„Криза савремене породице“

[Guest]

ajd neka neko objasni sta to znaci MUZ GLAVA ZENI?

Nikada neću prihvatiti da budem nadređen osobu koju volim i koja treba da bude ravnopravna samnom.

[Милан Меденица :)]

само се добро пазити буквалног читања и тумачења

5,22-23

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Efescima/Efescima_05.htm

па даље тумачење за 24. и 25. стих ...

пошто је све на добровољној основи, поготово љубавном и свесном избору, брак се мери Христом који је и мост и циљ тог брака.

дакле, за било који наставак послушања мужу као глави, потребна је пре свега христоликост мушкарца, а пре свега његова послушност Цркви и Богу

због тога, жена мужу послушање не дугује већ она, Црква и Бог захтевају од њега пре свега сопствени пример родом духовним:

љубав, радост, мир, трпљење, доброту, милост, веру, кротост, уздржање - на то нема закона. (Галатима посланица, глава 5, стих 22-23)

[Милан Меденица :)]

Nikada neću prihvatiti da budem nadređen osobu koju volim i koja treba da bude ravnopravna samnom.

добро, докле те једносмерне и буквалне улице

нико ни мушкарцу ни жени није надређен, него се по слободи прихвата вођство.

на послу си плаћен, а у љубави желиш имати ослонац и бити ослоњен.

кад си дете, упућен си родитељима, а кад си муж упућен си жени а жена теби.

и тако даље у животним примерима ...

[Милан Меденица :)]

пс. глупо ми било да наводим Бога као ослонца човеку (тиме подразумевам и мушко и женско), пошто не верујеш, ал ово напомињем у контексту цитираног из Новог Завета

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1352587667' post='743236]

само се добро пазити буквалног читања и тумачења

5,22-23

http://www.svetosavl...Efescima_05.htm

па даље тумачење за 24. и 25. стих ...

пошто је све на добровољној основи, поготово љубавном и свесном избору, брак се мери Христом који је и мост и циљ тог брака.

дакле, за било који наставак послушања мужу као глави, потребна је пре свега христоликост мушкарца, а пре свега његова послушност Цркви и Богу

због тога, жена мужу послушање не дугује већ она, Црква и Бог захтевају од њега пре свега сопствени пример родом духовним:

љубав, радост, мир, трпљење, доброту, милост, веру, кротост, уздржање - на то нема закона. (Галатима посланица, глава 5, стих 22-23)

Medo,

sve je to u redu, u labaratorijskim uslovima

ali znaš i sam da počesto nije tako. Koliko njih mjeri brak Hristom?

Na čemu onda oni zasnivaju odnose međusobne. Da li onda u takvim okolnostima mora doći do dominacije jedne strane?

[Милан Меденица :)]

Medo,

sve je to u redu, u labaratorijskim uslovima

ali znaš i sam da počesto nije tako. Koliko njih mjeri brak Hristom?

Na čemu onda oni zasnivaju odnose međusobne. Da li onda u takvim okolnostima mora doći do dominacije jedne strane?

ок, у вери и црквеном браку се не идеалише већ се узраста, па је оно показ како треба да изгледа савршен однос и да се томе искреношћу, љубављу и добрим трудом тежи.

па с обзиром да причамо о хришћанском поимању брака, која је поента односити се према црквеном браку као према грађанском?

извини, ал ово што си написао је као да си ми открио да је човек грешан и да греши понекад - то је несумњиво тако, ал ту управо вера долази до изражаја - покајање, нивелисање односа и причешћивање љубављу према ближњем и Христу, важи за обоје

нема ту једног у браку, за све су обоје подједнако криви - и онај који жели да доминира и онај који дозволи доминацију ...

дакле, једно је трпети зарад социјалног мира, или бити слабија карика, ал сасвим је друго равнати се према Христу, па и самог себе кориговати. то је крст и радост која се носи и дели удвоје, а не наизменично или појединачно.

[Guest JelenaLela]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1352589590' post='743271]

ок, у вери и црквеном браку се не идеалише већ се узраста, па је оно показ како треба да изгледа савршен однос и да се томе искреношћу, љубављу и добрим трудом тежи.

па с обзиром да причамо о хришћанском поимању брака, која је поента односити се према црквеном браку као према грађанском?

извини, ал ово што си написао је као да си ми открио да је човек грешан и да греши понекад - то је несумњиво тако, ал ту управо вера долази до изражаја - покајање, нивелисање односа и причешћивање љубављу према ближњем и Христу, важи за обоје

нема ту једног у браку, за све су обоје подједнако криви - и онај који жели да доминира и онај који дозволи доминацију ...

дакле, једно је трпети зарад социјалног мира, или бити слабија карика, ал сасвим је друго равнати се према Христу, па и самог себе кориговати. то је крст и радост која се носи и дели удвоје, а не наизменично или појединачно.

još jednom moram da se složim sa tobom čitaš mi misli večeras Medo

ali realno čemu uopšte borba za prevlast?! to je takav pokazatelj slabosti i kompleksa i, na žalost, nedostatka ljubavi... A to ne sluti na dobro...

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1352589590' post='743271]

ок, у вери и црквеном браку се не идеалише већ се узраста, па је оно показ како треба да изгледа савршен однос и да се томе искреношћу, љубављу и добрим трудом тежи.

па с обзиром да причамо о хришћанском поимању брака, која је поента односити се према црквеном браку као према грађанском?

извини, ал ово што си написао је као да си ми открио да је човек грешан и да греши понекад - то је несумњиво тако, ал ту управо вера долази до изражаја - покајање, нивелисање односа и причешћивање љубављу према ближњем и Христу, важи за обоје

нема ту једног у браку, за све су обоје подједнако криви - и онај који жели да доминира и онај који дозволи доминацију ...

дакле, једно је трпети зарад социјалног мира, или бити слабија карика, ал сасвим је друго равнати се према Христу, па и самог себе кориговати. то је крст и радост која се носи и дели удвоје, а не наизменично или појединачно.

pa sad, o hriščanskom poimanju braka...

Vladika kaže

Сусрет мушкарца и жене у савременом свету, није идиличан. На сцени је борба полова и рат за превласт.

mada i kod hrišćana ne mora da bude kako si ti opisao. Pošto čovjek uzrasta neprestano, a pitanje je kako "podnosi" promjene,

nije u obavezi tako da kažem da se pokorava šablonu nivelisanja prema Hristu. Neki ne žele da priznaju grešku, neki misle da su u pravu, neki se inate... I tada se dolazi do situacija da neka priča razumna i ubjeđivanje više nije djelotvorno. Treba djelovati, i tada nastaje

hladni rat (Rat ruža ) u kojem je kao i u ljubavi sve dozvoljeno. U toj situaciji, kao i u svakom ratu prednost je bitna i dominacija se postiže nekim drugim sredstvima kako bi se osigurala pobjeda na tom polju. Eto kako od ničega nastaje problem.

[Милан Меденица :)]

mada i kod hrišćana ne mora da bude kako si ti opisao. Pošto čovjek uzrasta neprestano, a pitanje je kako "podnosi" promjene,

nije u obavezi tako da kažem da se pokorava šablonu nivelisanja prema Hristu. Neki ne žele da priznaju grešku, neki misle da su u pravu, neki se inate... I tada se dolazi do situacija da neka priča razumna i ubjeđivanje više nije djelotvorno. Treba djelovati, i tada nastaje

hladni rat (Rat ruža ) u kojem je kao i u ljubavi sve dozvoljeno. U toj situaciji, kao i u svakom ratu prednost je bitna i dominacija se postiže nekim drugim sredstvima kako bi se osigurala pobjeda na tom polju. Eto kako od ničega nastaje problem.

то што си описао није хришћански брак и хришћани никако не би смели да дођу у ситуацију да ратују, поготово не описаним рововско-артиљеријским ратом, јер се очигледно ослоњају само на своје, или узајамне, снаге.

а у рату има само рањених и жртава.

хришћански брак подразумева да обоје изађу као победници над свим и свакојаким искушењима, и то никако без Цркве/Христа

и то, без причешћивања, узајамног и кроз путир Богом (важи за обоје), не треба ни гајити наду и труд да ће тај подвиг и радост хришћанског брака бити икако могућ јер је у центру тог брака обожење те љубави, где двоје светом тајном благодати Духа Светог постају једно.

све у свему, хришћански брак је део светости двоје, који постају једно, и никако слабости и греха (смрти) двоје које постају раздвојени на појединце и пакао односа.

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1352592978' post='743293]

то што си описао није хришћански брак и хришћани никако не би смели да дођу у ситуацију да ратују...

nećeš me pogrešno shvatiti nadam se,

ok je ovo što ti pišeš, ali

nije, ne bi smjelo itd su samo odrednice - živi ljudi ne žive po odrednicama, ne žive po pravilima, niko to ne želi

što je naravno i normalno kada pogledamo samo slobodu u Hristu je li..

hoću da kažem i hrišćanin kao i ostali su živi ljudi, grešni, koji se uzdaju da će makar u zadnjem času kao pokajani razbojnik

izmoliti carstvo...a do tada... ima kada

[Милан Меденица :)]

nećeš me pogrešno shvatiti nadam se,

ok je ovo što ti pišeš, ali

nije, ne bi smjelo itd su samo odrednice - živi ljudi ne žive po odrednicama, ne žive po pravilima, niko to ne želi

što je naravno i normalno kada pogledamo samo slobodu u Hristu je li..

hoću da kažem i hrišćanin kao i ostali su živi ljudi, grešni, koji se uzdaju da će makar u zadnjem času kao pokajani razbojnik

izmoliti carstvo...a do tada... ima kada

никако, потпуно разумем о чему причаш ... свашта се деси непредвиђено, редовније слабости превладају него што се надвладају а и љубав уме једноставно да се угаси. то не значи да имам осуде према томе или да гледам црно-бело на проблематику, већ да не видим потребу за ратом између полова и да се треба на време радити на правилном васпитању одраслих људи који ће зрело водити свој и живот у заједници. то значи да ти верници треба да буду литургијски и што редовнији причесници ако желе да се остваре у идеалу, у светости.

дакле, ни грешна и слабашна природа човека и живот сам по себи никако не ремете причу о узрастању у светости и крсту хришћанског брака. поента је да све то негативно треба бити употребљено као катализатор напретка ка светости. ионако је цела поента вере да сваку слабост и грех преокрене против смрти и раскида односа и да постане освећено гориво које ће да оздравља и обожује личност, у овом случају заједницу двоје.

и то све ништа без што редовнијег причешћивања, нема ништа без тога. обожење човека и свих његових односа једноставно изостаје без Цркве/Христа.

[Oglo]

@[member=Милан Меденица ],

može kako ne može,

a do tada će se odvijati borba za prevlast i dominaciju u vezi i odnosima

[w.a.mozart]

već sam pisao negde... u delu engleskog pisca, Čosera -Kenterberijske priče- neki mučenik bude osudjen na smrt ali ga kr aljica pomiluje tj ubedi kralja da ga pusti da za 3 dana sazna šta žene najviše vole... a on kaže-to je teško pitanje, mogu li dobiti godinu... i oni mu daju... na kraju pretposlednjeg dana se vraćao kući, nije našo odgovor i sretne babu u šumi i (da ne razglabam sad kako i šta) baba mu kaže i kr aljica se oduševi... a odgovor je bio

najviše od svega žena voli da pod sobom ima voljenog muža

a njena vlast nad njime da se pruža

[JESSY]

Уопштено говорећи, конфликти су неизбежна појава у породичном животу. Ту су, пре свега, неподударност у мишљењу, неуспех у општењу, немогућност да се успостави сагласност. То се најчешће догађа у периоду формирања новог, супружничког живота. Зашто? Зато што нову породицу стварају људи који су различито васпитавани и који имају своје укорењене навике, карактере и различите представе о томе каква би требало да буде породица. У таквој ситуацији, сваки човек доживљава извесни стрес – од сада више неће живети само свој живот, него и живот друге, њему најближе особе, његове ''друге половине''. У Светом Писму је о супружницима речено: И биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24). Ово су речи које би
уистину требало схватити у том смислу да морамо да постигнемо једнодушје (једна душа - управо то и јесте ''једнодушје''), сарадњу и узајамно разумевање у најразличитијим питањима. Мора се, међутим, свим силама настојати да се избегну и спрече конфликти, али ја морам да признам да
никада нисам видео породицу у којој није долазило до конфликата. Често се догађа да се младић и девојка практично никада не посвађају, да су њихови односи готово идеални, али да се, одмах после венчања, љубав и срећа разбију о обичне свакодневне ствари. Одакле то потиче? У том предбрачном периоду постоји моменат романтике и заљубљености. И из стварног живота и из књижевности знамо да је то период узвишених осећања, када се човеку чини као да лети и када он заиста заборавља све на свету. Идеализација изабраника или изабранице је неизбежна, и пре брака ми нисмо у могућности да човека упознамо у стварном, свакодневном животу, чак и ако тај период, како саветују неки искусни свештеници, траје и годину дана. Када створимо ту идеалну слику, ми ступамо у брак а да при том не познајемо уистину ни врлине ни мане своје ''друге половине''. Када та особа почне да испољава неке своје особине – она се не мења, него је ми једноставно боље упознајемо – често нам се догађа да се запитамо како смо могли толико да погрешимо! У најбољем случају, бивамо збуњени чињеницом да се, као прво, испоставило да човека не можемо до краја да упознамо, а као друго, тиме што се наш брачни партнер пре брака показивао бољим, него што заправо јесте. Из тог разлога би требало да се потрудимо да свог изабраника или изабраницу добро упознамо пре брака, да проценимо да ли ћемо моћи да живимо са њим или са њом, да ли се можемо помирити са овим или оним манама и да ли их можемо трпети, а онда са том особом ићи даље кроз живот.

 

П.Гумеров

[JESSY]

Сматрам да је основа хармоничних односа у браку – правилно разумевање љубави. Међу оним одређењима љубави која је дао апостол Павле, постоји и следеће: Љубав не тражи своје (1. Кор. 13; 5). Шта то значи? У љубави, у породичном животу, људи најчешће траже да се пријатно осећају. На пример, девојци се чини да ће јој бити пријатно да живи поред одређеног човека зато што је наочит, мудар, добар, брижан, великодушан. Тако се дешава до одређеног тренутка, док објекат наше љубави не почне да се понаша онако, како нисмо очекивали. То нас неће увек радовати, али то је сасвим неизбежно. Ово се не односи само на супружнички живот, него на све типове односа међу људима. Наши вољени, наши ближњи, почињу да нас огорчују и тада се појављују проблеми, свађе, конфликти, па чак и разводи. Зашто? Зато што почињемо да тражимо своје. Човек бива разочаран и одједном постаје свестан да заједнички живот није нека угодна шетња и корачање са неким кроз живот, него да су то уистину заједничка, повремено чак и врло тешка искушења. Да бисмо избегли ова горка разочарења, морамо несебично волети своје ближње – морамо их волети управо због тога што нам они дају и саму могућност да волимо. Љубав је велика срећа, снажно осећање, које нас чини блискима Богу. Господ је Љубав и Он љуби човека, а човек који своју љубав према Богу оваплоћује у породичном животу се на тај начин уподобљује Богу. Господ нас воли несебично – а не зато што смо Му захвални! Он једноставно не може да нас не воли! Човек не може да буде истински срећан ако не воли – не говорим овде само о супружничкој љубави, него и о љубави према ближњима, према деци, рођацима. Један мудрац дао је следећу дефинницију љубави: љубав нису емоције, нити осећања, као што многи мисле. Љубав је човеков свестан избор: чврсто сам одлучио да ћу те волети без обзира не све, без обзира на све недаће или на животне околности, без обзира на моје лоше расположење, на умор, итд.