Човек је створен за заједницу...Где је нестала кинонија?

[Volim_Sina_Bozjeg]

   Брате мој слатки.

   Немој се никада променити.

   Част ми је да што те познајем.

Uh hvala zaista nisam očekivao ... spomeni me nekad ja tebe zaista hoću

[мирођија]

Uh hvala zaista nisam očekivao ... spomeni me nekad ja tebe zaista hoću

 

Богу хвала.

[MaSlačak]

Promeniće sve kad počnu ljudi Crkvu da smatraju kao svoju kuću.

Kako da crkvu smatram svojom kucom kad me svestenik izgrdi sto pricam sa bratom u Hristu. A Zavrsena Liturgija, skoro svi izasli, jos nekoliko ljudi ostalo, uzimaju naforu i izlaze.

Cekala sam muza, pa zastadoh da pitam coveka kako slusaju decica, kako mu je majka...Jos smo se sklonili uza zid, on drzi decu za ruku da ne vilene po crkvi, jer su i na to casni oci osetljivi.

 

Dolazim skoro na svaku Liturgiju nekoliko godina, ovaj brat isto tako, zena mu je u horu...nikad nisam zucnula za vreme sluzbe...i sad grdnja za par reci izgovorenih sapatom. 

Ko me ter'o da cekam muza, od sad, cim zgrabim naforu, begam preko vrata!

Inace posle na kaficu u parohijski dom idu svestenici (popadije i ne dolaze u crkvu) i clanovi hora, te jos po neko koga oni proberu. Nisam u tom krugu, te ni ne znam kako te Agape izgledaju i ko sta kupuje ili donosi.

 

P.S. A bas na kraju ove Liturgije svestenik je govorio kako je sve manje ljudi u crkvi, te da pozovemo komsije, prijatelje.

Hvala Gospodu, pa mi je od pocetka razjasnjeno da ja u crkvu idem zbog saborne molitve ka Njemu, a ne zbog svestenika, te me njihovi postupci nece omesti.

[Лидија Миленковић]

Blago vama, mi nemamo nijedan izuzetak...

Сећам се да је отац  А.Ресимић пар пута (оне године кад је хиротонисан) позвао народ после Литургије. Било је још неколико свештеника, и баш је било лепо.

(Сећам се, рецимо, да су се јако зачудили кад им је један човек рекао да већина људи не зна за проскомидију.)

Штета што то није заживело.

[nana]

Hvala Gospodu, pa mi je od pocetka razjasnjeno da ja u crkvu idem zbog saborne molitve ka Njemu, a ne zbog svestenika, te me njihovi postupci nece omesti.

Богу хвала.Ово ми се посебно допало што си рекла. Мислим да је то и најважније. Да сви држимо на уму где смо дошли и зашто смо превасходно  дошли.Ако има или нема дружења после служби то опет може доста да каже и о самој (домаћој) Цркви.

Код нас  кад се нешто дешава у парохијском д.  свештеник обавезно позива (јасно и гласно обавести)  тако да нема унапред неког издвајања и да простите "шушу-домунђавања" ко што чујем да има.Да л је потекло од свештеника или  неко  жели са нама да подели радост због венчања, рођења или крштења детета, или дош с неког пута па донео иконице и тако по нешто за сваког, или шта ја знам има свакаквих, лепих  разлога.....

Ја како кад,некад одем некад нисам у могућности.Парохијски дом је преко пута.Иначе имамо велико двориште, лепо уређено и са пуно клупа,...чекамо се  међусобно после службе,  попричамо, деца се поиграју, "питамо се за здравље " и ко шта има актуелно.Мени је то лепо,мислим, не мора то увек да буде дружење уз некакво мезе.

Не кажем да нема група, ту и тамо, али ми је то неинтересантно и не обраћам пажњу ко је са ким стао или се одвојио. Свештеници, како кад, ал углавном и они остану макар и на кратко,попадије такође....

Све док временски услови дозвољавају најмање  пола сата, некада сат, после Литургије  има  нас у порти.

пс.

Десио се ту и тамо вероватно свима нама по неки тако несмотрен коментар (од свештеника или верника све  једно) који удари на нашу сујету ил на наше смирење.......мааа корисно је то

[Danijela]

Mislim da smo se malko udaljili od važnijih pitanja koje postavio gospodin Verum est in beer:

Где је та заједница после?

Колико се неко дружи са неким из цркве?

Колико помажемо нашој браћи и сестрама у цркви када им је потребна помоћ?

Колико свештеници и народ знају да некоме треба помоћ?

Зар није и кинонија, ако Марку требају дрва за зиму, а Петар зна да Јован има вишак који му не треба, па узме од Јована и да Марку?

Зар није кинонија и разговор?

 

Sve je to lepo sedenje u parohijskom domu al mislim da su ovo mnogo važnija pitanja.

Šta mi možemo učiniti, bez da čekamo sveštenika, vladiku...?

[MaSlačak]

Ma nisam uzela ocu za zlo sto je prekoreo,hvala Bogu, samo sam se iznenadila,nekako sam to osetila kao nepravdu, ali nema veze.
Dobro ovo neko rece i otac nas ukori, nekad sa pravom nekada i ne, uvek sa dobrom namerom.
Naravno da je i to na korist bilo, bacio me u razmisljanje i evo ovo sto pisemo ovde, sve nesto slicno motam po glavi od tada.
Bas o zajednici razmisljam... Kako je ostvariti, ako svi dodjemo na Liturgiju, svestenici jos pre kraja pocnu izlaziti, valjda imaju neka posla (kod nas ih ima nekoliko), kad se zavrsi, vernici kud koji mili moji. Kako cu znati da nekom mogu pomoci? Sve da stoji svaki put na 20cm od mene, sav kontakt je klimoglav u prolazu.
Pokusavala sam neki put da se javim na ulici nekima koje vidjam svake nedelje u crkvi. Bezuspesan pokusaj, dobijem eventualno iznenadjen pogled zauzvrat.
Ipak su svestenici ti koji su domacini, na kraju oni su i ,,ucili skole", trebalo bi da znaju kako ljudima prici i kako od mnogo pojedinaca praviti zajednicu.

 Nije svak za to, a volela bih da neko povede neke akcije, pa da se ukljucim.
Da zakljucim, mislim da u srpskoj pravoslavnoj crkvi danas zajednica treba da postoji i posle crkvene sluzbe, ali da je na zalost

izumrla, na mnogim mestima. Sve je prepusteno licnoj inicijativi svestenika, pa kakav pastir, takve i ovcice.
 

[MaSlačak]

A nesto lepo iz crkve...pa tema je bila o zajednici, a lepo je to sto imamo bas lepe Liturgije, slava Bogu, divan hor nedeljom, oci lepo besede, narocito kad im dodje inspiracija...

To me je prvo navelo na razmisljanje kako su te besede nedorecene, jer posle takve Liturgije i besede, svestenici gledaju da sto pre izadju iz crkve, gledajuci negde neodredjeno u vis, zurno, da ih ko ne zaustavi i nesto pita. Uhvati ih po neka bakica u hodu, ali se ne daju omesti. 
Nekako mi se cini da lepo zbore, ali ne primenjuju. Savladali teoriju, ali im praksa bas i ne ide.
Ne znam, mozda sam previse kriticna, mozda previse ocekujem. Hvala Gospodu i za ovoliko!
Da se mi pomolimo za njih, da nam svima bude na spasenje.

[Јанко]

Читајући ово вечерас, пролете ми кроз главу мисао па ко велим да је поделим.

НИКО од нас који долазимо у цркву неће рећи да му нешто треба. То је просто страно духу трпљења ("ко претрпи до краја тај ће се спасти", па мислимо да треба све да трпимо), као и благодарења Богу за оно што нам је дао, ма како мало да јесте.

Пала ми је на памет и друга мисао.

Уместо да јавно тражимо оно што нам треба од братије (што ће урадити мање од промил евхаристијских православаца данашњице), можда је решење да јавно понудимо оно што имамо и можемо. То не мора бити новац, може бити и услуга (поправка струје, столарске поправке, радови на нечему, гардероба, дрва за братију "у пола цене у ограниченим количинама" итд). Све ово може бити на огласној табли, а у свесци код нашег свештеника и телефон.

Онда би свештеник "усмеравао" чланове заједнице (не пролазнике који читају табле, мада се табла може поставити на месту које није пролазно а чланови заједнице знају за њега) који виде да неко нешто има што њему треба (и онда замоли оца за помоћ, тј за број тел. Овако би многи лакше питали-кад се већ нуди. А да питаш на слепо а тешка су времена и не знамо шта ко има и може-просто не иде), а уједно пазио на саму заједницу и јачао је.

Ово ја онако из прве, па свештенику на грбачу (боље него црквењаку), ал` шта ћу кад је скоро неки од њих питао какве активности на јачању заједнице да предложимо...

И можда на први поглед изгледа себично, затворено-а што не било ком пролазнику? Али, и прве заједнице које помену наш брат Арапин су делиле "између себе", тј унутар заједнице. А ако заједница толико ојача (што и јесте циљ) онда нека се и прелива напоље...

[nana]

facenew22222222 Јанко ! Све си добро рекао  баш од почетка до краје.