Какве сте несташлуке правили у школи?

[Дејан]

Ја сам једном пустио сузавац на часу 

[Дејан]

Јел могуће да цео дан нико није ништа написао на ову тему .Сад испаде да сам ја најгори од све деце.  dada

[Милан Меденица :)]

мало мало па се туко у основној школи и то један на један, обично са већим, пошто сам био међу мањима ...

једном смо све клупе попели као римске штитове у фаланги и гађали се кредама, наравно то је била моја идеја ...

у средњој сам бежо са часова, тад је већ било опасно тући се песницама, а да пуцам у некога или у мене ме није занимало, тако да сам се клонио хокејаша ...

свађао се са професорком биологије у средњој толико да ме је отерала на поправни.

[Баба]

Ја сам једном пустио сузавац на часу 

 

И каква је била реакција?

[Џуманџи]

Vazda sam bila fino dete. Nikad nista na casu (to radU amateri). 

[Перезвон]

Ја сам једном пустио сузавац на часу 

 

Ја сам пустио прави сузавац!

[ИгорМ]

Ја сам пустио прави сузавац!

 

[Баба]

Бацио сам титову слику кроз прозор другог спрата.

 

После критике у зборници сам се договорио са професором да покупимо рамове а слике побацамо, јер су рамови били екстра квалитета.

 

 

П.С. одувек сам профитирао на идеологији

[Милан Ракић]

Кад смо код сузавца ил` "сузавца"-какве год врсте, ево једне приче

 

Радња се дешава на часу филозофије...

А филозофију нам предаје млада професорка, тек три године отприлике како је завршила... А ми јуноше... Примећивала је она то наравно, но није придавала никакав значај нашим погледима, нити је пак својим облачењем и понашањем давала повода некаквој ласцивности... Напротив! Једино што је инсистирала, обзиром да је то мушка школа била где ми баш и нисмо по неки пут водили довољно рачуна о свом изгледу, да на њен час долазимо утегнути, чисте униформе, уредне фризуре и све тако у том фазону...

Улази она на час, и након рапорта дежурног, узима креду и на табли исписује наслов теме коју данас треба да обрадимо, а то је Емпиризам, Џон Лок, итд., па још написа и оно Локово "Nihil est en intelectu...". А мени, к`о за инат, у том тренутку, к`о код Алексе Жуњића, проради неки спанаћ са овчетином шта ли, углавном муљало се то у стомаку и пошто се никако нисам могао суздржати, ја ти лепо пустим "голуба", и то читаво јато.... 

Сви у учионици умукоше, ваљда у ишчекивању да до њих допре основни ефекат овог нуспроизвода варења хране, а професорка, мртва-`ладна, не окрећући главу од табле, све завршавајући писање изреке оног Енглеза, само рече: "Сељак! Отвори прозор и изађи на таблу!" Ја црвен к`о рак, поједе ме срамота, ови моји тада почеше да се смеју... Она се окрену, умири их, а мени даде креду у руке, те да сад лепо преведем ту Локову мис`о и да покушам да је објасним...

Е сад Милане имаш шансу да се извучеш и поправиш утисак, кажем себи и приђем табли да учиним оно што се од мене тражи. Но, ваљда још од срамоте, руке ми дрхтаху, те се она креда сломи на два дела, а ја махинално пођох за оним парчетом што се откотрља на под, кад не лези враже... Учионицом се проломи још један резак звук, који овај пут не беше последица оне овце, него тога што сам био мало "елегантније попуњен", те се онај шав који спаја панталоне на туру рашио и знате већ-прсле пантоле... Ајој! Комедија. Слепстик прави. К`о код Чаплина. Ови моји у одељењу се више и не смеју, но вриште. Лупају ногамо по паркету и ударају рукама по скамијама, сузе им кренуше од смеха, хаос. Поче и Нада (тако се зове професорка) да се смеје, па се и прекрсти жена (еј... братство и јединство, војна ваздухопловна школа, а професорка се крсти..), а ја? Па да се земља отворила тад, не бих жалио, верујте ми. Но то није крај.

Кад се смирише након неколико минута, који се мени чињаху к`о сати, каже она мени да одем до собе, променим панталоне и да се вратим на час те довршим започето. Е да сте ме тад видели... Од школске зграде до интерната има једно 300 метара. А пошто је она рупа на туру била баш велика, морао сам узети школску торбу како бих је прикривао док не дођем до собе. Е то је сад фаза Бастера Китона. Ја озбиљан, к`о дете кад се унереди, а иде старешина са десне стране. А ја се окрећем на кант на десно да га поздравим, а левом руком тј. торбом прикривам срамоту. Кад наиђе неко са левог фронта, исто то само мало другачије. Па онда мало уза зид, чак ме срео и Начелник класе, поред којег сам само пројурио, а овај ни стигао није да одреагује. Било како било, домогнем се спаса-собе и ормана. Променим панталоне, успут консултујем и онај Филиповићев "Филозофијски рјечник" те на брзака "сажваћем" оно што Нада од мене очекиваше и трком се вратим на час...

На часу је после било све ок! Чак сам и паметан "испао" што сам тако лепо све објаснио... Причало се о томе после... Годинама. 

[Баба]

Ови моји у одељењу се више и не смеју, но вриште. Лупају ногамо по паркету и ударају рукама по скамијама, сузе им кренуше од смеха, хаос.

 

И ја исто овог момента

 

) 12:smeha: :icon_pvo:

[ИгорМ]

Кад смо код сузавца ил` "сузавца"-какве год врсте, ево једне приче

 

Радња се дешава на часу филозофије...

 

 

 

[Kaludjerovic Sreten]

axxaxaxaxa 

 

А мени, к`о за инат, у том тренутку, к`о код Алексе Жуњића, проради неки спанаћ са овчетином шта ли, углавном муљало се то у стомаку и пошто се никако нисам могао суздржати, ја ти лепо пустим "голуба", и то читаво јато.... 

Сви у учионици умукоше, ваљда у ишчекивању да до њих допре основни ефекат овог нуспроизвода варења хране, а професорка, мртва-`ладна, не окрећући главу од табле, све завршавајући писање изреке оног Енглеза, само рече: "Сељак! Отвори прозор и изађи на таблу!" Ја црвен к`о рак, поједе ме срамота, ови моји тада почеше да се смеју... Она се окрену, умири их, а мени даде креду у руке, те да сад лепо преведем ту Локову мис`о и да покушам да је објасним...

[Драшко]

Скоро никакве, био сам зентара и онако, подобан за исмевати и помало малтретирати.

Мада је било и минуса из владања још код учитељице, касније у средњој сам једном јео дуњу на часу хемије, био сам избачен са часа одбране јер сам се нешто исмевао наставнику кад је питао за име једног ученика који је побегао са часа, па ме је прозвао да ја кажем, али нисам хтео да "издам" па ме је избацио. Побегао сам и једном са контролног из те исте одбране.

НА историји сам лежао испод клупа да бих шапутао овима који су одговарали али ме провалила наставница, била је блага.

[Vesna Milovic]

Ja sam kao mala umela da imitiram pištaljku    ... pa sam se jednom prilikom, na času fizičkog u III razredu OŠ, našalila sa nastavnikom.

Trebalo je da se trkamo... ja sam se, naravno, oglasila pre nastavnika i pokvarila start.   Prvi put nije insistirao da nađe krivca... drugi put, zamalo... a treći put su svi morali da prazne džepove. Nastavnik nije ništa pronašao, čak ni u travi, a mene niko nije hteo da me oda    Svi su se samo smejuljili. Ipak, nastavnik je shvatio da sam to ja... samo mu nije bilo jasno - kako, kad nemam pištaljku. Usledila je mala demonstracija... kad me je čuo - počeo je i on da se smeje, pa mi reče: ''Dobro, malo si se našalila, ali nemoj više!''   

To je bio moj jedini nestašluk.

[Драшко]

Да се @@Драшко и  @@Vesna Milovic канонизују.

:.mislise.