Jump to content

Покајање је величанствено осећање


Препоручена порука

  • Одговори 256
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Kada nadjes mudrosti da shvatis da si nesto radio pogresno i dobijes snage da pocnes da radis ispravno.

Po meni (mozda gresim ) pokajanje nikako ne treba da parti neki intezivan osecaj krivice i poniznosti vec osecaj ponosa i srece jer smo uznapredovali. :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

а одакле ти мудрост, шта призива познање грешности?

или ајде личније, шта је тебе потерало на покајање да признаш да можда грешиш што не верујеш у Бога?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занимљиво питање.

Често нисам сигуран јесам ли доживео покајање због нечега и окануо се неких ствари из покајања, или због тога што негде знам да "тако треба", али опет нисам осетио да тако треба.

Ако бисмо узели да је покајање делатна промена код човека, а самим тим и измена живота "на боље", како се често може срести, тиме бисмо искључили овај елемент код човека, да он осети да нешто треба да мења.

Веома интересантна тема.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Покајање је када су ти сви свети и када сматраш да су сви бољи од тебе,и захваљујеш Богу на томе,и не знајући и сам се посвећујеш.

Увек си срећан кад видиш другог човека,кад си сам-често се сетиш свога дна и плачеш.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

дај сестро, мало краће и поетичније речи, спусти мисли на земљу да свако разуме а не да мора да прочита пет књига да би похватао једну реченицу :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339437788' post='657617]

а одакле ти мудрост, шта призива познање грешности?

или ајде личније, шта је тебе потерало на покајање да признаш да можда грешиш што не верујеш у Бога?

Ne mogu ovde da pisem lichno ipak je ovo foruma a mnogo zloupotrebljavaju lichne stvari u irelevantnim diskusijama.

Mene je na priznanje naterao lichni intimno-emotivni osecaj. To sto sam ispunjeniji kada verujem.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Покајање је када су ти сви свети и када сматраш да су сви бољи од тебе,и захваљујеш Богу на томе,и не знајући и сам се посвећујеш. Увек си срећан кад видиш другог човека,кад си сам-често се сетиш свога дна и плачеш.

Iskreno se ne bih slozio sa ovim. Zasto bi svi na svetu bili bolji od tebe i zasto bi bila zahvalna Bogu?

Zasto bi on trazio i nudio tebi da su svi na svetu budu bolji ili losiji od tebe?

Zasto bi vas tako herarhiski redjao? I sta to uopste znaci bolji? Po cemu su to drugi bolji od tebe?

A takve stvari vode u stanje uma koje se zove - klinicka depresija.

Meni iskreno ovo vise lichi na tezak osecaj krivice i niskog samopouzdanja nego na pokajanje.

Bog ne trazi od tebe da klecis pred drugim ljudima - ali trazi da ih ne gazish. Jedina lichnost pred kojom treba kleaciti je sam Bog.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iskreno se ne bih slozio sa ovim. Zasto bi svi na svetu bili bolji od tebe i zasto bi bila zahvalna Bogu?

Zasto bi on trazio i nudio tebi da su svi na svetu budu bolji ili losiji od tebe?

Zasto bi vas tako herarhiski redjao? I sta to uopste znaci bolji? Po cemu su to drugi bolji od tebe?

A takve stvari vode u stanje uma koje se zove - klinicka depresija.

Meni iskreno ovo vise lichi na tezak osecaj krivice i niskog samopouzdanja nego na pokajanje.

Bog ne trazi od tebe da klecis pred drugim ljudima - ali trazi da ih ne gazish. Jedina lichnost pred kojom treba kleaciti je sam Bog.

По мени су покајање и смирење тесно повезани и не могу једно без другога.У овоме што сам написала нема ама баш никакве философије и тако треба и гледати на мој коментар :)

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имам једно питање које се надовезује на Миланово:

Може ли искрено,аутентично покајање да доживи неко ко није пао до дубина најкрајњих?

И мада се Владика Порфирије не би сложио да је ово адекватна сцена,ја ћу је поставити,

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имам једно питање које се надовезује на Миланово:

Може ли искрено,аутентично покајање да доживи неко ко није пао до дубина најкрајњих?

И мада се Владика Порфирије не би сложио да је ово адекватна сцена,ја ћу је поставити,

http://www.youtube.com/watch?v=4qI60RZ0Gr4[/CODE]

леп пример, ал овакав лом и слом је (малтене) резервисан само за оне који живе онако како је поручник живео ...

и не видим зашто не би неко други, тачније било ко, могао да доживи покајање - истинско просветљење Христовим умом кад му се отворе очи шта је чинио и где је себе довео.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...