Равна Гора -дебата о серији на РТС-у

[Raymond Red Reddington]

Нисам гледо вечерас сем последњих пар сцена и онда ... без везе се нервирам а већ знам каква је серија.

 

Класичан стереотип зли четник заквављених очију коље муслимана ни кривог ни дужног све пред његовим дететом.

Само сам чекао..када ће по шумама и горама..да крене хорски...

ужас...

[Raymond Red Reddington]

п.с

серију треба скинути са тв а

[Владан Здравков Меденица]

http://www.pogledi.rs/ravna-gora-5-cist-falsifikat/

Право у центар!

 

Самарџић је најбоље обрадио пету епизоду.
Благи ужас од серије.... Умјесто да се представи оно што су комунисти радили краљевој војсци, овдје се опет историја изврће...

[Piroćanac]

Možda sam crven, možda znam neku drugu istinu iz prve ruke preko mojih dedova partizana, ali sigurno neću tvrditi da su samo jedni ispravni, a ovi drugi crni đavoli kao naš drug sa kokardom na avataru. Vidiš, druže sa kokardom na avataru, ja sam rođen nekih sedam godina posle Titove smrti i ne mogu onako sigurno kao ti da kažem kakav je bio Tito (sumnjam da si bio živ '41 pa da lično siguraš da je Čiča bio ovakav ili onakav)

 

Peta epizoda mi je bila zanimljivija od svih četiri zajedno. Konačno neka radnja, neke konkretne stvari i činjenica koju ne može da izbriše nikakav Miloslav Samardžić, a to je da su na početku rata i jedni i drugi bili izrazito antifašistički pokreti, a što su kasnije Ravnogorci zastranili to samo Čiča zna i tu je tajnu odneo u grob. Pošto neko reče da je mnogo čitao onda da mu preporučim dve odlične knjige koje živo svedoče o tom periodu i naravno da mi dotični navede velike bitke četnika protiv okupatora (bitke gde se čiste muslimani iz Foče i bitke gde se pale živi ljudi Srbi u kućama samo zato što su dali pet jaja partizanima se ne računaju)

 

1. Dragojlo Dudić- Dnevnik 1941 ( autentični dnevnik jednog partizana sa sve komičnim i tragičnim scenama u periodu od 3 meseca dok dotični nije poginuo. U knjizi se dosta govori o želji partizana da sarađuju sa četnicima u borbi protiv okupatora kao i velikoj želji pojedinih četničkih jedinica da urade nešto konkretno u borbi osim čekanja.)

 

2. Vladimir Dedijer- Dnevnik (slična knjiga kao i prva samo mnogo opširnije napisana)

 

Istina je jedna i ja znam da to boli druga sa kokardom na avataru kao i gospodina Miloslava Samardžića pa mi je donekle i jasno njihovo uporno revidiranje istorije. Sekuli sam takvo revidiranje već oprostio jer to ne radi iz zle namere nego da se namlati para. On snima komediju ''Ravna Gora'', mi crvendaći se smejemo ''istorijskim činjenicama'' i svima lepo

[Raymond Red Reddington]

сарадња комуниста са хитлеровом војском је баш антифашистички моменат црвених, са све нападима на Војску Краљевине Југославије.

[Шоне]

Možda sam crven, možda znam neku drugu istinu iz prve ruke preko mojih dedova partizana, ali sigurno neću tvrditi da su samo jedni ispravni, a ovi drugi crni đavoli kao naš drug sa kokardom na avataru. Vidiš, druže sa kokardom na avataru, ja sam rođen nekih sedam godina posle Titove smrti i ne mogu onako sigurno kao ti da kažem kakav je bio Tito (sumnjam da si bio živ '41 pa da lično siguraš da je Čiča bio ovakav ili onakav)

 

Peta epizoda mi je bila zanimljivija od svih četiri zajedno. Konačno neka radnja, neke konkretne stvari i činjenica koju ne može da izbriše nikakav Miloslav Samardžić, a to je da su na početku rata i jedni i drugi bili izrazito antifašistički pokreti, a što su kasnije Ravnogorci zastranili to samo Čiča zna i tu je tajnu odneo u grob. Pošto neko reče da je mnogo čitao onda da mu preporučim dve odlične knjige koje živo svedoče o tom periodu i naravno da mi dotični navede velike bitke četnika protiv okupatora (bitke gde se čiste muslimani iz Foče i bitke gde se pale živi ljudi Srbi u kućama samo zato što su dali pet jaja partizanima se ne računaju)

 

1. Dragojlo Dudić- Dnevnik 1941 ( autentični dnevnik jednog partizana sa sve komičnim i tragičnim scenama u periodu od 3 meseca dok dotični nije poginuo. U knjizi se dosta govori o želji partizana da sarađuju sa četnicima u borbi protiv okupatora kao i velikoj želji pojedinih četničkih jedinica da urade nešto konkretno u borbi osim čekanja.)

 

2. Vladimir Dedijer- Dnevnik (slična knjiga kao i prva samo mnogo opširnije napisana)

 

Istina je jedna i ja znam da to boli druga sa kokardom na avataru kao i gospodina Miloslava Samardžića pa mi je donekle i jasno njihovo uporno revidiranje istorije. Sekuli sam takvo revidiranje već oprostio jer to ne radi iz zle namere nego da se namlati para. On snima komediju ''Ravna Gora'', mi crvendaći se smejemo ''istorijskim činjenicama'' i svima lepo

Одлучи ли се ти да ли ћеш или не тврдити шта је исправно??? Пошто се прво покопаш са својом изјавом на почетку текста а онда све најбоље о комунистима. Не знам да ли капираш али сам себе поклапаш и још притом наводиш књиге Дедијера:-). Да ли си уживао у недељу?

Да ли ти је и ово смешно? http://www.pogledi.rs/komunisti-unistili-zejtinlik-u-srbiji/

[Зосима]

Дакле,серија обрађује догађаје само за време рата,тако да тај послератни комунистички терор,на који се вазда позивате,нема везе са серијом...

Друго, није ми јасно,да ли  четникољубци очекују ревизију историје,искључиво како њима одговара,и да ли је госн Самарџић једини ауторитет у  овој земљи,који се бави том тематиком,а при том не греши...

 

Ја сам својевремено,купио готово све његове књиге у издању погледа "општа историја четничког покрета", и оно што ја могу закључити из прочитаног,а да госн Милисав  није ни свестан тога, у другом св рату на овим просторима,шуровали су и убијали се готово сви исто,од партизана четника,немаца,италијана,усташа,љотићеваца ...

Једини проблем што су срби најгоре прошли...

 

Један очигледан пример овога о чему причам, је битка на неретви и операција Вајс,коју сам пре неки дан опет прочитао, и могу вам рећи да је истоимени филм готово писан по Самарџићевој историји, чак шта више,нисам знао да су партизани били тако бројни,одлично наоружани,са изузетним моралом,а су их сви нападали, и да су ту уз велике губитке заиста победили! Четници и италијани су били све време ,бар до окупације Италије , заједно ,и ови су их снадбевали оружјем и муницијом...

 

Једна од најтужнијих ствари које сам прочитао,јесте,како су српске мајке из Лике,Баније и Кордуна,ишле у Херцеговину да траже своје мртве синове партизане,који су четници побили у некој битки...

 

А то да су партизани ишли код немаца на разговоре,нема фракције која није ишла,чак су босански четници Дреновића, потписали споразум са усташама!?

Дакле,ако је веровати овом опусу, у рату се није знало ко кога...

 

[Владан Здравков Меденица]

Možda sam crven, možda znam neku drugu istinu iz prve ruke preko mojih dedova partizana, ali sigurno neću tvrditi da su samo jedni ispravni, a ovi drugi crni đavoli kao naš drug sa kokardom na avataru. Vidiš, druže sa kokardom na avataru, ja sam rođen nekih sedam godina posle Titove smrti i ne mogu onako sigurno kao ti da kažem kakav je bio Tito (sumnjam da si bio živ '41 pa da lično siguraš da je Čiča bio ovakav ili onakav)

 

Peta epizoda mi je bila zanimljivija od svih četiri zajedno. Konačno neka radnja, neke konkretne stvari i činjenica koju ne može da izbriše nikakav Miloslav Samardžić, a to je da su na početku rata i jedni i drugi bili izrazito antifašistički pokreti, a što su kasnije Ravnogorci zastranili to samo Čiča zna i tu je tajnu odneo u grob. Pošto neko reče da je mnogo čitao onda da mu preporučim dve odlične knjige koje živo svedoče o tom periodu i naravno da mi dotični navede velike bitke četnika protiv okupatora (bitke gde se čiste muslimani iz Foče i bitke gde se pale živi ljudi Srbi u kućama samo zato što su dali pet jaja partizanima se ne računaju)

 

1. Dragojlo Dudić- Dnevnik 1941 ( autentični dnevnik jednog partizana sa sve komičnim i tragičnim scenama u periodu od 3 meseca dok dotični nije poginuo. U knjizi se dosta govori o želji partizana da sarađuju sa četnicima u borbi protiv okupatora kao i velikoj želji pojedinih četničkih jedinica da urade nešto konkretno u borbi osim čekanja.)

 

2. Vladimir Dedijer- Dnevnik (slična knjiga kao i prva samo mnogo opširnije napisana)

 

Istina je jedna i ja znam da to boli druga sa kokardom na avataru kao i gospodina Miloslava Samardžića pa mi je donekle i jasno njihovo uporno revidiranje istorije. Sekuli sam takvo revidiranje već oprostio jer to ne radi iz zle namere nego da se namlati para. On snima komediju ''Ravna Gora'', mi crvendaći se smejemo ''istorijskim činjenicama'' i svima lepo

Не бих да улазим у полемику са товом о истина и о томе ко је застранио и када. Само ћу ти рећи, да су моје ђедове побили комунисти заједно са талијанима. Заједно са фашистима у заједничким акцијама комуниста и фашиста. Тако да то ко је када и ђе застранио  је глупо причати из ове перспективе.

Самарџић, је скренуо пажњу на то да у филму се опште  не говори о томе шта су радили комуњаре, а то је борба против легалне краљеве војске. Свирепа убиства. Нагласићу, комунисти оснивају паравојне формације које немају за циљ ослобађање југославије, него борбу против монархије. 

[Odahviing]

Peta epizoda mi je bila zanimljivija od svih četiri zajedno. Konačno neka radnja, neke konkretne stvari i činjenica koju ne može da izbriše nikakav Miloslav Samardžić, a to je da su na početku rata i jedni i drugi bili izrazito antifašistički pokreti,

Hahahahaha

Komunisti nisu bili antifašistvi sve dok Hitler nije napao Rusiju, nisu dizali ustanke i bune i dok je srboja bila pod Nacistima jer su tada komunisti i nacisti bili u savezu. Tek nakon što hitler napada Rusiju, svega 10ak dana posle izdaje se naredba da se diže ustanak u Srbiji i tek data komunisti počinju borbi protiv nacista, iako je pre toga Srbija bila pod Nemačkom skoro 3 meseca. Eto koliko su partizani i komunisti antifašistički, nikako, nisu se borili protiv nacista nego za Rusiju. 

[Александар Милојков]

Eto koliko su partizani i komunisti antifašistički, nikako, nisu se borili protiv nacista nego za Rusiju. 

 

Борили су се за идеологију. Примарни циљ била је револуција и рушење монархије. Какав црни антифашизам. Он је ту само секундаран. 

[feeble]

Не знам је ли ово већ неко преносио.

Равна гора - ноћна мора
 
Србија је исувише дуго чекала на ову тему да би се задовољила са исподпросечним, историјски нетачним и досадним.
Уметници су одувек имали слободу да у својим делима историју тумаче „флексибилно“. Време и простор су за њих само амбијент у који они смештају људе и догађаје причајући универзалне приче о људима, и то им нико не замера.
 
Код струке и науке ствари су потпуно другачије. Тражи се поузданост, објективност, чињенице и поуздани извори. Ни њима се то не замера.
 
Проблем настаје када уметници почну да тврде да су њихова дела истовремено и научна и да су они у свом раду испоштовали не само уметнички порив већ и научну методологију. Господин Радош Бајић је своју серију могао да назове како жели, да у њој прикаже крилате змајеве, мач у камену или људе који олово претварају у злато. Такви филмски садржаји су познати и људи их радо гледају. Али господин Радош Бајић није смео да у најави своје серије, отворено обмањујући грађане Србије, устврди како ће његова серија „дати објективан приказ историје Србије у периоду 1941-1945“.
 
Пет епизода је било довољне да се донесу први закључци и да неко саопшти да је, као у бајци о царевом новом оделу, цар го и да Бајићева серија није испунила очекивања нити стручне јавности нити публике из најмање три разлога:
 
 
 
1.- У досадашњем току, серија не даје стварну слику догађаја из пролећа 1941.године. Поред низа хронолошких и материјалних нетачности већи проблем од приказаног представља оно што је изостављено. Где су јуначки примери борби на положаја код Страцина, подвизи наших авијатичара (укључујући и оне из помињаног 6.ловачког пука), монитор „Драва“, борбе у Ужицу у чијој одбрани је погинуло преко стотину војника и грађана.... Уместо тога воз пун пијаних дезертера, војници који гађају свраке или се играју змајевима са напуштеним девојчицама.... ако је и за уметничку слободу мало је превише. И ко је убио преко хиљаду немачких војника у тих дванаест дана. Расуло у војсци је у ствари узело маха 14.априла а катастрофа је наступила наредног дана када је под утиском почетка преговора о примирју наређено јединицама 1,2 и 4.армије на северу Босне да обуставе отпор и положе оружје. Ни наговештаја приче о борби Михаиловићевог „Брзог одреда“ са немцима код Добоја.
 
Кључ „новог приступа“ у тумачењу историје је у прихватању чињенице да је Југославија наставила да постоји и након априлског слома и примирја, да је пуковник, па генерал Михаиловић легитимни припадник ове војске која је постојала и коју су признале све савезничке земље, да је био надлежан да одређује стратегију и тактику отпора и да је то и радио. Са друге стране, комунисти су били партијска војска која је окупацију искористила за реализацију револуције и преузимање власти силом. У саопштавању ових истина Бајић има слободу али која не сме излазити из чињеничних оквира.
 
 
 
2.-Серија је по структури и ритму најблаже речено досадна.
 
Уважавајући да су серије специфичне форме филмске и ТВ продукције у којима је за „сазревање“ ликова потребно више времена и савремени приступ у коме се велике историјске теме уклапају у породичне и приче обичних људи не можемо да не констатујемо да је тежиште уместо на историским личностима на причи о нашим наравима и карактерима која се могла приказати и у некој другој серији не везујући је за ратно доба.
 
Рат је период пун динамике и обрта и то би се морало осетити у серији. Брзи продори немачких оклопних јединица, местимичан отпор југословенске војске, битке у ваздуху и на земљи, изгинули и рањени, избеглице, неизвесност, драматична политичка ситуација..... Ништа од тога се не осећа у серији, све је на таласу представе о „бившој“Југославији као заосталој земљи у којој се и вест о почетку рата добија лецима из авиона. Краљевина Југославија је била озбиљна држава. Кад отпочне мобилизација зазвоне црквена звона, а жандари се разлете по срезу са позивима, а о радио апаратима да и не говоримо.
 
Код господина Бајића једина смрт може наступити од досаде а то је велики проблем овог серијала.
 
 
 
3.-Финансирање, односно једноставно питање колико то кошта и ко то плаћа? Без објављених цифара тешко је дати тачну процену али је очито да је за овакву врсту серије превелики. Овде нема масовних сцена какве тема заслужује, нема сцена борбе, тенкова у пламену, полетања авијације. Бајић је прибегао старом трику. Покренути дуг пројекат који гарантује вишегодишње финансирање. Пет епизода је обухватило15 дана. Овим ритмом ни три стотине епизода неће бити довољне да опишу наше учешће у злосрећном рату.
 
Господин Радош Бајић је очито загризао залогај који не може да прогута. Од глумца је постао режисер па сценариста и продуцент. Покушај да постане историчар за сада му не иде баш најбоље. Они који финансирају овај пројекат би могли мало боље да процене како се троши њихов новац. Господину Бајићу треба или ускратити право да даље раби овако важну тему или одредити компетентне саветнике из редова историчара који би спречили да се брука у свим сегментима од опреме и наоружања(сабље и немачки шмајсери где им није место), простора (неке ствари баш и нису биле у Барањи) и времена (не само датуми већ и метеоролошки време није било ни приближно онако како је приказано) до догађаја (ко је кога клао) и карактера.
 
Тема је превише озбиљна да би се упропастила лошом и површном реализацијом, није довољно генерала Михаиловића приказати уљудно, не заклати превише људи у једној епизоди и славити храброст сценаристе и режисера. Србија је исувише дуго чекала на ову тему да би се задовољила са исподпросечним, историјски нетачним и досадним. Србија заслужује боље!
 
 
Драган Крсмановић
 
Аутор је члан Српског либералног савета и Руководства Покрета Двери.

[Odahviing]

Борили су се за идеологију. Примарни циљ била је револуција и рушење монархије. Какав црни антифашизам. Он је ту само секундаран. 

Ali pazi , Srbija (odnosno Jugoslavija) je kapitulirala i komunisti koro tri meseca ništa ne rade, niti se dižu nke bune ništa od aprila kada je Srbija pala komuisti ništa nisu radili nikakvi oružani ustanci ništa. A onda 22. juna Nemačka napada SSSR, samo a 4. jula  KPJ izdaje naredbu za oružani ustanak.

 

Skoro tri meseca se ne radi ništa, nikakvi ustanci nikakvo protivljenje Nemcima, a onda oni napadaju SSSR, a KPJ postaje antifašistički pokret. Mislim da je iz ovoga svima jasno da partizani KPJ ustvari nisu bili antifažisti zato što su hteli da oslobode Srbiju, zato što su Fašizam i Nacizam smatrali za nešto loše, nego iz potpuno drugih razloga.

[Зосима]

Није  спорно да су комунисти водили и битку за рушење монархије,али нисам сигуран да су швабе водиле седам офанзива против истих,само зато што су противу краља ?!

[Odahviing]

Аутор је члан Српског либералног савета и Руководства Покрета Двери.

 

Ne mogu a da ne prokomentarišem, liberalno i Zveri u istoj rečenici. Znači sa jedne strane veličanje slobode pojedinca, a sa druge sve suprotno tome, da nije tužno bilo bi smešno.

[Odahviing]

Није  спорно да су комунисти водили и битку за рушење монархије,али нисам сигуран да су швабе водиле седам офанзива против истих,само зато што су противу краља ?!

Čekaj sa jedne strane imamo ideologiju koja smatra da su sve rase sem jedne niže i da ih treba pobiti, a sa druge imamo ideologiju koja smatra da treba pobiti sve koji se ne slažu sa njima u vezi bilo čega, a usput spadaju u nižu rasu što se tiče prve ideologije.

 

Stvarno se pitam zašto su ratovali i zašto su napadali i ubijali jedni druge, kada vidimo da je u prirodi obe ideologije čisto širenje ljubavi i sreće. Kako odjednom takva divna bića, koja prate tako dve divne ideologije počnu da ubijaju ni meni nije jasno.