” Budući da Trojstvo “nije biblijski nauk”, njegovi zagovornici očajnički u Bibliji traže — čak i izvrću — citate kojima žele potkrijepiti to svoje vjerovanje.

Redak koji potvrđuje Trojstvo?

Jedan je takav primjer Ivan 1:1. Taj se biblijski redak često pogrešno tumači. U Jeruzalemskoj Bibliji on glasi: “U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga [grčki: ton theón] i Riječ bijaše Bog [theós].” Taj redak sadrži dva oblika grčke imenice theós (bog). Ispred prvog nalazi se riječ ton, odnosno jedan oblik grčkog određenog člana. Na tom se mjestu riječ theón odnosi na Svemogućeg Boga. Ali na drugom mjestu nalazimo imenicu theós bez određenog člana. Je li tu član greškom ispušten?

Ivanovo evanđelje bilo je napisano na pučkom grčkom (koine), u kojemu su postojala točno određena pravila za upotrebu određenog člana. Ako i subjekt i predikatna imenica imaju član, “oboje su određeni, identični, znače jedno te isto i jedno se može zamijeniti drugim”, kaže bibličar Archibald Thomas Robertson. On je za primjer uzeo Mateja 13:38, gdje stoji: “Polje [grčki: ho agrós] je svijet [grčki: ho kósmos].” Gramatički gledano, vrijedi i obratno: “Svijet je polje.”

No što ako subjekt ima određeni član, a predikatna imenica nema, kao što je to u Ivanu 1:1? Bibličar James Allen Hewett u osvrtu na taj redak istaknuo je: “U takvoj konstrukciji subjekt i predikatna imenica nisu ni isti, ni jednaki, ni identični, ni išta u tom smislu.”

Da bi to ilustrirao, Hewett se poslužio 1. Ivanovom 1:5, gdje piše: “Bog je svjetlo.” U grčkom tekstu “Bog” je ho theós, dakle ima određeni član. No imenica phos (svjetlo) nema ispred sebe nikakav član. Hewett objašnjava: “Uvijek se može reći da je Bog svjetlo, ali ne može se uvijek reći da je svjetlo Bog.” Slične primjere nalazimo u Ivanu 4:24 (“Bog je Duh”) i u 1. Ivanovoj 4:16 (“Bog je ljubav”). U oba retka subjekti imaju određeni član, a predikatne imenice (“Duh” i “ljubav”) nemaju. Prema tome u tim se recima subjekt i predikat ne mogu zamijeniti jedan drugim. Ti reci ne znače: “Duh je Bog” odnosno “ljubav je Bog”.

Tko je “Riječ”?

Brojni grecisti i prevoditelji Biblije priznaju da se u Ivanu 1:1 zapravo ne govori o tome tko je “Riječ”, nego kakva je “Riječ”. Prevoditelj Biblije William Barclay kaže: “Budući da Ivan ispred riječi theos nije upotrijebio određeni član, zaključujemo da je ona opisni izraz. (...) Ivan tu nije poistovjetio Riječ s Bogom. Jednostavno rečeno, on nije rekao da je Isus Bog.” Bibličar Jason David BeDuhn slično tome kaže: “Ako u grčkoj rečenici kakva je ona iz Ivana 1:1c ispred theos ne stavite određeni član, vaši će čitatelji zaključiti da ona znači ‘bog’. (...) Izostavljanjem određenog člana theos dobiva sasvim drugačije značenje od ho theos. (...) Prema Ivanu 1:1, Riječ nije Bog, jedan jedini, nego bog, to jest biće nalik Bogu.” Ili riječima Josepha Henrya Thayera, bibličara koji je radio na engleskom prijevodu Biblije American Standard Version: “Logos [Riječ] je bio božanske prirode, a ne Bog.”

Mora li za čovjeka doista ostati “velika tajna” tko je Bog? Isusu to nije bila tajna. U molitvi koju je uputio svom Ocu Isus je napravio jasnu razliku između sebe i svog Oca, rekavši: “Da bi dobili vječni život, trebaju dobro upoznati tebe, jedinog pravog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Krista” (Ivan 17:3). Budemo li vjerovali u Isusa i prihvatili jasna biblijska učenja, poštovat ćemo ga kao Božjeg Sina, što on i jest. A obožavat ćemo Jehovu, “jedinog pravog Boga”.

Je li Isus zapravo Bog?

U Ivanu 17:3 (JB) opisano je kako se Isus molio svom Ocu: “Ovo je život vječni: da upoznaju tebe, jedinoga istinskog Boga, i koga si poslao — Isusa Krista.” (Isus nije sebe nazvao “jedinim istinskim Bogom”, nego je tu titulu pripisao svom Ocu.)

Ivan 20:17, JB: “Kaže joj [Mariji Magdaleni] Isus: ‘Ne zadržavaj se sa mnom jer još ne uziđoh Ocu, nego idi mojoj braći i javi im: Uzlazim Ocu svomu i Ocu vašemu, Bogu svomu i Bogu vašemu.’” (Dakle, Otac je uskrsnulom Isusu bio Bog, kao što je to bio i Mariji Magdaleni. Zanimljivo je da nigdje u Bibliji ne možemo pročitati da je Otac Sina nazvao “moj Bog”.)

Isus — osoba božanske prirode

Ivan 1:1 — “i Riječ je bila bog (božanske prirode)”

grčki: καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος (kai theós en ho lógos)

1808: “and the word was a god” The New Testament, in An

Improved Version, Upon the

Basis of Archbishop

Newcome’s New Translation:

With a Corrected Text, London.

1829: “and the Logos was a god” The Monotessaron; or, The

Gospel History, According

to the Four Evangelists,

1. svezak, John S.

Thompson, Baltimore,

Sjedinjene Američke Države.

1864: “and a god was the Word” The Emphatic Diaglott

(interlinearni tekst),

Benjamin Wilson, New York i

London.

1879: “et la Parole était dieu” La Sainte Bible,

Segond-Oltramare, Ženeva i

Pariz.

1928: “et le Verbe était un La Bible du Centenaire,

être divin” Société Biblique de Paris.

1935: “and the Word was divine” The Bible — An American

Translation, J. M. P.

Smith i E. J. Goodspeed,

Chicago.

1950: “and the Word was a god” New World Translation of

the Christian Greek

Scriptures, Brooklyn.

1975: “und ein Gott [ili: Gott Das Evangelium nach

von Art] war das Wort” Johannes, Siegfried

Schulz, Göttingen, Njemačka.

1978: “und göttlicher Art war Das Evangelium nach

der Logos” Johannes, Johannes

Schneider, Berlin.

1979: “und ein Gott war Das Evangelium nach

der Logos” Johannes, Jürgen Becker,

Würzburg, Njemačka.

Budući da je grčka riječ θεός (theós) imenica u jednini u funkciji imenskog predikata koja stoji ispred glagola i nema ispred sebe određeni član, u ovim engleskim, francuskim i njemačkim prijevodima ispred imenice “bog” nalazi se neodređeni član (engleski: “a”; njemački: “ein”) ili se koriste izrazi koji znače da je Riječ bila božanske prirode. Za Boga kod kojeg se Riječ, ili Logos, prvobitno nalazila u grčkom se tekstu ovdje koristi izraz ὁ θεός, dakle imenica theós ispred koje se nalazi određeni član ho. Imenica uz koju se nalazi određeni član ukazuje na identitet, na osobu, dok predikatna imenica u jednini koja se nalazi ispred glagola i nema ispred sebe određeni član ukazuje na svojstvo osobe. Dakle, Ivanova izjava da je Riječ (Logos) bila “bog”, odnosno “božanske prirode”, ne znači da je Riječ bila Bog kod kojeg se nalazila. Tom se izjavom jednostavno ukazuje na određeno svojstvo Riječi (Logosa), ali se time Riječ ne poistovjećuje s Bogom.

U grčkom tekstu postoji mnogo mjesta na kojima predikatne imenice u jednini stoje ispred glagola i ispred sebe nemaju određeni član. Vidi, naprimjer, Mk 6:49; 11:32; Iv 4:19; 6:70; 8:44, 48; 9:17; 10:1, 13, 33; 12:6; 18:37. Na tim mjestima prevoditelji dodaju neodređeni član (u jezicima u kojima postoje članovi) ili tu imenicu pišu malim početnim slovom kako bi izrazili svojstvo ili karakteristiku subjekta. Zbog toga je u Iv 1:1 riječ theós bez određenog člana prevedena riječju “bog” (pisanom malim početnim slovom), za razliku od ho theós, što je ranije u istom retku prevedeno sa “Bog”. Sveto pismo potvrđuje ispravnost takvog prijevoda.

U članku “Kvalitativne predikatne imenice bez člana: Marko 15:39 i Ivan 1:1”, koji je objavljen u časopisu Journal of Biblical Literature, 92. svezak, Philadelphia, 1973, 85. stranica, Philip B. Harner naveo je da rečenični dijelovi poput ovoga u Iv 1:1, “gdje predikatna imenica bez člana prethodi glagolu, prvenstveno imaju kvalitativno značenje. Oni pokazuju da logos ima prirodu theosa. Nema temelja da se predikatni theos smatra određenim.” Harner je na 87. stranici svog članka zaključio: “U Ivanu 1:1 kvalitativna je snaga predikata, po mom mišljenju, toliko izražena da se imenica ne može smatrati određenom.”

Da li riječi iz Ivana 1:1 dokazuju da je Isus Bog?

Ivan 1:1, JB: “U početku bijaše Riječ i Riječ bijaše u Boga i Riječ bijaše Bog.” U većini hrvatskih prijevoda Biblije zadnji dio retka preveden je tako da prenosi misao o tome da je “Riječ bila Bog”. No u prijevodu Novi svijet imenica “bog” pisana je malim početnim slovom, pa taj dio retka glasi: “Riječ je bila bog.” Neki prijevodi na drugim svjetskim jezicima, naprimjer francuskom, engleskom i njemačkom, također kažu da je Riječ bila “bog” ili da je bila “božanske prirode”. (Vidi dodatak broj 9 u biblijskom prijevodu Novi svijet, na stranici 1697.)

Zašto prevoditelji prijevoda Novi svijet i nekih drugih prijevoda nisu napisali da je “Riječ bila Bog”? U grčkom tekstu tog biblijskog retka ispred prve imenice theós (Bog) nalazi se određeni član ho, ali ispred druge imenice theós (bog) nema tog člana. Imenica uz koju se nalazi određeni član ukazuje na identitet, na osobu, dok predikatna imenica u jednini koja se nalazi ispred glagola i nema ispred sebe određeni član (kako je konstruirana i ova grčka rečenica) ukazuje na svojstvo osobe. Dakle, ovaj biblijski redak ne poistovjećuje Riječ (Isusa) s Bogom kod kojeg se nalazila, nego ukazuje na to da je Riječ bila “bog”, odnosno “božanske prirode”. (Vidi dodatak broj 9 u biblijskom prijevodu Novi svijet, na stranicama 1697-1698.)

Što je apostol Ivan htio reći riječima koje su zapisane u Ivanu 1:1? Je li htio reći da je Isus Bog ili možda da su Isus i njegov Otac jedan Bog? U 18. retku istog poglavlja Ivan je napisao: “Nijedan čovjek nikada nije vidio Boga. Jedinorođeni bog koji je Ocu najbliži, on ga je obznanio.” Je li itko od ljudi vidio Isusa Krista, Sina? Naravno! Dakle, je li Ivan rekao da je Isus Bog? Očito je da nije. U zaključnom dijelu svog Evanđelja Ivan je opisao Isusa ovim riječima: “Ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji [a ne Bog]” (Ivan 20:31, JB).

Da li Tomina izjava zapisana u Ivanu 20:28 dokazuje da je Isus zapravo Bog?

U Ivanu 20:28 piše: “Toma mu je nato rekao: ‘Gospodin moj i Bog moj!’”

Ako je Toma oslovio Isusa titulom “Bog”, tome se nema što prigovoriti. Takvo bi oslovljavanje bilo u skladu s riječima što ih je sam Isus citirao iz knjige Psalama u kojoj se moćne ljude, suce, naziva “bogovima” (Ivan 10:34, 35; Psal. 82:1-6). Naravno, Krist je na puno uzvišenijem položaju nego takvi ljudi. Zbog njegovog jedinstvenog položaja u odnosu na Jehovu, u Ivanu 1:18 Isusa se naziva “jedinorođenim bogom”. U Izaiji 9:6 Isus je u proročanstvu nazvan “Bog Moćni”, ali nije nazvan Bog Svemogući. Sve navedeno u skladu je s time što je Isus u Ivanu 1:1 nazvan “bogom”.

Kontekst nam ovdje pomaže da donesemo ispravan zaključak. Kratko prije Isusove smrti, Toma je čuo kako Isus u molitvi naziva svog Oca “jedinim istinskim Bogom” (Ivan 17:3, JB). Nakon svog uskrsnuća Isus je svojim apostolima, među njima i Tomi, poručio: “Uzlazim (...) Bogu svomu i Bogu vašemu” (Ivan 20:17, JB). Nakon što je zapisao Tomine riječi koje je ovaj izrekao kad je vidio i dotaknuo uskrsnulog Krista, apostol Ivan je napisao: “Ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, i da vjerujući imate život u imenu njegovu” (Ivan 20:31, JB). Stoga, ako na temelju Tomine izjave netko smatra da je Isus “jedini istinski Bog” ili da je trojedni “Bog Sin”, trebao bi ponovno razmotriti što je rekao sam Isus (17. redak) te što je apostol Ivan jasno naveo u zaključku (31. redak).

Da li riječi iz Mateja 1:23 ukazuju na to da je Isus bio Bog dok je bio na Zemlji?

Mat. 1:23: “‘Evo, djevica će zatrudnjeti i rodit će sina i dat će mu se ime Emanuel’, što znači ‘s nama je Bog’.”

Je li Jehovin anđeo koji je najavio Isusovo rođenje rekao da će dijete koje će se roditi biti sam Bog? Ne, njegova je objava glasila: “On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega” (Luka 1:32, 35, JB). Isus nikad nije za sebe tvrdio da je Bog, nego je govorio da je “Sin Božji” (Ivan 10:36, JB). Isusa je Bog poslao u svijet, pa se stoga može reći da je preko svog jedinorođenog Sina Bog bio s ljudima (Ivan 3:17; 17:8).

Mnoga hebrejska imena u sebi sadrže riječ “Bog” ili čak skraćeni oblik Božjeg imena. Naprimjer, Elijata znači “moj Bog je došao”, Jehu znači “On je Jehova”, a Ilija znači “moj Bog je Jehova”. No nijedno od tih imena ne ukazuje na to da je osoba koja nosi to ime zapravo Bog.

Što znače riječi iz Ivana 5:18?

Ivan 5:18, JB: “Zbog toga su Židovi još više gledali da ga ubiju jer je ne samo kršio subotu nego i Boga nazivao Ocem svojim izjednačujući sebe s Bogom.”

Židovi koji nisu vjerovali u Isusa mislili su da on pokušava sebe izjednačiti s Bogom time što tvrdi da je Bog njegov Otac. No iako je Isus s pravom Boga nazivao svojim Ocem, on nikad nije tvrdio da je jednak Bogu. On je vrlo jasno odvratio Židovima: “Zaista, zaista, kažem vam: Sin ne može sam od sebe činiti ništa, doli što vidi da čini Otac; što on čini, to jednako i Sin čini” (Ivan 5:19, JB; vidi i Ivana 14:28; Ivan 10:36). To su bili isti oni Židovi koji su tvrdili da Isus ne poštuje subotu, ali i u tome su pogriješili. Isus je savršeno poštovao Mojsijev zakon, te je izjavio: “Slobodno je subotom činiti dobro” (Mat. 12:10-12, JB).

Znači li to što su se ljudi i anđeli klanjali Isusu da je on Bog?

U Hebrejima 1:6 piše da je anđelima rečeno “neka se poklone” Isusu. Prema Mateju 14:33, učenici su se ‘poklonili Isusu’; St kaže da su ‘pali preda nj ničice’. Znači li to da su oni Isusu iskazali vjersko štovanje, to jest obožavali ga kao Boga?

Grčka riječ koja je u tim recima prevedena sa “pokloniti se” odnosno “pasti ničice” glasi proskynéo. Prema Grčko-hrvatskom rječniku Novoga zavjeta, ta riječ ima više značenja, a može se prevesti izrazima “obožavati, štovati, poštovati; odati počast, pokloniti se, iskazati poštovanje ljubljenjem ruke; pasti na koljena pred; pasti ničice; klanjati se; s poštovanjem pozdraviti” (Rudolf Amerl, Hrvatsko ekumensko biblijsko društvo, Zagreb, 2000, stranica 153). Dakle, ta se grčka riječ nije koristila samo za opis iskazivanja vjerskog štovanja. U Mateju 14:33 taj je izraz upotrijebljen da bi se opisalo ono što su učenici učinili pred Isusom; u Hebrejima 1:6 da bi se opisalo ono što su anđeli trebali učiniti pred Isusom; u 1. Mojsijevoj 22:5, u grčkoj Septuaginti, da bi se opisalo ono što je Abraham učinio pred Jehovom te u 1. Mojsijevoj 23:7 da bi se opisalo ono što je Abraham, prema ondašnjim običajima, učinio pred ljudima od kojih je kupovao zemlju; u 1. Kraljevima 1:23, u grčkoj Septuaginti, kako bi se opisalo ono što je prorok Natan učinio kad je došao pred kralja Davida.

Prema Mateju 4:10 (JB), Isus je rekao: “Gospodinu, Bogu svom se klanjaj [glagol proskynéo] i njemu jedinom služi!” (U 5. Mojsijevoj 6:13, odakle je Isus očigledno citirao ove riječi, nalazi se tetragram, Božje ime.) Te riječi pokazuju da “klanjanje” u smislu iskazivanja vjerskog štovanja, odnosno obožavanja, smije biti upućeno samo Bogu.

Pokazuju li čuda koja je Isus činio da je on Bog?

Djela 10:34, 38, JB: “Petar tada prozbori i reče: ‘(...) Isusa iz Nazareta Bog pomaza Duhom Svetim i snagom, njega koji je, jer Bog bijaše s njime, prošao zemljom čineći dobro i ozdravljajući sve kojima bijaše ovladao đavao.’” (Dakle, Petar na temelju Isusovih čuda nije zaključio da je Isus bio Bog, nego da je Bog bio s Isusom. Usporedi Mateja 16:16, 17.)

Ivan 20:30, 31, JB: “Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoga druga znamenja [“čudesa”, St, Ša, 2006] koja nisu zapisana u ovoj knjizi. A ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, i da vjerujući imate život u imenu njegovu.” (Dakle, na temelju Isusovih čuda ispravno je zaključiti da je Isus “Krist”, odnosno Mesija, “Sin Božji”. Izraz “Sin Božji” ima sasvim drugačije značenje nego “Bog Sin”.)

Proroci koji su živjeli prije Krista, poput Ilije i Elizeja, činili su čuda koja su bila slična onima koja je učinio Isus. No to nikako nije dokaz da su oni bili Bog.

Jesu li Jehova iz “Starog zavjeta” i Isus Krist iz “Novog zavjeta” ista osoba?

Mat. 4:10: “Tada mu je Isus rekao: ‘Odlazi, Sotono! Jer pisano je: “Jehovu [“Gospodina”, JB], Boga svojega, obožavaj i jedino njemu služi!”’” (Jasno je da Isus nije rekao da njega treba obožavati.)

Ivan 8:54: “Isus im je [Židovima] odgovorio: ‘Ako ja proslavljujem sam sebe, slava moja nije ništa. Mene proslavljuje Otac moj, za kojega vi kažete da je vaš Bog.’” (Hebrejske knjige Biblije jasno pokazuju da je Jehova bio Bog kojeg su Židovi obožavali. Isus nije rekao da je on Jehova, nego je Jehovu nazvao svojim Ocem. Isus je u ovom retku vrlo jasno rekao da su on i njegov Otac dvije različite osobe.)

Psal. 110:1: “Jehova je rekao Gospodinu mojemu [Davidovu]: ‘Sjedi meni zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!’” (Kao što stoji u Mateju 22:41-45, Isus je objasnio da je on Davidov “Gospodin” o kojem se govori u ovom Psalmu. Dakle, Isus nije Jehova, nego onaj kojem je Jehova uputio navedene riječi. [Vidi i Djela apostolska 2:34 u Škarićevom prijevodu, citiranom na stranici 132 u ovoj knjizi.])

Filip. 2:9-11: “Zato ga je [isusa Krista] Bog i uzvisio i podario mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime prigne svako koljeno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom i da svaki jezik javno prizna Isusa Krista za Gospodina na slavu Boga, Oca.” (Ovi reci pokazuju da Isus Krist i Bog, odnosno Otac, nisu ista osoba, nego da je Isus podložan Bogu, svom Ocu.)

Zašto je važno znati i koristiti Božje ime?

Postoji li neka osoba s kojom ste bliski, a da ne znate njeno ime? Ljudi koji ne znaju Božje ime obično smatraju da je Bog neka bezlična sila, a ne stvarna osoba, ne netko koga poznaju i vole te kome se mogu otvoreno i iskreno obratiti u molitvi. Ako se i mole, njihove su molitve zapravo obredno, formalističko ponavljanje napamet naučenih riječi.

Pravim je kršćanima Isus Krist povjerio zadatak da čine učenike od ljudi iz svih naroda. Kako oni mogu ljudima koje poučavaju objasniti tko je pravi Bog i pomoći im da ga ne brkaju s lažnim bogovima? Samo tako da koriste njegovo ime, kao što to čini i sama Biblija (Mat. 28:19, 20; 1. Kor. 8:5, 6).

2. Mojs. 3:15: “Tada je Bog (...) rekao Mojsiju: ‘Ovako kaži sinovima Izraelovim: “Jehova, Bog praotaca vaših (...) poslao me k vama.” To je ime moje dovijeka i to je spomen moj iz naraštaja u naraštaj.’”

Iza. 12:4: “Zahvaljujte Jehovi! Prizivajte ime njegovo! Objavljujte narodima djela njegova! Razglašujte da je uzvišeno ime njegovo!”

Ezek. 38:17, 23: “Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova: (...) ‘Uzveličat ću se i posvetit ću se i objavit ću se pred očima naroda mnogih, i tada će znati da sam ja Jehova.’”

Mal. 3:16: “U to su vrijeme oni koji se boje Jehove razgovarali jedan s drugim, svaki s bližnjim svojim, i Jehova je pazio i slušao. I pred njim se počela pisati knjiga sjećanja o onima koji se boje Jehove i koji razmišljaju o imenu njegovu.”

Prema Ivanu 17:26, Isus je u molitvi rekao Ocu: “Obznanio sam im [svojim sljedbenicima] tvoje ime i obznanjivat ću ga, da ljubav kojom si me ljubio bude u njima i ja u zajedništvu s njima.”

Djela 15:14: “Šimun je potanko iznio kako je Bog prvi put pogledao na neznabošce da iz njih uzme narod za svoje ime.”

Isus — osoba božanske prirode

Ivan 1:1 — “i Riječ je bila bog (božanske prirode)”

grčki: καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος (kai theós en ho lógos)

1808: “and the word was a god” The New Testament, in An

Improved Version, Upon the

Basis of Archbishop

Newcome’s New Translation:

With a Corrected Text, London.

1829: “and the Logos was a god” The Monotessaron; or, The

Gospel History, According

to the Four Evangelists,

1. svezak, John S.

Thompson, Baltimore,

Sjedinjene Američke Države.

1864: “and a god was the Word” The Emphatic Diaglott

(interlinearni tekst),

Benjamin Wilson, New York i

London.

1879: “et la Parole était dieu” La Sainte Bible,

Segond-Oltramare, Ženeva i

Pariz.

1928: “et le Verbe était un La Bible du Centenaire,

être divin” Société Biblique de Paris.

1935: “and the Word was divine” The Bible — An American

Translation, J. M. P.

Smith i E. J. Goodspeed,

Chicago.

1950: “and the Word was a god” New World Translation of

the Christian Greek

Scriptures, Brooklyn.

1975: “und ein Gott [ili: Gott Das Evangelium nach

von Art] war das Wort” Johannes, Siegfried

Schulz, Göttingen, Njemačka.

1978: “und göttlicher Art war Das Evangelium nach

der Logos” Johannes, Johannes

Schneider, Berlin.

1979: “und ein Gott war Das Evangelium nach

der Logos” Johannes, Jürgen Becker,

Würzburg, Njemačka.

Текстови су већином преузети из њиховог превода Библије ''Нови свет'' и ''Резоновања на темељу Светог Писма'' (књига коју носе са собом у проповедање).

[Дарко]

Према стручњацима, на следећи начин породица треба да поступа ако неко од њених чланова ступи у секту:

- Покушати да се остане у редовном контакту са ''секташем'', чак и путем поште и телефона ако није могућ други начин, чак ако та особа мало или ретко одговора.

- Изражавати искрену љубав у свакој могућој прилици.

- Водити дневник коментара, ставова и догађаја повезаних са његовим животом у секти.

- Увек са добродошлицом дочекивати ''секташа'' у породични дом, без обзира шта је речено.

- Бележити сва имена, адресе и телефоне људи повезаних са сектом.

- Не одговарати на неумесне коментаре ''секташа''.

- Прочитати и информисати се што више о дотичној секти.

- Потражити помоћ од организација специјализованих за противсекташко деловање; оне брину о вама и вашој личној ситуацији.

- Лагано га подсећати на предсекташки живот, нпр. на музику коју је слушао, спорт којим се бавио...

- И најважније, молити се Богу за ''секташа''.

А сад, шта не треба чинити:

- Не срљати у прихватање могућег решења пре него што се пажљиво истражи проблем секти.

- Никако му се не говорити: ''Ти си у секти, теби је испран мозак'', иако је то, нажалост, тачно.

- Не давати новач члану секте.

- Немојте се осећати кривим: породице нису узрочници овог проблема.

- Не понашати се љутито или непријазељски према дотичној особи.

- Немојте мислити да сте усамљени - то се дешава хиљадама породица сваке године.

- Не потцењивати моћ коју секта има над својим чланом.

- Не изазивати непријатељсрво ''секташа'' исмевајући његова веровања.

- Не понашати се као судија или противник особе која је у секти, његовог учитеља, нити учења секте.

- Не сукобљавати се ни са једним од вођа или чланова секте.

- Никако не дозволити да вас неки ''стручњак'' за секте убеди да платите велике суме новца без претходне провере његових квалификација.

- Не губите наду у успех у помагању члану ваше породице да напусти секту, без обзира на то колико је дуго жртва у секти.

- Не запостављати себе нити остале чланове породице.

[Дарко]

Овде ћемо говорити како неко може приметити да је њему неко близак приступио секти. Према стручњацима, ти видови су следећи:

Промена понашања

Морамо разликовати два модела:

Први, сатанистички

Новопридошли готово редовно постаје агресиван, руди се да буде доминантан, али увек на бахат, насилан начин. То је праћено коришћењем свих психостимуланса: алкохола, дроге, таблета... Ако је дотични раније био темпераментнији, сада далеко превазилази себе и у испољавању своје агресивности зове, најчешће без икаквог разлога, своје истомишљенике да заједно, као у име неког обреда рецимо, демолира сопствени стан, запали подрум, очев ауто... Не ретко, он се упушта у физичке обрачуне (опет без икаквог разлога), са људима из своје околине. Омиљену забаву чини му разбијање породичних - фамилијарних скупова, весеља, слава, чак и сахрана.

Други, везан за друге секте

Грешка је што механички, под секташима подразумевамо само сатанисте, који јесу на очиглед  деструктивни али заборављамо ''вукове у јагњећој кожи''. Друге секте, проводе смишљен систем врбовања желећи да се допадну онима којима се нуде. Десиће се да нови члан одједном одушеви своје укућане фризуром, бираном гардеробом, финим манирима, лепо васпитаним друштвом. Родитељи ће помислити да је то резултат њиховог стрпљивог дугогодишњег поучавања; неће у први мах моћи поверовати да им је неко други, уз посебних разлога преко ноћи преваспитао дете. Зато се препоручује будност и у оваквим ситуацијама.

Одбацивање свакодневнице

неприхватање свакодневних или традиционалних обавеза, небрига за своје најближе, запостављање дотадашњих функција (очинске или материнске бриге и старања, са друге стране дечје послушности и сл.), а на радном месусвих видова дружења и уопште комуникације које превазилазе онај у ужем смислу речи неопходни професионални контакт, карактеристика је понашања нових чланова секти.

Непризнавање биолошких родитеља

Од ''секташа'' новајлије могу се чути овакве ''мисли'': ''Породица је свака заједница људи који се воле и не мора да буде биолошка. Отац и мајка у заједници љубави јесу вође секте.'' ''Ја сам дете Кришне, а не Петра и Милице, случајно сам по кармичком закону рођена 10.10.1980. у Београду.''

Елиминисати породицу из живота придошлице, јесте мера мислије успеха секте.

Нагла потреба да прича и ћути

Једна од најзаступљенијих ''стилских'' вежби које секта намеће свом новом члану јесте да дисциплинује говор од крајности до крајности, од необјашњиве логореје до потпуног мука. Таква лекција мора да се вежба баш онде где је до тада кандидат имао редовну комуникацију, а то је радно место, породица, учионица...

Нови распоред ствари - намештаја у кући

Ово се ваља, оно се не ваља, одавде те ''зраче'' из комшилука, тамо си преблизу родитељске собе... Свака секта има неки свој посебан систем обраде новајлије којим ствара код њега осећање дао њему неко брине па се тако врло често ''новом човеку'' сугерише и нови распоред у стану (соби) како би се заштитио од штетних зрачења неких појединаца...

Одбијање помоћи и сваког старања од стране људи из претходног окружења

Секта, као што је речено преузима покровитељство и заштиту ''је она то чини на прави богомдани'' начин.

Проповедник није само проповедник него и исповедник, духовник, терапеут, исцелитељ, родитељ, саветник за кога се чувају најскривеније тајне. Члановима породице се сугерише да су сувишни.

Ново друштво

Као што смо рекли, далеко од тога да ће то бити неки неугледни, недотерани, неуглађени људи. Са пуно манира и шарма, они ће се трудити да задобију поверење најближих из окружења) породице свога новог сабрата.

Исхрана

Никако не можемо рећи да су вегетеријанци секташи, али многи чланови далекоисточних, синкретистичких, па и псеудохришћанских секти су вегетеријанци. Дакле, уколико неко нагло постане вегетеријанац, треба опрезно утврдити зашто.

Слично претходном, није лоше знати да осим што многи гурмани (који немају никакве везе са сектама) воле ''крваве шницле'', сатанисти у својој исхрани на томе инсистирају.

Иконографија

Све секте имају своје симболе, грбове, логотипе који су бројни онолико колико су и секте бројне. Приметимо ли тако нешто у виду тетоважа, броша, детаља на ланцу, апликације на гардероби, на плакату окаченом у соби, распитајмо се и дознајмо шта то означава и о чему се ту ради.

Литература

Обавезно пратити шта се чита, било јавно, било тајно. Уколико та литература третира ''онострано'', треба се упуштати дискретно у разговоре на тему оног што је у тим књигама (или било каквим другим публикацијама) и кроз те раговоре дознати да ли се то чита само информативно или посвећенички. Ако приметимо да наш ближњи посвећенички тумачи штиво заинтересујмо се и ми ''као'' за те истине које су га заокупиле, јер је то начин да га лагано извучемо, а пре свега преокренемо ситуацију повративши његово поверење. Ово тим пре, што је много малдих читајући парарелигијску литературу самоуко кренуло стазама просветљења, а завршило у душевној болници или на гробљу.

Мисионарење

Најлакше је идентификовати у свом окружењу члана секте када он почне да мисионари. Не треба га нити игнористаи нити му се ругати. Мора се имати у виду да је породица кандидата утолико интересанта за секту уколико се може и он заврбовати. Уколико се то покаже немогућим породица се демонизује и настоји с као што је напред речено одвојити од могућности да било како утиче на живот новог члана. Неки пут му се сугерише прекид сваке комуникације, а некад се чак кандидат дислоцира у други град. Дакле не решавајмо ништа на пречац, дозволимо нашем ближњем да нас врбује, стваљајмо му упорно на знање да је вољен и полако га својим контрааргументима изводимо из лавиринта.

[Дарко]

Како прихватити и како се понашати са својим дететом које је тек изашло из секте

Излазак вашег сина или кћерке из секте може бити тежак. Ово је написано да би вам умањило тешкоће при успостављању делотворног општења и јачања породичних веза. Али немојте то схватити као да треба да преузмете улогу саветника или терапеута, већ да ваша свест о томе може знатно помоћи процесу поновног прилагођавања.

Ваше дете није „аутсајдер"

Приступање секти не указује на грешку, ману или слаб карактер. Секта тражи најбоље квалитете: члан због њих бива врбован.

Чланови покушавају да воде перспективан живот у љубави. Не застрашујте их тврдњом да то чине из слабости или злобе. Ваш потомак је жртва сопственог идеализма и жеље за променом у споју са процесом секташке индоктринације. Такође, битно је схватити да су слабости, страхови, несигурност, осећање кривице, подстицани и гајени да би секта развила зависност и уништила слободну вољу појединаца. Ваш син или кћерка ће покушавати да се опораве од овог облика јаке манипулације.

Ваше дете није болесно

Ранији посматрачи бивших чланова секти изнели су неке претпоставке о појави шизофреније. Постоји култна личност која функционише налик на нормалну личност. Временом, може се препознати ова сектом заведена (измењена) личност. Време и то лечи. Разговор са бившим чланом, истраживање, разумевање контроле ума, и повратак у нормални живот, чак и лаган, показали су се као најбољи лек. Постоје и они којима може затребати додатна професионална нега, психолошка или психијатријска. Међутим, овим људима је таква помоћ могла бити потребна и пре ступања у секту. Стрпљење и подршка су оно најбоље што им ви можете пружити.

Расејаност

Повремено се може јавити стање збуњености или дезоријентисаности. Термин „расејаност" се обично односи на реактивирање секташке индоктринације. Збуњеност може потицати или од потешкоћа при прилагођавању, или од расејаности. Те смене, обично, нису озбиљне, будући да их је могуће пребринути краћим разговором или пребацивањем пажње на нешто друго. Већина бивших чланова пролази кроз то. Не треба се плашити разговора са дететом о томе. Ово стање, обично, не указује на претњу за повратак у секту, али и може. Такође, посаветујте се са особљем рехабилитационог центра, јер они знају ваш случај.

Бивши чланови могу имати потешкоћа при одлучивању

У подсвести, чланови секти су утекли од (доношења) неких мучних, тешких одлука у свом личном животу. Секта је, уместо њих доносила већину одлука. Пре свега, потребна им је пракса да би се вратили у потпуно одлучивање. За неке је то, у почетку, прави проблем. Свакодневне животне нејасноће могу се злослутно помаљати. Будите свесни процеса. Може потрајати дуже но што мислите. Одлуке вашег сина или ћерке о будућим плановима (животним) вредностима итд., могу се, чини се, магловито и споро помаљати. Овде ће ваше стрпљење бити од помоћи. Бивши чланови, такође, морају бити и сами стрпљиви. У тој ситуацији најбоља помоћ је да се конкретне одлуке доносе корак по корак.

Понекад ће бивши члан деловати изгубљено

Ван структуре секте, ужурбаности и подршке, постоји празан простор. Треба мало времена да би се он испунио. Дотле, они можда неко време неће знати шта да раде са собом. Неки падају у, наизглед безразложну, депресију. Ипак, будите свесни нових ослонаца који се развијају. Још један позитиван фактор је и њихово сопствено откриће да су били злоупотребљени и обманути. Бол често за собом оставља осећај празнине и рањивости. Па опет, некима је толико лакнуло што су изашли, да једва чекају да продуже живот.

Друштвени односи

Бившем члану може јако тешко ићи склапање нових пријатељстава, рецимо због стида. Најобичнији друштвени разговори могу представљати проблем. Ваше дете се управо опекло, тако да ће успостављање поверења, бар извесно време, ићи тешко. Није једноставно не дотицати се учешћа у секти током разговора, а и о томе је тешко причати. Можда и није неопходно да се разговара о било ком питању. Само, будите свесни различитих могућности.

Самостално процењивање

Самостално процењивање, обично, не постоји због деградације и подређености појединаца начину живота у секти. Пре свега, осећаји неукорењености и испразности могу бити разлог томе.

Животне вредности и веровања

Оне ће, највероватније, бити крхке и неутврђене. Будите благи и не намећите своје. Потребно је неко време да би бивши члан стекао осећај за сопствене вредности, опажање и веровање. Над овим је секта имала јак утицај, замењујући их, првенствено, својим сопственим системом. Поред времена проведеног у чланству покрета, као и увиђања, могућно и преко депрограмирања, да је било преварено, индоктринирано и израбљивано, ваше дете је било убачено у праву машинерију. Родитељи са нарочито јаким религиозним убећењима, морају бити јако опрезни. Секте се на подмукли начин користе религијом. Прерано етикетирање може бити штетно. Нека ваше дете, временом, само одлучи.

Надокнађивање времена (и претерано надокнађивање времена)

Неки желе да надокнаде изгубљено време, и тако се понашају. Неки ће бити још опрезнији него пре. Чувајте се фанатизма упереног против секте. Он може да статира, а и да буде ослонац, али многи бивши чланови се одлуче да отворено иступају, или, чак, и да помажу другима да се избаве из секте и то чине на један здрав начин. Различите активности, нарочито оне невезане за учешће у секти, корисне су као део комбинације. Многим бившим члановима је потребан одрећени одмор, без претераног учешћа у планираним активностима. Не терајте бивше чланове секте да се одмах укључе у борбу против секти.

Могу се појавити тоталистичке тежње или тежње типа 'све или ништа'

Они су живели у стању ума у коме се зло и добро одређује поједностављено, као у бајкама, превише црно или бело. Охрабрујте, при оваквом стању, смислено размишљење и процењивање.

Они ће, вероватно, бити превише осетљиви на сопствена и ваша осећања

Код њих ће се, вероватно, јављати многа снажна осећања. Ово потхрањује јасно увиђање ствари и плаховитост због ранијег учешћа у секти. Њих је знатно лакше повредити. Због тога су и много осетљивији на остало. То је период рањивости. Ваше дете може желети да дуго борави код куће, а можда и неће.

Односи са супротним полом

Чак и сама та тема може представљати проблем, па и трауму за бившег члана. Секте смрве полност и интиму, прокламујући моралност и уздржавање али се тиме, у суштини, користе као средством контроле. Будући да већина култова третира сексуалну жељу као један од највећих табуа, јавља се нездрави остатак кривице коју бивши члан носи. Многим родитељима је често тешко да разматрају полност, нарочито са одраслом децом. У овом случају, то ипак може користити. Поновно успостављање здравих полних норми може бити веома осетљив проблем.

Пријатељи

Ранији пријатељи можда нису одрасли на исти начин као и бивши члан, али су узнапредовали у својим животима, остављајући бившег члана иза себе. Одлазак у секте и излазак из ње наноси трауму, па ипак учи. У таквој ситуацији може се зачућујуће сазрети. Пријатељи могу да не схвате природу искуства бившег члана култа. Неки ће „умрети од радозналости"; друге то неће много занимати. Пријатељи могу одиграти значајну улогу да би се неко поново осетио човеком.

Чувајте могућност да позовете или се видите са другим бившим члановима

Размена искустава је веома битна. Веома је значајно имати неког ко вас разуме.

Одржавајте контакт са пријатељима који су још увек у секти

Ово је, вероватно, сувише ризично, и то у дужем периоду. Разговарајте о томе са вашим дететом. Охрабрите га да, пре свега, буде опрезно. Писање писама је боља алтернатива.

Не страхујте...

... ако ваше дете увиди неке корисне аспекте у вези са боравком у секти где су се могле десити многе занимљиве и позитивне ствари. Ту се, такође, склапају многа пријатељства. Држите то на уму. Боље је у целости разумети доживљај, него претварати позитивне аспекте у негативне. Таква мера сувише наликује пракси секте.

Осећање даје жељен и прихваћен од своје породице, права је благодет

Благо уверавање може отупети жаоку осећања испразности. Важно је да се према свом детету односите као према одраслој особи, уз оправдане бриге, мисли и осећања. Општење је пресудно. Покушајте да схватите једни друге. Значајан је напор са обе стране. Разговарајте о породици. Делите све, мисли, осећања, наде и разочарања. Они треба да знају да сте и ви човек. Слушајте. Стварно их чујте.

Пропатили сте због учешћа свог сина или кћерке у секти

Можда сте претрпели велике муке и трошкове да бисте утицали на избављење. Битно је да због тих својих потешкоћа не гајите у себи озлојеђеност. Они нису то учинили да би вас бацили у проблеме, чак ако се и чини да је тако. Ако је неопходно, пронаћите други одушак за такву озлојеђеност. Будућност вам може пружити шансу да то размотрите са вашим потомком.

Вероватно сваки родитељ осећа неку кривицу за оно што се догодило. Није то ваша кривица. Задатак да се помогне бившем члану да се поврати изискује љубав, стрпљење, осећајност и разумевање. То ће се исплатити.

* Крис Карсон, преузет из књиге Владимира Димитријевића „Православље и секте", број 5.

[Јован Чакарески]

Мој ујак је у некој секти незнам која тачно. Екстра лик, јако је добар. До сад нисам причао сњим на ту тему. Моји су причали али незнам пуно о томе наговарали су га али нису успели е сад скојим методама незнам.

Хвала Брате на овим упутствима  klapklap

[Дарко]

Мој ујак је у некој секти незнам која тачно. Екстра лик, јако је добар. До сад нисам причао сњим на ту тему. Моји су причали али незнам пуно о томе наговарали су га али нису успели е сад скојим методама незнам.

Хвала Брате на овим упутствима  klapklap

Нема на чему брате, ако сазнаш у којој је, јави, можда можемо да урадимо нешто  klapklap

[Јован Чакарески]

Мој ујак је у некој секти незнам која тачно. Екстра лик, јако је добар. До сад нисам причао сњим на ту тему. Моји су причали али незнам пуно о томе наговарали су га али нису успели е сад скојим методама незнам.

Хвала Брате на овим упутствима  klapklap

Нема на чему брате, ако сазнаш у којој је, јави, можда можемо да урадимо нешто  klapklap

Једном је добио меил са неким Псалмом... значи да не негирају Стари Завет... Ово је једино што знам

[Дарко]

Мој ујак је у некој секти незнам која тачно. Екстра лик, јако је добар. До сад нисам причао сњим на ту тему. Моји су причали али незнам пуно о томе наговарали су га али нису успели е сад скојим методама незнам.

Хвала Брате на овим упутствима  slavabogu

Нема на чему брате, ако сазнаш у којој је, јави, можда можемо да урадимо нешто  klapklap

Ако сазнаш нешто више, јави  klapklap

Једном је добио меил са неким Псалмом... значи да не негирају Стари Завет... Ово је једино што знам

[Дарко]

Сада ћемо обрадити учење ЈС о 144.000 изабраних који ће владати на небу док ће ''велико мноштво'' бити у рају на земљи.

''Ко су тих 144.000? ... то су верни следбеници Исуса Христа који су изабрани да би владали с њим на небу. Од времена апостола, Бог одабира верне хришћане како би попунио број од 144.000.'' - Шта Библија заиста научава?, 2005, стр. 78.

Ако су људи из броја 144.000 живели у давним ''апостолским данима'', како су могли бити ''запечаћени'' током ''велике невоље'' Божјег гнева који је тек дошао на земљу?

''... сакријте нас од лица Онога који седи на престолу и од Јагњетовог гнева! Јер је дошао велики дан њиховог гнева и ко може опстати? ... И видео сам једног другог анђела... и има печат живог Бога... и повикао је на сав глас: ''Немојте наудити ни земљи ни мору ни дрвећу, док печатом не обележимо чела робовима нашег Бога!'' И чуо сам број оних обележеним печатом - сто четрдесет и четири хиљаде -, обележених печатом из свакога племена синова Израелових (Отк 6, 16-17; 7, 2-4, превод Нови Свет, издали Јеховини сведоци).

Ако су жене укључене у ову групу од 144.000, зашто их Библија назива Јеврејима који никада нису били у браку?

''И погледао сам, кад гле! - Јагње стоји на гори Сиону, и с њим сто четрдесет и четири хиљаде... То су они који се нису онечистили са женама, који су сачували своје девичанство.'' (Отк 14, 1, 4, Превод Нови Свет).