Ishin-denshin ili ''Ono što um misli srce (pre)nosi''

[Јелина]

Divna potreba i velika želja... djeluje teško ostvarivo. Kako malo njih uspije da probudi tu iskru u sebi, otvori svoj um i dozvoli srcu da tu čistu i neurušenu svjetlost pruži drugome..

сад су ми очи пуне суза...

[Калеидоскоп]

Voćke su samo interesantna metafora, Grome, i svako voće daje svoji sok.
Recimo, pečurka muhara lako možeš pogrešiti za jajčarku,kad su veoma mali i nerazvijeni. Po izgledu, naravno.

Ako pojedeš prvu, otrovaćeš se, a ako pojedeš drugu, nasladićeš se.
Dakle, nije o stvarima, pa i ljudima, kako izgledaju, nego kakvi su iznutra.

Kako važeća svetska paradigma propagira instant - sve: instant kredit, instant kafa, instant piće, instant susret, instant ljubav... ustvari, to i nije uopće paradigma koja propagira, nego mi, ljudi ovih dana - želimo da okušamo sve što se dalo okusiti, u stalnu žurbu. Spremili smo svoju masku koju nosimo u kupovini, onda, masku za slavlje, masku za ozbiljnosti i igramo se nekih igara, uvek žureći, kao da nije čitava večnost pred nama.

I svako od nas, prateći te važeće paradigme, uvek u javnosti mora da nosi maska samopouzdanja, a kakvi to tužni i osamljeni likovi žive iza te maske, to je već tragično.

 

Prati tekst pesme:

 

 

It's all 'bout finding
and being found,
meeting
and being met.

 

[ivona]

Voćke su samo interesantna metafora, Grome, i svako voće daje svoji sok.

Recimo, pečurka muhara lako možeš pogrešiti za jajčarku,kad su veoma mali i nerazvijeni. Po izgledu, naravno.

Ako pojedeš prvu, otrovaćeš se, a ako pojedeš drugu, nasladićeš se.

Dakle, nije o stvarima, pa i ljudima, kako izgledaju, nego kakvi su iznutra.

Kako važeća svetska paradigma propagira instant - sve: instant kredit, instant kafa, instant piće, instant susret, instant ljubav... ustvari, to i nije uopće paradigma koja propagira, nego mi, ljudi ovih dana - želimo da okušamo sve što se dalo okusiti, u stalnu žurbu. Spremili smo svoju masku koju nosimo u kupovini, onda, masku za slavlje, masku za ozbiljnosti i igramo se nekih igara, uvek žureći, kao da nije čitava večnost pred nama.

I svako od nas, prateći te važeće paradigme, uvek u javnosti mora da nosi maska samopouzdanja, a kakvi to tužni i osamljeni likovi žive iza te maske, to je već tragično.

 

Prati tekst pesme:

 

 

It's all 'bout finding

and being found,

meeting

and being met.

 

:bendoff:

[ПиП]

и Реч Божја, духовни хлеб се дељењем множи. Сетимо се приче када је Христос нахранио 5000 људи са пет хлебова и две рибе, па је претекло 12 котарица комађа хлеба.

Отприлике мени то дође на исто ако под љубављу из мог поста који си цитирао подразумевамо љубав у њеном правом смислу како је Јеванђеље описује. Пошто разговарамо на теми која је таква, нисам хтео да наглашавам да мислим на једину љубав која је и по суштини љубав.

[Гром]

Voćke su samo interesantna metafora, Grome, i svako voće daje svoji sok.

Recimo, pečurka muhara lako možeš pogrešiti za jajčarku,kad su veoma mali i nerazvijeni. Po izgledu, naravno.

Ako pojedeš prvu, otrovaćeš se, a ako pojedeš drugu, nasladićeš se.

Dakle, nije o stvarima, pa i ljudima, kako izgledaju, nego kakvi su iznutra.

Kako važeća svetska paradigma propagira instant - sve: instant kredit, instant kafa, instant piće, instant susret, instant ljubav... ustvari, to i nije uopće paradigma koja propagira, nego mi, ljudi ovih dana - želimo da okušamo sve što se dalo okusiti, u stalnu žurbu. Spremili smo svoju masku koju nosimo u kupovini, onda, masku za slavlje, masku za ozbiljnosti i igramo se nekih igara, uvek žureći, kao da nije čitava večnost pred nama.

I svako od nas, prateći te važeće paradigme, uvek u javnosti mora da nosi maska samopouzdanja, a kakvi to tužni i osamljeni likovi žive iza te maske, to je već tragično.

 

Prati tekst pesme:

 

 

It's all 'bout finding

and being found,

meeting

and being met.

 

Само сам хрео да кажем да ако ниси сигуран какво је воће у питању, стисни га мало, да пусти сок.

[Гром]

Отприлике мени то дође на исто ако под љубављу из мог поста који си цитирао подразумевамо љубав у њеном правом смислу како је Јеванђеље описује. Пошто разговарамо на теми која је таква, нисам хтео да наглашавам да мислим на једину љубав која је и по суштини љубав.

Нисмо се разумели: ти си реко да се само љубав дељењем умножава, а ја сам додао да се и Реч Божја такође умножава дељењем. Е сад: ако узмемо да је Реч Божја, реч о љубави, онда опет дођемо да си у праву да се само љубав дељењем умножава. 

[ПиП]

Е, а код људи то није увек тако...многи на глед изгледају као наранџа а кад их стиснеш изађе неки гадан сок.

зато је Господ и рекао: по родовима њиховим познаћете их.

Овога би свакако требало да будемо свесни ако смо верници, али мислим да у пракси више то примењујемо када себи тражимо учитеље и узоре. Ја сам бар тако разумео  да на овој теми говоримо о односу "обичних" људи и начину како да ми њима постанемо узор.

Ево ја у пракси када наиђем на човека којег тешко можеш волети, покушам у себи да га замислим како је и он једном у животу био беба. Замишљам како је та беба чиста и невина, лежи у кревецу, маше ручицама, гуче и увесељава родитеље и све остале који јој се обрате. На тај начин човек нађе у себи топлине за то друго људско биће које је и само некада било чисто и невино и зна да је све остало само болест и рана на рани. Ако успемо да задржимо ту топлину и њоме приђемо и најрђавијем човеку свакако ћемо наћи одјек детета у њему. Ово је нешто што сам проверио у пракси више пута.

Наравно ово су на жалост често само "епизоде" али ипак показују који је једини пут да у другоме нађемо заборављено дете.

Од свега је најтеже наћи воље и снаге у себи да овако посматрамо свет.

[ПиП]

Нисмо се разумели: ти си реко да се само љубав дељењем умножава, а ја сам додао да се и Реч Божја такође умножава дељењем. Е сад: ако узмемо да је Реч Божја, реч о љубави, онда опет дођемо да си у праву да се само љубав дељењем умножава. 

Па да, управо сам мислио да је свака Реч Божја љубав.

[Јелина]

@@ivona, а да се вратимо на сам наслов теме, јел знаш нешто више?

topli afektivni odnosi

и ово ме занима.

[ivona]

 

@@ivona, а да се вратимо на сам наслов теме, јел знаш нешто више?

 

 

и ово ме занима.

 

ma Jelina mene zanima bre kako možeš biti tako divna  :1312_womens:

e ovako,to u praksi znači ovo

Vaspitač,učitelj,nastavnik,prof. etc se ubije osmišljavajući didaktička sredstva koja olakšavaju.obogaćuju saznanje o sadržaju koje žele da prenesu,sve je perfektno odradjeno,ali dete odbija ili nije motivisano,čak i da jeste trajni kako obrazovni tako i vaspitni efekat nije postignut!Zašto?Zato ,jer dete oseti ako nema srca u onome što radiš i ako ga ne voliš i ne uvažavaš više negoli cilj koji je zabeležen tamo negde na papiru ili dnevniku,ne pristaje jer mu takvi interesi po prirodi stvari ništa ne znače..Osnovni motiv,posebno kod dece koja imaju teškoća u saznajnom ravoju,a to je sad veeeoma rastegljiv pojam,šta je saznanje i na koje sve načine se postiže,je kad se se vaspitačrazotkrije,prvo pred sobom,a onda pred teškoćom i kad se okrene detetu sa jedinim ciljem da ga učini posebnim i vrednim pažnje i ljubavi.Svi smo mi ljudi imamo predrasude,a najviše strahove,i upravo kad se prevazidje strah od davanja sebe,od toga da se prekroji naš sistem vrednosti koji te iako često naopako skrojen,drži kao neka osnova,e onda kreće tok ili flow kako ja volim da kažem i dete prepozna da želiš da ga upoznaš,da ti je stalo,ali da si odrasli i da si u prednosti jer imas vreme i iskustvo ispred sebe,ali da si i ti u tom procesu učenja i menjanja sebe!I onda igra može da počne

[ivona]

e da naslov teme samo pre nego se vratim tome moram jedan primer koji drzim u malom mozgu povazdan na celu ovu našu prepisku,o tome koliko jedan samo jedan život ume da bude vredan i da se na taj način zavrednuje celo naše postojanje i život sam po sebi.

 

San Francisko ispunio želju dečaku da postane Batman

San Farncisko postao je Gotham city na jedan dan kako bi ispunio želju petogodišnjeg dečaka obolelog od leukemije. Preko Twittera oko 10.000 ljudi prijavilo se da pomogne da se ovom dečaku ostvari san, a mnogi su izašli na gradske ulice kako bi ga pozdravili.

http://www.bizlife.rs/video/1247-san-francisko-ispunio-zelju-decaku-da-postane-batman

[Јелина]

Vaspitač,učitelj,nastavnik,prof. etc se ubije osmišljavajući didaktička sredstva koja olakšavaju.obogaćuju saznanje o sadržaju koje žele da prenesu,sve je perfektno odradjeno,ali dete odbija ili nije motivisano,čak i da jeste trajni kako obrazovni tako i vaspitni efekat nije postignut!Zašto?Zato ,jer dete oseti ako nema srca u onome što radiš i ako ga ne voliš i ne uvažavaš više negoli cilj koji je zabeležen tamo negde na papiru ili dnevniku,ne pristaje jer mu takvi interesi po prirodi stvari ništa ne znače..Osnovni motiv,posebno kod dece koja imaju teškoća u saznajnom ravoju,a to je sad veeeoma rastegljiv pojam,šta je saznanje i na koje sve načine se postiže,je kad se se vaspitačrazotkrije,prvo pred sobom,a onda pred teškoćom i kad se okrene detetu sa jedinim ciljem da ga učini posebnim i vrednim pažnje i ljubavi.Svi smo mi ljudi imamo predrasude,a najviše strahove,i upravo kad se prevazidje strah od davanja sebe,od toga da se prekroji naš sistem vrednosti koji te iako često naopako skrojen,drži kao neka osnova,e onda kreće tok ili flow kako ja volim da kažem i dete prepozna da želiš da ga upoznaš,da ti je stalo,ali da si odrasli i da si u prednosti jer imas vreme i iskustvo ispred sebe,ali da si i ti u tom procesu učenja i menjanja sebe!I onda igra može da počne

 

Јесенас сам ишла са матурантима на екскурзију, после  тога окачила сам на фб следеће што сам хтела да поделим са свима њима:

 

Једне ноћи на екскурзији причала сам са клинцима до раних јутарњих часова - разговори повремено јако озбиљни (ипак уз довољно смеха). Око пола шест сам отишла да спавам и схватила да кроз прозор и даље чујем ту групу са којом сам највише и најлепше разговарала. Није се разазнавало шта причају, само жамор са често присутним смехом. И тако - како се они насмеју, тако и ја - сама са собом, лежећи у кревету. А у ствари не знајући зашто, само од препознавања тог њиховог смеха као нечег познатог и блиског. Просто физичка реакција. Ипак, припадност је права реч - до пар тренутака пре и сама сам учествовала у њему и био ми је сасвим јасан.

Схватила сам нешто конкретно: до тад сам сваку такву сличну ситуацију (галама у хотелу) доживљавала као благу непријатност - бојазан да не претерају и потребу да устанем(о) и поново проверим(о) шта се догађа. А сада се све сасвим преокренуло, постало је део радости.

Шире значење овога: само ако допустиш да ти други слободно приђу, упознаш их добро и постанеш део њих (познавањем и љубављу), нећеш осећати никакву страност нити зебњу од било чега њиховог. Предуслов је да постоји потпуна слобода једних ка другима.

Најшире значење: када свет и живот доживиш као припадност (обострану прихваћеност) - нема места непријатности, све ти је драго јер је и твоје.

[Јелина]

ma Jelina mene zanima bre kako možeš biti tako divna

далеко је од тога, имам рупа - не зна им се број!

[Јелина]

...."Pojava osećanja ganutosti je znak da smo procenili da je događa nešto što je veoma lepo, plemenito i pravedno. Slikovito rečeno ganuti smo kada nas nešto »dodirne« našu dušu ili naše »srce«.

Osoba koja je sposobna da oseti ganutost pokazuje da je sposobna da u svetu oko sebe prepozna dobrotu, lepotu i plemenitost. Što osoba češće doživljava spoljašnji svet kao takav, to će i češće doživljavati osećanje ganutosti. Zato na osnovu toga koliko često se doživljava ovo osećanje možemo zaključivati kako savremeni čovek doživljava svet oko sebe.
Da bi čovek reagovao i na one pozitivne događaje u svetu oko sebe, a na koje ne gleda samo u smislu ostvarenja njegovih egoističnih ciljeva, potrebno je da ima izvestan stepen emotivne osetljivosti. Problem sa ovom osetljivošću što je ona opšta, tako da ne možemo postići da smo manje osetljivi na negativne stvari, a da zadržimo osetljivost na pozitivne. Kada se smanjuje osetljivost na negativno, smanjuje se osetljivost i na pozitivno...."

 

https://www.facebook.com/pages/Zoran-Milivojevi%C4%87-psihoterapeut/190718774275896

 

Ово је део данашњег текста Зорана Миливојевића, прилично се уклапа у ову нашу причу и отвара нови моменат: како и чиме исфилтрирати тај осећај ка негативном? Како се попети степеник изнад ганутљивости - да нас проналази дубоко али да нас не измешта превише из лежишта? Или је потребно да нас измешта, јер је то један од начина да се крећемо кроз сазревање?

[ivona]

ajd da pokusam za pocetak,da se vratim na naslov teme,koji je biran namerno jer sam ovim postom htela ukazati i na bioloske osnove koje ucestvuju i itekako doprinose nasem socijalnom,emotivnom i najuzvisenijem duhovnom zivotu.

Ishin den shin- komunicirati bez reci,ili srcem,kompleksan izraz koji se koristio u Kini i Japanu,upravo da ukazu da ono sto se zeli preneti ide od srca srcu i reci ne bi umele preneti sustinu poruke,neke stvari mogu samo tako biti prenesene.To smo sigurno vise puta iskusili da postoji potreba u nama da se izrazimo ka nekome ali reci ne mogu to ispratiti.Taj koncept je upravo i koristen u plemenitim borilackim vestinama kada bi jelte master ucenika poducavao samo primerom,ili praksom,bilo da je to fizicki pokret ili stanje duha.

Dakle,mislim da sam pomenula neurone ogledala,koji su nedavno otkriveni i koji predstavljaju grupaciju nervnih celija koje omogucavaju da ucimo implicitno,tj upijamo.Ovo je posebno vazno za socijalno modelovanje i socijalno ucenje,mogu da kazem i za duhovno izgradjivanje.Ako znamo da nas nervni sistme komunicira na principu elektricnih impulsa gde dolazi do razmene informacija u fizicko-hemijskom svojstvu,a to vazi i za nase srce,onda je jasno da mi jesmo itekako jedna vrsta antena,kao i rezonatora elektro-magnetnih desavanja oko nas u celoj prirodi.Pa otud nesto sto je otac Tadej znao i srocio u vidu sada vec maxime ''Kakve su ti misli takav ti je zivot''.Misli su deo energije koja se oslobadja u toj fascinantnoj tvorevini kao sto je mozak i ta energija ima svoju fizicku frekvenciju koja moze biti konstruktivna,blagodatna ili neprijatna i uznemiravajuca.I sad to je vec prostor za jos jednu pricu i ne bih dubila,ali da slikovito to ilustrujem evo ostavicu klip koji pokazuje kako je disney masinerija upravo iskoristila koncept ishin denshin

 

Dizni je razvio novi sistem digitalne audio komunikacije preko dodira. Audio signal se prenosi kad osoba koja drži mikrofon dodirne uvo neke druge osobe. Zvuk se čuje samo na ono uvo koje se dotakne, kao da prst šapuće. Audio informacija se može preneti nekoliko puta, pa i ostale osobe mogu čuti signal ukoliko se dodirne njigovo uvo.

http://youtu.be/cKTy9fOmRps