Гости Guest Написано Децембар 7, 2010 Гости Пријави Подели Написано Децембар 7, 2010 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Децембар 7, 2010 Гости Пријави Подели Написано Децембар 7, 2010 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Децембар 7, 2010 Гости Пријави Подели Написано Децембар 7, 2010 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
tara8 Написано Децембар 7, 2010 Пријави Подели Написано Децембар 7, 2010 uvek volim da vidim pravoslavne manastire u SAD indijanac '' знање често осиромаши доброту, доброта увек обогати знање '' Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
syd Написано Децембар 8, 2010 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2010 ово изгледа предивно. православно. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
раб.аџија Написано Децембар 8, 2010 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2010 У документарцу Веље Павловића има један симпатичан детаљ о томе како им се наши људи који дођу у посету чуде што су православни, а нису Срби 0409_feel а ево славе и славу, св.Пајсија Величковића, коме је посвећен манастир Holy Monastery of St. Paisius, for their Slava on the Feast of St. Paisius Velichkovsky Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Март 15, 2011 Пријави Подели Написано Март 15, 2011 Манастир Нова Грачаница 1984е године, Храм Нове Грачанице и главна зграда на имаљу су завршени и посвећени Покрову Пресвете Богородице. Нова Грачаница је верна копија оригиналне Грачанице саграђене на Косову 1321е године, само осамнаест посто већа од старе. Оригинална Грачаница је саграђена по налогу Краља Милутина од стране три брата, Ђорђа, Доброслава и Николе. Грачаница је по структури импресивно здање, саграђено у Косметском стилу. Косметски стил је развијен из Македонског стила. Разлика између два стила је у томе што у Косметском стилу четири угла цркве имају сваки по једну куполу, поред главне велике куполе у средини. Нова Грачаница је богато украшена детаљима попут ручно резбарених улазних врата на којима су приказана двадесет три манастира и храма из разних крајева Србије, сједињених у слици онако како су сједињени у срцима Српског народа. Куполе са крстовима, стубови и уникалан зидарски рад са циглом додају још више сјају оригиналне Грачанице. Храм својим резбареним намјештајем, златним и кристалним полијелејима, иконама и мраморним подом ствара атмосферу лепоте и спокоја. Испуњава задатак Православне Цркве да се дотакне свих пет чула и кроз њих и душу. Лепота храма је одраз оданости Срба својој вери али разни детаљи у храму су такође симболи утврђених идеја вере. Сваки детаљ, од паљења свећа до приказивања Светаца на иконама има свој значај у Православној Вери. 1995е године, сликање фресака је почело када је Свештеник Теодор Јуревић ангажован да ослика цели храм Нове Грачанице. Сликање је трајало три године. Отац Теодор, један од најбољих иконописаца у Америци данас, је долазио у интервалима од три до четири недеље ради осликавања храма. Стил икона је Византијски. Иконе и украсни дизајн се одликују богатим и јаким бојама. По уласку у цркву сместа се види светлост, нада, лепота, оптимизам, живот. Иконе, које се некад описују као сцене од духовног значаја, се сликају на дрвеним плочама (обичне иконе), као мозаици (на камену, мрамору или плочицама), или као фреске које се често сликају на ожбуканим унутарњим зидовима храмова. Фреске које је сликао О. Теодор су урађене у акрилу на сувом зиду. Некад су фреске сликане на мокром, још неосушеном бетону унутарњих зидова. Отац Тома Казић каже за фреске: "Фреске дају утисак да су приказани на њима стварно присутни у храму. Оне су такође начин предања о догађајима кроз векове тако да чак и неписмени људи могу да погледају у иконе и виде и схвате о чему говори свештеник. У Православној Цркви немамо само усмено предање него и визуелно. Иконе представљају то визуелно предање. Иконе се често називају Јевађеље у боји. Иконе су као прозори у Царство Небеско, прозори који нас воде у неку другу стварност. Не молимо се сликама. Молимо се Богу кроз иконе." Отац Теодор каже шта то значи насликати икону: "Сликање иконе је као путовање из мрака у светлост. У већини сликарства, уметник почиње од светлијих тонова и иде према тамнијима. У иконографији се иде од тамнијијх према светлијима. То је Византијски стил иконописања али се може и теолошки видети као пут из мрака у светлост, из незнања у знање." Фреске је осветио 1998е године Блаженопочивши Патријарх Павле. Храм и комплекс је саградио Блаженопочивши Митрополит Иринеј који је сахрањен са јужне стране храма. Митрополит Иринеј је рођен 1914е године а преминуо 1999е. Био је Епископ Епархије Новограчаничке од 1963е године до своје смрти. Његов наследник је Епископ Лонгин који тренутно служи као Епископ Епархије Новограчаничке - Средњезападно Америчке, која је као и све друге Српске Епархије под Српском Патријаршијом у Београду. Епископ живи у резиденцији на имању, северно од храма. Епископ Лонгин има око педесет парохија под својим омофором.http://www.newgracanica.com Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Март 15, 2011 Пријави Подели Написано Март 15, 2011 .jpg' alt='Постављена слика' class='bbc_img' /> Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
звечанац Написано Март 15, 2011 Пријави Подели Написано Март 15, 2011 Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Беспочетног Оца Свог, рекао си Твојим пречистим устима: "Без Мене не можете ништа чинити". Господе мој, Господе, вером и срцем примам у душу своју то што си рекао, клањајући се благости Твојој. Помози ми грешноме на делу које почињем, да га с Тобом довршим, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 19, 2012 Гости Пријави Подели Написано Јануар 19, 2012 НОВИ САЈТ МАНАСТИРА СВЕТОГ ПАЈСИЈА Sophrosyne је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Sophrosyne Написано Јануар 19, 2012 Пријави Подели Написано Јануар 19, 2012 Anette је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Anette Написано Март 13, 2012 Пријави Подели Написано Март 13, 2012 Свеправославно богослужење у храму Сабора Срба Светих у Штутгарту У недељу 11. марта на Светој Архијерејској Литургију у храму Сабора Срба Светих у Штутгарту служило је шест православних архијереја. Поред надлежнога Епископа, Преосвећеног Владике средњоевропског Г. Константина, и началствујућег архијереја, Високопреосвећеног Митрополита немачког Г. Августиноса (Ламбардакиса) из Цариградске патријаршије, у Штутгарту су данас богослужила и четири архијереја других јурисдикција: из Патријаршије антиохијске служио је Преосвећени викарни Епископ палмирски Г. Хана (Хаикал), а из Руске православне цркве Преосвећени Епископ берлински и немачки Г. Марк (Арнт), Високопреосвећени Архиепископ берлински и немачки Г. Теофан (Галински) и Преосвећени викарни Епископ штутгартски Г. Агапит (Горачек). Осим Господе Архијереја, на овом торжественом Богослужењу служили су и протојереј Константин Мирон из Цариградске патријаршије, те, из Српске православне цркве, протојереј Братислав Божовић, Архијерејски намесник за Јужну Немачку Епархије средњоевропске и парох штутгартски, као и јереј Радомир Колунџић, парох берлински. На Светој Архијерејској Литургији у Штутгарту учествовала су и три ђакона: протођакон Виталиј из Руске православне цркве у Берлину, ђакон Драгослав Ћорковић из Штутгарта и ђакон Александар Перковић из Хилдесхајма. Овим поводом прочитана је и великопосна порука православних епископа Немачке. На Светој Литургији у Штутгарту, којој је присуствовало између 400 и 500 верника, Светом Причешћу је приступило 117 причасника. Након Богослужења, надлежни Архијереј, Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин, поздравио је присутну Господу Архијереје и нагласио да има двадесет година како православни епископи Немачке заједно служе поводом Недеље Православља. Године 1992, Високопреосвећени Митрополит немачки Г. Августинос је дао иницијативу за заједничко служење православних епископа у Немачкој, у чему је следио пример Његове Свесветости васељенског Патријарха Вартоломеја, који је такву иницијативу дао на нивоу православних патријараха. Након поздрава Преосвећеног Владике Константина, беседио је Високопреосвећени Митрополит Августинос, који је посебно похвалио ревност српског народа у Цркви. На српском језику беседио је о значају поста Преосвећени Епископ Марко, који је својевремено студирао и 1980. године дипломирао на Богословском факултету у Београду. Господа Архијереји били су у Штутгарту окупљени поводом редовне седнице Православне епископске конференције Немачке, која је одржана јуче у штутгартском храму Руске православне цркве. Извор: Епархија Средњоевропска Владан and Скопљанац је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Скопљанац Написано Март 13, 2012 Пријави Подели Написано Март 13, 2012 Ово је сјајна вест. Владика Марко Берлински је изузетна личност. Они који га познају кажу да је велики подвижник, потпуно посвећен животу и делу Светог Аве Јустина. Имао сам ту срећу да узмем благослов од њега пре пар година. Сјајан човек! Целивам му свету десницу, изнова. Хвала сестрице за вест! Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење. Св. Иринеј Лионски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Anette Написано Март 13, 2012 Пријави Подели Написано Март 13, 2012 Хвала Богу! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван Недић Написано Март 29, 2012 Пријави Подели Написано Март 29, 2012 Црква у Секешфехервару Људи, пита ме један чо'ек Рус, на сајту Курајева, следеће. Вели - живи у Мађарској, у Секешфехервару (илити Стоном Београду). Једини православни храм тамо је Црква Рођења Јована Крститеља. Он хоће да се крсти, али није сигуран да је у питању православни храм. Плаши се да нису расколници или унијати. Једино што сам успео да изгуглам је да се храм налази у Рацкој улици у Српској четврти и да је изграђен око 1770 од стране Срба. Може ли неко нешто сазнати? Понављам, ствар је озбиљна, човек хоће да се крсти, али није сигуран да ли је заједница при храму православна. "В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская) "Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев) --- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. --- Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука