Logika I Bog?

[Ненад Р.]

У праву си Славене , погрешио сам , та се област зове ( ако се не варам) астробиологија.

[kordun]

i mene čudi malo što ateisti nisu iznijeli neke jače argumente u ovoj temi...

Što se same astro-biologije tiče nije baš tačno da postoje zone pogodne za život na određenim udaljenostima,pojasevima kako god s obzirom na tip zvijezde...

Prvo sam tip zvijezde mora da bude normalan,poput našeg sunca,ne smije biti zvijezda na umiranju (crvena zvijezda),ne smije biti ni neutronska zvijezda jer ima eneromno zračenje i ogromno magnetsko polje koje se ne može zaustaviti nekim slabijim poljem same planete,sve u svemu mnogo toga mora da se poklopi da bi postojali samo uslovi koji su slični našim uslovima...

najveća enigma na našoj metalnoj planeti je odakle magnetno polje,dal to u jezgru postoji neki nuklearni proces,da li je zaista u pitanju nikl u tečnom stanju koji se vrtloži i proizvodi magnetno polje ,naučnici mogu samo da nagađaju,kada bi zaista znali porijeklo našeg magnetnog polja 100% onda bi se nekako i dala izračunati po teoriji vjerovatnoće kolika je šansa u svemiru da postoje baš ovakvi uslovi,ovako ne možemo uopšte da postavimo problem,pa nemamo šta ni da računamo...

to isto zalazi u problem logike sa ateizmom

[kordun]

  On 8. 11. 2013. at 12:20, Fildza рече

mislim da atesita smisao zivota vide u samom zivotu...to je za njih smisao sto su zivi...ja nisam ateista...nesto sam izmedju vernika i agnostika...naravno svim srcem bih voleo da Bog postoji i da je pravoslvlje tacno..ali se jos u to nisam uverio..

Nisi se brate uvijerio možda zbog toga što imaš pogrešan pristup,vjeru ne možeš svesti samo na logiku,kao što ne možeš ni neke druge stvari da svedes samo na logiku, pokušaj stvari da posmatraš iz malo drugačijeg ugla...

[Славен]

Као што већ рекох на овој теми, логиком можеш доћи до врло маштовитих, али и погрешних закључака ако имаш ма и једну погрешну премису. 

[Бели Раде]

  On 8. 11. 2013. at 12:20, Fildza рече

mislim da atesita smisao zivota vide u samom zivotu...to je za njih smisao sto su zivi...ja nisam ateista...nesto sam izmedju vernika i agnostika...naravno svim srcem bih voleo da Bog postoji i da je pravoslvlje tacno..ali se jos u to nisam uverio..

 

 

 А ког типа уверење тражиш?

 Тачније, ако кажеш да би волео свим срцем да Бог постоји (сматрам да ти је то сасвим довољно) шта више од тога тражиш. Видљиве, материјалне, историјске и сл. доказе, или нешто друго? 

[CecaV]

  On 7. 11. 2013. at 21:00, Fildza рече

 Cesto me muce neka logacka pitanja ....

 

Skepticizam je zdrav,  odvešće te ili u čvršću veru ili u među nevernike, kao mene.  Rezon, sopstveno rasuđivanje, zaključivanje na osnovu naučenog/pročitanog, poverenje u naučne metode, odsustvo poverenja u Crkvu&Državu,  poezija&proza, astronomija i evolucija živog sveta ... meni vrlo nadahnuto objašnjavaju svet !   

[horatio]

Понекада је проблем то што људи у свом пропитивању не иду довољно далеко, јер када би ишли увидјели би да примјењујући редукцију морају доћи до неких аксиоматских или какогодхоћетедаихназовете поставки или елементарних појмова који напросто морају да се прихвате на вјеру/повјерење... Вјера је у темељу стварности, што не дисквалификује разум,напротив!

[Tumaralo.]

  On 8. 11. 2013. at 12:20, Fildza рече

mislim da atesita smisao zivota vide u samom zivotu...to je za njih smisao sto su zivi...ja nisam ateista...nesto sam izmedju vernika i agnostika...naravno svim srcem bih voleo da Bog postoji i da je pravoslvlje tacno..ali se jos u to nisam uverio..

U zivotu ne mora da se nadje smisao sam po sebi jer zivot sam je iracionalna stvar. Jednostavno pitanje logike se ne postavlja. Materijalisticki naucnici ce reci u zivotu te odrzava nagon, sopenhauerovci ce reci to je volja, hriscani ce najlepse reci da je to ljubav pa u odsustvu ljubavi vera a u odsustvu vere nada. Tvrdnja da se vidi ili ne vidi smisao u zivotu dolazi tek kasnije dakle kao odrzaz duhovnog stanja coveka.

[badenac]

  On 7. 11. 2013. at 22:02, Fildza рече

kordun.. ne znam  da li si a predivno i velicanstveno mislio na svemir npr jer on nije ni blizu predivnog..naprotiv vrlo je opasan, haotican, neprijetan i nepredvidiv...pogotovo za ljude...

Лето.Топла ноћ,зараван.Изнад тебе небо посуто звездама.Летњи свод.Још ако је тз и вољена особа,сва ће  се та сазвежђа упити у твоју душу .

Како онда да свемир није леп ,када је леп као и сам живот-опасан хаотичан пун негативних утицаја,али ипак наш једини ,најбољи.

Све те слике Хабла ,телескопа и радиотелескопа које дочаравају пулсирајућу слику космоса-рађање ,детињство,зрелост,старост и умирање звезда,да би се оне претвориле у нешто ново што ће постојати док постоји  овај свемир,а према заслузи,све то тако подсећа на наш живот 

[Бели Раде]

,, Изумели сте ситне речи, којима ружите и понижавате један другог, па мислите, да ћете вашим ситним речима понизити Онога, који једини зна шта је реч и откуда је? Гле, Он вам је створио гласнице у грлу, и раширио плућа испод гласница, и просекао уста, и везао језик у устима. Заиста, мање је смешан устанак свирала у дућану против мајстора свога, и жица на харфи, против руке, што удара у њих.

Објавили сте рат не Богу но себи, и Бог са сажаљењем гледа на ваше самоубиство. Сухо лишће оглашује рат гвозденим точковима!

У колико ви дуже ратујете против Њега, у толико се Он све незадржаније извлачи из вас. Извлачи Господ своју снагу из вас, своју красоту, своје здравље, своју мудрост и своје блаженство. То је начин ратовања Господа Вишњега са својим противницима.

Шта остаје од вас, убојити борци, кад Господ извуче из вас оно што је Његово? Не остаје ли немоћ, и ругоба, и болест, и безумље, и несрећа? Ништа вам Господ неће одузети од онога, што је ваше. А ваша је немоћ. И кад Он узме своју моћ, коју ви злоупотребљавате, остаће вам ваша гробна немоћ, која није ни за употребу нити за злоупотребу.

Тргнуће Господ своју красоту из вас, и жабе ће бежати стрмоглав од ваше ругобе.

Тргнуће Господ своје здравље из вас и крв ће се ваша у гној претворити, и бићете мирис угодан за црве, мирис, од кога ће градови затварати своје капије.

Вратиће Господ своју мудрост к себи, и ви ћете у безумљу своме јурити по дубравама, и свађати се са пештерама.

Блаженство своје и мир свој опозваће Господ к себи, и од вашег немира уплашиће се извори и побећи ће; и од несреће ваше усахнуће лоза у брду, и земља у пољу вратиће свој плод натраг земљи.

Такав је начин ратовања Господа Свевишњега са својим противницима. ,,

 

   

 

                                                                                              Св. Владика Николај Велимировић, Молитве на језеру, LXXXII

[drvce]

  On 8. 11. 2013. at 19:15, horatio рече

Понекада је проблем то што људи у свом пропитивању не иду довољно далеко, јер када би ишли увидјели би да примјењујући редукцију морају доћи до неких аксиоматских или какогодхоћетедаихназовете поставки или елементарних појмова који напросто морају да се прихвате на вјеру/повјерење... Вјера је у темељу стварности, што не дисквалификује разум,напротив!

Da li to znaci da vera dolazi pre tih aksioma (posto je neophodna za njihovo usvajanje) ili proizilazi iz neproverljivih aksioma, sta god da je "iza" elemntarnih postavki nije ni vazno posto je vera nastala unutar tog aksiomatskog sveta, a aksiomi su nam vidljivi samo sa "ove" strane u vidu nepremostive granice?

[horatio]

Хм, ријеч је о томе да не може постојати бесконачни регрес. Прије или касније морамо доћи до елементарних елемената свтарности, који се не могу ничим доказивати, већ се морају просто прихватити на вјеру, као самоочигледни...Сем тога, то нас води проблему језика...али то је заиста дуга и комплексна прича...

 

Имам ја питање за тебе - шта долази прије било каквог постављања питања/дилеме и евентуалног одговора?

[drvce]

  On 8. 11. 2013. at 20:00, horatio рече

Хм, ријеч је о томе да не може постојати бесконачни регрес

Da li je ovo jedan od aksioma ili zakljucak izveden na osnovu nekog skupa odabranih aksioma? Kako da razlikujem nepostojanje beskonacnog regresa od situacije u kojoj bi meni bio dostupan samo ograniceni deo beskonacnog regresa (recimo novi set fizickih zakona u kojima ja (tj. ceo ovakav svemir) ne mogu da postojim )?

 

 

 

  On 8. 11. 2013. at 20:00, horatio рече

Имам ја питање за тебе - шта долази прије било каквог постављања питања/дилеме и евентуалног одговора?

Pretpostavljam, mogucnost postavljanja pitanja, recimo prvih sat vremena ujutru kad se probudim nemam nikakvih dilema ni pitanja ni odgovora, samo mrzim ceo svet.

[Aquilius Cratus]

  On 8. 11. 2013. at 20:00, horatio рече

Хм, ријеч је о томе да не може постојати бесконачни регрес.

 

Nece biti. To vazi samo ako prepostavimo nihilo koncept onako kako stoji u hriscanskoj filozofskoj tradiciji. Ako ne prihvatamo nihilo koncept nicega onda nema prvog dogadjaja, velikog pocetka etc. Ima pocetka samo unutar kauzalnog ali kauzalno je tada samo oblik svega sto postoji a ne nesto stvoreno ni iz cega aka ex nihilo.

[horatio]

  On 8. 11. 2013. at 20:17, drvce рече

Da li je ovo jedan od aksioma ili zakljucak izveden na osnovu nekog skupa odabranih aksioma? Kako da razlikujem nepostojanje beskonacnog regresa od situacije u kojoj bi meni bio dostupan samo ograniceni deo beskonacnog regresa (recimo novi set fizickih zakona u kojima ja (tj. ceo ovakav svemir) ne mogu da postojim )?

 

 

 

Pretpostavljam, mogucnost postavljanja pitanja, recimo prvih sat vremena ujutru kad se probudim nemam nikakvih dilema ni pitanja ni odgovora, samo mrzim ceo svet.

Па, овако - аксиом је управо израз немоћи да се посљедњи елементи стварности докажу, што је и била моја интенција тј да покажем да се морају прихватити на вјеру или на начин који је наводно недопустив у науци.

Сем тога, оно што долази прије било којег постављања питања и што то питање омогућује је - језик, и са њим повезана мисао. На жалост, језик је за нас велика непознаница...али, ево још једно питање: како знаш да је сто на којем пишеш сто, а не нпр-нилски коњ, и одакле ми уопште знамо шта се мисли тиме када кажемо сто?

 

Нисам сигуран да ли сам одговорио на твоја питања, али вјерујем да не доводиш у питање  - то да неки основни елементи стварности морају постојати, које просто не можемо дефинисати ничим другим, јер су они ти најпростији елементи помоћу којих се дефинише све остало; те принцип каузалитета