Шта чини Цркву? Шта је она за нас? Каква треба да буде и шта да чини Црква?

[Nina 777]

За цркву као бизнис предузеће решења нема, то је свршена ствар једном за свагда и таква ће бити до краја векова или је уопште неће бити. Против тога се борити је узалуд.

За нас као вернике можда има практичног решења, а оно је као и у сва времена великих криза за веру и хришћанство и Цркву: унутрашња побожност, интровертизација хришћанства, лично духовно искуство које се може делити са ретким сличним појединцима и врела љубав према Богу и другим људима - а истовремено крајње активно игнорисање (окретање образа) бизнисмена, мешетера, црквених мафијаша и других. То је, чини ми се, једини начин да се буде у Цркви упркос "цркви".

Dragi Abu, jako mi se svidelo tvoje prakticno resenje, jedino ako mogu da se nadovezem, mada si to vec I obuhvatio time sto si rekao “vrela ljubav prema Bogu I drugim ljudima”

Duhovno iskustvo delimo sa onima retkima sa kojima mozemo, ali ga na svaki nacin, iako mozda ne mozemo razmeniti ,mozemo deliti bivajuci svima sve, dajuci svima sve na nacin na koji mogu primiti, pa i ako ne mogu sad primiti, nekada ce im mozda zazvoniti, ne odustajuci ni od koga, cak ni od onih koji su duzni nas pouciti I dati nam primer, bas kao sto je Hristos bio svima raspet.

arizan и Наташа БРАВО ! Потпуно разумем и делим ваше мишљење и волим вас ( имала сам потребу да напишем и ето...написала сам

Draga Sanja, bas si me pogodila u srce, osetila sam tvoju iskrenu emociju I tvoju bogoljubivu dusu iako te ne poznajem uzivo, sto samo opet svedoci da je Telo Hristovo veoma siroko, da mi u Hristi volimo I one koje naizgled ne znamo.

I ja tebe volim , kao i svu bracu I sestre, koje poznajem ili jos ne poznajem, ali sa kojima polagano postajem jedno u Hristu, I nastojacu da to zauvek bude tako u Gospodu nasem.

Zapravo ovim si izrazila sustinu Crkve, sustinu nas kao hriscana, onih kojima je Hristos Bog. Bas sam pre neki dan slusala predavanje vladike Porfirija...on kaze, hriscanima je zajednicka ljubav, eto kao sto je nekima zajednicko da vole tenis, ili imaju isti stav o uredjenju drustva, ili isti muzicki senzibilitet, tako su hriscani isti po ljubavi, iste su im duse koje su senzbilisane na ljubav I to im je najvaznija vrednost,...tako otprilike kaze vladika, evo to je ovo predavanje, ako neko nije slusao, jako je lepo...

https://soundcloud.com/beseda/predavanje-2014-03-27-vladika

CRKVA je kada ja vise nisam samo ja, vec kada ja postajem i ti, I kada ja postajem mi! :)

[w.a.mozart]

Мени све више није јасно шта је Црква... ипак, једно могу без сумње да кажем - све више је доживљавам у људима ван ње. Фраза је луда ал срећан јој пут

[Nina 777]

Мени све више није јасно шта је Црква... ипак, једно могу без сумње да кажем - све више је доживљавам у људима ван ње. Фраза је луда ал срећан јој пут

To ti verujem, jer i sama imam divne ljude u zivotu, koji nikada nisu videli Crkvu. Ipak, ma koliko da su divni, da maju hriscanske teznje i pitome karaktere, sa njima ne mogu da podelim iskustvo Boga, konkretnog Boga, licnog, Hrista Bogocoveka.

Sa druge strane, bas je skoro bila jedna situacija, moj prijatelj iz vere koji me je jako razocarao i sablaznio, resila sam da mu oprostim, ali da se malo distanciram dok ne prodje taj gorak talas, nakon cega se opet pojavila bliskost, ali ona koja je izvirila iz zajednicke hrane i pica koje oboje jedemo i pijemo, i ciji ukus dobro poznajemo i prijemcljivost za isti, i to je nesto sto ne mogu da podelim ni sa kim ko nije doziveo Hrista kao Sina Bozijeg, sreo ga u svom srcu i bubrezima, i to samo znaci koliko je Crkva iznad onog sto nas po prirodi vezuje za druge, pa makar to bila i dobrota, istinoljubivost, ljubav koju neko ima...

Mi koji smo nekad imali iskustvo susreta sa Hristom imamo ogovrnost prema tome, ako bi smo da budemo mali hristosi, trebamo biti svakome raspeti, a prvo Crkvi, i onima najslabijima, i najstarijama ako treba...Meni je ova svest jako prokrcila put, i ucinila snaznijom i sve druge medjuljudske veze!

Volim nasu Crkvu, mnogo, od Hrista , Presvete Bogorodice, preko patrijarha, i episkopa i naroda...takvu kakva je...mi  i ne mozemo zrelo voleti dok se ne razocaramo i ne prihvatimo stvari, a onda polako krcimo put kroz ljubav...

[Дијана.]

Priznajem da mi nije jasna psihologizacija našeg odnosa prema Crkvi, a i prema Bogu. (npr. izvor te hipoteze o infantilnom i adolescentskom odnosu). To svodi Crkvu na samo još jednu ljudsku organizaciju za koju je shodno takvo analitičko posmatranje. A pošto ne možemo pobjeći od takvog posmatranja svijeta, jer je to prirodno i odredjeno našom prirodom tako, i ako ćemo mak na konac, pa ona i jeste ili bi trebala biti nešto što je dio našeg ja, kao naša porodica, nešto što čuvamo i branimo i sobom činimo i izgradjujemo.  Poštovanje prije svega, a rasudjivanje s ljubavlju i zdravom duhovnom sviješću i odgovornošću   treba da bude naš lični stav prema Crkvi. 

Crkva je za mene Tijelo Hristovo, zbir svih nas hrišćana, u vremenu i vječnosti, u mističkom zajedništvu s Bogom u Trojici i andjelskim svijetom. Crkvu vodi Duh Sveti i neće je ad nadvladati; to duboko vjerujem. Ono što vidimo kao opredmećenje te zajednice na zemlji (tj. ustanova) takodje mi je veoma drago i surevnjiva sam, kad je neko urušava i unižava, i to baš ako mu je više dano, više njegovo srozavanje i boli.  Kao što me bole i klevete i napadi. Ovdje naučih da Crkva opstaje uprkos slabostima ljudi koji je čine; to ne odriče našu odgovornost lično i jednih za druge. Pisala sam nešto o tome ovde.

  https://www.pouke.org/forum/topic/35443-%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D1%9B%D0%B5%D1%88-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE/ 

[Nina 777]

Priznajem da mi nije jasna psihologizacija našeg odnosa prema Crkvi, a i prema Bogu. (npr. izvor te hipoteze o infantilnom i adolescentskom odnosu). To svodi Crkvu na samo još jednu ljudsku organizaciju za koju je shodno takvo analitičko posmatranje. A pošto ne možemo pobjeći od takvog posmatranja svijeta, jer je to prirodno i odredjeno našom prirodom tako, i ako ćemo mak na konac, pa ona i jeste ili bi trebala biti nešto što je dio našeg ja, kao naša porodica, nešto što čuvamo i branimo i sobom činimo i izgradjujemo.  Poštovanje prije svega, a rasudjivanje s ljubavlju i zdravom duhovnom sviješću i odgovornošću   treba da bude naš lični stav prema Crkvi. 

Crkva je za mene Tijelo Hristovo, zbir svih nas hrišćana, u vremenu i vječnosti, u mističkom zajedništvu s Bogom u Trojici i andjelskim svijetom. Crkvu vodi Duh Sveti i neće je ad nadvladati; to duboko vjerujem. Ono što vidimo kao opredmećenje te zajednice na zemlji (tj. ustanova) takodje mi je veoma drago i surevnjiva sam, kad je neko urušava i unižava, i to baš ako mu je više dano, više njegovo srozavanje i boli.  Kao što me bole i klevete i napadi. Ovdje naučih da Crkva opstaje uprkos slabostima ljudi koji je čine; to ne odriče našu odgovornost lično i jednih za druge. Pisala sam nešto o tome ovde.

  https://www.pouke.org/forum/topic/35443-%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D1%9B%D0%B5%D1%88-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE/ 

Smatram da je potrebno zrelo suocavanje sa problemima unutar Crkve, jer se desava da zbog istih mnogi napusatju Crkvu ili ostaju u njoj ali u jednom grcu, dolazeci do zakljucaka kao sto je ovaj Mozartov da sve vise dozivljava Crkvu kroz ljude van nje. Razumem ga jer sam i ja identicno razmisljala, ali to ne treba tako da bude. Treba da shvatimo i da osetimo koliko je Crkva sa svim njenim clanovima stvarna i istinska, uprkos svemu, uprkos svim patologijama u njoj, trebamo dovesti sebe i druge da zivimo kroz blagodat Duha Svetog, da zagrejemo srca jedni drugima zajednickim nam Hristom...ako ne govorimo o magli koja zamagljuje tu stvarnost, slabi ce napustati Crkvu, drugi ce osecati frustraciju...

Svugde gde je covek, tu je i greh, a gde je greh tu je i analiza, ja nista ne izmisljam pisem o onom sto vidim da se desava, ove tri reakcije na probleme u crkvi ja sam uocila i pisem o njima, nekome mozda to znaci, neko ce mozda pozeleti da stigne  do ovog odnosa o kom ti govoris:"Poštovanje prije svega, a rasudjivanje s ljubavlju i zdravom duhovnom sviješću i odgovornošću   treba da bude naš lični stav prema Crkvi. "

Ali nismo svi istovremo krenuli putem vere, nismo jednako napredovali, potrebno je da govorimo o svemu i mislimo o svima...Kao sto sam u uvodu rekal, meni je licno jako znacilo da sam prosla taj put sazrevanja u veri, i da sam uprkos svemu ovde i ne nemaravam da se pomerim dok ne udjem u raj, sa svima drugima

[Дијана.]

Upravo zbog radoznalih, početnika, slabih u vjeri uputnije je svijetlim i blagim okom gledati oko sebe, sa sto manje osudjivanja, jer prvo sto treba da nauce o hriscanstvu, je neosudjivanje, neostrenje vida na trunje u tudjim očima, i trazenje i nalazenje dobrog u svemu. Ako imaš priliku da pravdaš ovo ili ono, radije ukaži na pozitivne primjere (a oni ipak preovladjuju, nadam se da stvari vidiš tako). Generalizaciju su u velikoj mjeri subjektivne i najčešće netačne. Ako  generalizujemo, ipak, da bar generalizujemo ono pozitivno koje, bar za mene, preovladjuje, i da kazemo da je crkva jedna množina ljudi koji se trude na njivi Gospodnjo, skup vecine cestitih i manjine posrnulih ljudi. (Ovde pretpostavljam svi govorimo o crkvenim redovima, tj.svestenstvu i monastvu). Sto se tice raznih crkvoboraca, mislim da ih jako raduju nase samo-klevete tipa 'crkva je biznis preduzece i ostace takvo do sudnjeg dana'. (Nije tacno! Vrlo ruzna i teska rijec.) To ce njih utvrditi u losem i jos losijem misljenju o crkvi, jer ako mi iznutra sami kazemo tako nesto, onda je logicno za njih da zakljuce da stanje mora biti i gore. U crkvi se možda neki i ponašaju tako kao da je to biznis, ali mislim da bi za svoj cinizam i licemjerje trebali da budu pozvani na odgovornost drugačiju od praznoslovljenja naokolo, a postoje i neki žalosni primjeri koji na nesreću svjedoče o teškim prestupima ne samo moralnih već i državnih zakona. Samo nedobronamjeran posmatrač može na osnovu loših primjera da generalizuje u najgorem mogućem stepenu neke osobenosti bilo koju grupu ljudi. Ako oni van crkve traže izgovor zašto bi tamo i da ostanu, ne znam kako bih im pomogla. Hriscanstvo je vrlo, vrlo zahtjevno, i nije za svakoga. Onima koji su dobronamjerni i traže Hrista i pitaju se ima li ga u Njegovoj Crkvi, treba objasniti da Ga itekako ima, da oni koji odaju ružnu sliku upravo zato to čine jer su odstupili od ideala kome težimo, jer su  iznevjerili volju Njegovu, da drugi tj vecina nas tu težimo da poštujemo tu volju, i da rastemo prema Njemu. Ima divnih ljudi van crkve, to stoji, ako ih je sve više to je opomena nama unutra da smo prestali da svijetlimo, svi skupa. 

[Nina 777]

Upravo zbog radoznalih, početnika, slabih u vjeri uputnije je svijetlim i blagim okom gledati oko sebe, sa sto manje osudjivanja, jer prvo sto treba da nauce o hriscanstvu, je neosudjivanje, neostrenje vida na trunje u tudjim očima, i trazenje i nalazenje dobrog u svemu. Ako imaš priliku da pravdaš ovo ili ono, radije ukaži na pozitivne primjere (a oni ipak preovladjuju, nadam se da stvari vidiš tako). Generalizaciju su u velikoj mjeri subjektivne i najčešće netačne. Ako  generalizujemo, ipak, da bar generalizujemo ono pozitivno koje, bar za mene, preovladjuje, i da kazemo da je crkva jedna množina ljudi koji se trude na njivi Gospodnjo, skup vecine cestitih i manjine posrnulih ljudi. (Ovde pretpostavljam svi govorimo o crkvenim redovima, tj.svestenstvu i monastvu). Sto se tice raznih crkvoboraca, mislim da ih jako raduju nase samo-klevete tipa 'crkva je biznis preduzece i ostace takvo do sudnjeg dana'. (Nije tacno! Vrlo ruzna i teska rijec.) To ce njih utvrditi u losem i jos losijem misljenju o crkvi, jer ako mi iznutra sami kazemo tako nesto, onda je logicno za njih da zakljuce da stanje mora biti i gore. U crkvi se možda neki i ponašaju tako kao da je to biznis, ali mislim da bi za svoj cinizam i licemjerje trebali da budu pozvani na odgovornost drugačiju od praznoslovljenja naokolo, a postoje i neki žalosni primjeri koji na nesreću svjedoče o teškim prestupima ne samo moralnih već i državnih zakona. Samo nedobronamjeran posmatrač može na osnovu loših primjera da generalizuje u najgorem mogućem stepenu neke osobenosti bilo koju grupu ljudi. Ako oni van crkve traže izgovor zašto bi tamo i da ostanu, ne znam kako bih im pomogla. Hriscanstvo je vrlo, vrlo zahtjevno, i nije za svakoga. Onima koji su dobronamjerni i traže Hrista i pitaju se ima li ga u Njegovoj Crkvi, treba objasniti da Ga itekako ima, da oni koji odaju ružnu sliku upravo zato to čine jer su odstupili od ideala kome težimo, jer su  iznevjerili volju Njegovu, da drugi tj vecina nas tu težimo da poštujemo tu volju, i da rastemo prema Njemu. Ima divnih ljudi van crkve, to stoji, ako ih je sve više to je opomena nama unutra da smo prestali da svijetlimo, svi skupa. 

 

“ i da kazemo da je crkva jedna množina ljudi koji se trude na njivi Gospodnjoj, skup vecine cestitih i manjine posrnulih ljudi “ ako ova tvoja recenica vazi za sve, I svestenike I laike, pretpostavljam da I sebe stavljas u tu vecinu.

Moje polaziste je ipak drugacije, ja mislim da u principu niko nije dobar sem jednoga Boga, I da je Crkva kao I svako drugo mesto skup gresnika, posrnulih jos od Adama. Problem I nastaje jer od Crkve ocekujemo da bude ono sto nije, I te kako u njoj ima svetih,slava im! a ima I svetlih primera mnogo.

 

Ovde je iznet problem onoga sto nije svetlo, a tera ljude, dovodi do razocarenja, ali nama i nije cilj pravednost, vec Hristos, nije nam ni ljubav cilj, kao neki idol, vec Hristos, I odatle proistice I ljubav I pravednost hriscana.

Ako bi se tako postavile stvari ne bi nas toliko pogadjala kritika, pre bi nas iznenadila pohvala. Takav je bio Hristu omiljen carenik.

 

Onome koji trazi  odgovore na ono sto je u crkvi lose, zeli istinu, a ne da mu se mazu oci, po meni, trebamo mu dati tu istinu, a to je da su stvari takve kakve jesu I da svako od nas samo od sebe moze da ocekuje svetost, a to znaci ljubav za svakog I one najslabije, pa ko moze moze I koliko moze, a ne da potiskivanjem I idealizacijama zadrzavamo vernike, vec samo istinom I pravom Hristovom ljubavlju, zeleci svima pokajanje.

 

"Onima koji su dobronamjerni i traže Hrista i pitaju se ima li ga u Njegovoj Crkvi, treba objasniti da Ga itekako ima"  Slazem se sa ovim. Nama je pritup problematici ocito razlicit.

[Дијана.]

Omiljeni carinik je vidio krivicu u sebi, ne u drugima! A farisej je sigurna sam, imao vrlo otresito i resko misljenje o svemu i svacemu, sto je van njega, sto njega prevazilazi.. 

Nije nam ljubav cilj, ni pravednost, vec Hristos?! A pljujemo Njegovu Crkvu! I jeste nam cilj i ljubav i pravednost. Samo tako mozemo naci Hrista. 

Naravno da smeta i boli neka gnusoba koju je počinio neki pojedinac pripadnik crkve. Toliko mi smeta i uznemirava me da ne želim da razmišljam uopšte o tome, jer ap.Pavle, organizator Crkve kakvu znamo je rekao "Ko si ti da sudiš tuđem sluzi?". Učinio je onaj ko je u crkvi u poziciji odgovornosti nešto strašno prema drugima? Ne želim da razmišljam o njemu, žalim i tugujem za ili sa tim koji su oštećeni. Nikog neću pothranjivati u težnji da napušta i osuđuje crkvu. Posavjetovaču ih da posmatraju drugačije i vide cjelinu. Da ljudsko savršenstvo nikad neće naći u drugima. A da oboženja nema bez Evharistije, u Crkvi. Pa makar je služio i nedostojan pop. 

Da, vec sam vidjela da nam je pristup stvarima koje se ticu 'crkvene politike' veoma razlicit. 

[Зосима]

Занимљиво да су сви погледи на Цркву и њен живот могу свести на један пијетистичко-патетични доживљај ,попут овог Малиновићеве, или критичко- разочаравајуће  -богословски став,који Абу заступа...

 

Мада у оба става има истине,мени некако све то делују депремиријуће,у смислу да ја лично не могу доживети баш толику топлину ,где се сав топим од исте, а са друге стране, немам баш ни доживљај мртвила Цркве и њену  искључиво бизнис -сервис улогу...

 

Као и сви до сада ,ни ја не могу рећи ни шта је Она за мене,ни шта је решење проблема, али сам сигуран да у овим нашим ломовима и падовима, које пролазимо кроз  живот,свакако она представља једину утеху,какава год да је...

[Nina 777]

Omiljeni carinik je vidio krivicu u sebi, ne u drugima! A farisej je sigurna sam, imao vrlo otresito i resko misljenje o svemu i svacemu, sto je van njega, sto njega prevazilazi.. 

Nije nam ljubav cilj, ni pravednost, vec Hristos?! A pljujemo Njegovu Crkvu! I jeste nam cilj i ljubav i pravednost. Samo tako mozemo naci Hrista. 

Naravno da smeta i boli neka gnusoba koju je počinio neki pojedinac pripadnik crkve. Toliko mi smeta i uznemirava me da ne želim da razmišljam uopšte o tome, jer ap.Pavle, organizator Crkve kakvu znamo je rekao "Ko si ti da sudiš tuđem sluzi?". Učinio je onaj ko je u crkvi u poziciji odgovornosti nešto strašno prema drugima? Ne želim da razmišljam o njemu, žalim i tugujem za ili sa tim koji su oštećeni. Nikog neću pothranjivati u težnji da napušta i osuđuje crkvu. Posavjetovaču ih da posmatraju drugačije i vide cjelinu. Da ljudsko savršenstvo nikad neće naći u drugima. A da oboženja nema bez Evharistije, u Crkvi. Pa makar je služio i nedostojan pop. 

Da, vec sam vidjela da nam je pristup stvarima koje se ticu 'crkvene politike' veoma razlicit. 

Draga Dijana, ovo mi se jako svidja “A da oboženja nema bez Evharistije, u Crkvi. Pa makar je služio i nedostojan pop. “ I dodala bih I kroz rdjavu zicu struja tece, tako I blagodat, pa I ako je pop posrnuo, a mi za Boga sirom otvoreni, docice nam blagodat i primicemo blagoslov kroz svestenika, ma u kakvom da je stanju on.

Sto se tice kriticnosti, ne mogu reci da nisi kriticna prema Crkvi, sudeci na svojoj kozi( ali to je super ), no ti samo izbegavas da kritikujes mantiju I crkveni vrh, ali olako ulazis u kritiku I savest obicnih vernika, to je po meni problem, ali dobro….kod mene su svi podlozni kritici, jer nas ne delim, kada rasudjujem o crkvenom vrhu, ja sam I tada samokriticna, jer je moj patrijar moje drugo ja, jer sam ja ti, I jer sam ja mi, za mene je to crkva, iz ove pozicije to cinim I ne osudjujem, tj.uvek nastojim da ne osudim, vec da mi je jasno sta se desava, tako se orijentisem, tako sam spremnija pravilno odgovoriti, svedociti, i misionariti svoju veru. 

[Nina 777]

Занимљиво да су сви погледи на Цркву и њен живот могу свести на један пијетистичко-патетични доживљај ,попут овог Малиновићеве, или критичко- разочаравајуће  -богословски став,који Абу заступа...

 

Мада у оба става има истине,мени некако све то делују депремиријуће,у смислу да ја лично не могу доживети баш толику топлину ,где се сав топим од исте, а са друге стране, немам баш ни доживљај мртвила Цркве и њену  искључиво бизнис -сервис улогу...

 

Као и сви до сада ,ни ја не могу рећи ни шта је Она за мене,ни шта је решење проблема, али сам сигуран да у овим нашим ломовима и падовима, које пролазимо кроз  живот,свакако она представља једину утеху,какава год да је...

Slazem se brate Zosima, samo sto moj pogled nije pijetisticko-patetican, moracu da promenim avatar, da sklonim sa ovim roza cvecem, I stavim neku hevi-metal devojku da se mozda to sto pisem ne dozivi na takav nacin ) hehehe

Inace prezirem patetiku, ali kada citas crkvenu poeziju ili misli otaca I to bi mogao proglasiti pateticnim, ali ipak nije tako, jer su to ljudi dozivljavali, ne mogu ni ja da kazem da prebivam u takvim blagodatnim stanjima neprestano, ali ih dozivljavam I to kroz ovu nasu Crkvu, takvu kakva je I sto je vise uponajem sve je vise volim, i na takav nacin kao sto sam kroz Crkvu nisam nigde okusila ukus bozanskog....

i naravno I da sam kriticna prema sebi, prema crkvi-sto je opet prema sebi, jer I sama sam deo tog organizma.

Ipak smatram da preterana kritika I krajnost do koje se dolazi sa maltene brisanjem  pojma crkve nije nikako dobra.

 

Inace, svidja mi se sto si  napisao, posebno ovaj kraj, bas je iskreno I iz srca..

[Дијана.]

olako ulazis u kritiku I savest obicnih vernika, to je po meni problem

Ja se uvijek trudim da raspravljam o idejama i mišljenjima, nikad na ličnom nivou. Neko može da se prepozna u nečemu, to se ne može spriječiti. Toliko od mene na temu! 8086.gif   

[Nina 777]

Da upotpunim temu o Crkvi sa dve slike Crkve koje je ostavio nas divni vladika Danilo Krstic, a sto sam skoro postavila kod brata Olimpa na njegovoj temi, pa cu prekopirati:

 

Evo kako vladika Danilo slikovito vidi crkvu Boziju:
 

"U Svetom Pismu Novog Zaveta imamo dve slike koje opisuju neizrecivu tajnu Crkve pravoslavne:

 

PRVA SLIKA opisuje Cerkvu Boziju kao Telo Hristovo. Tome telu glava je Hristos.

-Onda nervne celije na vrhu kicme, po svojoj delatnosti sluze kao episkopi, jer imau funkciju da kao nervni sistem prenose zapovesti Glave(Hrista) na nize organe I celije Tela. Dakle nervni sistem u Telu sluzi kao svestenstvo.

-Drugi sistem je krvotok u kome je srce neumorna pumpa koja hrani kiseonikom sve celije ispod glave. Kiseonik oznacava cistu umnu molitvu bez koje ni jedna celija ne moze opstati. Razdavatelj kiseonika je srce,kao centralni organ Tela,a to je neuspavajiva Bogomolnica-Bogorodica.Taj sistem krvotoka u zemnoj Crkvi jeste monastvo I bogomoljstvo.

-Treci najbrojniji I najrazgranatiji sistem u Telu,to su Celije svih ostalih organa koji se razlikuju po svojim sluzbama: kao pluca,ruke,noge,stomak..Jasno je da nijedna celija,nijedan organ ne moze biti nezavisan od celine Tela,kao ni Telo bez Glave.Jer Telo bez Glave bi bilo les.

 

DRUGA SLIKA Crkve Pravoslavne jeste Dom Boziji. Tu je opisan Dan Pedesetnice, kada Sveti Duh silazi na Apostole u vidu ognjenog jezicka nad glavom svakog Apostola. To je pecat dara Duha Svetog , koji svi pravoslavni dobijaju posle krstenja u miropomazanju. To je mobilni telefon,koji svi clanovi Pravoslavne Crkve imaju da mogu neposredno razgovarati sa Svetim Duhom

(medjutim,moramo ovde preneti vernicima upozorenje Svetih Otaca da izmedju nestvorenih,nevidljivih Nebesa I Zemlje,stoji ovo stvoreno vidivo nebo I u njemu se kriju kosmokratori ovoga sveta,a to su demoni,neprijatelji naseg spasenja.Oni mogu da preseku zicu naseg mobilnog telefona I da ubace svoje lazne poruke,kao da to govori Bog,Duh Sveti.Zato je najveci dar,kazu nam Oci,razlikovanje duhova) "

[Џуманџи]

Мени све више није јасно шта је Црква... ипак, једно могу без сумње да кажем - све више је доживљавам у људима ван ње.

Слава Богу! Дивно!

Занимљиво да су сви погледи на Цркву и њен живот могу свести на један пијетистичко-патетични доживљај

Може ли неко да (ми) објасни шта је тачно пијетизам. Никако да скапирам. Хвала унапред.

[Данче*]

Da upotpunim temu o Crkvi

 

Ево шта Свети Оци говоре о Цркви:

 

Црква је дом Божији "назидан на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу" (Еф. 2.20-21).

Црква је Божија породица створена речју, делом и крвљу Исуса Христа, а руковођена и надахнута Духом Светим као што Св. Писмо каже: "И Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавијек; Духа Истине, кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох" (Јн. 14.16,26). Господ је то своје обећање испунио у педесети дан по васкрсењу (у недељу)
(Д. ап. 2.1-4).

Црква је Једна, зато што је Она једно духовно тело с једном главом, Исусом Христом: и Њега постави изнад свега за главу Цркви; која је тело Његово, (Еф. 1.22-23); и с једним Духом Светим који борави у Њој (Еф. 4.4-6 ; Флпљ. 1.27).

Црква је Света, јер је Она освећена светошћу Њеног Оснивача, Исуса Христа, и стога што је Њен циљ да освети људе (Еф. 5.23-27 ; Рим. 11.16). Света је што у Њој пребива Дух Свети; Света је зато што јој припада Небеска Црква; Света је по учењу о Светим Тајнама.

Црква је Саборна (Васељенска) зато што Она није ограничена ни простором, ни временом ни расом ни језиком. Она се обраћа читавом човечанству. Васкрсли Господ је упутио своје апостоле: "Идите и научите све народе..."
(Мт. 28.19 ; Јев. 12.22-24).

Црква је и Апостолска, због тога што су дух, учење и рад Христових апостола потпуно очувани у Цркви. Црква мора у потпуности да се покорава апостолима зато што их је Христос лично изабрао и дао им власт да говоре, и раде у Његово име (Јн. 15.27 ; гл. 17).

Исто тако, Господ је обећао да ће бити вечно у Њој; све до свршетка света (Мт. 28.20), и ово обећање се мора испунити, јер: " Небо и земља ће проћи, а речи Моје неће проћи "- рекао је Господ (Мр. 13.31). Какав би то маловерни човек могао да сумња у обећања Господња? Јасно је да ће Црква Христова до краја века, до другог Спаситељевог доласка, сачувати у чистоти Истину Христову - Њено Богом предано учење. Иако ће многи покушати да изврну Истину
(Д. ап. 20.29-30), ми верујемо у Христове речи: " да је ни врата пакла неће надвладати " (Мт. 16.18)