Веза између православаца и муслимана.

[vilotije]

Ova tema je sama po sebi odmah nekako u startu docekana na osudu, medjutim mene iteresuju razlicita misljenja , narocito ako se o temi bude pristupilo sa malo drugacijeg aspekta. Naime ako predpostavimo da je ovaj srbin samo pripadnik nacije kao i ova muslimanka, kako rasuditi.Ako je on vernik da li ipak on moze nju ozeniti, razume se ako bi ona primila pravoslavje , ili da li on moze i tako biti u takvom braku siguran da je to istinska pravoslavna zajednica.A naravno posto zivimo u sekularnoj drzavi u kojoj su dozvoljene slobode, onda bi iz takvog drustva moglo proisteci i jos jedno pitanje da li posle svih predjasnjh ratnih zbivanja koja su se desavala, da li bi podjednako i njeni kao i negovi istinski prihvatili nju tj. nega?

Измењено Јануар 3, 2013 од Дејан Бићанић

[Guest - . . .-]

Најпре добродошао на ЖРУ брате вилотије, надам се да ће Ти овде са нама бити пријатно и да ћеш наћи одговоре на многе недоумице.

Можеш ли да наведеш неки конкретан пример да пластичније приближиш људима оно што си хтео да питаш? Имаш ли можда нешто тако у својој близини па Те је довело у ову недоумицу?

[GeniusAtWork]

sHa_sarcasticlol

Za.

[Zeebedee]

Ukoliko ona prihvati promenu verene postoji nijedan razlog da se takva osoba ne tretira kao bilo koja druga pravoslavna osoba na svetu.

Uz to , znam i imam dosta prijatelja kojima su majke bosanske muslimanke a da su oni odgajani kao pravoslavni verujuci srbi i da im majka nikada nije pravila problem za to. Moje je cak misljenje da su takve zene s obzirom da poznaju nasu sitauciju i da imaju isti mentalitet pozeljen za bracne saputnike.

[vilotije]

Hvala na srdacnoj dobrodoslici, ovu temu sam postavio jer sam ranije cuo da je postojao student Bogoslovskog fakulteta koji se zabavljao sa muslimankom, mozemo samo da pretpostavimo ili da u svojim razlicitim insinuacijama dodjemo do nekakvog zakljucka , ali mene ovde ne interesuje osudjivanje ovog coveka, niti mozda pohvala sto je jednu izgubljenu dusu spasio , vec neko moje unutrasnje pitanje sta bi svako od nas uradio da ovakav slucaj ima u svome domu, jer ako ovako stojimo sa strane i gledamo na slucaj najlakse je u startu osuditi ,ali da li je bas tako...

[Guest - . . .-]

Да, најлакше је о нечему причати а сам то не доживети. Оно што сада мени није јасно: хоће ли та девојка прихватити Православље или не, пошто видим да је у питању студент теологије? Ако неће, то свакако јесте препрека за свештенички чин. Ако прихвати Православље волећи тог момка и сазнајући шта је Православље, мислим да није никакав проблем.

[Arhidjakon]

Ovo sto je Zeebeedee rekao stoji sasvim. I ja znam ljude cije su majke muslimanke a oni iskreni Hriscani. Vidi njie problem sto je ona muslimanka, ako prihvati Pravoslavlje iskreno nece stavrno imati nikakvih prepreka.

E sad dali ce njeni da prihvate njega, sve zavisi kakvi su dosad bili. Sto kazu 100 ljudi sto cudi!!!

Ja samo znam da je ovde posle rata bilo sklapanja brakova necrkvenih izmedju Srba i Muslimana i da mnogi nisu opstali, nazalost. Dokacila ih proslost ali najvise uticaj roditelja. Ona turkinja a on cetnik po tom principu.

[dusha]

Добродошао Вилотије. winter

Ја сам против таквог брака.

Не видим разлог да православац себи жели за животног сапутника муслиманку.

Чак и ако је та особа у свему најбоља она исповеда муслиманску веру, није хришћанка, а ако би тим браком прихватила да исповеда православље као своју једину веру, сматрам да она свакако више не би била она иста особа јер би остала без благослова и љубави својих родитеља и рођака и привржености и поштовања својих пријатеља и тако даље...

А поготово ми смета то што би тој особи за прелазак у православље разлог био ступање у тај брак, а не спознаја истине православља итд.

Некако ми је ту све, некако, под сумњом...

Бити пријатељ са муслиманом је једно, а рађати децу  нешто сасвим друго, јер је то заувек и ту повратка на почетак нема

Ето. winter

[Grizzly Adams]

Ево шта каже апостол Павле:

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13 И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14 Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

(1. Кор 7)

Са друге стране постоји проблем што исламски закон не дозвољава да се муслиманка уда за не-муслимана, мада наши муслимани то углавном не поштују.

[Marko14]

Не улазим у теолошку расправу, јер нисам довољно упућен, али за практичан живот није повољно да Србин или Српкиња узме Муслимана/Муслиманку, нарочито не ове са наших простора. Како ће се осјећати дијете Србина и босанске буле?То дијете не би знало ко је и шта је и сасвим сигурно би било изложено дискриминацији од стране својих вршњака, не битно дал то дијете живјело у српској или муслиманској средини.

[Arhidjakon]

@Zvonko

Ovo sto si naveo jeste vazece ali apostol Pavle, barem po Avvi Justini ovde govori od neznabozackim brakovima pre krstenja jednog od dva partnera. Znaci tada je bilo najnormalnije da zena ode da se krsti i da nekaze muzu za to ili vice versa.

Oke da ovo spominjes ali ipak da se zna kome je to namenjno. Ljudima krstenim po rodjenju ili vec koji proizlaze iz krstene zajednice oca i majke gore navedeno se nepika.

[Grizzly Adams]

Тачно је то што кажеш за овај цитат Архи брате.

Моје мишљење је да ту не постоји генерално "правило", него у сваком конкретном случају човек/жена мора да одлучи. Моја жена није била православна, али сам био тврдоглав и упоран па ево сада је бољи верник од мене. Чудни су путеви Господњи...

[ЛазарД]

Брачна правила

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (БП)

II ДОПУЊЕНО И ИСПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ

СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА

Београд 1994.

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ:

БРАЧНА ПРАВИЛА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ОБЈАВЉЕНА СУ ПРВИ ПУТ У „ГЛАСНИКУ“, СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ОД 7. СЕПТЕМБРА (25. АВГУСТА) 1933. ГОДИНЕ, БРОЈ 34-35.

МЕШОВИТИ БРАК

§ 115

Брак између православног лица и лица друге вероисповести може се склопити само под овим условима:

1) лице друге вероисповести мора пре ступања у брак потписати писмену изјаву пред надлежним парохом православног лица, у присутности два сведока, да неће свога будућег брачног друга православне вере одвраћати од православног исповедања вере, ни покушавати да га ма којим начином наведе да пређе у другу веру; да неће сметати православном лицу у вршењу његових верских дужности и чувању православних црквених обреда и обичаја;

2) лице друге вероисповести мора се пред надлежним парохом и два сведока, писменом изјавом, нарочито обавезати да ће своју децу из тога брака крштавати и васпитавати у православној вери;

3) православно лице, које жели ступити у брак с лицем друге вероисповести, има пред надлежним парохом свечано обећати да ће стално, лепим начином, настојати да свога будућег друга приволи православној вери;

4) брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.

Изјаву неправославног лица, означену у тачкама првој и другој овога параграфа, потписују и присутни сведоци пред надлежним парохом.

§ 116

Православно лице не може склопити брак са оним лицем чији је брак био разведен због његова отпадништва од православне вере (§ 107) .

§ 117

Надлежни парох неће извршити склапање мешовитог брака пре него што се савесно не увери да лице друге вероисповести пружа довољно јемства да ће све обавезе из § 115 тачно испуњавати.

На основу извештаја надлежног пароха да овако јемство за склапање мешовитог брака постоји, брак се може склопити само ако надлежни Архијереј за то да? разрешење и благослов.

§ 118

По извршеном склапању брака има надлежни парох стално водити нарочиту бригу о верском и моралном владању брачних другова из мешовитог брака, старати се да се све обавезе из § 115 тачно испуњавају и, чим примети ма какво пренебрегавање ових обавеза, предузети мере да се спречи њихово изигравање, а, по потреби, покренути против кривог лица и поступак за црквену кривицу.

§ 119

За мешовити брак, склопљен у православној Цркви на подручју Српске православне Патријаршије, или међу држављанима Југославије, меродавни су искључиво прописи ових Правила.

§ 120

Деца из мешовитог брака, склопљеног у православној Цркви (§ 115 т. 2) , могу се крстити само у православној вери.

§ 121

Деца из мешовитог брака, ма брак био склопљен и од верских претставника друге вероисповести, морају се крстити у православној вери, ако је један од родитеља православне вере.

Противан уговор родитеља о крштењу деце нема никакве важности за православну Цркву.

§ 122

Ако једно брачно лице из мешовитог брака припада православној вери, надлежни су за решавање питања о ваљаности, поништењу или разводу тога брака искључиво павославни Црквени судови, по својим прописима.

Одлуке православне Црквене власти меродавне су за оба брачна лица из мешовитог брака.

§ 123

Ако је мешовити брак, у којем је једно лице православно, био склопљен од претставника друге вероисповести, а друго лице неће да пређе у православну веру, има се такав мешовити брак, по тражењу православног брачног лица, његова заступника по закону или по службеној дужности, поништити због брачне сметње из § 13 т. 8.

Ако лице друге вероисповести, чији брак је по ставу првом овога параграфа био поништен, касније пређе у православну веру и споразумно са својим брачним другом одлучи да успостави брачну везу, извршиће се међу овим лицима ново склапање брака по општим прописима за склапање брака у православној Цркви.

http://www.rastko.rs/bogoslovlje/bracna-pravila/index.html

[grigorije22]

Zar moze nekrsteno lice da sklopi brak u crkvi pogotovo ako je druge verispovesti?

[Grizzly Adams]

Може ако склапа брак са православним верником.