Ishin-denshin ili ''Ono što um misli srce (pre)nosi''

[ivona]

Ishin-denshin je idiom koji potiče iz Japana i u sebi obuhvata kompleksan koncept neverbalne komunikacije,kada ljudi izmedju sebe razmene sadrzaje afektivne prirode,bez verbalne komunikacije čak i gestovne.Taj koncept je veoma star i dugo je poznat kulturama koje su uvidjale integralne elemente ljudskih odnosa ,a da nisu za to morale da imaju objektivna objasnjenja pečatirana autoritetom nauke.Današnji naučni svet polako dozvoljava sebi da atestira svu tu mudrost ljudskog duha,čak i da ga učini opipljivim i merljivim.

Jedan od njih je koncept ''neuroni ogledala'' za koje se sad pouzadno zna da postoje i da su grupe nervnih ćelija koje omogućavaju da mehanizmom ogledala u sebi reflektujete nečija stanja,a da pri tome ne učestvuje govor kao moderator objašnjenja istih.Ljudima je sada jako neophodno da razumeju odakle im empatija ili altruizam koji u sebi nosi i reakcionu komponentu da i odreagujemo u skladu sa empatičnim osećanjem.Što nas dovodi do zaključka da se empatiji učimo ,ali ne na skolastički način metodom,receptom.Učenje podrazumeva svest o postojanju,tumačenju i adekvatnom reagovanju na odredjene životne situacije.Naši sveti Oci kažu ''Budite vi sveti ,pa će i vaša deca'' i to je zaista pravo značenje koncepta empatije i altruizma.Da li smemo biti drugačiji ,ako naše neurobiloško ustrojstvo neverovatno prelepim kompleksnim mehanizmima omogućavaju da budemo ljudi,da uprkos ''nemogućem'' životno opasnim'' ograničavajućim činjenicama okrenemo ledja i otvorimo srce i život onome u nevolji ili koji je u patnji,ne ulazeći u razmatranja imali svrhe,ko je ,šta je ili stvarati bilo koji vredonosni sud o onome ko nas treba.Život je dinamični pokret ali ga na taj pokret inicira ljubav,što je jako blizak koncept teologiji,a sada je već i naučna činjenica u ranim intervencijama kod dece koja pokazuju razvojne teškoće različitog spektra.To stanje izmiče kognitivno kontrolisanoj svesti mi smo podešeni da volimo život i da ga čuvamo i negujemo kako kod sebe tako i kod drugih.Naravno neko više neko manje,ali biološka osnova nam je ista,da to uobličim u ''duh vremena'' (koji smo sami stvorili) je kriv što smo se toliko udaljili od onoga što nam je dato kao neverovatan neprocenjiv dar.Ovde se sve ne završava,čovek može biti empatičan ,ali očigledno je da je i altruističan,žrtvuje svoje dobro zarad dobra drugog ili opšteg dobra.Da, postoje i sociopatske licnosti,ali oni su čista posledična inverzija bazičnog stanja ljudskog bića,sociopata se postaje,ne mislim samo rodjenjem već dalekosežnim sredinskim uticajima na genom cele porodice.Da, jeste ''glupo'' biti altruističan,da, život je više nego ikad nevrednovan i više nego ikad se otudjujemo,ali ja volim ljude,ja volim život,tako mi kaže prefrontalni kortex i amigdala,tako mi kaže srce kome  trajuća metanoia šapuće.

[ivona]

ne prestajem da mislim o ovom decaku,on je u svojih 8 g.rekapitulirao sve sto jedno ljudsko srce moze da iznese i da se zrtvuje zarad drugog...

 

Osmogodišnji heroj spasao šestoro rođaka od požara, poginuo spasavajući sedmog

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/436478/Osmogodisnji-heroj-spasao-sestoro-rodjaka-od-pozara-poginuo-spasavajuci-sedmog

[Јелина]

Јел први пост твој или је преузет? Ако јесте - прилично је сажет, могло би доста да се прича на ову тему. Одличан је!

[ivona]

moj je i hvala Jelina! jupiiiiiii zanima te tema ,samo govori o cemu cemo prvo?

[Калеидоскоп]

Ne mogu se tačno setiti, ali postoji jedna priča o starcu i njegovog učenika, naravno, ne sećam se tačno na čemu se odnosi, ali starac kaže svom učenikom: "Uzmi one pomaranđe. Sad pritisni je snažno. Šta je procurilo?". Učenik rekao: "pa sok od pomaranđe, oče".
"Eto", rekao starac, "to je isto kao kod čoveka. Ne možeš očekivati od jabuke da daju sok od pomaranđe, ni od limuna, sok od breskve".

Nije ni bitno, ovo mi je prvo palo na pamet, ali to jeste istina, kad se čovek nađe u vanrednim stanjem, iznenađen, ponaša se ne maskirajući se sa svojim vaspitanjem, lepom ponašanjem ili šta god. Tad se vidi čemu je taj čovek sačinjen.

Kako kaže Ivona, nije da se čovek pokazuje od čemu je sačinjen samo u takvim prilikama.

I meni se sviđa ono što si napisala, Ivona

[ПиП]

Ishin-denshin je idiom koji potiče iz Japana i u sebi obuhvata kompleksan koncept neverbalne komunikacije,kada ljudi izmedju sebe razmene sadrzaje afektivne prirode,bez verbalne komunikacije čak i gestovne.Taj koncept je veoma star i dugo je poznat kulturama koje su uvidjale integralne elemente ljudskih odnosa ,a da nisu za to morale da imaju objektivna objasnjenja pečatirana autoritetom nauke.Današnji naučni svet polako dozvoljava sebi da atestira svu tu mudrost ljudskog duha,čak i da ga učini opipljivim i merljivim.

Jedan od njih je koncept ''neuroni ogledala'' za koje se sad pouzadno zna da postoje i da su grupe nervnih ćelija koje omogućavaju da mehanizmom ogledala u sebi reflektujete nečija stanja,a da pri tome ne učestvuje govor kao moderator objašnjenja istih.Ljudima je sada jako neophodno da razumeju odakle im empatija ili altruizam koji u sebi nosi i reakcionu komponentu da i odreagujemo u skladu sa empatičnim osećanjem.Što nas dovodi do zaključka da se empatiji učimo ,ali ne na skolastički način metodom,receptom.Učenje podrazumeva svest o postojanju,tumačenju i adekvatnom reagovanju na odredjene životne situacije.Naši sveti Oci kažu ''Budite vi sveti ,pa će i vaša deca'' i to je zaista pravo značenje koncepta empatije i altruizma.Da li smemo biti drugačiji ,ako naše neurobiloško ustrojstvo neverovatno prelepim kompleksnim mehanizmima omogućavaju da budemo ljudi,da uprkos ''nemogućem'' životno opasnim'' ograničavajućim činjenicama okrenemo ledja i otvorimo srce i život onome u nevolji ili koji je u patnji,ne ulazeći u razmatranja imali svrhe,ko je ,šta je ili stvarati bilo koji vredonosni sud o onome ko nas treba.Život je dinamični pokret ali ga na taj pokret inicira ljubav,što je jako blizak koncept teologiji,a sada je već i naučna činjenica u ranim intervencijama kod dece koja pokazuju razvojne teškoće različitog spektra.To stanje izmiče kognitivno kontrolisanoj svesti mi smo podešeni da volimo život i da ga čuvamo i negujemo kako kod sebe tako i kod drugih.Naravno neko više neko manje,ali biološka osnova nam je ista,da to uobličim u ''duh vremena'' (koji smo sami stvorili) je kriv što smo se toliko udaljili od onoga što nam je dato kao neverovatan neprocenjiv dar.Ovde se sve ne završava,čovek može biti empatičan ,ali očigledno je da je i altruističan,žrtvuje svoje dobro zarad dobra drugog ili opšteg dobra.Da, postoje i sociopatske licnosti,ali oni su čista posledična inverzija bazičnog stanja ljudskog bića,sociopata se postaje,ne mislim samo rodjenjem već dalekosežnim sredinskim uticajima na genom cele porodice.Da, jeste ''glupo'' biti altruističan,da, život je više nego ikad nevrednovan i više nego ikad se otudjujemo,ali ja volim ljude,ja volim život,tako mi kaže prefrontalni kortex i amigdala,tako mi kaže srce kome  trajuća metanoia šapuće.

Лепа упитаност и још лепши закључци, само по мом укусу мало превише термина неупотребљаваних у "обичном" животу а самим тим и неразумљивих или боље речено, разумљивих уз бољу концентрацију и доста труда. Ја сам за варијанте, на само на ову тему него и на остале, да свој говор што више упростимо да би нас многи разумели.

Пошто сам нисам баш много вичан томе, ево једног цитата Светог Николаја Српског који ми се чини да има везе са темом а уједно и објашњава Николајеву "популарност" т.ј. то што је свима разумљив.

 

СЕБИЧНОСТ И ХЕРОИЗАМ

Буди неповерљив према теоријама и разговорима о закону себичности. Не постоји никакав закон себичности. Бог је присутан у васиони и људи су Божији сој.

Човек, који скочи у воду да спасе дављеника, једним потезом уништава теорије такве и ућуткује такве разговоре.

[ivona]

Ne mogu se tačno setiti, ali postoji jedna priča o starcu i njegovog učenika, naravno, ne sećam se tačno na čemu se odnosi, ali starac kaže svom učenikom: "Uzmi one pomaranđe. Sad pritisni je snažno. Šta je procurilo?". Učenik rekao: "pa sok od pomaranđe, oče".

"Eto", rekao starac, "to je isto kao kod čoveka. Ne možeš očekivati od jabuke da daju sok od pomaranđe, ni od limuna, sok od breskve".

Nije ni bitno, ovo mi je prvo palo na pamet, ali to jeste istina, kad se čovek nađe u vanrednim stanjem, iznenađen, ponaša se ne maskirajući se sa svojim vaspitanjem, lepom ponašanjem ili šta god. Tad se vidi čemu je taj čovek sačinjen.

Kako kaže Ivona, nije da se čovek pokazuje od čemu je sačinjen samo u takvim prilikama.

I meni se sviđa ono što si napisala, Ivona

Hvala Kaleidoskop ,i meni se cini da covek se na kraju izjednaci sa onim sta je vrednost za njega,za sta zivi,zasta umire,a najteze od svega je sto moze cak i da bira ono sto negira sve sto ga ustvari cini covekom.

[ivona]

Лепа упитаност и још лепши закључци, само по мом укусу мало превише термина неупотребљаваних у "обичном" животу а самим тим и неразумљивих или боље речено, разумљивих уз бољу концентрацију и доста труда. Ја сам за варијанте, на само на ову тему него и на остале, да свој говор што више упростимо да би нас многи разумели.

Пошто сам нисам баш много вичан томе, ево једног цитата Светог Николаја Српског који ми се чини да има везе са темом а уједно и објашњава Николајеву "популарност" т.ј. то што је свима разумљив.

 

СЕБИЧНОСТ И ХЕРОИЗАМ

Буди неповерљив према теоријама и разговорима о закону себичности. Не постоји никакав закон себичности. Бог је присутан у васиони и људи су Божији сој.

Човек, који скочи у воду да спасе дављеника, једним потезом уништава теорије такве и ућуткује такве разговоре.

Hvala Pip,na mestu je kritika,jedini izgovor je sto sam ga pisala u nekom momentu inspiracije i mozda je ispalo na kraju kao unutrasnji monolog ili dijalog sa samom sobom!:)vodicu dalje racuna o tome!

[ПиП]

Hvala Pip,na mestu je kritika,jedini izgovor je sto sam ga pisala u nekom momentu inspiracije i mozda je ispalo na kraju kao unutrasnji monolog ili dijalog sa samom sobom!:)vodicu dalje racuna o tome!

Негде сам чуо или прочитао причу да је Св. Николај још као млад путујући возом, заједно са неким "простим" женама у истом купеу дошао до овог закључка. Износећи им неке своје духовне мисли схватио је да мора да упрости свој говор ако мисли да народу приближи духовну науку. Кажу да се његова дела и беседе пре тога и после тога разликују.

Када сам почео да пишем овде на форуму, кренуо сам поруке нашироко али брзо сам увидео да већина те поруке и не прочита. Сада се трудим да са што мање речи кажем што више.

 

Што се теме тиче ја људима говорим да нису свесни колико се задовољство постиже чињењем другима без очекивања било какве надокнаде. То је једноставно духовни закон који ради непогрешиво као "швајцарски" сат.

[Јелина]

О, радује ме разговор који је кренуо, само наставите, ја се прикључујем касније вечерас

[ПиП]

О, радује ме разговор који је кренуо, само наставите, ја се прикључујем касније вечерас

И мене радује да се овакве теме покрећу, и дај Боже да се што више дружимо на оваквим темама. Ово је "кључ" за све невоље људске.

[Калеидоскоп]

http://off.net.mk/bavchi/tihomir/zima-e-tapa-e

Naročito treća tačka u podnaslovu "Добро е:....“

[Јелина]

На шта сам и ја мислила, ви сте већ све исто рекли, али могли бисмо испочетка само јасније:

Taj koncept je veoma star i dugo je poznat kulturama koje su uvidjale integralne elemente ljudskih odnosa ,a da nisu za to morale da imaju objektivna objasnjenja pečatirana autoritetom nauke.

рецимо, ово ме баш занима, ко год нешто зна.

 

Ne mogu se tačno setiti, ali postoji jedna priča o starcu i njegovog učenika, naravno, ne sećam se tačno na čemu se odnosi, ali starac kaže svom učenikom: "Uzmi one pomaranđe. Sad pritisni je snažno. Šta je procurilo?". Učenik rekao: "pa sok od pomaranđe, oče". "Eto", rekao starac, "to je isto kao kod čoveka. Ne možeš očekivati od jabuke da daju sok od pomaranđe, ni od limuna, sok od breskve". Nije ni bitno, ovo mi je prvo palo na pamet, ali to jeste istina, kad se čovek nađe u vanrednim stanjem, iznenađen, ponaša se ne maskirajući se sa svojim vaspitanjem, lepom ponašanjem ili šta god. Tad se vidi čemu je taj čovek sačinjen. Kako kaže Ivona, nije da se čovek pokazuje od čemu je sačinjen samo u takvim prilikama. I meni se sviđa ono što si napisala, Ivona

дивно, тако растерећено свих наслага које човек на себе товари неслободом да буде оно што заправо јесте. Убиће нас страх и неодважност. Да нас Господ с времена на време не цеди (невољама), никада сок праве љубави не би из нас потекао.

Лепа упитаност и још лепши закључци, само по мом укусу мало превише термина неупотребљаваних у "обичном" животу а самим тим и неразумљивих или боље речено, разумљивих уз бољу концентрацију и доста труда. Ја сам за варијанте, на само на ову тему него и на остале, да свој говор што више упростимо да би нас многи разумели.

апсолутно сам за.

Не постоји никакав закон себичности. Бог је присутан у васиони и људи су Божији сој.

да, да и да.

[Јелина]

Шта мене мучи као питање, а интензивно последњих рецимо пола године: како опстати у сазнању радости сједињења са другима? И то баш у тим димензијама неочигледног, неопипљивог, не превише обелодањеног знању. То препознавање по суштини које уме до суза да урања у другога. Дакле - питам се - шта ћу с тим, како да најбоље разменим, како да издржим? А нарочито се чудим зашто се сви не приклоне овоме када је тако јасно у свакоме! Знам колико су неки људи далеко, али то знам главом, а ово што ме обузима ме доводи у стање да редом идем улицом и грлим свакога

[ПиП]

Шта мене мучи као питање, а интензивно последњих рецимо пола године: како опстати у сазнању радости сједињења са другима? И то баш у тим димензијама неочигледног, неопипљивог, не превише обелодањеног знању. То препознавање по суштини које уме до суза да урања у другога. Дакле - питам се - шта ћу с тим, како да најбоље разменим, како да издржим? А нарочито се чудим зашто се сви не приклоне овоме када је тако јасно у свакоме! Знам колико су неки људи далеко, али то знам главом, а ово што ме обузима ме доводи у стање да редом идем улицом и грлим свакога

Не знам чиме се бавиш и колико имаш година, али мени пада на памет да са тим осећајем треба да се приклониш неком раду или помагању најпрезренијих на овоме свету. То је дар који је редак и треба га искористити у најбоље сврхе. Твоје пријатеље, родбину и познанике који воде "нормалан" живот увек има ко да загрли. Али често људе који су одбачени од света, без обзира да ли су за то сами криви или не, нама ко да загрли. Мислим да је Христос када је рекао "најмања браћа моја" мислио баш на те људе. Чак ми се чини да се више односи на оне који сами себе упропастише хер је Христово мерило увек духовно и ако каже "најмањи" пре мисли на духом најмањег, него било чим другим.

   

    Све у свему дели љубав, јер као што кажу љубав је једина ствар која се делењем множи.