Језуити

[Raymond Red Reddington]

Исусовци или Језуити, пуним називом Дружба Исусова (лат. Societas Jesu) су римокатолички црквени ред, који је основао Игнасио де Лојола у Паризу 1534. године. Његове чланове звали су „Христовим војницима“.

Овај црквени ред је данас најбројнији у свету с око 20.000 чланова. Функцију поглавара целе Дружбе, тзв. „генерала“ реда тренутно обавља Aдолфо Николас. На простору бивше Југославије и у Бугарској налази се око 150 исусоваца.

Папа Фрања, први је поглавар Католичке цркве из реда исусоваца.

Свеци, блаженици и слуге Божије из редова исусоваца:

• Св. Игнације Лојолски
• Св. Фрањо Ксаверски
• Св. Станислав Костка
• Св. Алојзије Гонзага
• Св. Иван Берчманс

[Raymond Red Reddington]

[Raymond Red Reddington]

Јел има ко од Римокатолика да мало појасни овај ред.

Увек ми се допадао њихов систем организације.

 

пошто сам из мешаног брака и сам...имам део фамилије римокатолика..

па сам једно време био у контакту са језуитима...

али сам ето отишао у Православље..али су ми увек остали у фином сећању.

[Raymond Red Reddington]

ок..хвала...сада видим аристотела

[Zayron]

Јел има ко од Римокатолика да мало појасни овај ред.

Увек ми се допадао њихов систем организације.

 

пошто сам из мешаног брака и сам...имам део фамилије римокатолика..

па сам једно време био у контакту са језуитима...

али сам ето отишао у Православље..али су ми увек остали у фином сећању.

 

zaboravio si na najvećeg i najpoznatijeg srpskog jezuitu u tom gore pregledu, napišem koliko stignem, dam linkover na zanimljive članke, neću stići nešto mnogo pisat danas:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%91er_Bo%C5%A1kovi%C4%87

[Raymond Red Reddington]

zaboravio si na najvećeg i najpoznatijeg srpskog jezuitu u tom gore pregledu, napišem koliko stignem, dam linkover na zanimljive članke, neću stići nešto mnogo pisat danas:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%91er_Bo%C5%A1kovi%C4%87

Ово нисам знао...

Занимљиво..

хвала на инфо..

 

http://www.arhimed.rs.ba/lica/biography/boskovic/zoran.htm

[Баба]

zaboravio si na najvećeg i najpoznatijeg srpskog jezuitu u tom gore pregledu, napišem koliko stignem, dam linkover na zanimljive članke, neću stići nešto mnogo pisat:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%91er_Bo%C5%A1kovi%C4%87

И ти си заборавио да напоменеш на оној теми где сте се посвађали да је Јурај Крижанић себе називао још и Србљанин ономад кад је боравио у Русији. Сад дал је заиста Србљанин или му је то била нека унијатско-језуитстка тактика у Русији али човек за себе вели овако:

U Moskvu je stigao 1659. godine. Ovde se "Srpskim pismom" obratio caru Alekseju Romanovu. Predstavio se kao sin srpskog trgovca, kao "Serbljin Jurija Ivanova Biliša".

[Zayron]

Da bi mogao biti jezuita moraš biti izraziti individualista s velikim osjećajem za zajedničku akciju, red i disciplinu. Oni su od svega izabrali to najbolje, od opštežitija ili opšteežića duh zajedničkog života a od mirjanskih sveštenika duh individualne akcije i lične slobodne inicijative u određivanju toga što i kako će da rade. Može se reći da su uspjeli ostvariti jedinstvo programski sasvim antagonističkih modusa vivendi, načina života - opštežitnog i individualnog. I prije njih je bilo takvih pokušaja, naročito u redovima takozvanih regularnih kanonika kao premonstrati ili avgustinski kanonici, no oni su u svemu tome otišli još korak dalje postavljakići si za glavni smisao svog poslanja misijno djelovanje ma gdje god bio i čimo god se bavio. Jednostavno isusovac - jezuita kojem je dan prišao bez toga da svojim životom misionari direktno ili barem primjerom imao propao dan i veliki minus, oni su pripremani živjeti perpetualnom tj. stalnom misijnom napetošću i pod pritiskom potrebe misionarenja isto onako ovelikim koji je osjećao rwecimo sv. Pavke apostol i ostali svi apostoli. Ovaj video to najbolje objašnjava, čućete da su ključne riječi u odgovoru pape Franciska koji kako to već znate je i sam isusovac, jezuita - na pitanje što je smisao isusovačkog života ići stalno, stalno, stalno naprijed bez okretanja u misionarenju i svjedočenju Hrista prvo, naravno:

 

Pope meets with students, answers their questions

[Raymond Red Reddington]

Da bi mogao biti jezuita moraš biti izraziti individualista s velikim osjećajem za zajedničku akciju, red i disciplinu. Oni su od svega izabrali to najbolje, od opštežitija ili opšteežića duh zajedničkog života a od mirjanskih sveštenika duh individualne akcije i lične slobodne inicijative u određivanju toga što i kako će da rade. Može se reći da su uspjeli ostvariti jedinstvo programski sasvim antagonističkih modusa vivendi, načina života - opštežitnog i individualnog. I prije njih je bilo takvih pokušaja, naročito u redovima takozvanih regularnih kanonika kao premonstrati ili avgustinski kanonici, no oni su u svemu tome otišli još korak dalje postavljakići si za glavni smisao svog poslanja misijno djelovanje ma gdje god bio i čimo god se bavio. Jednostavno isusovac - jezuita kojem je dan prišao bez toga da svojim životom misionari direktno ili barem primjerom imao propao dan i veliki minus, oni su pripremani živjeti perpetualnom tj. stalnom misijnom napetošću i pod pritiskom potrebe misionarenja isto onako ovelikim koji je osjećao rwecimo sv. Pavke apostol i ostali svi apostoli. Ovaj video to najbolje objašnjava, čućete da su ključne riječi u odgovoru pape Franciska koji kako to već znate je i sam isusovac, jezuita - na pitanje što je smisao isusovačkog života ići stalno, stalno, stalno naprijed bez okretanja u misionarenju i svjedočenju Hrista prvo, naravno:

 

Pope meets with students, answers their questions

Хвала...

Занимљиво...заједништво које хвали многима..

Синоћ на Божићној вечери, смо баш о њима зборили..

Јел има у Србији или РС нека група...а да нису хрвати.

[Zayron]

И ти си заборавио да напоменеш на оној теми где сте се посвађали да је Јурај Крижанић себе називао још и Србљанин ономад кад је боравио у Русији. Сад дал је заиста Србљанин или му је то била нека унијатско-језуитстка тактика у Русији али човек за себе вели овако:

U Moskvu je stigao 1659. godine. Ovde se "Srpskim pismom" obratio caru Alekseju Romanovu. Predstavio se kao sin srpskog trgovca, kao "Serbljin Jurija Ivanova Biliša".

 

ja mislim da se o tom raspravljalo i na našim forumima i grupama, Serbljin je čini mi se bio tada uobičajeni opšti i i zajednički naziv za sve novopridošle sa Balkana, balkanske imigrante u Rusiju, među najčešćim posjetiocima Rusije su tada bili Srbi sa Balkana koji su bez obzira na to odakle su došli, iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore ili Makedonije uvijek proglašavali da su Srbi koji su došli iz Srbije a Križanić se samo prilagodio i povinovao tom uzusu jer za njega to nije imalo nikakvog odlučujučeg značaja, šta da kaže da li je odtamo ili odakle već, njemu je išlo o posebnu misiju koju je potom velikim dijelom ostvario bez obzira na to odakle je ili odakle su se drugi domišljali da je došao. Jednostavno kad si rekao Serbljin svakom Rusu je odmah bilo jasno odakle si i bez daljeg nekog objašnjavanja dok kad bi rekao nešto drugo morao bi se spremit na čitav niz dodatnih objašnjenja i pojašnjenja.  Slično kao kad si 90-tih došai u Československo kad si rekao Jugoslavec svi su znali odakle je to a nije ih zanimalo da li si tačno Srbin iz Jrvatske, Makedonac iz Slovenije ili Hrtvat iz Crne Gore itd. Tada još ni zategnutosti između Srba i Hrvata nisu bile uopšte nekakve velike i njemu je zaista bilo svejedno da li se o njemu govori kao o Srbinu ili o Hrvatu ili kao pridošlom iz Srbije ili Hrvatske, slično kao i Ruđeru Boškoviću koji je tada sebe ustvari smatrao prije svega Dubrovčaninom. tada ni rti pojmovi Srbin, Hrvat nisu imali to isto isključivo nacionalno određenje koje imaju danas. Tada je to otprilike bilo kao kad bi danas rekao Međimurac i Podravac ili Semberac i Baranjac, Timočan ili Vranjanac ili ako hoćete Šumadinac i Vojviđanin. Ništa tako bitnog, suštinskog a pogotovu ne nekakvog neprijateljskog tada to još nije bilo, to su bili tada nazivi kojim su se označavali pojedini Sloveni bliže, tim precizirali svoje porijeklo i aktualnu pripadnost, ništa manje ni više. 

[Zayron]

Хвала...

Занимљиво...заједништво које хвали многима..

Синоћ на Божићној вечери, смо баш о њима зборили..

Јел има у Србији или РС нека група...а да нису хрвати.

 

to sad zaista ne znam, mislim da imaju manji samostan u Beogradu još iz Kraljevine Jugoslavije ali ne znam ni koliko ih je tamo i koje su sve nacionalnosti. Pa i kad bi postojali neki Srbi jezuiti ne moraju uopšte biti u Srbiji jer kod njih često pojedini rade u zemmljama s kojima nemaju nikakve neke veze što se tiče etničkog porijekla, maternjeg jezika i slično.

[Raymond Red Reddington]

to sad zaista ne znam, mislim da imaju manji samostan u Beogradu još iz Kraljevine Jugoslavije ali ne znam ni koliko ih je tamo i koje su sve nacionalnosti. Pa i kad bi postojali neki Srbi jezuiti ne moraju uopšte biti u Srbiji jer kod njih često pojedini rade u zemmljama s kojima nemaju nikakve neke veze što se tiče etničkog porijekla, maternjeg jezika i slično.

О.К

хвала..

ма имам искуства са хрватским клиром..

после пола сата разговора окрену на националну причу...

 

имам неки осећај да су Језуити једини способни за неки озбиљан напредак у екуменистичком дијалогу...

зато ми је драго што је коначно Језуита Папа

[Raymond Red Reddington]

Занимљив ми је период док су Срби били под Римом..пре Св.Саве...

Никако да дођем до података..како се издешавало то наше престројавање на исток..

Имам осећај да нам је природнија веза са Римом..јер тада нисмо били у сукобу са Римом, већ са цариградом и Грчким етнофилетизмом..

 

данас је то тешка тема..али историјски гледано...растерећено од нашег сукоба са хрватима...било би занимљиво написати неко штиво..

[Zayron]

О.К

хвала..

ма имам искуства са хрватским клиром..

после пола сата разговора окрену на националну причу...

 

имам неки осећај да су Језуити једини способни за неки озбиљан напредак у екуменистичком дијалогу...

зато ми је драго што је коначно Језуита Папа

 

Nadam se da sam rekao ono najvažnije što se tiče te njihove harizme tj. poslanja, potrebno je to znat i shvatit odmah na početku jer od tog se odvija sve to dalje a nije baš najjednostavnija stvar shvatit harizmu jednog reda. Nije se čudit laicima i to još onima koji s katoličanstvom nemaju nikakve neke bliže veze da si mnoge stvari mogu izložit i predstavit drugačije a nekad i nehtjeno pogrešno. Pa sami ti novici, kandidati za redove se uče toj harizmi intenzivno 2-3 godine a pripremaju i daljih 5-10 godina i tek se onda za njih kaže da su shvatili šta je poslanje reda. Neda se to naučit samo iz knjiga već najviše iz života, moraš se naučit živit prema toj harizmi, odlučivat se prema njoj i počet donosit takve odluke i ponašat se isto kao što bi neko stariji i skusniji na tvom mjestu. Nešto slično kao sviranje instrumenta, početnik lupka po klaviru ili struže po violini a dobar iskusan svirač tek radi to kako treba, ahahahaha. Razlika nije tako objašnjiva ali je zato vidljiva na prvi pogled tj. da se čut prvi prvom slušanju, na prvom koncertu. Iskusan redovnik za par mminuta riješi situaciju oko koje se početnik muči danima i to načinom koji ovom mladom uopšte ni ne padne na pamet, najčešće, ahahahaha.

[Zayron]

Занимљив ми је период док су Срби били под Римом..пре Св.Саве...

Никако да дођем до података..како се издешавало то наше престројавање на исток..

 

daj mi bilo kakvu emailovu adresu pa ti to pošaljem što te zanima, ja te podatke imam, nije to za publikovanje ovdje a i mimo temu bi to bilo