Euharistijsko čudo u Buenos Airesu

[Баба]

EUHARISTIJSKO ČUDO U BUENOS AIRESU

Sve slabija vjera u stvarnu prisutnost uskrslog Krista u Euharistiji jedan je od osnovnih znakova krize duhovnog života. Isus Krist želi oživjeti našu vjeru u svoju euharistijsku prisutnost i radi toga nam svako malo, u povijesti Katoličke crkve, daje znakove - euharistijska čuda. Ona jednoznačno potvrđuju da je u Euharistiji prisutan On sam - uskrsli Gospodin, u otajstvu svog božanstva i slavnog čovještva. Posljednje euharistijsko čudo, koje je Crkva priznala, dogodilo se 1996. godine u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu.

POSVEĆENA HOSTIJA PRETVORILA SE U TIJELO I KRV

Dana 18. kolovoza 1996. godine, uvečer oko 19.00 sati, vlč. Alejandro Pezet, slavio je svetu Misu u katoličkoj crkvi u trgovačkoj četvrti Buenos Airesa. Pred kraj Pričesti, prišla mu je žena i rekla mu kako u stražnjem dijelu crkve, na svijećnjaku, leži odbačena Hostija. Vlč. Alejandro pošao je prema naznačenom mjestu do posvećene Hostije. Bila je tako uprljana da je nije mogao pojesti. Stavio ju je u posudu s vodom i pohranio u svetohranište u kapelici Presvetog Oltarskog Sakramenta.

Kada je u ponedjeljak, 26. Kolovoza, vlč. Alejandro otvorio tabernakul, u čudu je ustanovio kako se Hostija promijenila u mišićno tkivo. Izvijestio je o svemu kardinala Jorgea Bergoglija koji mu je naložio da se učine profesionalne fotografije. Hostija je fotografirana 6. rujna. Na njima se vrlo jasno da vidjeti da se Hostija, koja se promijenila u mišićno tkivo, značajno povećala.

Kroz nekoliko godina, tkivo je čuvano u svetohraništu, a cijela stvar je držana u tajnosti. Kako Hostija kroz cijelo to vrijeme nije podlegla raspadanju, godine 1999., po odluci kardinala Bergoglija, dana je na znanstvena ispitivanja. Iz Hostije, koja je postala komadom mišićnog tkiva, dr. Castanon uzeo je uzorke dana 5. Listopada 1999. u prisutnosti kardinalova predstavnika. Uzorci su poslani znanstvenicima u New York. Namjerno nisu poslane nikakve dodatne informacije kako bi se izbjegle bilo kakve sugestije. Jedan od istraživača bio je Frederic Zugibe, glasoviti njujorški kardiolog i patolog sudske medicine. On je ustvrdio da je ispitano tkivo dio ljudskog tijela s vlastitim DNA. Znanstvenik je potvrdio da je ''ispitani uzorak dio srčanog mišića stjenke lijeve srčane komore. Taj mišić odgovoran je za stiskanje srca. Treba znati, da lijeva komora srca pumpa krv prema svim dijelovima tijela. Srčani mišić je pod upalnim procesom, o čemu govori veliki broj bijelih krvnih zrnaca. Ukazuje to na činjenicu da je uzorak uzet sa živog srca. Tvrdim da je srce bilo živo, jer bi u suprotnom bijela krvna zrnca odumrla izvan živog organizma; ona su potrebna kako bi se mišić održao na životu. Prisutnost bijelih krvnih zrnaca nam svjedoči, da je srce bilo živo u trenutku uzimanja uzorka. Štoviše, bijela krvna srca, prodrla su u tkivo, što ukazuje na činjenicu da je srce trpjelo, npr. kao da je tijelo bilo izloženo teškom bičevanju u predjelu prsnog koša.''

Dvojica Australaca, glasoviti novinar Mike Willesee i pravnik Ron Tesoriero, koji su bili svjedoci tih ispitivanja i znali otkuda potječe uzorak, bili su zatečeni nalazom dr. Zugibea. Mike Willesee upitao je znanstvenika koliko bi dugo bijela krvna zrnca mogla ostati na životu i ljudskom tkivu koje pohranjeno u vodi. Doktor Zugibe odgovorio je da bi odumrla u samo nekoliko minuta. Tada je novinar izvijestio doktora da je uzorak na kojem su vršena ispitivanja, bio mjesec dana čuvan u posudi s običnom vodom, a potom tri godine u posudi s destiliranom vodom. Tek nakon toga su uzeti uzorci za ispitivanje. Doktor Zugibe odgovorio da ne pronalazi znanstveno objašnjenje te činjenice i da ne postoji nikakvo racionalno tumačenje. Tada je Mike Willesee rekao dr. Zugibeu da je ispitani uzorak dio posvećene Hostije (bijeli nekvašeni kruh) koja se na tajanstven način promijenila u dio ljudskog mišića. Osupnut tom informacijom dr. Zugibe je rekao: ''Na koji način i zbog čega je posvećena Hostija mogla promijeniti svoje stanje i postati živo tijelo i krv čovjeka, za znanost će ostati velika nerazjašnjena tajna koja u potpunosti nadilazi njezinu kompetenciju.''

Jedini razuman odgovor može nam dati samo vjera u Božje nadnaravno djelovanje. Bog nm je na taj način htio potvrditi da je uistinu prisutan u otajstvu Euharistije.

Euharistijsko čudo u Buenos Airesu nadnaravni je znak potvrđen znanstvenim istraživanjima. Po tom čudesnom znaku, Isus nas želi potaknuti na živu vjeru u svoju živu prisutnost u Euharistiji pod prilikama kruha i vina. Podsjeća nas da je ta prisutnost realna, a ne simbolična. Možemo ga gledati i vidjeti jedino očima vjere pod prilikama posvećenog kruha i vina. Ne vidimo ga očima tijela, jer je ondje prisutan u svom slavnom čovještvu.

Mike Willesee (obratio se istražujući dokumente jednog euharistijskog čuda) u suradnji s Ronom Tesorierom, napisao je i knjigu REASON TO BELIVE ( RAZLOG ZA VJEROVATI ) u kojoj je predstavio dokumentirane činjenice euharistijskih čuda i drugih znakova koji potiču na vjeru u prisutnost Boga u Katoličkoj crkvi. Snimili su i dokumentarni film o Euharistiji koji se u velikoj mjeri temelji na znanstvenim otkrićima vezenim uz čudo Hostije iz Bueons Airesa

 

 

Izvor: http://www.duhovnidnevnik.net/index.php/news-feeds/40-vaa-svjedoanstva/150-euharistijsko-udo-u-buenos-airesu

[Баба]

Шта мислите о овоме чуду које се десило у Римокатоличкој цркви?

[Дејан]

mislim da smo ovu temu već imali

[Ignjatije]

Шта мислите о овоме чуду које се десило у Римокатоличкој цркви?

 

Мислим да не знам шта да мислим. 

 

Јес да сам папоскептичан, али свако чудо има неки смисао. Барем је тако у нас Православаца. Ово католичко "чудо" ми делује бесмислено. Евхаристија је Света тајна, пуна је символике, а ово испада буквализам на куб. Претварање хлеба и вина... није то буквално. И у чије се тело ово претворило?  Да није можда та ДНА иста као што је била у телу Господа Исуса Христа? Боже ме сачувај оваквих ствари...

[Баба]

mislim da smo ovu temu već imali

 

 

Дај линк

 

Вероватно је била тема јер је догађај из 1996 године, међутим нисам нашао тему...

[w.a.mozart]

Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj. Reče mu Isus: poverovao si zato što si video. Blaženi su koji ne videše - a poverovaše.

 

Meni ovo zvuči kao klasična trgovina verom... mada se ogradjujem, čudni su putevi Gospodnji. I ako se ne varam, vladika Atanasije negde kaže - mi se pričešćujemo Božanskim energijama a ne mesom i krvlju jer bi tada bili ljudožderi... u pravoslavlju nije bilo pomame oko transsupstancije

[Дејан]

Moguće da je sa postavljanjem novog sajta tema zagubljena.

Svakako da sam čitao, kako se dešavalo da pravoslavni sveštenici vide u putiru i krv i meso, ali naravno da se to bukvalno ne tumači.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mož biti samo deo tela onoga ko je odbacio hostiju.

[Баба]

Мислим да не знам шта да мислим. 

 

Јес да сам папоскептичан, али свако чудо има неки смисао. Барем је тако у нас Православаца. Ово католичко "чудо" ми делује бесмислено. Евхаристија је Света тајна, пуна је символике, а ово испада буквализам на куб. Претварање хлеба и вина... није то буквално. И у чије се тело ово претворило?  Да није можда та ДНА иста као што је била у телу Господа Исуса Христа? Боже ме сачувај оваквих ствари...

 

 

 

Чудо у Ланчану

21. јун 2010. у 13:36

Прошао јe 8. век од Рождества Христовог. У цркви Сан-Легонција у старом италијанском граду Ланчано савршавала се Тајна Евхаристије. Но у срцу једног од свештеника који су тог дана служили Литургију изненада је поникла сумња да су истинско Тело и Крв Господња скривени под видом хлеба и вина. Хронике нам нису донеле име тог јеромонаха, но сумња рођена у његовој души постала је узрок евхаристијског чуда поштованог до овог времена.

Свештеник је гонио од себе сумње но оне су се упорно враћале опет и опет. "Зашто сам дужан да верујем да хлеб престаје бити хлебом, а вино постаје Крв? Ко ће то доказати? Тим више што споља гледано они се никако не мењају и никада се нису мењали. По свој прилици то су све символи, просто успомена на тајну вечеру..."

Те ноћи у којој беше предан, Он узе хлеб... благословивши, преломивши даде својим ученицима говорећи:

"Примите, једите, ово је Тело моје које се за вас ломи за остављење Грехова". Тако и чашу говорећи: "Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива за остављење грехова".

Са страхом је произносио свештеник свете речи канона Евхаристије, но сумње су продужиле да га муче. Да Он, жртвено јагње, може својом Божанственом влашћу обратити вино у Крв а хлеб у Тело. Све може Он, који је по вољи Оца Небеског дошао. Но, Он се давно вазнео, ставивши овај грешни свет и дао му за утеху своје свете речи и свој благослов. И, може бити, своје Тело и своју Крв? Но, да ли је могуће? Није ли оригинална Тајна причешћа отишла скупа с Њим у горњи свет? Није ли света Евхаристија постала само обред - и не више од тога?

Мучио се свештеннк да поврати у души веру и мир. У међувремену произашло је и претварање дарова. Са речима молитве он је преломио Евхаристијски хлеб и тада се избезумљен крик огласио маленом црквом. Под палчевима јеромонаха преломљен хлеб изненада се претворио у нешто друго - он није одмах схватио у шта. У чаши није више било вино - тамо је била густа, житка течност која је неодољиво подсећала на... крв! Ошамућен, свештеник је посматрао предмет који је био у његовим рукама: био је то танки комад Плоти који је подсећао на мишићне нити човечијег тела. Монаси су окружили свештеника, поражени чудом, немоћни да га, избезумљеног смире. Тада он исповеди пред њима своје сумње разрешене на тако чудесан начин. Окончавши свету Литургију ћутећи паде на колена погрузивши се у дугу молитву. За шта се он тада молио? Да ли је благодарио за даровани му знак с висине? Да ли је просио опроштај за своје маловерје? То никада нећемо сазнати. Но, једно је извесно, од тог времена у граду Ланчано, дванаест векова чувају се чудесни Крв и Плот материјализовани за време Литургије у цркви Сан-Летонција (данас Сан-Франческа). Вест о чуду брзо је облетела оближње градове и области и у Ланчано потекоше ходочасници.

Прошли су векови и чудесни Дарови постали су објекат пажње научника. 1574. године над Светим Даровима извршена су разна испитивања и опити, а после, седамдесетих година 20. века они су се почели спроводити на експерименталном нивоу. Но закључци једних научника нису задовољавали друге. Професор Медицинског факултета, Сиенског универзитета Одоардо Линолди, велики специјалиста у области анатомије, патолошке хистологије, хемије и клиничке микроскопије спровео је са својим колегама истраживање у новембру 1970. и у марту 1971. године и дошао до следећих закључака:

01. Свети Дарови који се чувају у Ланчану од 8. века представљају истинску људску крв и тело. Тело је фрагмент мишићног влакна срца, садржи исечак миокарда, ендокарда и лутајући нерв (nervus vagus). Могуће је да фрагмент Плоти садржи такође леву комору. На такав закључак упућује значајна дебљина миокарда у влакнима Тела.

02. И Тело и Крв припадају истој крвној групи - АБ. Њој припада и крв на Туринској плаштаници.

03. Крв садржи протеине и минерале у, за човека, нормалним процентуалним односима.

04. Научници су особито подвукли: највише задивљује то што су се Тело и Крв дванаест векова сачували под дејством физичких, атмосферских и биолошких утицаја без вештачке заштите и примене специјалних конзерванса. Поред тога Крв, будући доведена у течно стање остаје пригодна за пресипање, поседујући сва својства свеже крви. Руђеро Бертели, професор природне анатомије човека на Сиенском универзитету спроводио је истраживања паралелно са Одоардом Линолијем и добио је исте резултате.

У току поновљених експеримената извршених 1981. годипе са применом савршеније апаратуре и нових достигнућа науке у области анатомије и патологије ови резултати су поново потврђени.

По сведочанству савременика чуда, материјализована Крв касније се обликовала у пет балона разних облика који су затим отврднули. Интересантно је да сваки од тих балона, узетих посебно, тежи толико колико и свих пет заједно. Ово противречи елементарним законима физике, но то је чињеница коју научници не могу да објасне до ових дана. Смештена у античку чашу од целог комада планинског кристала, чудесна Крв већ дванаест векова окупља путнике и ходочаснике у Ланчану.

Превод са руског, професор Гавра Дражић

Преузето из часописа "Руски дом",

фебруар 2000.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni je malo čudno što su to samo delovi tela. Ja kad se pričešćujem ja uzimam celo Telo i Krv Hristovu.

 

Mislim nadjem samo petu i to... ne znam Bog zna.

[Ignjatije]

Прошао јe 8. век од Рождества Христовог. У цркви Сан-Легонција у старом италијанском граду Ланчано савршавала се Тајна Евхаристије. Но у срцу једног од свештеника...

 

 

Опис догађаја је доста сличан првом. Не знам шта да мислим, заиста. Ово су нека питања о којима не бих дубље да размиљшам. Плитак сам да бих могао да примим овакве информације и адекватно их обрадим.

 

Верујем у Свету тајну Евхаристије. То је довољно за нас "обичне" вернике.

[Баба]

Не ћерам ја вас да постанете шокци, него вам само износим једно чудо из 1996 и једно из 8 века, дакле пре раскола.

 

Оба чуда су везана за Св.Причешће.

 

И оба чуда су веома слична.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не ћерам ја вас да постанете шокци, него вам само износим једно чудо из 1996 и једно из 8 века, дакле пре раскола.

 

Оба чуда су везана за Св.Причешће.

 

И оба чуда су веома слична.

Milsiš oba su odbačena? Jedno od nepoznatog a drugo od neverja sveštenikovog?

[Баба]

Milsiš oba su odbačena? Jedno od nepoznatog a drugo od neverja sveštenikovog?

 

???

 

Не разумем о чему говориш

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dana 18. kolovoza 1996. godine, uvečer oko 19.00 sati, vlč. Alejandro Pezet, slavio je svetu Misu u katoličkoj crkvi u trgovačkoj četvrti Buenos Airesa. Pred kraj Pričesti, prišla mu je žena i rekla mu kako u stražnjem dijelu crkve, na svijećnjaku, leži odbačena Hostija.

 

A drugo je takodje na neki način bilo odbačeno zbog neverja da je to istinsko Telo i Krv od strane sveštenika..